Википедија

Korisnik:Marigold6021/pesak

Džejmi Hjulit
Džejmi Hjulit potpisuje primerak stripa „Tank Girl” 2014. godine
Lični podaci
Puno imeDžejmi Kristofer Hjulit
Druga imena„Hewll”
„J.C. Hewlett”
„J. Weasel”
Datum rođenja(1968-04-03)3. april 1968. (56 god.)
Mesto rođenjaHarden, Vels, Engleska, Velika Britanija
ObrazovanjeNortbruk Koledž, Vorting
Tenbridž Haus
Zanimanjestrip crtač i scenarista, producent, reditelj muzičkih spotova, tekstopisac
Porodica
SupružnikEma de Kans (v. 2011)
Deca2
Umetnički rad
Poljestrip, animacija
Uticaji odStenli Kjubrik
Žan-Mišel Baskijat
Martin Kipenberger
Čarls M. Šulc
Ratovi zvezda
Najvažnija dela
’’Gorillaz’’
’’Tank Girl’’
’’Monkey: Journey to the West’’
’’Get the Freebies’’
Zvanični veb-sajt
jamiehewlett.com/

Džejmi Hjulit uredi

Džejmi Kristofer Hjulit (engl. Jamie Christopher Hewlett; Harden, Vels, 3. april 1968.) je engleski crtač i scenarista stripova, ilustrator, reditelj muzičkih spotova i tekstopisac. Popularnost je stekao 1988. objavljivanjem kultnog stripa „Tank Girl” zajedno sa piscem Alanom Martinom. Deset godina nakon toga, 1998. stiče još veću popularnost nakon što sa svojim, tada cimerom, engleskim muzičarem i frontmenom britpop benda „Blur”, Dejmonom Albarnom osniva animirani bend „Gorillaz”. Bend stiče neverovatan uspeh i planetarnu slavu, a duo osvaja Gremi nagradu 2006. godine. Oženjen je francuskom glumicom Emom de Kans od 2011. godine, a iz prethodne veze ima dvojicu sinova, Denholma Svinija i Rokija Serpika. Trenutno živi i radi u Parizu.

Biografija uredi

Mladost uredi

Hjulit je rođen 3.aprila 1968. u selu Harden, okrug Flintšajr u severno-istočnom Velsu. Uticaj umetnosti osetio je još u ranom detinjstvu. Kuća u kojoj je odrastao nalazila se prekoputa koledža umetnosti Zapadnog Saseksa tako da je svaku subotu provodio tamo. Boraveći na koledžu otkrio je da ga crtanje opušta te je nastavio njime da se bavi. Obrazovanje je nastavio u školi Tenbridž Haus, lokalnoj srednjoj školi opšteg obrazovanja za učenike uzrasta od 11 do 16 godina, u Horšamu, Zapadni Saseks. Od 1983. godine je radio u studiju „Wardour Street” kod Oskarom nagrađivanog animatora Boba Godfreja. Pod okriljem ovog studija Hjulit je kreirao originalne ilustracije za pilot epizodu animirane crtane serije u produkciji „Thames Television”. Seriju je režirao Bob Godfri, dok je glasove za Bila i Bena davao Piter Hokins.

Dok je studirao na Nortbruk koledžu za Umetnost i Dizajn u Vortingu, Hjulit je zajedno sa Alanom Martinom i Filipom Bondom osmislio i kreirao fanzin pod nazivom „Atomtan”. Svojim radom privukao je pažnju Breta Evinsa, čuvenog strip crtača i autora, poznatim po stripovima „Judge Dredd” i „Rogue Trooper”. Evins ih nakon koledža poziva da započnu rad u okviru magazina „Deadline” koji je osnovao zajedno sa Stivom Dilonom, čuvenim po stripovima „Hellblazer”, „Preacher” i „Panišer”. Kreiranje materijala za „Deadline” Hjulitu će doneti prepoznatljivost jer je upravo u okviru njega počeo da objavljuje strip „Tank Girl” 1988. godine.[1][2]

