U Beogradu održana dodela „Ninove nagrade“ za 1969. godinu, a njen dobitnik je bio Bora Ćosić za roman „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“.
3. maj
U Rijeci održana proslava 25-ogodišnjice oslobođenja grada i njegovog priključenja Jugoslaviji, kojoj je pored više hiljada građana prisustvovao i predsednik Republike Josip Broz Tito.
6—11. maj
Predsednik Republike Zambijedr Kenet Kaunda boravio je u zvaničnoj poseti Jugoslaviji. Zajedno sa ostalim članovima delegacije, koju je predvodio posetio je Rudarsko-topioničarski basen „Bor“, hidroelektranu „Đerdap“, gradove Zagreb i Pulu i ostvro Brione. Tokom posete, između zambijske i jugoslovenske delegacije razmenjena su mišljenja o međunarodnim i bilateralnim odnosima, a posebno o sitauaciji u svetu i ulozi politike nesvrstavanja. Predsednik Tito odlikovao je predsednika Zambije Ordenom jugoslovenske velike zvezde.
9. maj
U Ljubljani održana proslava 25-o godišnjice Dana pobede i oslobođenja grada. Proslavi je prisustvovao i predsednik Republike Josip Broz Tito, koji je zbog „herojskog učešća u Narodnooslobodilačkoj borbi građana Ljubljane“ odlikovao grad Ordenom narodnog heroja, čime je stako počasno zvanje grada-heroja (u kasnijim godinama ovo visoko priznanje dobili su sledeći gradovi - Drvar, Beograd, Zagreb, Novi Sad, Priština, Prilep i Cetinje).
U Beogradu održana zajednička sednica Gradskog i Univerzitetskog komiteta Saveza komunista Beograda, na kojoj su usvojene „Teze o reformi visokoškolskog obrazovanja i društveno-ekonomskom razvoju Beograda“, o kojima je uvodni referat podneo Branko Pribićević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i član CK SK Srbije.
Povodom Dana mladosti predsednik Republike Josip Broz Tito organizovao je u Palati federacije, na Novom Beogradu prijem za delegacije omladinskih i pionirskih organizacija iz svih republika i pokrajina, kom su prisustvovali i članovi košarkaške reprezentacije Jugoslavije, koji su na svetskom prvenstvu osvojili zlatnu medalju.
Svečanom priredbom tzv. „sletom“ na stadionu „JNA“ u Beogradu proslavljen Dan mladosti i 78-i rođendan Josipa Broza Tita. „Štafeta mladosti“ je ove godine krenula 19. aprila iz sela Landovica, kod Prizrena sa mesta na kom su 1943. godine ubijeni narodni herojiBoro Vukmirović i Ramiz Sadiku. Prvi nosilac štafete bio je tehničar Beškim Nemijeđi. U daljem nošenju štafete učestvovalo je oko 200.000 učesnika i prešla je put dug preko 12.000 kilometara. Poslednji nosilac štafete, koji je predao Titu bila je Ljiljana Žežova, učenica gimnazije „Josip Broz Tito“ iz Skoplja.
U Tuzli Okružni sud osudio na smrtnu kaznu Šefku Hodžić zvanu „Hanumka“, koja je 7. oktobra 1969. godine u selu Jusići, kod Zvornika ubila trudnu Aliju Hasanović (1943—1969), kojoj je potom iz utrobe izvadila nerođeno dete. Zajedno sa Šefkom suđen je i njen saučesnik Avdija Hodžić, koji je osuđen na pet godina zatvora (ovo je bilo jedno od najmonstruoznijih ubistava u SFRJ i za njega je vladalo veliko interesovanja javnosti. Posebno jer je „carski rez“ nad ubijenom izvršen profesionalno, pa su mnogi sumnjali da je osumnjičena imala „stručnog“ saučesnika. Na obnovljenom procesu, 18. septembra iste godine, smrtna kazna joj je preinačena na kaznu od 20 godina zatvora, a na slobodu je puštena nakon odležanih 13 godina, 1982. godine).
