Korisnik:StefanEI721/pesak
Lotus Karlton
uredi| Lotus Karlton | |
|---|---|
 | |
| Pregled | |
| Proizvođač | Lotus (Dženeral Motors) Opel/Voksol (Dženeral Motors) |
| Poznat kao | Opel Lotus Omega Voksol Lotus Karlton |
| Proizvodnja | 1990-1992 950 proizvedeno |
| Karoserija i šasija | |
| Klasa | Sportska limuzina |
| Karoserija | Limuzina sa 4 vrata |
| Raspored | Prednji pogon, pogon na zadnjim točkovima |
| Platforma | Dženeral Motors V platforma |
| Slični | Opel Omega A Holden Komodor VN |
| Pogonski agregat | |
| Motor | 3.6 L Opel C36GET sa dve turbine L6 |
| Izlazna snaga | 382 KS (281 kV; 377 KS) |
| Stepen prenosa | 6 brzina ZF S6-40 manual |
| Veličine | |
| Međuosovinsko rastojanje | 2,730 mm (107.5 inča) |
| Dužina | 4,763 mm (187.5 inča) |
| Širina | 1,930 mm (76.0 inča) |
| Visina | 1,435 mm (56.5 inča) |
| Masa | 1,655 kg (3,649 f)[1] |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Lotus Kortina |
| Naslednik | Voksol VIKSR8 za Voksol Lotus Envia (duhovno, za Lotus)[2] |
Lotus Karlton (eng. Lotus Carlton) (takođe poznat pod nazivom Voksol Lotus Karlton, Lotus Omega kao i Opel Lotus Omega), je Voksol Karlton/Opel Omega A limuzina koja je nadograđena od strane Lotusa kako bi mogla da dostiže brzine do 285 km/č (177 mps), uz ubrzanje koje je bilo jednako tadašnjim savremenim sportskim automobilima. Lotus je kompanija koja se bavi proizvodnjom automobila, koju je 1948. godine osnovao Kolin Čapman. Lotusova misija godinama bila je da kreira vozila koja će pomerati granice savremene tehnologije, kao i da će svako vozilo da bude nova inovacija. To je bila želja osnivača ove kompanije, a tako je i dan danas ostalo.[3] Kao i svim Lotusovim vozilima, dodeljena mu je oznaka tipa - Tip 104 u ovom slučaju. Promene eksterijera su bile minimalne, uz dodatak zadnjeg spojlera, otvora za hlađenje na haubi, Lotus oznake na prednjim krilima i na gepeku, proširenja, agresivnijim branicima i značajno veći lukovi točkova pomoću kojih se razlikuju od standardnog Karltona.[4] Čak i pored dodatnih proširenja koje je imao, njegove proporcije su i dalje bile manje od klasične limuzine sa četvoro vrata tog vremena. Ovo nije loša osobina Lotus Karltona, zato što njegove kompaktnije dimenzije čine da prolazak kroz saobraćaj u ovom vozilu bude mnogo lakši nego u nekoj limuzini standardnih proporcija.[5] Auto je prodavan u samo jednoj boji, i to je bila nijansa zelene pod imenom Carski Zelena, koja je slična Britanskoj Trkačkoj Zelenoj boji.