Početak karijere uredi

Magazin „Deadline” sastojao se od mešavine umetničkih žanrova kao što su stripovi engleskih autora poput Hjulita, i članaka o muzici i kulturi. U okviru njega Alan Martin i Džejmi Hjulit objaviće svoj autorski strip „Tank Girl”, anarhističku priču o tinejdž devojci koja vozi tenk i ima dečka kengura koji je mutant. Zahvaljujući Hjulitovom ekscentričnom crtačkom stilu i neobičnim likovima strip je odmah stekao prepoznatljivost i popularnost, te postao deo magazina o kome se najviše pričalo. Iznenadna popularnost donela mu je rad sa bendovima „Senseless Things” i „Cud”. Za njih je ilustrovao omote gramofonskih ploča i albuma, dok je sporadično radio i za magazin „Commodore User”.[1]

Dizajnirao je i enterijer i dekoracije za noćni klub „The Factory in Chatsworth Road” u Vortingu. Dekoracija se sastojala od crvenih i zelenih pruga, zidnih panela sa setova „Tank Girl” naspram tapeta iz 1970-ih, Ford Eskort automobila koji je visio sa plafona i toaleta oblepljenih stranicama godišnjaka različitih stripova. Klub Fabrika je od tada nekoliko puta bio renoviran i menjao svoj naziv.[1]

Hjulit je već do 1992. godine postao jedan od vodećih crtača i stvaraoca u industriji stripova, kao i jedan od retkih koji je uspeo da se probije na glavnu medijsku scenu. Sarađivao je sa piscem Piterom Miliganom na serijalu „Hewligan's Haircut” u okviru strip magazina „2000AD”, od 700. do 707. broja. Serijal je kasnije objavljen i u kompletnom izdanju kao knjiga mekog poveza. Zajedno sa Miliganom, Hjulit je bio angažovan i na izradi naslovne strane i ilustracija za strip „Shade, the Changing Man” u izdanju „DC Comics”.[3]

Nakon razmatranja nekolicine režisera, među kojima je bio i Stiven Spilberg, „MGM” je odlučio da uradi adaptaciju stripa „Tank Girl”. Film je ugledao bioskopska platna 1995. godine, a glumica Lori Peti je tumačila glavnu junakinju „Tank Girl”. Nažalost ekranizacije je bila komercijalni neuspeh, a kritika poražavajuća. Ljubitelji stripa tvrdili su da film nije uspeo da uhvati suštinu originalnog stripa. Sam Hjulit međutim nije imao puno učešća tokom stvaranja ovog filma.[4]

Hjulit je nacrtao mini serijal „Tank Girl” napisan od strane Pitera Miligana, a izdavač je bio „DC Comics” i njihov podbrend „Vertigo”.[2]

Otvorio je prodavnicu polovne odeće pod imenom „49”. Prodavnicu na adresi „49 Rowlands Road” u Vortingu vodila je njegova tadašnja devojka, Džejn Oliver, ujedno i nekadašnja članica engleskog rok benda „Elastica” iz Londona. Ovaj poduhvat bio je kratkotrajan i prodavnica je zatvorena u roku od godinu dana.[5]

Sredinom 1990-ih Hjulit je i dalje bio uključen u rad nekih engleskih bendova poput „Pulp”, ilustrujući strip verziju njivove pesme „Common People”.[6]

Magazin „Deadline” je na kraju otkazan 1996. godine zbog pada prodaje na tržištu, pa se Hjulit usredsređuje na rad sa reklamama i dizajnom za televiziju, prvenstveno radeći na dečjoj seriji „SMTV Live” sa čuvenim britanskim televizijskim duom „Ant & Dec”. Kreirao je i strip „Get the Freebies”, koji je bio objavljivan na mesečnom nivou od strane engleskog modnog časopisa „The Face”. Sve priče u ovom stripu su smeštene u London i prate podvige Terija Fua, homoseksualca, budističkog kung-fu policijskog službenika i njegovog pomoćnika Vajtija Ekšna, zagonetnog mladog anarhiste lošeg stava, dok se bore sa svojim glavnim protivnicima - bandom „Freebies”. Dinamika između ova dva heroja bila je u velikoj meri slična onoj kod glavne herojine stripa „Tank Girl” i njenog dečka, mutanta kengura Buge, pri čemu su epizode bile prikazane iz perspektive ženskog protagoniste. Hjulit je ovim stripom primarno želeo da ispolji svoje nezadovoljstvo prema medijskim idolima i trendovima tog doba, pri čemu je šala često bila važnija od same priče.[7]

