Википедија

Korisnik:Undriyuni: Stivi Niks

Stivi Niks
Lični podaci
Puno imeStefani Lin Niks (engl. Stephanie Lynn Nicks)
Datum rođenja26. maj 1948. (72 godine)
Mesto rođenjaFiniks, SAD
UniverzitetDržavni univerzitet San Hoze
Zanimanjepevačica, tekstopisac
Bogatstvo75 miliona dolara
Porodica
Supružnik
Partneri
Muzički rad
Aktivni period1966—
Žanrovirok
Instrumentivokal, klavir, gitara
Ostalo
Veb-sajthttps://www.stevienicksofficial.com/
Potpis

Stefani Lin Niks (rođena 26. maja 1948. godine) američka je pevačica i tekstopisac poznata po svom radu sa bendom Flitvud Mek (engl. Flitvud Mek), kao i po svojoj solo karijeri. Poznata je po svom prepoznatljivom glasu, mističnoj scenskoj ličnosti i poetskim, simboličnim tekstovima.[1]

Niks se pridružila grupi Flitvud Mek 1975. godine, zajedno sa tadašnjim dečkom, Lindzi Bakingemom. Glasine (engl. Rumours), drugi album Flitvud Meka nakon što su se Niks i Bakingem pridružili bendu, bio je najprodavaniji album godine izlaska, a do dana današnjeg prodato je preko 40 miliona primeraka širom sveta, što ga čini jednim od najprodavanijih albuma svih vremena. Album se zadržao 31 nedelju na prvom mestu na američkoj top-listi albuma, a bio je na prvom mestu i u mnogim drugim zemljama. Album je 1978. godine osvojio nagradu Gremi za album godine. Pesma Snovi (engl. Dreams) bila je jedini hit na prvom mestu na Bilbord hot 100 listi.

1981. godine, Niks je započela svoju solo karijeru, iako je i dalje bila u bendu Flitvud Mek, a iste godine je i izbacila svoj album Lepa žena (ital. Bella Donna), koji se našao na listi Bilbord 200 i dostigao status multiplatinastog albuma.[2] Izdala je osam solo studijskih albuma.

Niks je proglašena za jednu od 100 najboljih tekstopisaca svih vremena od strane magazina Roling Stoun (engl. Rolling Stone).[3] Ona je jedina žena koja dvaput primljena u Dvoranu slavnih rokenrola, kao član benda Flitvud Mek 1998. godine i kao solo umetnik 2019. godine.[4] Bila je osam puta nominovana za Gremi i dvaput za Američku muzičku nagradu kao solo umetnica. Osvojila je mnogo nagrada sa bendom Flitvud Mek, uključujući Gremi nagradu, a imala je i pet nominacija za istu.[5]

Život i karijera uredi

1948–1971: Rani život i početak karijere uredi

Stefani Stivi Niks rođena je u Feniksu, Arizona. Niks ima nemačko, englesko i irsko poreklo. Njen deda, Aron Džes Niks Stariji, naučio je Stivi da peva u duetu s njim kada je ona imala četiri godine. Njena majka, Barbara Niks, bila je zaštitnički nastrojena, držeći je kod kuće „više od većine ljudi“ i u svojoj ćerki gajila ljubav prema bajkama.[6] Zbog česte selidbe njenog oca Džesa kao predsednika kompanije pod nazivom "Greyhound", imala je porodicu koja je živela u Feniksu (u Arizoni), Albukerkiju (u Novom Meksiku), El Pasu (u Teksasu), Solt Lejk Sitiju (u Juti), Los Anđelesu i San Francisku.

Uz Goja gitaru (engl. Goya) koju je dobila za svoj 16. rođendan, Niks je napisala svoju prvu pesmu pod nazivom Volela sam i izgubila (engl. I've Loved and I've Lost) i Tužna sam, ali nisam depresivna (engl. I'm Sad but Not Blue). Provela je svoj period adolescencije slušajući ploče neprestano, i živela u svom „malom muzičkom svetu“.[7][8][9] Dok je pohađala srednju školu u Kaliforniji[10], pridružila se svom prvom bendu, „Changing Times”, folk rok grupi usredsređenoj na vokalnu harmonije.[11]

Svog budućeg partnera, Lindzi Bakingema, upoznala je tokom školovanja u Kaliforniji, kao maturantkinja. Kada je videla Bakingema kako svira pesmu „California Dreamin'” u jednom klubu, pridružila mu se na sceni.[12] Kasnije se prisetila tog događaja, dodajući samo: „Mislila sam da je sladak”.[13] Bakingem je bio član psihodeličnog rok benda, Fric (engl. Fritz), ali dvojica članova su u tom periodu morala da napuste bend zbog odlaska na koledž. Sredinom 1967. godine, Bakingem je upitao Stivi Niks da zameni pevača benda. Bend je kasnije, u periodu od 1968. do 1970. izvodio pesme Džimi Hendriksa i Dženis Džoplin.[14] I Niks i Bakingem su pohađali Državni univerzitet u San Hoseu, gde je Niks diplomirala u oblasti komunikacije i planirala je da postane profesor engleskog jezika. Kasnije je, uz očev blagoslov, napustila koledž kako bi se oprobala u muzičkoj karijeri sa Bakingemom.[15]

1972–1978: Bakingem, Niks i Flitvud Mek uredi

Nakon što su se članovi Frica razišli 1972. godine, Niks i Bakingem su nastavili da pišu pesme u duetu i snimaju ih u Dejli Sitiju, Kalifornija na jednom malom uređaju koji je pripadao Bakingemovom ocu.[16][17] Iste godine su sklopili ugovor sa izdavačkom kućom Polydor Records, a album pod nazivom Bakingem Niks (engl. Buckingham Nicks) izdat je 1973. godine. Album nije doživeo komercijalni uspeh i Polydor Records je raskinuo ugovor sa parom. Kako nije pristizao novac od njihovog albuma, a Bakingem je oboleo od mononukleoze, Niks počinje da radi na više poslova. Brisala je stolove i čistila kuću producenta Kit Olsena, gde su Niks i Bakingem živeli neko vreme pre nego što su se preselili kod Ričard Dašuta.[18] Uskoro, Niks počinje da eksperimentiše sa kokainom.[19] „Rečeno nam je da je on (kokain) samo rekreaciona droga i da nije opasan”, Niks je rekla Kris Ajzaku 2009. godine.[20]

Dok su živeli sa Dašutom, Bakingem je dobio mesto gitariste sa bendom Everly Brothers na turneji 1972. godine. Niks je ostala sama da radi na pisanju pesama. U ovom periodu, Niks je napisala pesmu Rienon (engl. Rhiannon) nakon što je pročitala to ime u romanu Meri Lider pod nazivom „Trijada” (engl.Triad). U romanu se govori o ženi po imenu Brenven koju je zaposeo duh druge žene, Rienon.[21] Takođe, u ovom periodu je napisala i Klizište (engl. Landslide), inspirisana pejzažima Aspena i njenim odnosom sa Bakingemom koji se pogoršavao.[22][23]

Krajem 1974. godine, Kit Olsen je odsvirao pesmu Zaleđena ljubav (engl. Frozen Love) sa albuma Bakingem Niks bubnjaru Mik Flitvudu, koji je došao u Kaliforniju, kako bi pronašao studio „Sound City”. Flitvudu se dopao način na koji je Bakingem izveo svoj deo na gitari i 31. decembra 1974. godine, Flitvud poziva Bakingema da mu se pridruži u bendu. Bakingem je odbio, insistirajući na tome da on i Niks „idu u paketu” i da ne želi da bude član benda bez nje. Grupa je odlučila da će uključivanje para poboljšati Flitvud Mek, pretvarajući britanski bend u angloamerički. Prve probe su potvrdile ovaj osećaj, a harmonija novopridošlih dodale su pop pristup nekadašnjem stilu benda koji uključuje bluz zasnovan na roku.

1975. godine Flitvud Mek postigao je svetski uspeh albumom Flitvud Mek (engl. Fleetwood Mac). Stivina Rienon proglašena je jednom od 500 najboljih pesama svih vremena od strane Rouling Stona.[24] Njena izvođenja pesme uživo tokom decenija počela su da poprimaju pozorišni intenzitet koji nije prisutan na albumu. Pesma izgrađena do vrhunca u kome su Stivini vokali bili toliko strastveni da je Mik Flitvud izjavio: „Njena Rienon je u to vreme bila poput egzorcizma“.[25] Klizište je postao još jedan hit sa albuma, sa tri miliona izvedbi.[26]

Postajući svesna svog imidža kao izvođača, Niks je sarađivala sa dizajnerkom odeće Margi Kent da bi razvila jedinstveni izgled na sceni. Njeni kostimi imali su cigansko-boemski stil koji je sadržavao lepršave suknje, šalove i čizme na platformi.[27]

Dok su Niks i Bakingem postigli profesionalni uspeh sa Flitvud Mekom, njihov lični odnos je erodirao. Niks je raskinula vezu.[28][29] Flitvud Mek je započeo snimanje njihovog sledećeg albuma, Glasine (engl. Rumours), početkom 1976. godine i nastavio do kraja godine. Takođe, Niks i Bakingem pevali su prateće vokale na istoimenom drugom albumu Voren Zevona.[30]

Među doprinosima Stivi Niks „Glasinama“ bila je i pesma Snovi (engl. Dreams) koja je bila jedini hit ovog benda na prvom mestu na Bilbord hot 100 listi. Niks je takođe napisala i snimila pesmu Srebrna proleća (engl. Silver Springs), ali ona nije bila uključena u album jer su rane verzije pesme predugo trajale, a bend nije želeo previše sporih pesama na albumu. Studijski inženjer i koproducent Ken Kejlat rekao je da je Niks bila veoma nezadovoljna kada je otkrila da je bend odlučio da ne uključi u album njenu pesmu Srebrna proleća, za koju je rekao da je lepo urađena i da je nosila neke od najboljih gitarskih dela benda.[31] Pesma Srebrna proleća, napisana o njenoj burnoj vezi sa Bakingemom, objavljena je kao B strana singla Idi svojim putem (engl. Go Your Own Way) – Bakingemove podjednako kritične pesme o Stivi Niks.[32] Kopije singla na kraju su postale kolekcionarski predmeti među ljubiteljima Flitvud Meka. Pesma Srebrna proleća uvrštena je u retrospektivu Flitvud Meka 25 godina – Lanac (engl. 25 Years – The Chain) od četiri diska iz 1992.[33]

