Korisnik:VS6507/Test

Orion
Sazvežđe
	Spisak zvezda u sazvežđu Orion
Latinsko ime	Orion
Skraćenica	Ori
Genitiv	Orionis
Simbolizuje	Orion
Rektascenzija	5
Deklinacija	5
Površina	594 sq. deg. (26)
Najsjajnija zvezda	Rigel VII (β Orionis) (0,12m)
Meteorski rojevi	Orionidi; Hi-Orionidi;
Susedna; sazvežđa	Blizanci; Bik; Eridan; Zec; Jednorog;
	Vidljivo u rasponu +85° i −75°.; U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u januaru.; Fotografija sazvežđa Orion

Ovo je šala. Nemoj zameriti. --ALE ^talk 22:43, 10. april 2009. (CEST)

Korisnik:Aleksa Lukic/glas

U nauka, 'valentni elektrona' su najudaljenijim elektron sa jedne Atom, koji su važni u određivanju koliko atoma hemijski reaguje sa drugim atoma. Atoma sa kompletna ljuska od valentni elektrona (odgovarajući na elektronska konfiguracija sa 2 p 6 ) imaju tendenciju da se hemijski inertan. Atoma sa jednom ili dve valentni elektrona više nego zatvorenu ljuska visoko reaktivan jer dodatni elektrona lako uklonjena da formiraju pozitivan ion S. Atoma sa jednom ili dve valentni elektrona manje od zatvorene školjke takođe su visoko reaktivne zbog tendencija da se dobije bilo koji nedostaju elektrona i obliku negativnih iona, elektrona ili deliti i oblika covalent obveznica S.

Valentni elektrona imaju mogućnost, poput elektrona u unutrašnjem školjke, apsorbuje ili ispuštanje energije (fotona). Taj dobitak ili gubitak energije može pokrenuti elektronski pokret / skok u drugu ljuska, pa čak i break free od atoma i njegove valencije ljuske. Kad elektron upija / dobici više energije (fotona), onda se seli u spoljnoj ljusci više, zavisno o količini energije koju elektron sadrži i dobila je s obzirom na apsorpciju 1 ili više fotona. (Vidi i: elektrona u zagrejani države).

Kad elektron releases / gubi energije (fotona), onda se seli u više unutrašnje ljuske, zavisno o količini energije koju elektron sadrži i izgubio zbog oslobađanje od 1 ili više fotona.

Broj valentni elektrona uredi

(| Align = "right" class = "uikitable" HHHHHHHHHHHHHHHHHHII HATTERR | Sup -- ! bgcolor = sivo | valentnost elektrona | -- | Align = "center" | align center | Helij rap (ne skala) | -- | Align = "center" | 'Helij model atoma' Ova heliju (HE) Model prikazuje dva valentni elektrona smješten u najudaljenijim energetske nivoe. Helij je članica od plemenite gasove i sadrži dva Proton s, neutrona s, a elektron S. |) Broj elektrona u valentni element je određena svojim periodične tabele grupe (okomita kolone) u kojem je element je kategorizovana. Uz izuzetak grupe 3-12 (transition metal e), broj jedinica u mjestu identifikuje koliko valentni elektrona se nalaze unutar elemenata navedenih u toj koloni.

(| Class = "uikitable" | -- ! Periodic table grupu | | valentni elektrona | -- | Grupa 1 (I) (alkalijski s) | | 1 | -- | Grupa 2 (II) (alkalnim zemlja metal s) | | 2 | -- | Groups 3-12 (transition metal s) | | # * | -- | Grupa 13 (III) (boron grupu) | | 3 | -- | Grupa 14 (IV) (ugljenika grupu) | | 4 | -- | Grupa 15 (V) (azota grupu) | | 5 | -- | Grupa 16 (VI) (chalcogen s) | | 6 | -- | Grupa 17 (VII) (halogeni s) | | 7 | -- | Grupa 18 (VIII ili 0) (plemenite gasove) | | 8 ** |)

# * Opšti metodom count of valentni elektrona uopšte nije korisno za prelazni metali. Umesto toga su izmijenjene d elektrona count je metoda koja se koristi.

Osim za** heliju, koji ima samo dva valentni elektrona.

