Korisnik:Milica.simonovic95/pesak

Sociometrijski postupak je prvi primenio austrijsko-američki psihijatar i psiholog Moreno (engl. Jacob Levy Moreno) dvadesetih godina prošlog veka. Postupak se koristi za praktične i naučnoistraživačke ciljeve.

Sociometrijska tehnika

Ova tehnika služi za ispitivanje međuljudskih odnosa u malim grupama (od 30-40) ljudi. Pomoću ove tehnike mogu se ispitivati socio- emocionalni odnosi u dečjim kolektivima, kao što su razred, kolonija na letovanju ili grupa za vanškolske aktivnosti. Ovakvim načinom ispitivanja mogu se otkriti, kako pojedinačna neprilagođenost, tako i poremećenost međuljudskih odnosa u malim grupama.

U najjednostavnijem obliku sociometrijski upitnik sadrži pitanja upućena svakom od članova grupe da, među ostalim članovima grupe, označi one sa kojima bi želeo da učestvuje u nekoj stvarnoj ili zamišljenoj aktivnosti, kao i one sa kojima to ne bi želeo. (od svakog deteta iz jednog razreda na primer, traži se da napiše imena onih drugova i drugarica sa kojima želeli da se igraju na odmoru, uče zajedno, i sl., kao i da napiše imena onih sa kojima to ne bi želelo). Od subejaka se traži da saopšte, ne samo imena onih sa kojima već učestvuju u datoj aktivnosti, već imena onih sa kojima (ne)bi želeli da učestvuju u toj aktivnosti. Svako od navedenih pitanja postavlja se posebno.

Aktivnosti, na osnovu kojih se ispituje odnos prihvatanja ili odbijanja pojedinih članova,naziva se sociometrijski kriterijum. U sociometrijskom ispitivanju može se koristiti jedan ili više kriterijuma. Kriterijumi moraju biti logični i moraju se odnositi na aktivnosti značajne za pojedinca i za grupu.

Postoje neki nužni preduslovi koji moraju biti ostvareni kako bi primena sociometrijske tehnike bila valjana:

1. Članovi kolektiva se međusobno poznaju... grupa (kolektiv) postoji neko vreme (najmanje mesec dana);
2. Članovi grupe dele zajednički prostor (međusobno se opažaju i komuniciraju) u realnom vremenu nastave i sl.;
3. Ispitivač (psiholog, nastavnik) treba da uživa poverenje celog kolektiva diskrecija podataka mora biti zagarantovana;
4. Sociometrijski kriterijum mora da bude konkretna aktivnost važna za sve pripadnike kolektiva i kolektiv kao celinu.
5. Ispitanicima mora biti jasno iz koje grupe mogu birati, kao i koliko će drugova birati. Taj broj može biti neograničen, ali se može i ograničiti na jedan, dva, pet i sl.

Kod dece od devet ili deset godina, ispitivanje se može sprovesti pismenim putem, a kod mlađe dece-usmeno ili posmatranjem ponašanja za vreme igre ili nekih spontanih aktivnosti. Pismeno ispitivanje može se sprovesti na više načina različitim sociometrijskim postupcima. Pored do sada opisane i najčešće korišćene Tehnike imenovanja postoji i Tehnika rangiranja i Tehnika upoređivanja po parovima. Primena Tehnike rangiranja od pojedinca traži da prema nekom kriterijumu poređa sve članove grupe.Tehnika upoređivanja po pravima sastoji se u tome da se pojedincu iznesu imena dva člana iz grupe a on mora da izabere onog sa kojim (ne)bi radije želeo da učestvuje u datoj aktivnosti. Nakon procene svih mogućih parova dobija se na rezultat koji omogućava uvid u izbor svakog člana grupe. Sociometrijski položaj pojedinca u grupi može se odrediti pomoću tri vrste informacija: pozitivna biranja, negativna biranja i neutralni glasovi.

Prikazivanje podataka dobijeni sociometrijskim postupkom

1. Grafičkim-sociogramom.
2. Kvantitativno:
   1. sociometrijskim matricama
   2. sociometrijskim indeksima grupnim i individualnim

Grafičko prikazivanje podataka

Na sociogramu je svaki subjekat prikazan odgovarajućom oznakom, dok je pravac izbora obeležen strelicama. Postoje različite konvencionalne oznake za označavanje subjekata (npr. krug za ženski pol, kvadrat za muški), kao i smera i vrednosti izbora (npr. crvena ili isprekidana strelica označava odbacivanje). U slučaju većih grupa sociogram je nepregledan, pa se ne koristi.

Kvantitativno prikazivanje podataka

Jedan od načina da se podaci kvantitativno srede je izrada sociometrijske matrice, u kojoj se sa leve stranice (u redovima) nalaze ispisana imena svih učesnika grupe, a u kolonama su redni brojevi tih članova grupe. U matrici se sa "+" označavaju izbori a sa "-" odbijanja, a to se unosi za svakog člana grupe.

Treći način da se podaci srede takođe je kvantitativan i zasnovan je na računanju individualnih i grupnih sociometrijskih indeksa. Prvi od njih otkrivaju status pojedinca u grupi,a drugi status grupe u celini.

Slike sociograma

• 
  NXN matrica
• 
  Sociogramski grafik

Spoljašnje veze

1. Metode i tehnike prikupljanja podataka

Literatura

1. Ivić I. (1989). Priručnik za vežbe iz razvojne psihologije, Beograd, Savez društava psihologa SR Srbije.
2. Smiljanjić V. i Toličič I. (1990). Dečija psihologija, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
3. Smiljanjić V. (1991). Razvojna psihologija, Beograd, Društvo psihologa Srbije.
4. Vasta R., Haith M. i Miller S. (2005): Dečja psihologija, Zagreb, Naklada Slap.
5. Šmit, B.X.O. (1999). Razvoj deteta, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.