 
Grupa Flitvud Mek 1977. godine

U novembru 1977. godine, nakon koncerta na Novom Zelandu u okviru turneje Glasine, Niks i Flitvud su u tajnosti otpočeli aferu. Flitvud je bio u braku sa Dženi Bojd.[34][35] „Nikada u milion godina niste mogli da mi kažete da će se to dogoditi“, izjavila je Niks. „Svi su se ljutili jer je Mik bio oženjen divnom devojkom i imao dvoje divne dece. Bila sam prestravljena. Volela sam ove ljude. Volela sam njegovu porodicu. Tako da nikako nije moglo uspeti. I nije. Jednostavno nisam mogla“. Niks je okončala aferu skoro odmah na početku. Izjavila je da ukoliko bi ta veza napredovala, to bi značio „kraj za Flitvud Mek“.[36] Do kraja oktobra 1978. godine, Mik Flitvud je ostavio Dženi Bojd zbog najbolje prijateljice Stivi Niks, Sare Rekor.[37]

1979–1982: Kljova i Iluzija uredi

Nakon uspeha albuma Glasine i turneje od 1977. do 1978. godine, Flitvud Mek je počeo da snima svoj treći album sa Stivi Niks i Lindzi Bakingemom, Kljova (engl. Tusk), u proleće 1978. Do tada je Niks skupila veliki broj rezervnih pesama koje je nije mogla da snimi sa Flitvud Mekom, zbog toga što je bila prinuđena da potpiše još tri pisca pesama na svakom albumu.[38] Album Kljova je pušten 19. oktobra 1979. Album Iluzija (engl. Mirage) su snimili krajem 1981, odnosno početkom 1982.[39]

Prateći vokali i dueti uredi

Dok je radila na albumu Kljova, Niks je pevala prateće vokale na gotovo svakoj pesmi albuma Nije stidljiv (engl. Not Shy), koji je snimio muzičar Valter Egan, prijatelj Stivi Niks i Lindzi Bakingema. Magnet i čelik (engl. Magnet and Steel) inspirisana Stivi Niks, istakla je njene prateće vokale i postala hit singl na Bilbord hot 100 listi na leto 1978. godine. Linzi Bakingem je takođe producirao album, a svirao je gitaru i bio prateći vokal na nekim pesmama.[40] Niks je snimila hit duet sa Keni Logingsom 1978. godine pod nazivom Kad god te nazovem prijateljem (engl. Whenever I Call You Friend), kao i Zlato (engl. Gold) sa Džon Stjuartom 1979. godine. Tokom 1981, Niks se povremeno pojavljivala kao gost na turneji Hard Promises sa grupom Tom Petty and the Heartbreakers.[41][42]

Solo karijera uredi

Niks je napisala i snimila demo pesme za svoj solo projekat tokom 1979. godine, dok je bila na turneji Tusk između 1979. i 1980. Niks, Deni Goldberg i Pol Fiškin su osnovali izdavačku kuću Modern Records kako bi snimili i objavili Niksin materijal.[43]

 
Stivi Niks na nastupu 1980. godine

Niksin prvi solo album, Lepa žena (ital. Bella Donna), izdat je 27. jula 1981. godine i dostigao prvo mesto na listi Bilbord 200, sa četiri singla na Bilbord hot 100 listi i titule „Vladajuće kraljice rokenrola” po mišljenju Roling Stouna.[44]

Na dan kada je album dostigao prvo mesto na listi Bilbord 200, Niks su obavestili da njena najbolja prijateljica Robin Anderson ima leukemiju. Anderson je tada bila trudna, a prognoze su bile da će živeti još tri meseca. Rodila je sina i postavila Stivi Niks za kumu deteta. „Nikada nisam imala priliku da uživam u albumu Lepa žena jer je moja prijateljica umirala. Tog dana, nešto se ugasilo; nešto je otišlo”.[45] Kako je Robin preminula 1982. godine, Niks se udala za udovca svoje prijateljice, Kim Andersona, verujući da bi Robin želela da Stivi brine i bebi. „Svi smo nenormalno patili, bili smo potpuno poremećeni”, izjavila je za Telegraf 2007. godine. Razveli su se tri meseca kasnije.[46][47]

Lepa žena predstavila je Stivi Niks stalne prateće vokale, Šeron Čelani i Lori Peri (sada Niks), koje su doprinele svojim vokalima na svim Stivinim solo albumima do danas.[48] U novembru 1981. godine, Niks je krenula na svoju turneju White Winged Dove, koju je morala da skrati kako bi snimila Iluzije.

Niks je izdala svoj drugi solo album pod nazivom Divlje srce (engl. The Wild Heart), 10. juna 1983. Album je postao dvostruko platinasti, dostigao je peto mesto na listi Bilbord 200 albuma, a predstavio je tri hit singla. Takođe je predstavio i kantautora i izvođača Sendi Stjuarta kao koscenaristu i vokala.

U decembru 1983. godine, pojavila se u emisiji Saturday Night Live.

Nakon turneje za The Wild Heart, Niks je započela rad na svom trećem solo albumu. Prvobitno nazvan Ogledalce, ogledalce (engl. Mirror Mirror), Niks je pesme za album snimala tokom 1984. Međutim, bila je nezadovoljna albumom i odlučila se za snimanje nove serije pesama 1985.[49] Zaljuljaj malo (engl. Rock a Little), kako je i bio preimenovan, objavljen je 18. novembra 1985. godine, komercijalno uspešan, podržan od tri uspešna singla. Niks je bila na turneji za Rock a Little do oktobra 1986. godine, a nastupala je sa Bob Dilanom i sa grupom Tom Petty and the Heartbreakers tokom turneje u Australiji.

Turneja je označila prekretnicu u Niksinom životu. U januaru pre početka turneje, plastični hirurg upozorio ju je na ozbiljne zdravstvene probleme ako ne prestane da koristi kokain.[50] „Rekla sam: Šta mislite o mom nosu?“, Prisetila se ona u emisiji The Chris Isaak Hour 2009. godine, „A on je rekao: Pa, mislim da kad sledeći put uzmete kokain, možete pasti mrtvi“. Na kraju australijske turneje, Niks se prijavila u rehabilitacioni centar Beti Ford na 30 dana kako bi savladala svoju zavisnost od kokaina.[20][51] Prisećajući se snažnog uticaja Dženis Džoplin i Džimi Hendriksa na njenu muziku i život, ona je britanskom novinaru rekla: „Videla sam kako su propali, a deo mene je želeo da siđe s njima... Ali onda je drugi deo mene pomislio kako bih bila zaista tužna kad bi neka dvadesetpetogodišnja dama rokenrol pevačica za deset godina rekla: Volela bih da je Stivi Niks malo više razmišljala o tome. To me je nešto zaustavilo i nateralo da zaista pogledam svet čiste glave“.[52]Kasnije te godine, po savetu zabrinutih prijatelja da bi mogla ponovo da padne pod uticaj kokaina, posetila je psihijatra koji joj je propisao sedativ Klonopin da joj pomogne da ostane čista.[53]

1987–1990: Tango u noći, Druga strana ogledala i Iza maske uredi

Krajem 1985, Flitvud Mek je počeo da radi na albumu Tango u noći (engl. Tango in the Night), ali zbog rasporeda za promovisanje albuma Zaljuljaj malo i naknadne turneje, Niks je uglavnom bila nepristupačna za rad na albumu sa bendom, sa izuzetkom od nekoliko sedmica nakon njenog boravka u centru Beti Ford 1986. (što je bila inspiracija za pesmu Dobro došli u sobu... Sara). Poslala je demo verzije svojih pesama na kojima bi bend radio u njenom odsustvu. Album je objavljen u aprilu 1987. godine i postao je drugi najprodavaniji album benda, posle Glasina. Stvaralačke razlike, kao i nerešeni lični problemi unutar benda, navele su Bakingema da napusti grupu pre svetske turneje. Prema rečima basiste, Džon Makvija, „fizički ružno” suočavanje Bakingema i Niks je nastalo kada je Niks ljutito izazvala Bakingema da napusti bend.

Bend je krenuo na turneju Shake the Cage u septembru 1987. godine, a Bakingema su zamenili Rik Vito i Bili Burnet. Turneja je prekinuta tokom Niksine borbe sa sindromom hroničnog umora i razvojem zavisnosti od Klonopina, iako je nastavljena 1988. godine. Album Tango u noći naišao je na komercijalni uspeh, a 1988. godine praćen je albumom Flitvud Meka Najveći hitovi (engl. Greatest Hits) koji je izdat u novembru 1988.

Iste te godine, Niks je počela da radi na četvrtom solo albumu sa engleskim producentom, Rupert Hanom. Album Druga strana ogledala (engl. The Other Side of the Mirror) je izdat 11. maja 1989. godine i dostigao je komercijalni uspeh. Niks je otpočela svoju vezu sa Hanom.[54]

Niks je obišla SAD i Evropu od avgusta do novembra 1989. godine, jedini put kada je obišla Evropu, a da joj nije bila usputna stanica. Kasnije je rekla da se „ne seća ove turneje” zbog sve veće zavisnosti od Klonopina, koju je psihijatar propisivao u sve većim količinama između 1987. i 1994. godine, pokušavajući da spreči Niks da nazaduje zbog svoje nekadašnje zloupotrebe kokaina.[55][56]

1989. godine, Niks je započela ponovo da radi sa Flitvud Mekom na albumu Iza maske (engl. Behind the Mask), objavljenom 1990. godine sa osrednjim komercijalnim uspehom u SAD-u. Međutim, u Velikoj Britaniji album je dospeo na prvo mesto na top listama i imao je sertifikovanu platinastu vrednost. Bend je krenuo na svetsku turneju radi promocije albuma, čije su se poslednje večeri Bakingem i Niks ponovo udružili na sceni kako bi izveli Klizište (engl. Landslide).