21. vek uredi

U to vreme, nakon što se razišao sa devojkom Džejn Oliver, Dejmon Albarn iz kultnog benda „Blur” mu postaje cimer. Upravo dok su delili stan, njih dvojica 1998. godine dolaze na ideju da osnuju animirani bend „Gorillaz”. Ideja za ime benda nastala je dok su njih dvojica gledali „MTV”. Bend se na samom početku zvao „Gorilla” i prva pesma koju su snimili je bila „Ghost train”.[8] Albarn je radio na muzici, dok je Hjulit dizajnirao animirane karaktere, dok su obojica radila na idejama za članove benda. Prvi „Gorillaz” EP je objavljen 2000. godine, a zatim 2001. godine i prvi album istog naziva, „Gorillaz”. Drugi studijski album objavljuju 2005. godine pod nazivom „Demon Days”.[9]

U januaru 2006. godine, Hjulitov rad za „Gorillaz” je ušao u uži izbor za nagradu „Designer of the Year” od strane Muzeja za dizajna u Kensingtonu. U maju 2006. godine proglašen je dizajnerom godine.[5][10] Na ceremoniji „Ivor Novello Awards” 25. maja 2006. godine, Hjulit i Albarn su osvojili zajedničku nagradu u kategoriji „Songwriters of the Year”.[11]

Hjulit i Albarn su 2007. godine premijerno prikazali svoje prvo veliko delo nakon „Gorillaz”, pod nazivom „Monkey: Journey to the West”, reinterpretaciju drevne kineske legende Putovanje na zapad. Albarn je napisao muziku, dok je Hjulit dizajnirao scenografiju, animaciju i kostime. U predstavi koju je napisao i adaptirao Čen Ši-Ženg učestvovalo je 45 kineskih cirkuskih akrobata, monaha iz Šaolina i kineskih vokalista. Premijerno je izvedena u Palas teatru u Mančesteru kao deo mančesterskog internacionalnog festivala 28. juna 2007. godine.[12]

Njegov strip „Get the Freebies” je adaptiran od strane „BBC Three” televizije, a pilot epizoda pod nazivom „Phoo Action” emitovana je u februaru 2008. godine.[5]

Hjulit i Albarn su kreirali animiranu sekvencu koju je „BBC” koristio za promociju Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine. Sekvenca pod nazivom „Journey to the East” koristila je lik majmuna iz predstave „Monkey: Journey to the West”.[13]

Oženio se francuskom voditeljkom i glumicom Emom de Kans na ceremoniji koja je održana 10. septembra 2011. godine u Sen-Pol-de-Vensu na Azurnoj obali u Francuskoj.[14]

U uspešnoj „Kickstarter” kampanji 2014. godine prikupljena su sredstva za novu knjigu „Tank Girl” pod nazivom „21st Century Tank Girl”, i u njoj su učestvovali Hjulit i Martin, kao i mnogi drugi umetnici poput Breta Parsona, Varvika Džonson-Kadvela, Filipa Bonda, Džima Mafuda, Krega Noulsa i Džonatana Edvardsa.[15]

U novembru 2015. godine, Hjulit je predstavio svoju prvu samostalnu izložbu pod nazivom „The Suggestionists” u okviru „Saatchi” galerije u Londonu. Izložba je potom premijerno prikazana u Americi u „Woodward” galeriji na Menhetnu u maju 2016. godine.

