Korisnik:Tamarris/pesak
Dijalekti u švedskom jeziku uredi
Dijalekti u švedskom jeziku se najviše razlikuju u izgovoru. Govorni jezik nije jedinstven na teritoriji na kojoj se govori švedski jezik. Osoba iz Umea zvuči drugačije od osobe iz Stokholma. Vremenom se govorni jezik raslojavao i svaka oblast zemlje formirala je svoj dijalekat ili svoje narečje, lokalni jedinstveni varijetet jezika.
Nekad i sad uredi
U prošlosti je bilo dosta velikih razlika među dijalektima u švedskom jeziku i postojalo je više lokalnih varijeteta. Danas su dijalekti u švedskom jeziku znatno srodniji jedni drugima, čak je i moguće prepoznati iz koje je regiji koji govornik. Pod uticajem pisanog i centralnog varijeteta govornog jezika te razlike su ublažene. Lokalna narečja, međutim, nisu nestala, već i dalje opstaju na mnogim mestima. Stara narečja se češće sreću na selu nego u urbanoj sredini, koriste se više u privatnoj komunikaciji i uglavnom ih koriste stariji.[1]
Regije i dijalekti uredi
Dijalekti u švedskom jeziku mogu se podeliti u više grupa, to jest regija. Idući od juga ka severu, ti dijalekti su sledeći: južnošvedski (švedski: sydsvenska mål), jotamol (švedski: götamål), gotlandski švedski, sveamol (švedski: sveamål), severnošvedski i istočnošvedski koji se govori u Finskoj.
Razlike unutar dijalekata, i između njih i između standardnog jezika su velike. One se tiču izgovora pojedinačnih glasova, rečenične intonacije, rečnika, oblika i promene reči i sl.
Južnošvedski dijalekat uredi
Južnošvedski se govori u oblasti Skone, Blekinge, u južnom Halandu i Smolandu. Jedna od odlika ovog dijalekta, koja nije izražena kod ostalih, je diftong, odnosno glas koji nastaje kombinacijom dva vokala ili vokala i poluvokala u istom slogu. U okviru južnošvedskog javlja se zadnje "r", inače karakteristično za danski jezik, koje se artikuliše tako što tako što se zadnji deo leđa jezika podiže ka mekom nepcu i resici. U nekim delovima južne Švedske se ne koriste retrofleksi zbog zadnjeg "r". Takođe postoji specifičan izgovor glasa "sj".[2]
Götamål uredi
Jotamol se govori u jugozapadnoj švedskoj, tačnije u severnom Halandu, Vestergotlandu, severnom Smolandu, jugozapadnom Ostergotlandu, Bohuslenu, Dalslendu i Vermlandu. Kod ovog dijalekta ton često raste pri kraju rečenice, vokali å i o se izgovaraju kao ö i postoji takozvano "debelo l", koje se gradi tako što se vrh jezika podiže ka tvrdom nepcu, to jest ka retrofleksnom mestu artikulacije.[3]
Gotlandski švedski dijalekat uredi
Gotlandski švedski dijalekat govori se na ostrvima Gotland i Foro. Gotlandski švedski ima posebnu jezičku melodiju, a takođe i dosta diftonga.[4]
Sveamål uredi
Centralnošvedski (ili gornjošvedski) govori se na Olandu, u jugoistočnom Smolandu, Ostergotlandu, Sodermanlandu, Vestmanlandu, Uplandu, Gestriklandu i južnom Helsinglandu. Karakteristike ovog dijalekta su diftonzi, "debelo l", varijacije u izgovoru dugog i kratkog glasa "u" i varijacije u izgovoru glasa "sj".[5]
Severnošvedski dijalekat uredi
Severnošvedski dijalekat se govori u severnom Helsinglandu, Herjedalenu, Medelpadu, Jemtlandu, Vesterbotenu, Norbotenu i u Laponiji. Karakteristike ovog dijalekta su "debelo l" i specifičan izgovor glasa "sj".[6]
Švedski jezik u Finskoj uredi
Osim u Švedskoj, švedski je zvaničan jezik i u Finskoj. Švedski kao maternji jezik u Finskoj govori oko 300.000 ljudi.[7] Govornici švedskog jezika su pretežno naseljeni u tri oblasti: Olandu, Esterbotenu i pojasu duž južne obale. Izvorni dijalekti švedskog jezika u ovim oblastima variraju. Ovde se takođe formirao i finski švedski standardni jezik, koji je po pitanju rečnika i oblika reči veoma blizak centralnoj normi švedskog jezika, ali koji se od nje razlikuje po pitanju izgovora, tonskog akcenta i intonacije rečenice.
Reference uredi
- ^ Norstedts svenska uttalslexikon.
- ^ „Sydsvenska mål”. Institutet för språk och folkminnen.
- ^ „Götamål”. Institutet för språk och folkminnen.
- ^ „Gotländska mål”. Institutet för språk och folkminnen.
- ^ „Sveamål”. Institutet för språk och folkminnen.
- ^ „Norrländska mål”. Institutet för språk och folkminnen.
- ^ Norstedts svenska uttalslexikon.