Po završetku turneje, Niks je napustila grupu zbog spora sa Mik Flitvudom, koji joj nije dozvolio da objavi pesmu Srebrna proleća (engl. Silver Springs) iz 1977. godine na svom albumu Vremenski prostor: Najbolje od Stivi Niks (engl. Timespace: The Best of Stevie Nicks), zbog svojih planova da je sačuva za izdanje na predstojećem kompletu Flitvud Meka.[57] Flitvud je znao da će pesma biti od velikog značaja za komplet što se prodaje tiče, jer je tokom godina stekla interesovanje među obožavaocima benda.[58]

1991–1996: Vremenski prostor i Anđeo ulice uredi

Na 10. godišnjicu svog solo debija, Niks je 3. septembra 1991. objavila Vremenski prostor: Najbolje od Stivi Niks (engl. Timespace: The Best of Stevie Nicks).[59] Sledeće godine, Flitvud Mek je takođe objavio komplet sa četiri diska, 25 godina – Lanac (engl. 25 Years – The Chain), koji je sadržao i Srebrna proleća.[60]

Tokom američke predsedničke kampanje 1992. godine, Bil Klinton je koristio hit Flitvud Meka Ne zaustavljaj se (engl. Don't Stop) kao svoju tematsku pesmu, a Niks se ponovo pridružila klasičnoj postavi benda iz perioda albuma Glasine (uključujući Bakingema), kako bi izveli pesmu na Klintonovoj gala inauguraciji 1993. godine. U to vreme nisu planirani zvanični sastanci. Niks je kritikovana zbog toga što se dosta ugojila.[61] Niks, koja je bila visoka 1,55 m; dobila je na težini, dostigavši 79,4 kg. „Klonopin je bio gori od kokaina“, rekla je. „Izgubila sam tih 8 godina svog života. Nisam pisala i toliko sam se udebljala“.[20]

Krajem 1993. godine, kada je Niks organizovala zabavu u svojoj kući, spotakla se o kutiju, onesvestila i posekla čelo kraj kamina. „Ja sam od onih ljudi koji se ne povređuju. Bila sam užasnuta kad sam videla tu krv. Nisam imala dovoljno vina. Znala sam da je to Klonopin”, rekla je. Shvativši da joj je potrebna pomoć, Niks je pretrpela bolnu 47-dnevnu detoksikaciju u bolnici.[62]

Nakon uspešne detoksikacije, Niks je objavila svoj peti samostalni album, Anđeo ulice (engl. Street Angel), snimljen tokom 1992. i 1993. godine, a korišćeni materijal je pisan uglavnom prethodnih godina. Izdat 23. maja 1994. godine, Anđeo ulice je loše primljen, dostigavši 45. mesto na listi Bilbord Top 200. Niks je tada izrazila veliko razočaranje albumom, tvrdeći da se veliki deo njegovog produkcijskog rada odvijao tokom njenog drugog boravka na rehabilitaciji, što znači nije imala sjajno mišljenje o konačnom produktu.[63] Uprkos tromesečnoj turneji u znak podrške albumu, Niks je bila slomljena i previše usredsređena na svoju težinu i loš prijem albuma. Zgrožena kritikama koje je tokom turneje dobila zbog prekomerne težine, zarekla se da više nikada neće kročiti na scenu ako ne smrša.[64]

1996. Niks se ponovo udružila sa Lindzi Bakingemom i doprinela duetu Uvrnut (engl.Twisted), zvučnoj podlozi filma Tornado (engl. Twister), dok je 1996. za Šeril Krou napisala Neka neko bude uz mene (engl. Somebody Stand by Me) predstavljenu u filmu Momci nisu bitni (engl.Boys on the Side), a Niks je takođe prepevala pesmu Tom Petija Slobodan pad (engl. Free Fallin') za Foksov TV hit Nas petoro (engl. Party of Five).[65][66]

1997–2001: Ples, Očaran, i Nevolje u utopiji uredi

1996. Lindzi Bakingem, radeći na planiranom solo albumu, zatražio je pomoć Mik Flitvuda i Džon Makvija, što je na kraju dovelo do ponovnog okupljanja čitavog benda.[67] Okrepljena i vitkija Niks, pridružila se Flitvud Meku za The Dance, izuzetno uspešnu turneju 1997. godine koja se poklopila sa 20. godišnjicom objavljivanja Glasina.[68] Pre turneje, Niks je započela saradnju sa glasovnim trenerom, kako bi svom glasu pružila veću kontrolu i zaštitila ga od stresa zbog dugih rasporeda turneja.[69][70] Takođe je pošla na dijetu i počela je da trči kako bi smršala.

Ce-de benda sa uživo nastupa Ples (engl. The Dance) pozdravljen je komercijalnim uspehom i pozitivnom kritikom. Ples je grupi doneo nekoliko nominacija za Gremi, uključujući nominaciju za nagradu Gremi za Najbolju vokalnu pop izvedbu dueta ili grupe za uživo izvođenje Srebrnih proleća (engl. Silver Springs).[71][72][73] 1998. godine Niks se pridružila grupi zbog ulaska u Dvoranu slavnih rokenrola.[74] Iste godine, Flitvud Mek je dobio Nagradu za izuzetni doprinos na dodeli BRIT nagrada.[75]

Niks je nastavila rad na novom solo albumu kada joj se izdavačka kuća Warner Music ponudila da objavi solo set koji obuhvata njenu dosadašnju karijeru i da raskine ugovor sa kućom Atlantic Records u SAD-u. Po vrhuncu turneje ponovo okupljenog Flitvud Meka, Niks se stacionirala u Los Anđelesu i Finiksu sa bliskim prijateljima i kolegama kako bi uz njihovu pomoć osmislila spisak pesama za ovu kolekciju od tri diska.[76][77]

Kolekcija Očaran (engl. Enchanted) objavljena je 28. aprila 1998. godine, uz dodatne beleške Stivi Niks, kao i ekskluzivne retke fotografije i stranice iz njenih časopisa. Niks je promovisala ovu kolekciju od tri ce-de diska uspešnom američkom turnejom. 1998. Niks je imala muzički doprinos u filmu Ljubavne čarolije (engl. Practical Magic), a i nastupila je na dobrotvornom koncertu Don Henlija za projekat Walden Woods.[78][79]

Niks je aktivno otpočela pisanje za album Nevolje u utopiji (engl. Trouble in Shangri-La) u periodu 1994. i 1995. godine kada se izborila sa zavisnošću od Klonopina.[80][81] Prema njenim rečima, prijatelj i bivši muzički partner Tom Peti uspeo da je ubedi da ponovo stvara muziku kada je odbio zahtev da napiše pesmu sa njom.[82] Nastavila je da snima pesme za album Nevolje u utopiji sa Šeril Krou, koja je producirala i nastupala sa Stivi na nekoliko numera. Kada je sukob termina prisilio Krou da odustane od projekta, Niks se prvo obratila R&B producentu Dalas Ostinu, ali te izvedbe nikada nisu dospele u javnost.[83] Niks je konačno pozvala Džon Šenksa da producira ostatak albuma, uz dodatne doprinose David Kana, Rik Nouelsa, Pjer Marčanda i Džef Trota. Umetnice: Natali Majns, Sara Maklahlan i Mejsi Grej doprinele su nekim pesmama.[84]

Objavljen 1. maja 2001, Nevolje u utopiji doneli su kritički i komercijalni uspeh Niksovoj. Pesma Planete univerzuma (engl. Planets of the Universe) nominovana je za nagradu Gremi za Najbolje žensko vokalno rok izvođenje[85], a Niks je proglašena za umetnika meseca VH1 za maj 2001.[86] Niks je proglašena jednim od 50 najlepših ljudi časopisa People,[87] predstavljena je i u dobro prihvaćenoj epizodi emisije Behind the Music,[88] i izvela je seriju koncerata u emisiji Storytellers Concert Program na kanalu VH1. Niks je nekoliko puta nastupila na televiziji kako bi promovisala svoj album i na dodeli nagrade Radio Music Awards 2001. godine.

Niks je promovisala album uspešnom turnejom, mada su neke emisije otkazane ili odložene zbog njenog problema sa akutnim bronhitisom.[89] Emisije su takođe otkazane zbog napada na SAD 11. septembra.[90]

2002–2009: Reci da želiš, Jasne vizije i Sesije iz studija uredi

2001. godine, Flitvud Mek započeo je rad na novom studijskom albumu, mada ovog puta bez Kristine Makvi, ostavljajući Niks po prvi put kao jedinu ženu u bendu. Po završetku solo turneje, Niks je sa ostalim članovima benda otpočela snimanje tokom 2002. godine.

Reci da želiš (engl.Say You Will) objavljen je u aprilu 2003. godine i naišao je na komercijalni uspeh, ali je imao podeljene kritike. Niks se pridružila grupi u promociji albuma svetskom turnejom koja je trajala do septembra 2004. godine.

 
Stivi Niks na turneji 2003. godine

Kasnije je u nekoliko intervjua izjavila da nije bila zadovoljna albumom ili uspešnom svetskom turnejom koja je usledila, navodeći sporove sa Bakingemom kao ključni faktor, kao i odsustvo koleginice Kristine Makvi iz benda.[91] Dokumentarni film o nastanku albuma, Pravila sudbine (engl. Destiny Rules), objavljen je na DVD-u 2004. godine i beleži ponekad burne odnose između članova benda, posebno Bakingema i Niks, tokom tog vremena provedenom u studiju.[92]

Posle nekoliko meseci predaha od turneje Say You Will, Niks je u maju 2005. godine provela četiri noći u Cezarovoj palati u Las Vegasu, a zatim je sa Don Henlijem imala 10 nastupa na turneji pod nazivom Two Voices. Tokom leta 2005. Niks je nastavila da nastupa solo (turneja Gold Dust) sa pop pevačicom Vanesom Karlton, svirajući više od 20 dana širom zemlje.[93]

27. marta 2007, izdavačka kuća Reprise Records objavila je album Crystal Visions – The Very Best of Stevie Nicks u SAD-u. Album je debitovao na 21. mestu na listi Bilbord 200 albuma.[94]

Kompilacija uključuje njene hit singlove, remiks i jednu novu numeru, uživo verziju pesme Rock and Roll Led Cepelina. Napravljene su dve verzije ovog albuma, jedna sa audio CD-om i deluks verzija koja uključuje DVD koji sadrži sve muzičke spotove Stivi Niks sa audio komentarom same Niksove, kao i retke snimke sa sesija snimanja albuma Lepa žena (ital. Bella Donna).

Ovo izdanje promovisala je turnejom sa Kris Ajzakom 17. maja 2007. godine koju je otpočela nastupom u Kaliforniji.[95][96]

Reprise Records je u početku objavila dve promocije samo za radio, uživo verziju pesme Klizište (engl. Landslide) sa Simfonijskim orkestrom Melburna i pesmu Rock and Roll. Obe numere nisu uspele da dobiju više emitovanja i nisu imale uticaja na top liste. Reprise Records objavili su album Odmakni se (engl. Stand Back) 29. maja 2007. Album Odmakni se, koji je 1983. dostigao peto mesto na listi pop singlova, dostigao je drugo mesto na Billboard Club top listi. Niks je prethodno dostigla prvo mesto na ovoj listi, sa pesmom Planete univerzuma (koja se našla na albumu Nevolje u utopiji) 2001. 2001. Remiks singl Odmakni se debitovao je na listi Billboard Hot Singles Sales 15. septembra 2007, na broju 10, dostižući četvrto mesto sledeće nedelje. Takođe je debitovao na listi Billboard Hot Dance Singles Sales na trećem mestu, a kasnije i na prvom mestu. 31. marta 2009, Niks je objavila album Sesije iz studija (engl.The Soundstage Sessions), preko kuće Reprise Records. Album je debitovao na 47. mestu Bilbordove liste albuma.