Valentni elektron i elektron konfiguracija uredi

Za glavni element grupe s, broj valentni elektrona zavisi o elektronska konfiguracija na jednostavan način, ali za transition metal je odnos je složeniji.

Za glavne grupe elemenata, valentni elektrona mogu biti definisane kao one u elektronskoj ljusci najviše glavni kvantni broj n. <ref> RH Petrucci, Haruood BILA i haringa FG, General Chemistrы (8. edn, Prentice-Hall 2002), p.339 </ ref> Na primer elektronske konfiguracije fosfor (P) je 1s 2 2s 2 2p 6 3S 2 3p 3 , tako da su 5 valentni elektrona (3S 2 3p 3 ), a najviše odgovaraju valencija za P 5 kao u molekule PF 5 . Ova konfiguracija je obično skraćeno na (Ne) 3S 2 3p 3 , gde je (ne) označava elektrona jezgru čija konfiguracija je identična na plemenitog gasa Neon.

Međutim ova jednostavna metoda ne radi za prelazni metali, koji su nepotpuni nd subshells čija energija je normalno da se uporediti sa u (n +1) sa elektrona. The valentni elektrona su definisane kao umesto one izvan plemenitog gasa jezgri. <ref> Miessler GL i Tarr, DA, anorganska hemiju (2nd edn. Prentice-Hall 1999.) p.48 </ ref> Na primer, mangan (Mn) konfiguracija je 1s 2 2s 2 2p 6 3S 2 3p 6 4S 2 3d 5 . Ovo je skraćeno na (AR) 4S 2 3d 5 , gde je (AR) označava osnovni konfiguraciji identičan onom argon. U ovom atoma, elektrona u 3d imati energija slične onima u 4S elektrona, i mnogo veća nego za 3S i 3p elektrona. Na snazi je sedam valentni elektrona (4S 2 3d 5 ) van argon-like jezgri. To je u skladu sa činjenicom da hemijsku mangan može da ima oksidacije države s, kao visok kao 7 (u permanganat ion MnO 4 - ) .

Prema pravo svakog transition metal seriji, d elektrona spuštati na niže energije i imaju manje valentni elektron karakter. Stoga, iako nikla u principu je deset valentni elektrona (4S 2 3d 8 ), oksidacija države nikad ne prelazi četiri. Za cink i uspeva elementa, 3d subshell je kompletan i 3d elektrona jezgra se smatraju elektrona.

Budući da je broj valentni elektrona koji zapravo učestvuju u hemijske reakcije je teško predvideti, koncept valentni elektrona manje je korisna za prelazni metali nego glavne grupe elemenata. Kao što smo vec spomenuli, d elektrona count daje više koristan alat za razumevanje hemija od tih elemenata.

Valentni elektrona u hemijske reakcije uredi

((glavni | valentnost (Hemija))) Broj elektrona u atoma je najudaljenijim valentnost ljuske upravljaju svojim stopica ponašanje. Prema tome, elementi sa istim brojem valentni elektrona su grupisani zajedno u periodične tabele od elemenata. Kao opšte pravilo, atomi od glavni element grupe a (osim vodonika i helija) tendenciju reagovati da se formira "zatvoreno" ili kompletnu ljuske, odgovarajući na e 2 p 6 elektronska konfiguracija. Ova tendencija nazvana je oktet pravilu od bonded atom ima udjele ili osam valentni elektrona.

Najvažniji reaktivne metalnog elementa sa su alkalijski a za Grupu 1, npr natrijuma (na) i kalij (K ), čiji atomi svaki imati jednu valentni elektron. To je jednostavno izgubljen u obliku pozitivan ion (katjon) sa zatvorenim ljuska (Na + ili K + ), u toku je formiranje jednog ionske obveznica koji obezbjeđuje potrebnu energija ionizacije. U alkalnim zemlja metal a za grupu 2, na primer magnezijuma, su nešto manje reaktivne atom svakog od mora izgubiti dva valentni elektrona za formiranje pozitivnih iona sa zatvorenim ljuske kao što su Mg 2 + .