Motor i pogon
urediModifikacije performansi započele su sa nadograđenim, boljim motorom, koji je Lotus nadogradio sa standardnog Opel 3.0 L (2,969 ck) 24v rednog motora sa šest cilindara, koji je korišćen u GSi-u. Kapacitet motora povećan je na 3,615 ck (3.6 L).[6] Lotus je potom dodao dva Garetova T25 turbopunjača, koji su obezbeđivali čak i do 0,7 bara (10 fki) pritiska na oko 1500 rm. Originalni distribuirani sistem za paljenje motora zamenjen je sa troslojnim sistemom izgubljenih varnica. Pogon distributora ponovno je iskorišćen kao pogon pumpe za vodu za vodeno - vazdušni sistem hlađenja. Sam hladnjak je proizveden od strane Behra, i ima sposobnost da smanji temperaturu kompresovanog vazduha sa 120 °C (248 °F) na 60 °C (140 °F).[7][8]
Uz prethodno pomenute promene u performansama motora, Lotus je primenio i brojne inženjerske promene kada je u pitanju motor, kako bi on mogao da ostane pouzdan uz veću snagu. Kako bi mogli da se nose sa većim pritiskom u cilindarima (oko 95 bara (9,500 kPa)), spoljašnji omotač bloka motora je ojačan. Radilica je takođe bila zamenjena; radilice koje su ranije pravljene su se pravile od ojačanog čelika u Italiji, ali je Opel pravio i kovao proizvodne jedinice i slao ih u fabriku mašinerije Alfing Kesler za spajanje. Glava cilindra je ostala skoro ista kao i na originalnom automobilu (4 ventila po cilindru), iako je komora za sagorevanje bila napravljena tako da smanji odnos statičke kompresije na 8.2:1 (sa 10.0:1). Motor je bio opremljen sa kovanim klipovima, koji su proizvdeni od strane Mahla. Klipnjače su bile zamenjene sa novim koje su napravljene po originalnom Lotusovom dizajnu.[7]
Isti ZF manuelni prenos sa šest brzina kojim je bila opremljena savremena Ševrolet Korveta ZR-1 bio je korišćen kako bi se izlazna snaga prebacila na zadnje točkove putem zadnjeg šper diferencijala, koji je bio zajednički sa V8 Holden Komodorom.
Šasija, kočnice i upravljanje
urediNezavisno vešanje sa više linkova kod Omege, koja je već veličana od strane štampe koja se bavi automobilima, modifikovana je od strane Lotusa kako bi dobili veću stabilnost pri velikim brzinama i kako bi poboljšali dinamiku upravljanja. Kako bi se izborili sa problemom promene nagiba točkova (koji se može uočiti na kolima pri velikoj brzini i kada su potpuno opterećeni), samonivelisanje suspenzije sa Opel Senator - a je ugrađeno. Servotonski sistem upravljanja je takođe preuzet od Senator - a, i on omogućava asistenciju upravljanja volanom pri parkiranju, i smanjuje asistenciju upravljanja volanom kako se brzina vozila povećava. Inženjeri koji su radili na Lotusu, su inicijalno hteli da koriste mehanizam sa zupčastom letvom za sistem upravljanja, ali cena i ograničen prostor su ih ostavili na tome da moraju da koriste pužni par kao sistem upravljanja.[7]
Prvobitne skice za točkove su predvidele dizajn kompozitnih felni iz više delova, ali je na kraju ova ideja odbačena i na njeno mesto je nastupio dizajn felne iz jednog dela. Nakon ove promene, pojavila se zabrinutost oko izdržljivosti točkova na putevima koji su u lošem stanju. Kompanija koja proizvodi točkove Ronal je bila ta koja je napravila krajnji dizajn felni od 17 inča. Takođe, gume su bile šire nego na Omegi.[6] Omega je opremljena sa Gud Jir orao gumama. Materijal od kojih su napraljene gume je isti onaj koji je korišćen i na Espirit Turbo SE automobilu. Materijali na gumama se sastoje od kombinacije ulja i niske histerizise. Ovo omogućava unapređenu stabilnost pri velikim brzinama i bolji performans u vlažnim uslovima.[7]
Automobil je opremljen sa diskovima za kočenje veličine 12.9 inča (328 mm) koje je napravila kompanija Portland Inženjering koja se nalazi u Dorsetu, u Velikoj Britaniji. Prednja klešta imaju četiri klipa, a klešta pozadi su dvoklipna.[7]
Performans
uredi
Redni motor sa šest cilinadara koji ima dva turbopunjača u Lotus Karltonu (kodno ime C36GET) ima snagu motora od 382 KS (281 kV; 377 KS), na 5,200 rm i 568 Nj⋅m (419 f⋅s) obrtnog momenta, od kog je 470 Nj⋅m (350 f⋅s) bilo na raspolaganju od 2,000 rpm.[9] Ovaj automobil je mogao da ubrza od 0-97 km/č (60 mps) za 5.2 sekunde, i mogao je da dođe od 0 - 124 - 0 km/č za manje od 17 sekundi. Dugački stepen prenosa brzina daje ovom modelu mogućnost da, u proseku, dostigne 89 km/č (55 mps) u prvoj brzini. Lotus Karlton držao je titulu druge najbrže limuzine sa četvoro vrata nekoliko godina, i nalazio se iza Alpine B10 Bi-Turbo-a.