Krajem 2008. godine, Flitvud Mek najavio je da će bend krenuti na turneju 2009. godine, počev od marta. Prema turneji iz 2003–2004, Kristina Makvi ne bi bila predstavljena u postavi. Turneja je markirana kao predstava najvećih hitova pod nazivom Unleashed, iako su svirali numere na albumima kao što su Oluje (engl. Storms) i Znam da ne grešim (engl. I Know I'm Not Wrong).

2010–2013: U tvojim snovima i Produžena turneja uredi

Po završetku turneje Unleashed sa Flitvud Mekom, Niks je započela rad na svom prvom samostalnom albumu ove deceniji sa Dejvid A. Stjuartom, muzičarem i producentom ploča najpoznatijim po tome što je bio polovina dueta Eurythmics. Niks je nastupila u nizu emisija u avgustu 2010. Nastupi nisu sadržali nijednu njenu novu pesmu, jer nije želela da završi na Jutjubu. Emisija u Santa Barbari donela je korist mladoj devojci koju je upoznala preko fondacije Make-a-Wish u Los Anđelesu sa rabdomiosarkomom, retkim karcinomom.[97]

 
Stivi Niks na nastupu sa Dajvid Stjuartom 2011. godine

13. januara 2011, izdavačka kuća Reprise je najavila da će predstojeći album Stivi Niks, U tvojim snovima (engl. In Your Dreams) biti objavljen 3. maja, a vodeći singl Tajna ljubav (engl. Secret Love) 8. februara. Kuća Reprise je omogućila besplatno preuzimanje singla obožavaocima koji su naručili album putem određenih veb sajtova. Niks je prvobitno napisala Tajnu ljubav 1976. godine i snimila demo za album Flitvud Meka iz 1977, Glasine (engl. Rumours). Demo verzija je kružila među fanovima mnogo godina pre nego što je uvrštena među pesme sa albuma U tvojim snovima. Niks je pesmu promovisala videom u režiji Dejv Stjuarta. Kuma Stivi Niks, Keli, pojavljuje se u spotu noseći staru haljinu koju je Niks nosila na sceni 1976. Prema Niksovoj, Keli prikazuje mladu Niks koja se stapa sa dušom 62-godišnje Niks.[98] Na američkim Bilbord listama, pesma Tajna ljubav bila je skroman hit na listi Adult Contemporary Singles, dostigavši 20. mesto i 25. mesto na listi Triple-A Singles. Još jedna pesma na albumu, Ako ti nešto znači (engl. For What It's Worth), u spotu je predstavljena nećaka Stivi Niks. Pesma je dostigla 25. mesto na Bilbordovoj listi Adult Contemporary u septembru 2011.[99] Za album je snimljen i dokumentarni film u režiji Stjuarta. Dokumentarni film bio je hvaljen, a Niks se pojavljivala na mnogim filmskim festivalima kako bi promovisala dokumentarac.[100]

Niks je album promovisala nastupima u raznim televizijskim emisijama, uključujući Veče sa Džejem Lenoom (engl.The Tonight Show with Jay Leno)[101], Iks faktor (engl.The X Factor)[102], Priča (engl. The Talk)[103], Dobro jutro, Ameriko (engl.Good Morning America)[104], Šou Elen Dedženeres (engl.The Ellen DeGeneres Show)[105], Opra Vinfri šou (engl. The Oprah Winfrey Show)[106] i Ples sa zvezdama (engl. Dancing with the Stars)[107].

U tvojim snovima je dobro primljen od strane muzičkih kritičara. Roling Stoun je prokomentarisao: „To nije samo njen prvi album u poslednjih 10 godina, to je njena najfinija kolekcija pesama od osamdesetih”. Album je debitovao na šestom mestu Bilbord 200, čime je Niks dobila peti album među 10 najboljih na toj listi[108], sa 52 000 prodatih primeraka u prvoj nedelji. Inače, album je ostvario brojnih top 50 debija, uključujući broj 24 na australijskoj ARIA listi,[109] broj 22 u Kanadi i broj 14 u Velikoj Britaniji.

Istog dana kada je objavljen novi album Stivi, Foks je emitovao epizodu serije Gli (engl. Glee) pod nazivom „Glasine“, koja sadrži šest pesama sa albuma Flitvud Meka iz 1977, uključujući pesmu Snovi (engl. Dreams) koja je bila jedini hit na prvom mestu na američkim top listama.[110] Serija je izazvala ponovno interesovanje za bend i njegov komercijalno najuspešniji album, a Glasine (engl. Rumours) se ponovo našao na listi Bilbord 200 na broju 11, iste nedelje kada je U tvojim snovima debitovao na šestom mestu.

(Niks je citirala Bilbord, nazvavši svoj novi album svojim „malim glasinama“[111]).[112] Niks je doprinela obradi pesme Badi Holija Not Fade Away za album u znak sećanja na Holija pod nazivom Listen to Me: Buddy Holly, objavljen u septembru 2011.[113][114]

29. marta 2012, Niks je gostovala kao sama u En-bi-sijevom sitkomu Celu noć (engl. Up All Night). Emisija je sadržala odlomak pesme Uspavani anđeo (engl. Sleeping Angel) iz 1981. godine, kao i nove duete sa Majom Rudolf i Kristinom Eplgejt iz filmova Kad god te nazovem prijateljem (engl. Whenever I Call You Friend) i Kad napuniš sedamnaest (engl. The Edge of Seventeen). Rudolf i Eplgejt su izjavile da su obožavateljke pevačice.[115]

14. decembra 2012, najavljeno je da će Niks biti predstavljena na originalnoj numeri urađenoj u saradnji sa Dejv Grolom za njegov Sound City, zajedno sa drugim umetnicima.[116]

2013. godine, Flitvud Mek ponovo je kao četvoročlani bend održao turneju širom Severne Amerike i Evrope. 30. aprila, bend je objavio svoj prvi novi studijski materijal još od 2003. godine Reci da želiš (engl. Say You Will) putem digitalnog preuzimanja na ITunes sa EP za četiri numere.[117]

Dana 3. decembra 2013. godine, Niks je na DVD-u objavila dokumentarni film U tvojim snovima (engl. In Your Dreams). DVD je debitovao na 7. mestu na listi Billboard Top Music Video Sales i na 29. mestu na listi UK Music Video Top 40.[118]

2014–danas: 24-karatno zlato: Pesme iz trezora i turneja On with the Show uredi

2014. Niks se pojavila u trećoj sezoni televizijske serije Američka horor priča: Veštičije kolo (engl. American Horror Story: Coven), u ulozi koju je reprizirala u osmoj sezoni, Apokalipsa (engl.Apocalypse).[119] Igrala je izmišljenu verziju sebe, prikazujući „belu vešticu“ sa natprirodnim moćima u tri epizode. U emisiji je izvela pesme Rienon (engl. Rhiannon)[120], Da li je iko ikada napisao nešto za tebe? (engl. Has Anyone Ever Written Anything for You?)[121], Sedam čuda (engl. Seven Wonders)[122] i Ciganka (engl. Gypsy)[123].

„Rekla sam:To je savršeno, rekla je za magazin Us[124] kao odgovor na muzički zahtev serije. „Jer upravo na taj način volim da utičem na ljude. Želim da ljudi puštaju moje pesme kada su nesrećni i treba im podstrek da malo zaplešu u svom stanu i osećate se dobro. Zato i pišem. Naravno, da možete da koristite moju muziku. Slobodno!”[125]

U maju 2014. Niks je nagrađena nagradom BMI Icon.[126] U julu 2014. objavljeno je da će se Niks pridružiti emisiji Glas (engl. The Voice) kao mentor tima Adam Levina.[127]

U septembru 2014. godine, Niks je objavila svoj osmi studijski album, 24-karatno zlato: Pesme iz trezora (engl. 24 Karat Gold: Songs from the Vault), koji je dostigao sedmo mesto na listi Bilbord 200. Takođe je započela severnoameričku turneju sa Flitvud Mekom, sada ponovo sa Kristinom Makvi na okupu, On with the Show.[128] Turneja je započeta u septembru 2014. godine, a završena je u novembru 2015. godine.

U maju 2015. godine Niks je ponovo izdala Crystal Visions – The Very Best of Stevie Nicks na „kristalno čistom“ prozirnom dvostrukom vinilu. Vinil se isporučivao sa vinilskom kesom i litografijom ograničenog izdanja.[129] Tokom 2016. i 2017. godine, Niks je bila na turneji 24 Karat Gold sa bendom The Pretenders.[130]

 
Stivi Niks na turneji 24 Karat Gold, 2017. godina

26. aprila 2017. portal Pitchfork je otkrio da će Niks biti predstavljena na pesmi sa petog studijskog albuma američke pevačice Lane del Rej, Lust for Life, koji je objavljen 21. jula 2017.[131] Pesma je naslovljena kao Beautiful People Beautiful Problems.[132]

9. jula 2017. Niks je nastupila na festivalu British Summer Time u Hajd parku u Londonu, u znak podrške bendu Tom Petty and the Heartbreakers. Kasnije je izvela pesmu Stop Draggin' My Heart Around sa Petijem kao deo seta Heartbreakers-a [141], što će se ispostaviti da je bilo poslednje zajedničko izvođenje pesme pre smrti Petija u oktobru 2017. godine.

U aprilu 2018. Lindzi Bakingem otpušten je iz Flitvud Meka, navodno nakon rasprave sa Stivi Niks i Mik Flitvudom. Niks je pomogla da u pronalaženju zamene za Bakingema, Majk Kembela iz grupe Tom Petty and the Heartbreakers i Nil Fina iz grupe Crowded House. Ova nova postava započela je svetsku turneju pod nazivom An Evening with Fleetwood Mac u periodu 2018–2019.

