O putovanjima:
 Grčka
 Francuska
 Italija
 Slovenija
 Mađarska
 Rumunija
 Makedonija
 Hrvatska
 Bosna i Hercegovina
 Crna Gora
 Nemačka
 Austrija
 San Marino
 Portugalija
 Holandija
O mudrosti:
Postoji mnogo mudrih izreka mnogih (mudrih) ljudi
koje su me zaista oborile s nogu.
Kada bih ih ovde sve ispisao, jedna strana ne bi bila dovoljna.
Zato sam se odlučio za jednu koja možda nije najmudrija,
definitivno nije prva među prvima,
ali mi je svakako veoma draga i glasi;
„Učitelj je sveća koja obasjava ljude sagorevajući samu sebe.“
Rekao ju je Đovani Rufini, italijanski pesnik s početka devetnaestog veka.
O biserima:
S obzirom da uvek volim da pričam sa svima ovde o raznim temama,
često to i radim.
Jasno je da mi se dešavaju i greške,
koje bi jedne nasmejale, a drugi bi ih zloupotrebili.
Ipak, kakav bih ja bio čovek ako bih se stideo grešaka koje napravim?
One su moje, čine me autentičnim, baš kao i moji stavovi, misli, vrline i mane.
Najviše što mogu jeste da se trudim da ih ne ponovim,
posebno ako sam nekoga svojom greškom povredio.
Moja omiljena moja greška je ona koju je detektovao,
te prikupio u svoju kolekciju bisera kolega mi Lale;
„Ja lično, literaturu za to izumrlo živo biće nemam...“
O dnevniku:
Nekada sam vodio dnevnik ovde na Njikipediji i izgleda da je bio čitan,
iako sam stalno podsećao ostale Njikipedijance
„da nije pristojno zadirati u tuđu intimu“.
Zbog nekih kasnijih događaja dnevnik je prestao da bude dnevnik,
te postao kolumna.
S obzirom da sam potpuni amater u tom poslu,
i što se tiče obrazovanja (biolog sam, te nastavnik) i što se tiče iskustva,
moram da priznam (samom sebi) da uopšte nisam loš kolumnista.
Uostalom, za vrlo kratko vreme posle svog prvog rada
dobio sam (zvanično, a verujem mnogo više nezvanično)
veoma pozitivne i veoma negativne kritike.
Očigledno uspevam da zavredim pažnju. 
O kiču i neukusu:
Što se tiče mog ukusa za boje i dizajn uopšte, mišljenja su podeljena:
ja mislim da pravim fenomenalne stranice i šablone,
a svi ostali misle drugačije.
Međutim, to mene uopšte ne potresa. Možda malo.
Zato sam bio odlučio da od Mikija „maznem mustru“
kako bi mi korisničke strane bile umerenije.
Ali, nekako, strane su se „nadograđivale“, jer neka lepa sitnica ovde,
te sitnica onde i eto: ponovo šareniš!
Bilo je lepo dok je trajalo, ali sada je još lepše. 
Uostalom, mislim da su me i drugi Njikipedijanci baš tako i prihvatili.
O Njikipedijanstvu:
Moja uloga na Njikipediji je, blago rečeno, zanimljiva.
Bar sudeći po sporadičnim izjašnjavanjima mojih kolega Njikipedijanaca
koje sam imao prilike da pročitam,
njihova mišljenja su takođe... zanimljiva.
Ima tu svega i svačega, pozitivnog i negativnog,
valjda kao i svuda u životu.
Jedno od meni simpatičnijih je mišljenje mog mlađeg kolege Vukašina
koji je izjavio da sam guru Njikipedije. :)
Jedno vreme sam bio samoproglašeni „prvi čovek Njikipedije“,
nadajući se da će više puta ponovljena laž postati istina.
Gotovo da mi je uspelo.
Takođe sam jedno vreme bio i admin i birokrata, čak!
Međutim, nije mi išlo kako sam se nadao,
pre svega jer nisam mogao da se izborim sa svim svojim manama
i obavljam te „funkcije“ korektno.
Naposletku, ostao sam da životarim na Njikipediji i svaštarim.
Valjda je to ono što me drži prikovanog za ovu enciklopediju,
što mogu da učim i radim uvek nove stvari
i naravno, da se družim sa sjajnim ljudima.
O uređivanju:
Obično Njikipedijanci na svojim korisničkim stranama pišu o tome
o čemu vole da pišu. :)
I obično je to manje-više usklađeno sa onim sa čime se zanimaju
i u svakodnevnom životu.
Po tom pitanju ni ja nisam izuzetak.
Najviše pišem o biologiji,
te hemiji i metodici.
Zapravo, tako sam nekako i startovao.
Međutim, valjda mi pažnju ne drži uvek isto neko duže vreme,
pa poprilično svaštarim i iskliznem van mojih struka.
Ipak, o čemu god da pišem, volim da članci budu metodični
sa lepo definisanim podnaslovima.
Ne volim kada vidim u članku podnaslove bez teksta,
bez obzira koliko smisleni bili.
Njikipedija nije pismeni zadatak sa dvočasa srpskog
i ne vidim zašto bi neki budući autor morao da radi na zadatu temu.
Takođe volim da članak bude izreferenciran
ili da makar ima navedenu literaturu.
Slike su mi bile važne nekad, a kasnije (što je čudno za mene) baš i ne.
Mnogo važnije mi je da članak bude upotrebljiv,
da ima, možda ne uvek toliko bitne informacije, ali dovoljno „teške“
da Njikipedija može da se nazove ozbiljnom enciklopedijom.
