Korisnik:Voodo Child/Radovi/Bregalnička bitka
| Bregalnička bitka | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Drugog balkanskog rata | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Kraljevina Srbija  Kraljevina Crna Gora |
 Kraljevina Bugarska | ||||||
| Jačina | |||||||
|
196 bataljona 106 artiljerijskih baterija 9 konjičkih eskadrona[1] |
229 bataljona 146 artiljerijskih baterija raznog kalibra 28 konjičkih eskadrona[2][a] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| ~16.200 poginulih i ranjenih[3] | ~25.000 poginulih i ranjenih[3] | ||||||
Bregalnička bitka je bila bitka koja se odigrala 29/30. juna – 9. jula 1913. između srpske i bugarske vojske i kojom je ujedno započet Drugi balkanski rat.[b] Do nje je došlo iznenada, usred pregovora oko ruske arbitraže, u krajnje napetoj situaciji, kada su bugarske trupe izvršile iznenadan noćni prepad (29-30. juna) na srpske položaje na reci Bregalnici. Usled nedostatka strpljenja, bugarski generali na čelu s kraljem Ferdinandom, pokušali su da teritorijalni spor oko Makedonije reše vojnom silom, a ne diplomatskim putem. Međutim, stvari se nisu odvijale onako kako je predviđeno, i umesto da dovedu velike sile pred svršen čin na Balkanu, Bugari su, zahvaljujući energičnoj odbrani srpske vojske, doživeli strahoviti poraz kod Bregalnice.[4]
Pozadina
urediDva dana nakon što je potpisan tzv. Londonski mirovni ugovor (1. jun 1913), bugarska Vrhovna komanda je, po naredbi kralja Ferdinanda, izdala zapovest br. 234 i direktivu br. 22 o užurbanom premeštanju bugarske vojske sa trakijskog na zapadni front, u cilju da se izvrši njena koncentracija na srpskoj i grčkoj granici. To se imalo obaviti na taj način što bi se iskoristio maksimalan kapacitet svih železničkih, plovnih i drumskih saobraćajnih sredstava na svim pogodnim komunikacijskim pravcima.[5]
Napad
urediNaređenje za napad na srpsku vojsku koje je 28. juna 1913. g., po odobrenju kralja Ferdinanda, izdao general Mihail Savov komandantu 4. armije glasilo je:
Da se ne bi naše pasivno držanje prema srpskim napadima rđavo odrazilo na moral naših snaga, s jedne strane, i da se neprijatelj ne bi još više osilio, s druge strane, naređujem da najenergičnije napadnete protivnika na celoj liniji, ne angažujući potpuno sve snage i ne upuštajući se u dužu bitku. Postaraćete se da se utvrdite u Krivolaku, na desnoj obali Bregalnice, koti 550, grebenu Bogoslovca, koti u blizini sela Tahona (Ovče polje), koti 550 (kod Dobreva). Najbolje je da otpočnete puškaranje pred veče i da u ranu zoru izvršite odlučan napad na celoj liniji. Ovu operaciju preduzeti sutra 16. (29) juna uveče.[6]
Svi napori bili su uzaludni! Prividni mir poremećen je onda kada je Bugarima to bilo najzgodnije. Doveli su vojsku, izvršili su koncentraciju i iznenada, sa neobičnom silinom, napali su srpske predstraže i položaje.[7]
Napomene
uredi- ^ Srpski istoričar dr Savo Skoko je primetio da su podaci koje je izneo Hristov samo približno tačni, jer u sastavu 1. armije nisu uračunati Samostalna brigada i opolčenski bataljon Vidinskog garnizona. Takođe, u sastavu 3. armije bila je samo 3. brigada 5. divizije, a ne cela divizija. Vidi: Skoko, n. d., 324
- ^ Svi datumi navedeni u članku su po gregorijanskom kalendaru.
Izvori
uredi- ^ С. Скоко, Други балкански рат 1913, књ. 1, Узроци и припреме рата, Београд, 1968, 324
- ^ А. Христовъ, Исторически прегледъ на войната на България срещу всички балкански държави 1913 г., София 1924, 33
- ^ a b Vojna enciklopedija, II izdanje, knj. 2, Beograd, 1971, 6 (Bregalnička bitka)
- ^ Историја српског народа, VI/1 Од Берлинског конгреса до уједињења 1878–1918, Београд, 1983, 194-6
- ^ Skoko, n. d., 338
- ^ А. Гиргиновъ, Народната катастрофа. Войната 1912-1913, София, 1926, 342
- ^ А. Белић, Срби и Бугари. У Балканском савезу и у међусобном рату, Београд, 1913, 157