Inspiracija uredi

U intervjuu iz 2013. godine za „Consequence of Sound”, Hjulit je izjavio da su mu glavna ispiracija bila dela crtača poput Morisa Morta Drukera, Karla Džajlsa, Džeka Dejvisa i „Ronalda” Lova.[16]

U intervjuu iz 2012. godine za „Absolut Vodka,”, Hjulit je naveo da je američki satirični časopis „MAD Magazine” Harvija Kurcmana jedan od glavnih uticaja na njegovu umetnost.[17] Hjulit je pomenuo da je na njega uglavnom uticao rad američkog animatora Čaka Džounsa i njegov serijal Šašava družina, i citirao dela britanskih strip autora Ronalda Sirla i Majka MekMana kao uticaje na njegov rad.[18] Zapravo, Hjulit je čak izjavio da je celokupna filmografija Čaka Džounsa i časopis „MAD Magazine” kao celina najveći uticaj na njegov rad.[19][20]

Hjulit nije bio inspirisan samo radom Čaka Džounsa, već i raznim „UPA” crtaćima.[21] Na svom profilu na platformi „Absolut London” je otkrio da su mu ogromna inspiracija bili i američki reditelj Stenli Kjubrik, kao i američki pisac Hanter S. Tompson.[22] Priznao je da je u velikoj meri svoj rad ugledao na umetnike poput Roberta Kramba, Žan-Mišela Baskijata, Martina Kipenbergera i Ričarda Katon Vudvila.[23]

U intervjuu sa Alfredom Danhilom 2012. godine kao još jedan od glavnih uticaja na njegov rad Hjulit navodi i prvi film iz serijala Ratovi zvezda.[24]

Hjulit je priznao i da je veliki obožavatelj rada Brendana Makartija, tačnije njegovog rada na stripu „Strange Days”.[25] Francuskog strip autora Mebijusa nazvao je „neverovatno inspirativnim” smatrajući ga „jednim od najvećih”.[26] Pored Mebijusa, uticaj na njegovu umetnost su imali i Toni Hart i Tanino Liberatore.[27] U intervjuu za „The Telegraph” pomenuo je i da je fan američkog animatora Breda Birda i kartuniste Čarlsa M. Šulca, tvorca čuvenog Čarli Brauna.[28]

U razgovoru sa Markom Kermodom, Hjulit je rekao da je francuski animirani film „Fantastic Planet” iz 1973. godine bio prvi animirani film koji mu je pokazao da animacija nije rezervisana samo za najmađe, već da može biti i medij za odrasle.[29]

Zapažena dela uredi

Stripovi uredi

  • „Tank Girl” (1988–1995)
  • „King Pant” (1989)
  • „Sooner or Later: Swifty's Return” (1989)
  • „Hellcity” (1990)
  • „Hell City II” (1990)
  • „Tank Girl: She's Fucking Great” (1992)
  • „King Leon” (1992)
  • „Tank Girl: The Odyssey” (1995)
  • „Get the Freebies” (1996-1997)
  • „Hewligan's Haircut” (2003)
  • „Doom Patrol #50” (2006)
  • „Judge Dredd: Spock's Mock Chocs” (2008)

Naslovnice uredi

Naslovne strane stripova:

Muzika uredi

Muzički projekti:

Umetnost uredi

Umetnički projekti:

  • „Under Water Colours – Old Truman Brewery” – Istočni London, 17. do 31. Oktobra 2009. godine[30]