Prihvatanje
urediLotus Karlton je proizveo dozu kontroverznosti u automobilskoj, ali i u uopštenoj štampi, zato što je mogao da parira ili da prevaziđe savremene sportske automobile tog vremena, kao što su Ferari i Porše, dok je u isto vreme mogao komotno da preveze četiri putnika. Bob Meri, tadašnji uređivač magazina Autokar napisao je: "Nije moguće da bilo ko ko kupuje ovaj auto može da tvrdi da mu ili treba, ili da će korisiti njegov vrhunski udarac za koji se tvrdi da može da bude do oko 180mps", čime je sugerisao da bi Voksol trebao da prati primer koji su postavili nemački proizvođači automobila. Oni su počeli elektronski da ograničavaju brzine svojih automobila visokih performanski na 155mps. Na kraju, Opel nije ograničio maksimalnu brzinu ovog auta.[7]
Lotus Karlton je bio česta meta lopova i ljudi koji su krali automobile kako bi se njima vozili u Velikoj Britaniji. 26. novembra 1993. godine, Lotus Karlton sa registracionim brojem "40 RA", prijavljen je kao ukraden vlasniku koji je bio iz Zapadnog Midlandsa. U narednim mesecima, grupa lopova je iskoristila ovaj auto kako bi ga koristili da provale u različite objekte, i na kraju su ukrali cigarete i alkohol u vrednosti od oko £20,000. Policajac Zapadnog Midlandsa rekao je "Prosto nismo mogli ni da se približimo vozilu, i izgleda kao da nikada nećemo ni uspeti", zato što njihova policijska vozila nisu bila u stanju da na bezbedan način priđu ukradenom Lotus Karltonu.[10] Auto nikada nije vraćen vlasniku, i njegova trenutna lokacija nije poznata, iako je njen prvobitan vlasnik 2020. tvrdio da je auto bačen u kanal i da je oštećen od strane velikog objekta bez mogućnosti popravke, i da je naknadno bačen.[11]
Dejli Mejl i Udruženje glavnih policajaca su pokrenuli kampanju kako bi zabranili Lotus Karlton u Velikoj Britaniji. Parlament je takođe osudio reklamiranje ovog automobila.[12] Novembra 1990. godine, Entoni Grant je na sednici Parlamenta rekao: "Apsurdno je da proizvođači automobila reklamiraju vozila koja imaju maksimalnu brzinu i do 140, 150 i 170 mps. Ovi automobili zahtevaju veštinu Najdžela Mensela kako bi bili upravljani na bezbedan način." Nakon toga je pozvao sve ostale prisutne da mu se pridruže u osudi ogromnog publiciteta koji je Voksol Karlton imao u tom trenutku.[13] Majk Kimberli, izvršni direktor Lotus Grupe, u trenutku kada je Lotus Karlton započeo svoju produkciju, ovako je komentarisao reakcije i kampanje političara i ljudi: "Kampanja za zabranu Lotus Karltona bila je jako iznenađujuća, s obzirom na superautomobile koji su već postojali, kao i vrhunski modeli koji su bili planirani, i kasnije proizvedeni od strane drugih evropskih proizvođača."[14] Uprkos preprekama koje su im se našle na putu, kampanja za ukidanje Lotus Karltona na kraju nije urodila plodom.
