Више информација погледајте на ОВОЈ страници.
131. VITEZOVI ZA BEČKOG RATA
PISMA OD VITEZOVA, KOJI IZGIBOŠE RATA BEČKOGA
Još zorica ne zabijelila
ni Danica pomolila lica,
viče vila s Velebit-planine
ter dozivlje majku Stojanovu:
»Ustani se, majko Stojanova,
u za čas si zoricu zaspala
i na vojsku sinka otpravila,
već ga, majko, pričekati nećeš!
Pogibe ti Janković Stojane,
od Kotara mlađan kavalire:
ne pogibe od brijetke ćorde
ni od mača, ni od bojna koplja,
već od tanke puške talijanke,
kojano je u Breši kovana,
pogubi ga Nadžaković Mujo
nasrid Duvna, polja širokoga.«
Jankoviću, krilo principovo,
vele ti si glava odsikao
sve po izbor aga i spahija,
kapitana i mladih serdara!
Ej krajino, krvava košuljo,
mnoge ti si majke rascvilila,
a sestrice u crno zavila
i ljubovce u rod otpravila!
Pogibe nam Pokrajac serdare,
ljuti zmaje, dite Milosave:
pogubi ga Kolak buljumbaša.
Ej Pokrajče, pokojna ti duša!
Nu poslušaj, dragi pobratime,
di pogibe nećak Jankovića,
po imenu Tintor barjaktare:
u Neretvi pod Gabelom gradom
pogubi ga Ljuboviću beže.
Kukala je crna kukavica
usrid zime, kad joj nije vrime:
nije ono crna kukavica
već je majka Miljkovića Marka
zašto Marka rane dopadoše
bojak bijuć s carevim delijam,
on od rana pribolit ne može.
Miljkoviću, krilo od Kotara,
mnoge ti si Turke pogubio!
Ej Gabelo, da bi se prosila,
pod tobom je junak poginuo,
po imenu Nakiću Matiju,
ljuta zmija od grada Drniša!
S njim pogibe Stipane Matiću,
od starine vitez i plemiću:
prija neg' je junak pogibao,
pet je turskih glava odsikao.
Ljuto cvile od Knina levente,
jer pogibe od Knina serdare,
po imenu Ive Sinobade:
pogubi ga Nožinović Mujo
pod Glamočem, pod bijelim gradom.
I pogibe kliški harambaša,
po imenu Buligović Marko:
u Skopju mu glavu odsikoše,
za jabuku paši darovaše.
Pogibe nam od Poljica kneže,
po imenu Brnjićević Luka,
u Gabeli, da je Bog ubio!
Al' se biše lipo zaminuo,
četiri je glave odsikao.
Još pogibe Kosor kavalire,
od Zadvarja po izbor serdare:
pogubi ga Kusiću Juriša,
koga biše uzeo za sina.
Ej neviro, nigdi te ne bilo!
U Zažabju više Metkovića
pogibe nam Vodanović Mijo,
od Primorja na glasu serdare,
koji turske odsicaše glave.
I pogibe Vislcović Juriša,
od Primorja mlađan harambaša,
na jurišu Sinja bijeloga.
Ej delijo, pokojna ti duša!
Junak biše Vranješević Grgo,
al' i njemu glavu odsikoše
na Vrljici, ispod Imotskoga:
pogubi ga dizdar-aga Mujo.
Pogibe nam na glasu viteže,
koji turske odsicaše glave,
u Popovu pod kulom Sejića,
po imenu Novković Nikola,
od Neretve mutne kavalire.
I pogibe Talajić Šimune,
ljuta zmija, pobre, od krajine:
Turci njemu glavu odsikoše
u Mostaru, gradu bijelomu.
Vitezovi, pokojne vam duše!