Reference uredi

  1. ^ a b v Thompson, Dan (25. 6. 2010). „Tank Girl in Worthing”. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  2. ^ a b Vogler, Thomas (septembar 1998). „Tank Girl, Anodder Oddyssey: Joyce Lives (and Dies) in Popular Culture”. Other Voices. 1 (2). Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  3. ^ Keane, Brent (28. 11. 2003). „The Friday Review: Hewligan's Haircut”. Ninth Art. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  4. ^ Bates, John (decembar 1994). „Tank Girl Stomps Hollywood”. Wired. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  5. ^ a b v „JAMIE HEWLETT Graphic Artist (1968– ) Designer of the Year 2006”. Design Museum. 2006. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  6. ^ „Cartoon”. Arhivirano iz originala 27. 6. 2008. g. Pristupljeno 27. 6. 2013. 
  7. ^ „Get The Freebies Episode One”. Issuu.com. 1. 6. 2008. Pristupljeno 16. 12. 2010. 
  8. ^ , Jim (2005-06-09). "Gorillaz: Who Can It Be Now?". VH1. http://www.vh1.com/artists/interview/1503836/060905/gorillaz.jhtml. Retrieved 2007-10-10.
  9. ^ Gaiman, Neil (jul 2005). „Keeping It (Un)real”. Wired. Pristupljeno 9. 7. 2014. 
  10. ^ „gorillaz_news: Jamie Hewlett named UK Designer of the Year for Gorillaz work (UPDATE: with reactions)”. Gorillaz-news.livejournal.com. Pristupljeno 16. 12. 2010. 
  11. ^ „Ivor Novello Awards – the results”. NME. 25. 5. 2006. Pristupljeno 9. 7. 2014. 
  12. ^ Chadderton, David (jul 2007). „Monkey: Journey to the West”. British Theatre Guide. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  13. ^ „Monkey facts and figures”. BBC News. 18. 7. 2008. Pristupljeno 5. 5. 2010. 
  14. ^ „Emma de Caunes s'est mariée avec Jamie Hewlett”. Pure People. 11. 9. 2011. Pristupljeno 11. 9. 2011. 
  15. ^ Alan C. Martin, Alan C. „21st CENTURY TANK GIRL: a book by Hewlett & Martin & Co”. Kickstarter. Pristupljeno 2. 6. 2014. 
  16. ^ Franks, Allison (jul 2013). „Jamie Hewlett chats Gorillaz, comics, and his favorite childhood toy”. Consequence of Sound. Pristupljeno 2. 6. 2013. 
  17. ^ „Absolut London – Jamie Hewlett Q&A – "When did you know you wanted to be an animator/artist?"”. YouTube. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  18. ^ Fairs, Marcus (jun 2006). „Jamie Hewlett | icon 036 | June 2006 - Icon Magazine”. Icon. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. 
  19. ^ Melville, Carman. „JAMIE HEWLETT: THE ARTIST BEHIND THE GORILLAZ”. Fuel Magazine. 
  20. ^ Dickinson, Dan. „GORILLAZ Q&A”. v. VJ Army. Pristupljeno 31. 3. 2015. 
  21. ^ watson, Bernice. „An audience with Rufus Dayglo”. Liberation Frequency. Bernice Watson. Arhivirano iz originala 21. 7. 2017. g. Pristupljeno 29. 3. 2015. 
  22. ^ „Absolut London”. absolutlondon.co.uk. Absolut Vodka. Arhivirano iz originala 10. 12. 2014. g. Pristupljeno 14. 11. 2014. 
  23. ^ Simpson, Avril (26. 2. 2006). „Gorillaz in our midst”. The Telegraph. Pristupljeno 3. 5. 2015. 
  24. ^ „Alfred Dunhill – The Voice Campaign Jamie Hewlett”. Vimeo. 11. 8. 2012. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  25. ^ Buchanan, Stuart. „Interview: Jamie Hewlett (Gorillaz) – Sex, Tanks & Kangaroos”. Stuart Buchanan. Glasgow University Magazine. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 29. 3. 2015. 
  26. ^ „Jamie Hewlett Talks Gorillaz Part 2”. Clash Music. Admin. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  27. ^ „JAMIE HEWLETT Graphic Artist (1968– ) Designer of the Year 2006”. design.designmuseum.org. Design Museum. Arhivirano iz originala 9. 1. 2015. g. Pristupljeno 24. 1. 2015. „Q. What or who inspires you? A. Jack Davis, Ronald Searle, Liberatore, Moebius, Tony Hart.” 
  28. ^ Ovenden, Olivia (28. 11. 2015). „Gorillaz artist Jamie Hewlett: 'I'm always hiding behind my drawings'”. The Telegraph. Pristupljeno 28. 11. 2015. 
  29. ^ Kermode, Mark. „Off Camera: Savage Animation”. BBC. BBC. 
  30. ^ „GROW – food justice campaign”. Oxfam GB. Arhivirano iz originala 18. 2. 2012. g. Pristupljeno 27. 9. 2014. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marigold6021/песак&oldid=25922213”