U aprilu 2019. godine, Niks je primljena u Dvoranu slavnih rokenrola, i tako postala prva žena koja je dva puta primljena, jednom kao član Flitvud Meka i kao solo umetnica.[133]

U septembru 2020. godine, Niks je najavila album sa nastupima uživo, kao i koncertni film, sa snimcima sa turneje 24 Karat Gold Tour (2016–2017), u režiji Džo Tomasa.[134]

9. oktobra 2020. godine, Niks je objavila svoju prvu novu pesmu u šest godina. Zvanični video koji prati numeru Pokaži im put (engl. Show Them the Way) režirao je Kameron Krou.[135]

Pojava uredi

 
Stivi Niks 1977. godine

Sa svojih 1,55 m visine, Niks je izjavila da se oseća „pomalo smešno“ stojeći pored Mika Flitvuda, koji je visok 1,98 m.[136] Iz tog razloga je razvila sklonost ka čizmama na platformi od 6 inča (15 cm). „Čak i kada su platforme potpuno izašle iz mode, nastavila sam da ih nosim jer nisam želela da se vratim na visinu od 1,60 m na štiklama“, rekla je za Allure 1995. godine.[137] Tokom godina, Niks je razvila stil koji naziva "uniforma". Njena „uniforma“ poznata je kao veštičji izgled koji ide uz njene pesme i nastupe.[138]

Niks je izjavila da su njen vokalni stil i ludorije u izvođenju evoluirale od pevačica poput Grejs Slik i Dženis Džoplin. Priznala je da je bila inspirisana kada je videla kako Džoplin nastupa uživo, neposredno pre smrti Džoplinove. Niks poseduje jednu od Džoplininih perli sa scene. Takođe je prokomentarisala da je jednom prilikom u svojoj publici videla ženu odevenu u šifon sa kapljicama, sa frizurom Gibson Girl i velikim čizmama. Niks je znala da želi nešto slično. Ona je lepo pogledala i načinila stil svojim.[139] Niks poseduje vokalni opseg kontraalta, a njen glas je opisan kao „grub, pernat alt“.[140] Tokom godina ukrašavala je postolje za mikrofon ružama, trakama, šifonom, kristalnim perlicama, šalovima i malim plišanima igračke.[141]

Filantropija uredi

Niks je osnovala dobrotvornu fondaciju pod nazivom „Stevie Nicks' Band of Soldiers“ koja služi za pomoć ranjenog vojnog osoblja.[142]

Krajem 2004. godine, Niks je počela da posećuje medicinske centre vojske i mornarice u Vašingtonu. Tokom posete ranjenim muškarcima i ženama, odlučila je da ostavi nešto što bi vojnicima podiglo raspoloženje, nešto što bi ih motivisalo i nešto što bi učinilo da se raduju svakom novom danu. Na kraju je odlučila da kupi stotine iPod Nanos-a, napunila ih muzikom koju je ona odabrala i potpisala ih sve:[143]

Ja to zovem vojnički iPod. Ima sve lude stvari koje slušam i moje kolekcije koje pravim od sedamdesetih godina prošlog veka za odlazak na put, kada sam bolesna... A i nekoliko puta u životu kada zaista kao da nisam bila tu, muzika je ono što me uvek izmami iz kreveta. — Stivi Niks, The Arizona Republic.

Ona sada redovno poklanja ove znake svoje zahvalnosti, dovodeći svoje najbliže prijatelje, kao što je Mik Flitvud, da podele iskustvo:[144]

Pa, dok smo Mik [Flitvud] i ja išli od sobe do sobe isporučujući im malene iPod aparate, oni su nam pričali svoje priče. Mik je postao njegova visoka, brižna, očinska figura, englesko ja, upijajući svaku reč koju su izgovarali, ostajući smiren (bar spolja) nadahnjujući ih. Leteli smo iz sobe u sobu kroz hodnike dve bolnice tokom trodnevnog perioda. Poklonili smo sve svoje iPod aparate. Neposredno pre mog odlaska u Vašington, Stiven Tajler i Džo Peri kopali su po svojim džepovima i došli do 10 000 dolara za mene. U mojim očima oni su od najhladnijih rok zvezda postali velikodušni velikani; kao što je rekla moj agent za štampu Liz Rozenberg, svakom ranjenom vojniku koji se vratio treba dati iPod. To će biti sastavni deo njihovog oporavka. —  Stivi Niks[145]

Stil oblačenja uredi

 
Prepoznatljivi stajling Stivi Niks, 1977. godina

Stil Stivi Niks ostao je isti i tokom svih njenih godina kada je bila u centru pažnje, pa čak i „sa 60 godina i dalje nosi tunike i marame koje su uticale na dve generacije Stivinih sledbenika, a svojim nastupima pruža osećaj vikanskog rituala“, piše za New York Times reporterka Rut La Ferla.[146] Niks je poznata po višestrukim promenama garderobe tokom nastupa uživo, gotovo imajući novu odeću za svaku pesmu koju je otpevala. Troškovi održavanja njenog kompletnog stila, frizure, šminke i garderobe, nisu bili jeftini. Niks je 1991. godine prijavila poreske olakšice u iznosu od 12 495 američkih dolara za šminku i frizuru i 43 291 američkih dolara za profesionalnu odeću i održavanje.[147] Niks peva o prodavnici u kojoj je njen prepoznatljivi stil i nastao u pesmi Ciganka (engl. Gypsy) na 13. studijskom albumu benda Flitvud Mek, Iluzija, objavljenog 1982. U pesmi, Niks peva o prodavnici koja se zove Velvet Underground, butik u San Francisku, gde su poznati rokeri poput Dženis Džoplin i Grejs Slik kupovali.[148] Upravo u toj prodavnici Niks je otkrila svoj novi jedinstveni i lako prepoznatljivi stil oblačenja.

Uticaj uredi

Mnogi umetnici su Stivi Niks navodili kao izvor uticaja i muzičke inspiracije. Tu spadaju Bijonse i Destiny's Child, [156] Kortni Lav, [149] Mišel Branč,[150] Belinda Karlajl,[151] Diksi Čiks,[152] Meri Džej Blajdž, Šeril Krou, Nadija Ali,[153] Florens Velč,[154] Tejlor Svift,[155] Vanesa Karlton,[156] Delta Gudrem,[157] i Lordi.[158]

Australijski pevač Daren Hejz naveo je Niks kao jednog od svojih omiljenih muzičara tokom svojih tinejdžerskih godina, dok je Eminemova majka Debi Nelson u svojoj knjizi Moj sin Maršal, moj sin Eminem (engl. My Son Marshall, My Son Eminem) spomenula da je njen sin voleo pesmu Rienon (engl. Rhiannon) .[159]

Diksi Čiks obradile su njenu pesmu Klizište (engl.Landslide) koja je ušla u top 10 (prva na Bilbordovoj listi Adult Contemporary) i prvi na listi Country chart. Ova obrada joj je takođe donela nagradu BMI za autore pesama 2003. godine kada je osvojila nagradu za Pesmu godine (nagrada se dodeljuje tekstopiscu pesme, bez obzira na izvođača). Prema BMI, Klizište je Stivi Niks takođe dodelio 35. nagradu Robert Džej Barton kao Najizvođenija kantri pesma godine.[160]

Alternativni rok sastav The Smashing Pumpkins uradio je akustičnu obradu pesme koja je predstavljena u njihovoj kolekciji Pisces Iscariot iz 1994. godine.

Među ostalim uspešnim obradama našli su se i pesme Snovi (engl. Dreams) benda The Corrs' i Žena zlatne prašine (engl. Gold Dust Woman) benda Hole sa Kortni Lav. Pesma Kad napuniš sedamnaest (engl. Edge of Seventeen) obrađena je delom u singlu Bootylicious grupe Destiny's Child 2001. godine. Niks se pojavila u spotu za Bootylicious i u epizodi MTV-ovog Making The Video, u kojoj je izrazila svoje divljenje i prema pesmi, i prema grupi. Takođe, američka glumica i pevačica Lindzi Lohan obradila je Kad napuniš sedamnaest na svom drugom studijskom albumu A Little More Personal (Raw) iz 2005. godine. Deep Dish su ispunili svoje „snove“ o saradnji sa Niks 2005. godine kada je Niks ponudila da ponovo snimi vokale na remiksu njene prve pesme Snovi (engl. Dreams). Verzija benda Deep Dish dostigla je drugo mesto na Bilbordovoj listi Hot Dance Airplay, a samim tim i pružila Niks njen treći britanski top 40 hit. Niks je bila prateći vokal i tekstopisac na albumu Vanese Karlton iz 2007. godine, Heroes and Thieves.

31. januara 2010, Niks je nastupila sa Tejlor Svift na 52. godišnjoj dodeli Gremi nagrada. Svift, koja opisuje Stivi Niks kao jednog od svojih heroja iz detinjstva, predstavila ju je publici rekavši: „Bajka je i čast deliti scenu sa Stevi Niks“. [161]

U oktobru 2018. Niks je postala jedan od petnaest umetnika koji su nominovani za ulazak u Dvoranu slavnih rokenrola. 13. decembra 2018. godine proglašena je jednom od sedam primljenih u Dvoranu slavnih rokenrola 2019. godine i tako postala prva žena koja je dva puta primljena u dvoranu.

Privatni život uredi

Jedini brak Stivi Niks bio je sa Kim Andersonom, udovcem njene prijateljice Robin Andersona. Venčali su se 1983. ubrzo nakon što je Robin Anderson preminula od leukemije i dok je album Lepa žena (engl. Bella Donna) bio na vrhu top-lista. „Bila sam odlučna da se brinem o [Robininoj] bebi, pa sam rekla Kimu: Ne znam, pretpostavljam da bi trebalo da se jednostavno venčamo​. ​“Niks i Anderson razveli su se nakon samo tri meseca:„Nismo venčati se jer smo bili zaljubljeni, venčali smo se jer smo tugovali i to je bio jedini način da se osećamo kao da išta radimo“.[162][163] Nekoliko godina nakon njihovog razvoda, ponovo se srela sa svojim pastorkom kada je on je bio tinejdžer, uputila ga je na fakultet [164], i od tada održava kontakt sa njim.

Niks je bila u vezi sa Lindzi Bakingemom od 1966. godine, na kratko sa Mik Flitvudom 1977. godine, vokalom i bubnjarom benda Eagles, Don Henlijem, krajem 70-ih i na kratko sa Dž. D. Saderom, tekstopiscem benda Eagles.[165] Takođe, bila je i u vezi sa Džimi Jovinom, koji je producirao album Lepa žena tokom 1980–81, sa gitaristom bendova Eagles i James Gang Džo Velšom tokom 1983–1986, za kojeg je 2007. rekla da je jedan od njenih najvećih ljubavi, ali par nije mogao da održi vezu zbog obostrane zloupotrebe droga.[166] Niks je 1984. godine bila na turneji sa Velšom i napisala Da li je iko ikada napisao nešto za tebe? (engl. Has Anyone Ever Written Anything for You?) o Velšovoj pokojnoj ćerki.