Nemetal atoma imaju tendenciju da privuče dodatne valentni elektrona ostvariti punu valentnost ljuske. To se može postići na dva načina: atoma može podeliti sa susednih atoma elektrona, a covalent obveznica, ili se može ukloniti iz drugih elektrona atoma je ionske obveznica. Najvažniji reaktivne nemetala su halogeni s, kao što su Fluor (F) i hlora (čl), koji su elektronska konfiguracija sa 2 p 5 , a zahtevaju samo jedan dodatni valentni elektron za zatvorene školjke. Za formiranje ionske obveznica, a halogenih atoma može ukloniti elektron iz atoma na drugi čine anion (F - , čl - , itd). Da se formira covalent obveznica, jedan elektron iz halogena i jedan elektron iz drugog atoma formira zajedničko paru. Na primer u molekule HF, red predstavlja zajedničko paru valentni elektrona, jedan iz BiH i jedan iz F.

U ovim jednostavnim slučajevima kada oktet pravilo je slušao, sa valentnost od atoma jednak je broju elektrona stekli, izgubljene ili deli oblikovati stabilan oktet. Međutim postoje takođe mnoge molekule koje su izuzecima, a za koje je valentnost je manje jasno definisani (vidi valentnost (Hemija).

Valentni elektrona i struja uredi

The valentni elektrona su takođe odgovorna za utvrđivanje električna vodljivost prirodu element. Broj valentni elektrona u valentnost ljuske (u najudaljenijim shell) utvrdio da li je u tom valentni elektron valentnost može lako probiti ljuska besplatan ili ne. The valentni elektrona koji pokret iz valencije ljuske do valentnost ljuske su pozvani slobodnog elektrona te su elementarne čestice odgovorna za električna struja. The sub-školjke i školjke od atoma može da sadrži samo maksimalan broj elektrona po ljusci. To je isti za valentnost ljuske. Kako bi se slobodni elektrona lako premestiti iz valencije u ljusci atoma u valentni ljuska drugog atoma je valentnost ljuska treba da sadrži što manje valentni elektrona što je više moguće, jer je još jedan valentni elektrona valentnost ljuska sadrľi, više potpuni / puni da je valentnost ljuske i potpunije / puni ljuska je jedan valentni elektrona sa, u to će biti teže za valentni elektron to break free iz valencije ljuske i djelovati kao slobodni elektron. To je zato što je potrebno više energije (fotona) to break valentni elektrona odriješiš iz valencije ljuska kada je taj valentnost školjka je skoro završeno / puna. Na naličju je takođe istina. Potrebno manje energije (fotona) to break free valentni elektrona iz ljuske valentnost kada valentnost ljuske koja je skoro prazna. (Napomena: fotona su elementarne čestice koje su odgovorne za elektromagnetske sile. An elektron može apsorbovati ili otpustiti fotona nakon čega se može preći na drugu ljuska. Bez obzira da li ili ne će elektron skok na drugu ljuska zavisi o količini energije elektrona je dobio od 1 ili više apsorbovanje fotona ili količinu energije se izgubi kad objavljivanja 1 ili više fotona.) Tako je više nepotpunih i valentnost u ljusci atoma je, više valentni elektrona lako može premestiti iz jednog valentnost ljusci atoma u valentni ljuska drugog atoma, lakše je materijal koji se sastoji od tih vrsta atoma će sprovoditi struju. dirigent obično su atomi koji imaju imovinu sadrže tri ili manje valentni elektrona u svojim valentnost ljuske. Dirigent provoditi struju dobro. Copper, aluminijuma, srebra i zlatni su relativno dobri dirigent. Izolatori obično su atomi koji imaju imovinu da sadrži pet ili više valentni elektrona u svojim valentnost ljuske. Izolatori vođenje struje relativno slabo u poređenju sa vodičima. Poluprovodnik su obično atoma koje imaju 4 valentni elektrona. Poluprovodnik vođenje električne energije, no ne kao dirigent, ali i nije tako loše kao izolatori. U smislu vodljivost Poluprovodnik su između vodiča i izolatora. Primeri su Poluprovodnik Silicon i Germanij.

Reference uredi

reflist (())

Korisnik:VS6507/Test

Sadržaj

Broj valentni elektrona uredi

Valentni elektron i elektron konfiguracija uredi

Valentni elektrona u hemijske reakcije uredi

Valentni elektrona i struja uredi

Reference uredi

Spoljašnje veze uredi