27. maj
U Ljubljani, od posledica srčanog udara umro Trajko Rajković (1937—1970), košarkaš i član reprezentacije. Preminuo je svega tri dana nakon održavanja svetskog prvenstva na kom je Jugoslavija osvojila prvu zlatnu medalju, a uzrok iznenadne smrti je bio srčana mana. Kao zaslužni sportista je sahranjen, pored Radivoja Koraća u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
26. jul—2. avgust
U rimskom amfiteatru u Puli održan XVII „Festival jugoslovenskog filma“, tokom kojeg su prikazana 22 domaća filma. Odlukom žirija za najbolji film proglašen je film „Lisice“, reditelja Krsta Papića. Nagradu „Zlatnu arenu“ dobili su: Krsto Papić za režiju filma „Lisice“, Puriša Đorđević za scenario filma „Biciklisti“, Milena Dravić za glavnu žensku ulogu u filmu „Biciklisti“, Stevo Žigon za glavnu mušku ulogu u filmu „Oksigen“, Rudi Vavpotič za snimateljski rad u filmu „Oksigen“, Voki Kostić za muziku u filmovima „Biciklisti“ i „Krvava bajka“ i Bogić Risimović za scenografiju u filmu „Biciklisti“. Ovogodišnji festival je otvoren projekcijom filma „Bitka na Neretvi“, reditelja Veljka Bulajića, koji kao film od „nacionalonog značaja“ nije učestvovao u konkurenciji za nagrade. Projekciji filma i otvaranju festivala prisustvovao je predsednik Republike Josip Broz Tito, kao i njegova gošća italijanska glumica Sofija Loren.
Na Brionima, kao specijalni gosti predsednika Republike Josipa Broza Tita, boravili američki glumci - bračni par Ričard Barton i Elizabet Tejlor. Tokom posete Ričard Barton je pregovarao sa režiserom Stipom Delićem i producentom Nikolom Popovićem oko angažmana u filmu „Sutjeska“ (film je sniman tokom 1972. godine, a Ričard Barton je glumio Tita). Za vreme posete Bartonovi su u pratnji predsednika Tita i njegove supruge Jovanke, 1. avgusta posetili Pulu i boravili na tamošnjem filmskom festivalu.
4. avgust
Kod zaseoka Kasapovac, blizu Vrčina, u 21:30 časova dogodila se teška železnička nezgoda kada je na šinobus naleteo teretni voz. Tom prilikom smrtno je stradalo 35, a povređeno je 77 putnika.
U Kragujevcu u proizvodnim pogonima fabrike Zavodi „Crvena zastava“ otpočela serijska proizvodnja modela „Zastava 101“, koji je nastao na bazi fijatovo modela „128“. Do prestanka proizvodnje, 20. novembra 2008. godine, ukupno je proizvedeno 1.273.532 komada.
Predsedništvo SFRJ održalo sednicu na kojoj je raspravljano o molbi za pomilovanje od smrtne kazne nad Đurom Horvatom, Vejsilom Keškićem, Mirkom Vlasinovićem i Ludvigom Pavlovićem, četvoricom ustaških terorista, koje je osudio Vojni sud JNA u Sarajevu 27. decembra 1972. godine zbog upada na teritoriju SFRJ i izvršenje više terorističkih akcija na područiju SR Bosne i Hercegovine, u periodu od 20. juna do 24. jula 1972. godine. Prvoj trojici osuđenih molba za pomilovanje je odbijena, dok je četvrtooptuženi Ludvig Pavlović pomilovan, jer je u vreme izvršenja krivičnih dela imao svega 21 godinu. Njemu je smrtna kazna zamenjena za 20 godina zatvora.
17. mart
U Beogradu izvršena smrtna kazna streljanjem nad Đurom Horvatom (1942—1973), Vejsilom Keškićem (1939—1973) i Mirkom Vlasinovićem (1932—1973), trojicom ustaških terorista pripadnika tzv „Bugojanske grupe“, koju su 20. juna1972. godine upali na teritoriju SFRJ i do 24. jula izvršili više terorističkih akcija na područiju SR Bosne i Hercegovine. Na smrtnu kaznu osudio ih je Vojni sud JNA u Sarajevu 27. decembra 1972. godine. Ovu presudu potvrdio je Vrhovni vojni sud u Beogradu, 1. januara i Vrhovni sud Jugoslavije, 30. januara 1973. godine.
U Zrenjaninu radnik Nebojša Despotov (1946—1979) izvršio ubistvo davljenjem dve devojke - Vesnu Milin (1954—1979) i Biljanu Kenderaški (1960—1975). Ovo je bilo jedno od monstruoznijih ubistava u SFRJ i pridat mu je veliki publicitet - javnost je zahtevala smrtnu kaznu, a novinari su ga nazvali „Zrenjaninski Džek Trbosek“. Okružni sud u Zrenjaninu osudio ga je na smrtnu kaznu, ali je Vrhovni sud Vojvodine oborio ovu presudu i po predlogu odbrane optuženi je upućen na posmatranje, najpre u Beograd, a potom u Zagreb. Posle nalaza lekara da je optuženi uračunljiv, Vrhovni sud Vojvodine je 1978. godine potvrdio prvobitnu smrtnu presudu. Zrenjaninski ubica streljan je 12. jula 1979. godine.