Niks je rekla da je svesno odlučila da neće imati sopstvenu decu zbog svoje zahtevne karijere i želje da prati svoju umetnost gde god je ona vodi. „Moja misija možda nije bila da budem mama i žena; možda moja posebna želja Misija joj je bila da napišem pesme kako bi se majke i žene osećale bolje”. O svojoj nećakinji, kumovima i široj porodici kaže:„ Imam mnogo dece. Mnogo je zabavnije biti luda tetka nego što je biti mama, u svakom slučaju".[167]

Niks vodi dnevnik skoro svakog dana otkako se pridružila Flitvud Meku.[168] „Volim da kažem svim čarobnim kumama i svojoj nećakinji da, kada me nema, mogu da sede na podu i prolaze kroz sve ove dnevnike, da mogu da prošetaju mojim životom i da osete miris parfema gardenije na stranicama. Mogu da drže u svojim rukama mene kakvu sam nekada bila". Što se tiče knjige zasnovanom na njenom životu, rekla je: „Ne bih napisala knjigu ako zaista ne bih mogla reći istinu i reći da su svi ljudi u njoj predstavljeni u pravu... Ako ću razgovarati o svim ljudima u mom životu, moram da imam dovoljno godina, pa tako i oni, da nikoga neće zanimati... Nikad ne bih napisala knjigu o lošim delovima života. Uglavnom bih se naslađivala fantastičnim delovima kojih je bilo dosta”.[169] Pišući u svom dnevniku 2020. godine, Niks je kritikovala američki odgovor na KOVID-19, upoređujući ga sa Američkom horor pričom. „Svi koji se okupljaju na plažama, u barovima, organizuju zabave i slično - hajde da se napijemo se i muvamo i, usput, mogu li da dobijem drugu polovinu vašeg pića? - idemo ka krahu; ljudi umiru jer ljudi ne nose maske. ... Niko nas ne vodi. Niko nema plan".[170]

Početkom 2007. godine pojavili su se izveštaji o interesovanju Lindsi Lohan za otkup prava na životnu priču Stivi Niks i razvijanje filma u kojem je planirala da je igra. U martu 2007. godine, dok je promovisala svoj album Jasne vizije (engl. Crystal Visions), Niks je upitana da prokomentariše ovu glasinu. Rekla je za Access Hollywood: „To je potpuno ludo i glupo. O mom životu ne postoji film. Niko ne može da napravi film o mom životu, a da ja ne budem umešana, jer niko ne zna šta se stvarno dogodilo u mom životu dok im ja ne kažem. Dakle, niko ne može da snimi film o mom životu. A ako bi iko ikada snimio film o mom životu bez mog odobrenja i mog učešća, tako bih ga gurnula novinarima da to nikada ne bi učinio”.[171] 2009. godine je rekla za The New York Times o Lohan i njenim ponudama: „Preko mene mrtve. Ona treba da prestane da se drogira i sabere se. Tada ćemo možda razgovarati”.[172][173]

Do jula 2007. godine Niks je živela u Arizoni, u jednom predgrađu Finiksa, Paradajs Vali, u domu koji je izgradila 1981. godine i koji je delila sa bratom Kristofer Niksom, njegovom suprugom Lori Peri Niks i njihovom ćerkom Džesikom. Najavila je sredinom 2007. godine da će se njena kuća u Paradajs Valiju naći na prodaju, navodeći svoje da želi da se „smanji“ i više usredsredi na svoje dobrotvorne aktivnosti, kao i da je u prethodnoj godini tamo „provela samo dve nedelje“. Kuća je stavljena na tržište sa procenom da vredi 3,8 miliona dolara, a kasnije je prodata za 3 miliona.[174]

Niks je postala sveštenik crkve Universal Life Church i služila je na venčanju pevača grupe Deer Tick, Džon Makolija i pevačice-tekstopisca Vanese Karlton, 27. decembra 2013. godine.[175]

Diskografija uredi

Albumi sa bendom Bakingem Niks uredi

Studijski albumi uredi

Albumi sa bendom Flitvud Mek uredi

Turneje uredi

Nagrade i nominacije uredi

Solo karijera uredi

Niks je bila nominovana za osam Gremi nagrada i drži rekord po broju nominacija u kategoriji Najbolji rok nastup ženskog vokala, međutim, bez nagrade.

Godina Kategorija Izvedba (originalni naziv) Ishod
1982. Najbolji rok nastup dueta ili grupe Stop Draggin' My Heart Around Nominacija
Najbolji rok nastup ženskog vokala Edge of Seventeen Nominacija
1984. Stand Back Nominacija
1985. Najbolji album originalne partiture napisan za filmski ili televizijski specijal Against All Odds Nominacija
1987. Najbolji rok nastup ženskog vokala Talk to Me Nominacija
1988. Najbolji muzički video nastupa Stevie Nicks: Live at Red Rocks Nominacija
1991. Najbolji rok nastup ženskog vokala Whole Lotta Trouble Nominacija
2002. Planets of the Universe Nominacija

Sa grupom Flitvud Mek uredi

Niks je nominovana za šest nagrada Gremi kao član Flitvud Meka, osvojivši 1978. Gremi nagradu za album godine za Glasine i 2003. godine nagradu Gremi - Kuća slavnih.

Godina Kategorija Izvedba (originalni naziv) Ishod
1978. Album godine Rumours Nagrada
Najbolji rok nastup dueta ili grupe Nominacija
Najbolji aranžman vokala Go Your Own Way Nominacija
1998. Najbolji pop vokalni album The Dance Nominacija
Najbolji pop nastup dueta ili grupe Silver Springs Nominacija
Najbolji rok nastup dueta ili grupe The Chain Nominacija
2003. Najbolji album originalne partiture napisan za filmski ili televizijski specijal Fleetwood Mac Nagrada

Filmografija uredi

Naslov Originalni naslov Godina Uloga Beleške
Rok legende: Neobična platina Rock Legends: Platinum Weird 2006. Stivi Niks Televizijski film[192]
Celu noć Up All Night 2012. Stivi Niks Epizoda 22, sezona 1[193]
Stivi Niks: U tvojim snovima Stevie Nicks: In Your Dreams 2013. Stivi Niks Dokumentarni film[194]
Američka horor priča: Veštičije kolo American Horror Story: Coven 2014. Stivi Niks Epizoda 10, sezona 3[195]
Epizoda 13, sezona 3[196]
Glas The Voice 2014. Stivi Niks Mentor tima Adam Levina (7. sezona)[197]
Američka horor priča: Apokalipsa American Horror Story: Apocalypse 2018. Stivi Niks Epizoda 5, sezona 8[198]
24-karatno zlato: koncert 24 Karat Gold: The Concert 2020. Stivi Niks Koncertni film[199]