Proizvodnja
uredi
Izvršni direktor Lotus Grupe, Majk Kimberli rekao je da kada je Dženeral Motors kupio Lotus, on je predložio menadžmentu DžM-a međusobnu saradnju između Voksola i Lotusa, koja će svima ići u prilog i koja će izgraditi brend. Tako je Lotus Karlton izabran zbog toga koliko je bio napredan i zbog robusne platforme koju je posedovao.[14] Proizvodnja Lotus Karltona započela je 1990. godine, četiri godine nakon što je prvobitan Omega pušten u prodaju. Opel se nadao da će proizvesti ukupno 1,100 modela ovog automobila, ali zbog krize ranih 1990-ih, Lotus Karlton čija je cena bila £48,000, nije se prodavao onoliko dobro koliko se očekivalo, i proizvodnja u Lotusu zaustavljena je decembra 1992. Napravljeno je samo 950 automobila: 320 Karltona i 630 Omega, 150 manje nego što je bio plan. Ovi automobili sada počinju da budu moderni klasici, zato što su jako retki modeli koji imaju malu pređenu kilometražu, i koji su u očuvanom stanju.[15]
Italijanska kuća za dizajn Pininfarina proizvela je stilski koncept pod nazivom "Kronos", koji je bio napravljen da može da prihvati pogon iz Lotus Karltona. Jedini primerak Kronosa bio je prikazan 1991 na severnoameričkom međunarodnom sajmu automobila.[7]
Ostala tržišta
urediObični Omega A i Lotus Omega nikada nisu dobili dozvolu za prodaju u SAD-u, ali je Omega dobio dozvolu za sivi uvoz pod DOT- ovim "Prikaži ili izloži" izuzetkom 2011.[16] Automobil koji je mogao da parira Lotus Karltonu na američkom tržištu bio je Taurus SHO, koji je imao dva motora.[13] Pri kraju 2017. godine, svi modeli Lotus Karltona prešli su starost od 25 godina, i tako su bili oslobođeni od NHTSA-ovih restrikcija za uvoz.
Specifikacije
uredi| Maksimalna brzina | +283 km/č (176 mps) |
|---|---|
| Ubrzanje | 0-97 km/č (60 mps): 5.1 sekunde
0-160 km/č (100 mps): 11.1 sekunde.[6] |
| Maksimalna snaga | 382 KS (281 kV; 377 KS) na 5,200 rm |
| Maksimalni obrtni moment | 568 Nj⋅m (419 f⋅s) na 4,200 rm |
| Zapremina motora | 3,615 ck (3.6 L) |
| Tip motora | Redni motor sa šest cilinadara sa duplim turbopunjenem |
| Raspored | Longitudilan, Prednji motor, Zadnji pogon |
| Transmisija | ZF-40 manuelni sa šest brzina |
| Težina | 1,655 kg (3,649 f) |
| Proizvodnja | 950 modela |
| Cena | £48,000 |
Reference
uredi- ^ Meaden, Richard (19. 2. 2013). „BMW M5 vs Lotus Carlton”. EVO magazine. Pristupljeno 18. 12. 2018.
- ^ „2023 Lotus Type 133 details emerge - Automotive Daily” (na jeziku: engleski). 2022-07-04. Pristupljeno 2022-09-22.
- ^ „The Lotus Story | Lotus Cars United Kingdom”. www.lotuscars.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ „Lotus Carlton voted favourite Vauxhall of all time”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2023-05-19.
- ^ „Lotus Carlton: Buying guide and review (1990-1992)”. Auto Express (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ a b v „Vauxhall Insignia VXR 2009-2017 review”. Autocar (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-19.
- ^ a b v g d đ e Adcock, Ian (1991). Lotus Carlton. Osprey Publishing. ISBN 1-85532-185-8.
- ^ „Driven: Lotus Carlton”. www.pistonheads.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-19.
- ^ Cheetham, Craig. Supercars. Motorbooks. str. 118—119. ISBN 0-7603-2565-0.
- ^ „Police left trailing by high-speed ram-raiders”. The Independent (na jeziku: engleski). 1994-01-07. Pristupljeno 2023-05-19.
- ^ „Facebook”. www.facebook.com. Pristupljeno 2023-05-19.
- ^ „UK Parliament”.
- ^ a b „The Lotus Carlton Is Built For Absolutely Bludgeoning Speed”. Road & Track (na jeziku: engleski). 2022-08-18. Pristupljeno 2023-05-20.
- ^ a b „1990-2020: Thirty years of the ground-breaking Lotus Carlton - Lotus Cars Media Site”. media.lotuscars.com. Pristupljeno 2023-05-20.
- ^ „Sub-£10k super-saloons”. www.pistonheads.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-19.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2013-03-09. Pristupljeno 2023-05-19.