U Beogradu Upravi odbor Zadužbine „Ive Andrića“, po njegovoj testamentnoj želji, ustanovio - „Andrićevu nagradu“ za najbolju pripovetku, odnosno zbirku pripovedaka objavljenu tokom prethodne godine. Tokom vremena ovo je postala prestižna jugoslovenska nagrada za književnost, čiju su dobitnici između ostalog bili - Antonije Isaković, Danilo Kiš, David Albahari i dr. Prvi dobitnik nagrade, za 1975. godinu bio je Dragoslav Mihailović za delo „Petrijin venac“.
Iznad sela Vrbovca, u blizini Zagreba dogodila se avionska nezgoda u kojoj su se sudarila dva aviona - Trident 3B, Britiš ervejza (bio na letu od Londona ka Istanbulu) i Daglas DC-9, Ineks-Adria Avioprometa (bio na letu od Splita ka Kelnu). Do nezgode je došlo zbog greške radnika kontrole letenja, a u njoj je poginulo svih 176 putnika i članova posade (ovo je bila najveća avionska nezgoda koja se dogodila na teritoriji SFRJ).
28. avgust 1977. – Grupa „Bijelo dugme“ održala kod Hajdučke česme najveći koncert u dotadašnjoj istoriji jugoslovenske rok muzike, pred oko 100 000 posetilaca.
U Beogradu, u krugu Centralnog zatvora izvršena smrtna kazna streljanjem nad Miljenkom Hrkačem (1947—1978), članom ustaške terorističke oorganizacije, koji je u julu i septembru 1968. godine izvršio dve terorističke akcije u Beogradu - u bioskopu „20 oktobar“ i u garderobi glavne železničke stanice, u kojima je stradala jedna, a preko 85 osoba teže i lakše ranjeno. Suđeno mu je čak tri puta pred Okružnim sudom u Beogradu - oktobra 1969, decembra 1970. i decembra 1975. godine i sva tri puta je osuđen na smrtnu kaznu. Poslednja presuda je potvrđena 30. decembra 1976. godine odlukom Saveznog suda.
U skladu sa Ustavom SFRJ, funkciju potpredsednika Predsedništva SFRJ preuzeo Lazar Koliševski, delegat Socijalističke Republike Makedonije u Predsedništvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (kada je 4. maja 1980. godine umro predsednik Republike Josip Broz Tito, Lazar Koliševski je preuzeo funkciju predsednika Predsedništva SFRJ).
20. jun
U Novom Sadu Skupština SAP Vojvodine, uz podršku i pozitivno mišljenje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), donela Zakon o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti (VANU). Ovim Zakonom postavljeni su ciljevi i zadaci nove naučne institucije – „da organizuje, razvija, podstiče i koordinira naučno i umetničko stvaralaštvo i primenu rezultata naučnih istraživanja, da učestvuje u utvrđivanju i ostvarivanju politike društvenog razvoja nauke i umetnosti”. VANU je tada bila označena kao najviša naučna i umetnička ustanova u Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (Osnivačka skupština VANU održana je 4. decembra).
U Novom Sadu, u zgradi „Platoneuma“ održana Osnivačka sednica Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU). Akademija je osnovana na osnovu Zakona, koji je 20. juna donela Skupština SAP Vojvodine i uz saglasnost Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). NA Osnivačkoj sednici izabrani su prvi člnaovi Akademije, kao i njeno rukovodstvo - predsednik Bogoljub Stanković, sekretar Milan Čanak, a članovi Predsedništva Petar Drezgić, Branislav Đurđev i Ištvan Seli. VANU je bila najviša naučna i umetnička ustanova u Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, a veoma tesno je sarađivala sa Maticom srpskom, najstarijom kulturnom ustanovom srpskog naroda (VANU je raspuštena 17. jula 1992. donošenjem novog Zakona o SANU, a ponovo je uspostavljena 23. oktobra 2003. odlukom Skupštine AP Vojvodine)
Filipini) održano VIII svetsko prvenstvo u košarci. Košarkaška reprezentacija Jugoslavije, u sastavu: Peter Vilfan, Dragan Kićanović, Andro Knego, Rajko Žižić, Željko Jerkov, Branko Skroče, Zoran Slavnić, Krešimir Ćosić, Ratko Radovanović, Duje Krstulović, Dražen Dalipagić, Mirza Delibašić i trener Aleksandar Nikolić, osovojila je zlatnu medalju (drugu po redu, od ukupno tri, na svetskim prvenstvima). Prvo mesto na takmičenju osvojila je reprezentacija Sovjetskog Saveza, a treće reprezentacija Brazila. Jugoslovenski reprezentativac Dražen Dalipagić proglašen je za najboljeg igrača Svetskog prvenstva.