Reference uredi

  1. ^ „Stevie Nicks in LA Times”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  2. ^ „Gold & Platinum”. RIAA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  3. ^ „100 Greatest Songwriters of All Time”. Rolling Stone. Pristupljeno 2020-12-10. 
  4. ^ Sisario, Ben (2018-12-13). „Janet Jackson and Radiohead Lead Rock & Roll Hall of Fame Class of 2019 (Published 2018)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-12-10. 
  5. ^ „Grammy Nomintations - The Ledge”. ledge.fleetwoodmac.net. Pristupljeno 2020-12-10. 
  6. ^ „Stevie Nicks on the Blue Lamp”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  7. ^ „Rolling Stone”. web.archive.org. 2008-01-16. Pristupljeno 2020-12-10. 
  8. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  9. ^ Ragogna, Mike; Entertainment, ContributorTrafficbeat; Vet, Music Biz (2012-10-04). „In Your Dreams Documentary Premieres at Hampton's: Chatting With Stevie Nicks, Plus Gary "Nesta" Pine's "Fussin' And Fightin'"”. HuffPost (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  10. ^ „Stevie Nicks Story pg2 - Arcadia High School ROCK Legends”. www.arcadiaapaches.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  11. ^ Fleetwood, Mick (2014-10-30). Play On: Now, Then and Fleetwood Mac (na jeziku: engleski). Hodder & Stoughton. ISBN 978-1-4447-5326-4. 
  12. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  13. ^ „Stevie Nicks on Lindsey Buckingham 1”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  14. ^ „Javier Pacheco Question and Answer Session”. web.archive.org. 2016-09-20. Pristupljeno 2020-12-10. 
  15. ^ „Stevie Nicks - Ask Stevie”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  16. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  17. ^ „Music: Lindsey Buckingham in Two Worlds”. Mixonline (na jeziku: engleski). 2011-02-01. Pristupljeno 2020-12-10. 
  18. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  19. ^ News, A. B. C. „Stevie Nicks in Her Own Words”. ABC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  20. ^ a b v „Stevie Nicks 2009 - The Chris Isaak Hour 4”. 
  21. ^ „Stevie Nicks on Rhiannon”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  22. ^ „Stevie Nicks on Landslide”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  23. ^ „Stevie Nicks tells the story behind "Landslide"”. Performing Songwriter Ent., LLC (na jeziku: engleski). 2013-05-26. Pristupljeno 2020-12-10. 
  24. ^ Stone, Rolling; Stone, Rolling (2003-12-11). „500 Greatest Songs of All Time”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  25. ^ „Stevie Nicks - Behind the Music”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  26. ^ „Stevie Nicks Wins in a ‘Landslide’ at BMI Country Awards; Steele Named Songwriter of the Year”. BMI.com (na jeziku: engleski). 2003-11-03. Pristupljeno 2020-12-10. 
  27. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  28. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  29. ^ „Stevie Nicks on Lindsey Buckingham 2”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  30. ^ Rooksby, Rikky (2004). Fleetwood Mac: The Complete Guide to Their Music (na jeziku: engleski). Omnibus Press. ISBN 978-1-84449-427-9. 
  31. ^ Kejlat, Ken (2012). Making Rumours the inside story of the classic Fleetwood Mac album. str. 292—294. ISBN 978-1-118-28286-1. 
  32. ^ Spanos, Brittany; Spanos, Brittany (2017-08-17). „'Silver Springs': Inside Fleetwood Mac's Great Lost Breakup Anthem”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  33. ^ Furman, Leah (2003). Rumours Exposed: The Unauthorized Biography of Fleetwood Mac (na jeziku: engleski). Citadel Press. ISBN 978-0-8065-2472-6. 
  34. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  35. ^ „Go Your Own Way : Fleetwood Mac UK”. www.fleetwoodmac-uk.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  36. ^ „Fleetwood Mac - The Rumour Mill, Classic Rock, June 2003”. www.fleetwoodmac-uk.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  37. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  38. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  39. ^ Rockwell, John (1982-09-16). „ROCK CONCERT: FLEETWOOD MAC ON 'MIRAGE' TOUR (Published 1982)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-12-10. 
  40. ^ Not Shy - Walter Egan | Songs, Reviews, Credits | AllMusic (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2020-12-10 
  41. ^ Palmer, Robert (1981-08-01). „POP: TOM PETTY AND HEARTBREAKERS IN JERSEY (Published 1981)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-12-10. 
  42. ^ „Stevie Nicks on her Journal, Prose & Poetry”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  43. ^ „The Tuscaloosa News - Pretraga arhive Google vesti”. news.google.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  44. ^ „Album Search for "bella donna"”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  45. ^ „Stevie Nicks on Robin Snyder Anderson”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  46. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  47. ^ „Stevie Nicks: The men, the music, the menopause”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2011-03-25. Pristupljeno 2020-12-10. 
  48. ^ „Stevie Nicks on the Girls: SharonCelani & Lori Perry-Nicks”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  49. ^ „Stevie Nicks on Rock A Little”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  50. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  51. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  52. ^ „Other Side Of The Mirror Interview p2”. 
  53. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  54. ^ „Stevie Nicks on Rooms on Fire”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  55. ^ „benzo.org.uk - Stevie Nicks: "Klonopin - more deadly than coke"”. www.benzo.org.uk. Pristupljeno 2020-12-10. 
  56. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  57. ^ „Go Your Own Way : Fleetwood Mac UK”. www.fleetwoodmac-uk.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  58. ^ Furman, Leah (2003). Rumours Exposed: The Unauthorized Biography of Fleetwood Mac (na jeziku: engleski). Citadel Press. str. 203. ISBN 978-0-8065-2472-6. 
  59. ^ „Timespace: The Best of Stevie Nicks by Stevie Nicks | MTV”. web.archive.org. 2014-10-30. Pristupljeno 2020-12-10. 
  60. ^ Reeves, Catriona (2012-06-29). „Fleetwood Mac: 25 Years, The Chain 4 CD box set review”. Louder Than War (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  61. ^ Derogatis, Džim (2003). Milk it!. ISBN 0-306-81271-1. 
  62. ^ „NICKSFIX.COM”. nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  63. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2013-07-28. Pristupljeno 2020-12-10. 
  64. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2013-07-28. Pristupljeno 2020-12-10. 
  65. ^ „Whenever I Call You, Friend: Stevie Nicks’ Greatest Collaborations « Radio.com”. web.archive.org. 2014-10-10. Pristupljeno 2020-12-10. 
  66. ^ Staff, MTV News. „"Party Of Five" Soundtrack Due in '96”. MTV News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  67. ^ „The Blue Letter Archives”. web.archive.org. 2014-10-10. Pristupljeno 2020-12-10. 
  68. ^ „Lakeland Ledger - Pretraga arhive Google vesti”. news.google.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  69. ^ „Gold Dust Woman: A Q&A With Stevie Nicks | Page 4 of 4 | American Songwriter”. web.archive.org. 2014-10-10. Pristupljeno 2020-12-10. 
  70. ^ „Stevie Nicks interview”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  71. ^ „Silver Springs”. web.archive.org. 2016-03-03. Pristupljeno 2020-12-11. 
  72. ^ Spanos, Brittany; Spanos, Brittany (2017-08-17). „'Silver Springs': Inside Fleetwood Mac's Great Lost Breakup Anthem”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  73. ^ „Fleetwood Mac”. GRAMMY.com (na jeziku: engleski). 2020-11-23. Pristupljeno 2020-12-11. 
  74. ^ „Fleetwood Mac: inducted in 1998 | The Rock and Roll Hall of Fame and Museum”. web.archive.org. 2014-10-09. Pristupljeno 2020-12-11. 
  75. ^ „Fleetwood Mac”. web.archive.org. 2014-05-07. Pristupljeno 2020-12-11. 
  76. ^ „Stevie Nicks Interview on KLOS”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-11. 
  77. ^ „The Blue Letter Archives”. web.archive.org. 2004-07-06. Pristupljeno 2020-12-11. 
  78. ^ „Entertainment Weekly Online”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-11. 
  79. ^ Archive-Frank-Tortorici. „Bjork, Joni Mitchell Reign Over Walden Woods Benefit”. MTV News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  80. ^ „Stevie Nicks - Wall of Sound Interview”. web.archive.org. 2016-03-05. Pristupljeno 2020-12-11. 
  81. ^ „Stevie Nicks - Time Out New York Interview”. web.archive.org. 2016-03-04. Pristupljeno 2020-12-11. 
  82. ^ „Stevie Nicks Is Ready For 'Trouble' | Billboard”. web.archive.org. 2014-10-06. Pristupljeno 2020-12-11. 
  83. ^ Archive-Tina-Johnson. „Dallas Austin Discusses Working With Stevie Nicks”. MTV News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  84. ^ „Stevie Nicks - Mix 96.9 Interview”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-11. 
  85. ^ „Complete List Of Grammy Nominees”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  86. ^ „Stevie Nicks - PRNewswire”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-11. 
  87. ^ „Stevie Nicks: Rock Singer”. PEOPLE.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  88. ^ „Ep. 043 | Stevie Nicks | Behind The Music | Episode Summary, Highlights, and Recaps | VH1.com”. web.archive.org. 2014-10-10. Pristupljeno 2020-12-11. 
  89. ^ „Bronchitis Knocks Nicks Off Tour | Billboard”. web.archive.org. 2014-09-30. Pristupljeno 2020-12-11. 
  90. ^ Dansby, Andrew; Dansby, Andrew (2001-09-13). „Many Concerts Cancelled After 9/11 Attacks”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  91. ^ Blackman, Guy (2006-02-12). „A magical life”. The Age (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  92. ^ „Pop DVD: Fleetwood Mac, Destiny Rules”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2004-09-10. Pristupljeno 2020-12-11. 
  93. ^ „The Blue Letter Archives”. web.archive.org. 2014-12-05. Pristupljeno 2020-12-11. 
  94. ^ „McGraw Leads Seven Top 10 Debuts Onto Billboard 200 | Billboard”. web.archive.org. 2018-09-29. Pristupljeno 2020-12-11. 
  95. ^ „Bella Donna | Bella Donna | Casino Connection Atlantic City”. archive.is. 2014-09-22. Pristupljeno 2020-12-11. 
  96. ^ „Stevie Nicks To Join Chris Isaak On Tour :: Blogs :: :: Paste”. web.archive.org. 2014-10-10. Pristupljeno 2020-12-11. 
  97. ^ „Stevie Nicks Is Looking Back, Charging Forward on New Album”. web.archive.org. 2014-10-10. Pristupljeno 2020-12-11. 
  98. ^ Azzopardi, Chris (2011-05-05). „Stevie Nicks talks gays, 'Glee' controversy and losing weight... with her own music?”. Pride Source (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  99. ^ „Chart Highlights: Rodney Atkins Takes 'Back Road' To No. 1 On Country Songs | Billboard”. web.archive.org. 2013-07-28. Pristupljeno 2020-12-11. 
  100. ^ „Stevie Nicks Reveals the Inspiration Behind New Single ‘For What It’s Worth’ « WCBS-FM 101.1”. web.archive.org. 2013-09-21. Pristupljeno 2020-12-11. 
  101. ^ Stone, Rolling; Stone, Rolling (2011-07-29). „Stevie Nicks Performs New Single on 'Leno'”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  102. ^ Knox, David. „Stevie Nicks on The X Factor | TV Tonight”. https://tvtonight.com.au/ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  103. ^ „Stevie Nicks Discusses Her New Album and Performs on 'The Talk' (VIDEO)”. web.archive.org. 2014-10-11. Pristupljeno 2020-12-11. 
  104. ^ „Stevie Nicks Performs in New York City « Q105”. web.archive.org. 2014-10-10. Pristupljeno 2020-12-11. 