O kolegama Njikipedijancima:
Bez foliranja, uvek sam imao veoma visoko mišljenje o ljudima
koji uređuju Njikipediju.
U obilju Internet-zanimacija, gde može vreme da se zgubidani
na sijaset interesantnijih načina,
oni su izabrali da prave enciklopediju. I to koju će moći da koristi svako.
Iz te jedne činjenice, mnogo osobina proističe;
navešću samo produhovljenost,
inteligenciju, pamet (u slučaju da ta dva nisu isto ),
svestranost, znatiželju, pa zašto da ne i - plemenitost.
Naravno, najpoznatijem narcisu Njikipedije (odnosno meni)
se može lako zameriti da sve ove osobine pripisujem i sebi
(logika nalaže, jer i ja sam uređivač).
Međutim, ja sam nastavnik, a nama je u prirodi da svoje znanje delimo,
bez obzira kakvih karakternih osobina bili.
Iako im sve te osobine pridajem, Njikipedijance delim na one
koji su kod mene na белој , sivoj i crnoj listi.
Crna lista je najčešće prazna, a i kada se neko nađe na njoj,
to je privremeno.
S vremena na vreme mi neko ovde počupa nešto živaca,
ali nekako uvek zaboravim na to za relativno kratko vreme.
Uglavnom su aktuelne bela i siva,
a sastavljene prema još nekim karakternim osobinama,
jer osim ovih opštih, hvala bogu, postoje i posebne
koje nas baš takvima i čine.
O šablonima:
Prema mojoj podeli, na Njikipediji postoje dve vrste šablona;
potrebni i užasavajući.
Potrebni su vrlo česti u člancima i mogu poslužiti kao korisne unutrašnje veze,
a neke od njih sam i sam napravio, na šta sam ponosan
(ne samo zato što sam uradio korisnu stvar,
već i zato što sam se makar malčice pačao u programiranje).
Doduše, kao što sam već napisao na ovoj strani,
vizuelni dojam tih mojih šablona ne oduševljava baš sve ovde,
a i imam arhineprijatelja u vezi sa problemom kolapsiranja tih šablona.
No, svetu (posebno njikipedijanskom) ne možeš ugoditi. :)
Šabloni koji me užasavaju su oni za razna sređivanja, prerađivanja, dorađivanja
i ostala đivanja.
Uz takve šablone ne možemo da pričamo o kvalitetu članaka.
Takođe, užasavaju me (možda još i više) šabloni
kojima pojedini Njikipedijanci pričaju sa drugim Njikipedijancima.
Znam ja da takvi šabloni štede vreme i otklanjaju dosadna ponavljanja,
pa umesto da nanovo objašnjavaš nekome
da slika zaštićena autorskim pravom nije rado viđena na Njikipediji,
dovoljno je da ukucaš reč-dve i zagradiš sa po dve izlomljene kvačice.
Ipak, obraćanje bez šablona je neposredno, uvek drugačije i zanimljivije.
Takođe, to je početak nove komunikacije.
Kada god vidim narandžastu traku na vrhu, ponadam se nekoj novoj priči
ili nastavku neke stare priče.
Šablon mi se tu nekako ne uklapa. :)
O sastancima:
S vremena na vreme se održavaju sastanci Njikipedijanaca
na kojima sam manje-više redovan,
a čak bih i poneki zapisnik napisao, kada Filipa baš mrzi.
Sastanci su uvek zanimljivi,
osim kada krenu priče o informatici
i prema pravilu se tada izgovori najveći broj skraćenica.
Informatičari baš ne vole da gube vreme, čak ni u priči.
Sastanke Njikipedijanaca odlikuje odsustvo bilo kakvog
što dnevnog, što reda uopšte;
makar zato ima mnogo druženja i dobrih fora, što je najvažnije,
ali što se, nažalost, tek delimično prenese u zapisnik.
Zato treba doći, videti i doživeti.
Posebni sastanci su oni koji se održavaju u Novome Sadu,
gde su mi (ludom...) pojedinci obećavali palačinke (...radovanje),
i to iz kućne radinosti. :)
Međutim, palačinke sam ipak jeo,
doduše malo ometan od drugih, ali nikako demoralisan u tom poslu. :)
Za ljude koji vole ovu poslasticu i rado o njoj pričaju u nekim krajevima
koristi se naziv: poguzija! :)
O blokiranju:
Ono na šta već duže vremena pokušavam da utičem je blokiranje.
Ne uspeva mi. :)
Sprovode ga admini nad običnim življem bez (meni makar) jasnog kriterijuma.
I sam sam bio blokiran zbog trolovanja,
mada sam u „Politikinom zabavniku“ pročitao
da je greh koji može da mi se stavi na dušu zapravo flejmovanje. :)
Ipak, blokirao me je fakultetski profesor, što mi, ne mogu da krijem, imponuje,
a i ruku na srce, šta sam sve radio, čudo jedno kako sam bio blokiran samo jednom
i samo na tri dana.
Iako ne mislim da je blokiranje na Njikipediji neka esencijalno važna stvar,
jer sam ubeđen da blokirani korisnici ponekad i samoinicijativno
odsustvuju mnogo duže od propisanog bloka,
svejedno pokušavam da podučim povremeno drčne admine,
da to nije način postupanja sa ljudima.
I sam sam tako grešio i to ne samo kao admin.
Valjda sam slab majstor, ali kada god bih pravio velike rezove,
nikada ne bih dobio ravne površine.
Zapravo, vazda bi me nešto izgrebalo. :)
|
Ta članek s področja metodike je škrbina.
Pomagaj Wikipediji in ga razširi.
|
|
.svg){kind=small}
.svg){kind=icon}