  105. ^ „Rod Stewart and Stevie Nicks announce North American 'Heart and Soul' tour dates | abc7.com”. web.archive.org. 2014-10-10. Pristupljeno 2020-12-11. 
  106. ^ „Legendary Ladies of Rock Perform on The Oprah Winfrey Show « WCBS-FM 101.1”. web.archive.org. 2014-10-10. Pristupljeno 2020-12-11. 
  107. ^ „'Dancing With the Stars' results recap: The Finals Countdown”. web.archive.org. Pristupljeno 2020-12-11. 
  108. ^ „Beastie Boys Score No. 2 Debut on Billboard 200, Adele Holds at No. 1 | Billboard”. web.archive.org. 2013-03-22. Pristupljeno 2020-12-11. 
  109. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2017-02-22. Pristupljeno 2020-12-11. 
  110. ^ Semigran, Aly. „Fleetwood Mac Teach 'Glee' Kids A Lesson On Rumours”. MTV News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  111. ^ „Stevie Nicks Calls New Album 'My Own Little 'Rumours | Billboard”. web.archive.org. 2013-06-19. Pristupljeno 2020-12-11. 
  112. ^ „Beastie Boys Score No. 2 Debut on Billboard 200, Adele Holds at No. 1 | Billboard”. web.archive.org. 2013-03-22. Pristupljeno 2020-12-11. 
  113. ^ „Buddy Holly is Alive and Well on Ganymede - Blog - BUDDY HOLLY Has Great Company on Ganymede”. web.archive.org. 2011-09-03. Pristupljeno 2020-12-11. 
  114. ^ „Participants » Listen to Me: True Great Original” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  115. ^ „Paste Magazine: Stevie Nicks Stays Gold”. www.stevienicksofficial.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  116. ^ „Nirvana/Paul McCartney collaboration to feature on Dave Grohl's 'Sound City' soundtrack | News | NME.COM”. web.archive.org. 2012-12-18. Pristupljeno 2020-12-11. 
  117. ^ Cubarrubia, R. J.; Cubarrubia, R. J. (2013-04-30). „Fleetwood Mac Release 'Extended Play' EP”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  118. ^ „Stevie Nicks Biography”. www.goodreads.com. Pristupljeno 2020-12-11. 
  119. ^ Edwards, Gavin; Edwards, Gavin (2013-12-03). „Stevie Nicks Spills 'American Horror Story' Secrets”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  120. ^ „Stevie Nicks - Rhiannon (American Horror Story)”. 
  121. ^ „Has anyone ever written anything for you - Stevie Nicks”. 
  122. ^ „Seven Wonders- Stevie Nicks- AHS Scene”. 
  123. ^ „Stevie Nicks - Gypsy / AHS”. 
  124. ^ „Stevie Nicks on Her AHS Cameo, Katy Perry and John Mayer and More!”. Us Weekly (na jeziku: engleski). 2014-01-08. Pristupljeno 2020-12-11. 
  125. ^ „Stevie Nicks on Her AHS Cameo, Katy Perry and John Mayer and More!”. Us Weekly (na jeziku: engleski). 2014-01-08. Pristupljeno 2020-12-11. 
  126. ^ Seikaly, Andrea; Seikaly, Andrea (2014-05-14). „Stevie Nicks Honored by Adam Levine, Shakira, Sheryl Crow at BMI Pop Awards”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  127. ^ Staff, C. N. N. „Stevie Nicks joins 'The Voice'”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  128. ^ „About | Stevie Nicks”. web.archive.org. 2017-04-17. Pristupljeno 2020-12-11. 
  129. ^ Nickslive. „Pre-Order LIMITED EDITION "Crystal Visions…The Very Best of Stevie Nicks " Double Vinyl”. Pristupljeno 2020-12-11. 
  130. ^ „STEVIE NICKS ANNOUNCES 27 CITY NORTH AMERICAN 24 KARAT GOLD TOUR WITH PRETENDERS”. www.stevienicksofficial.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  131. ^ Phillips, Amy. „Lana Del Rey and Stevie Nicks Team Up for New Song on Lust for Life”. Pitchfork (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  132. ^ „Dreams Unwind: Lana Del Rey In Conversation With Stevie Nicks”. V Magazine. Pristupljeno 2020-12-11. 
  133. ^ March 29, Ultimate Classic Rock StaffPublished:; 2019. „Stevie Nicks Inducted Into Rock and Roll Hall of Fame”. Ultimate Classic Rock (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  134. ^ „Stevie Nicks announces '24 Karat Gold' live album and concert film | NME”. NME | Music, Film, TV, Gaming & Pop Culture News (na jeziku: engleski). 2020-09-16. Pristupljeno 2020-12-11. 
  135. ^ Yoo, Noah. „Stevie Nicks Shares New Song “Show Them the Way””. Pitchfork (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-11. 
  136. ^ „High Times Magazine”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  137. ^ „Stevie Nicks, Fleetwood Mac, Melissa Etheridge & Celebrity Memorabilia & Collectibles”. www.geocities.ws. Pristupljeno 2020-12-10. 
  138. ^ „Stevie Nicks - WSRS”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  139. ^ Hiatt, Brian; Hiatt, Brian (2015-01-29). „Stevie Nicks: A Rock Goddess Looks Back”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  140. ^ „Review: Fleetwood Mac at American Airlines Center | The Star Telegram”. web.archive.org. 2014-12-29. Pristupljeno 2020-12-10. 
  141. ^ „News & Culture | Style | Stevie Nicks”. web.archive.org. 2007-10-05. Pristupljeno 2020-12-10. 
  142. ^ „Stevie Nicks: Rock follies”. The Independent (na jeziku: engleski). 2007-10-06. Pristupljeno 2020-12-10. 
  143. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  144. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  145. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  146. ^ Ferla, Ruth La (2009-04-08). „Still Dressing for Stevie (Published 2009)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-12-10. 
  147. ^ „GP Solo & Small Firm Lawyer - April/May 1999”. web.archive.org. 2016-09-23. Pristupljeno 2020-12-10. 
  148. ^ „Annotation :: Velvet Underground”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  149. ^ „Spin”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  150. ^ „Spin”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  151. ^ „The Popdose Interview: Belinda Carlisle”. Popdose (na jeziku: engleski). 2013-03-15. Pristupljeno 2020-12-10. 
  152. ^ „Stevie Nicks - CMT Interview with Dixie Chicks”. rockalittle.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  153. ^ „iio - Bio - Nadia Ali”. web.archive.org. 2014-11-04. Pristupljeno 2020-12-10. 
  154. ^ Stone, Rolling; Stone, Rolling (2011-04-25). „Best of Rock 2011: Picks From Taylor Swift, Bon Iver, Wiz Khalifa and More”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  155. ^ „Taylor Swift sings her way from victim to hero, triumphs at Grammys - City Brights: Margot Magowan”. web.archive.org. 2014-02-21. Pristupljeno 2020-12-10. 
  156. ^ „Vanessa Carlton Is Like BFF With Stevie Nicks”. idolator. 2007-10-26. Pristupljeno 2020-12-10. 
  157. ^ „"Just friends" :: Cosmopolitan”. web.archive.org. 2014-02-21. Pristupljeno 2020-12-10. 
  158. ^ Fuse (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2020-12-10 
  159. ^ „The Roots Of... Eminem | NME”. NME | Music, Film, TV, Gaming & Pop Culture News (na jeziku: engleski). 2013-10-28. Pristupljeno 2020-12-10. 
  160. ^ „Stevie Nicks Wins in a ‘Landslide’ at BMI Country Awards; Steele Named Songwriter of the Year”. BMI.com (na jeziku: engleski). 2003-11-03. Pristupljeno 2020-12-10. 
  161. ^ Ditzian, Eric. „Taylor Swift Shares The Stage With Stevie Nicks At The Grammys”. MTV News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  162. ^ „Stevie Nicks on Robin Snyder Anderson”. www.inherownwords.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  163. ^ „NICKSFIX.COM”. www.nicksfix.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  164. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  165. ^ Furman, Leah (2003). Rumours Exposed: The Unauthorized Biography of Fleetwood Mac (na jeziku: engleski). Citadel Press. str. 127. ISBN 978-0-8065-2472-6. 
  166. ^ „Stevie Nicks: a survivor's story”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  167. ^ Blackman, Guy (2006-02-12). „A magical life”. The Age (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  168. ^ „Stevie Nicks on Love, Loss and What She Wears | MORE Magazine”. web.archive.org. 2014-02-21. Pristupljeno 2020-12-10. 
  169. ^ „Stevie Nicks on Her AHS Cameo, Katy Perry and John Mayer and More!”. Us Weekly (na jeziku: engleski). 2014-01-08. Pristupljeno 2020-12-10. 
  170. ^ „https://twitter.com/stevienicks/status/1293322603948638208”. Twitter (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-10.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  171. ^ „Stevie Nicks interview - Access Hollywood”. 
  172. ^ „Stevie Nicks Tells Lindsay Lohan To 'Stand Back' About Playing Her In Movie - omg! news on Yahoo!”. web.archive.org. 2009-04-14. Pristupljeno 2020-12-10. 
  173. ^ „Stevie Nicks: Lindsay Lohan will 'never' get to play me in a movie 'unless she cleans up her life' - New York Daily News”. web.archive.org. 2011-11-12. Pristupljeno 2020-12-10. 
  174. ^ www.bizjournals.com https://www.bizjournals.com/phoenix/stories/2008/01/14/story5.html. Pristupljeno 2020-12-10.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  175. ^ „Queen Witch Stevie Nicks Officiated a Wedding This Weekend”. Jezebel (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  176. ^ „White Winged Dove Tour (1981)”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  177. ^ „The Wild Heart Tour (1983)”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  178. ^ „Rock a Little Tour (1986)”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  179. ^ „The Other Side of the Mirror Tour (1989)”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  180. ^ „Whole Lotta Trouble Tour (1991)”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  181. ^ „Street Angel Tour (1994)”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  182. ^ „Enchanted Tour (1998 )”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  183. ^ „1999-2000 Pondering the Millennium Shows”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  184. ^ „Trouble in Shangri-La Tour (2001)”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  185. ^ „2005 Two Voices Tour (Stevie Nicks/Don Henley)”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  186. ^ a b „The 2006 Stevie Shows”. web.archive.org. 2009-05-10. Pristupljeno 2020-12-10. 
  187. ^ „Stevie Nicks ”Crystal Visions” Tour 2007”. waddywachtelinfo.com. Pristupljeno 2020-12-10. 
  188. ^ Nickslive. „STEVIE NICKS SOUNDSTAGE SESSIONS LIVE IN CHICAGO”. Pristupljeno 2020-12-10. 
  189. ^ „Rod Stewart & Stevie Nicks Announce The Heart & Soul 2011 North Ameri…”. archive.is. 2012-07-09. Pristupljeno 2020-12-10. 
  190. ^ „2011-2012 In Your Dreams Tour ~ STEVIE NICKS.INFO”. web.archive.org. 2017-06-26. Pristupljeno 2020-12-10. 
  191. ^ „24 Karat Gold Tour”. STEVIE NICKS INFO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  192. ^ Rock Legends: Platinum Weird (TV Movie 2006) - IMDb, Pristupljeno 2020-12-11 
  193. ^ Griffiths, James (2012-03-29), Letting Go, Christina Applegate, Maya Rudolph, Jennifer Hall, Will Arnett, Broadway Video, Universal Television, Pristupljeno 2020-12-10 
  194. ^ Stevie Nicks: In Your Dreams (2013) - IMDb, Pristupljeno 2020-12-11 
  195. ^ Gomez-Rejon, Alfonso (2014-01-08), The Magical Delights of Stevie Nicks, Sarah Paulson, Taissa Farmiga, Frances Conroy, Evan Peters, Brad Falchuk Teley-Vision, Ryan Murphy Productions, 20th Century Fox Television, Pristupljeno 2020-12-10 
  196. ^ Gomez-Rejon, Alfonso (2014-01-29), The Seven Wonders, Sarah Paulson, Taissa Farmiga, Frances Conroy, Evan Peters, 20th Century Fox Television, Brad Falchuk Teley-Vision, Ryan Murphy Productions, Pristupljeno 2020-12-10 
  197. ^ "The Voice" The Results Show (TV Episode 2011) - IMDb, Pristupljeno 2020-12-11 
  198. ^ Horder-Payton, Gwyneth (2018-10-10), Boy Wonder, Sarah Paulson, Evan Peters, Adina Porter, Billie Lourd, FX Network, Brad Falchuk Teley-Vision, Ryan Murphy Productions, Pristupljeno 2020-12-11 
  199. ^ Stevie Nicks 24 Karat Gold the Concert (2020) - IMDb, Pristupljeno 2020-12-11 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Undriyuni:_Стиви_Никс&oldid=27456879”