Korisnik:Xxjjjwww/pesak
Šotoku Taiši
uredi| Šotoku Taiši | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Šotoku Taiši |
| Datum rođenja | 574.godina |
| Mesto rođenja | Jamato |
| Datum smrti | 622.godina |
| Mesto smrti | Japan |
| Filozofski rad | |
| Epoha | period Asuka |
Princ Šotoku (聖 徳 太子, Šotoku Taiši, 7. februara 574. - 8. aprila 622. godine), poznat i kao princ Umaiado (厩 戸 皇子, Umaiado no ođi) ili princ Kamicumia (上 宮 皇子, Kamicumia no ođi), bio je polu-legendarni regent i političar razdoblja Asuka u Japanu koji je služio pod caricom Suiko. Bio je sin cara Đomeija i njegove supruge, princeze Anahobe no Hašihito, koja je bila Đomeijeva mlađa polusestra i njegova mnogo starija sestra. Njegovi roditelji su bili rođaci vladajućeg klana Soga, a takođe je bio umešan u poraz suparničkog klana Mononobe. Primarni izvor života i dostignuća princa Šotokua potiče iz Nihon Šokija[1].
Tokom uzastopnih generacija, oko lika princa Šotokua nastao je katolički kult zaštite Japana, carske porodice i budizma. Ključne religiozne ličnosti kao što su Šinran i drugi tvrdili su da nadahnuće ili vizije pripisuju princu Šotokuu.
Kulturološka i politička uloga
urediPrema tradiciji, Šotoku je carica Suiko (554–628) 593. godine postavila za regenta. Šotoku, inspirisan Budinim učenjima, uspeo je da uspostavi centralizovanu vladu tokom njegove vladavine. 603. godine na sudu je uspostavio Dvanaestostepenski sistem zabrane i rangiranja. Zaslužan je za proglašavanje Ustava od sedamnaest članova.
Princ je bio žarki budista i tradicionalno mu se pripisuje autorstvo Sangjo gišo-a ili „Primećeni komentari o tri sutre“ (Lotus Sutra, Vimalakirti Sutra i Srimaladevi Simhanada Sutra). Prvi od ovih komentara, Hokekjo Gišo tradicionalno datira iz 615. godine i stoga se smatra „prvim japanskim tekstom“, što zauzvrat čini Šotoku prvim japanskim piscem.
Legenda tvrdi da je, kad je Bodidarma došao u Japan, susreo se s princom Šotokuom, pod krinkom izgladnelog prosjaka[2]. Princ je tražio od prosjaka da se identifikuje, ali čovek nije odgovorio. Umesto da ide napred, Šotoku mu je dao hranu, piće i obložio ga ljubičastom odećom rekavši mu da "leži u miru". Princ je tada pevao za izgladnelog čoveka.
Drugog dana, princ je poslao glasnik izgladnelom čoveku, ali on je već bio mrtav. Nakon toga, Šotoku je bio jako ožalošćen i naredio je sahranu. Kasnije je Šotoku smatrao da taj čovek nije sasvim običan čovek, pa je poslavši drugog glasnika otkrio da zemlja nije uznemirena. Prilikom otvaranja grobnice unutra nije bilo tela, a prinčeva ljubičasta odeća ležala je presavijena na lišću . Princ je tada poslao drugog glasnika da zatraži odeću i on je nastavio da je nosi baš kao i pre. Iznenađeni strahopoštovanjem, narod je hvalio princa: "Koliko je istina da mudrac poznaje mudraca." Ova legenda povezana je sa hramom Daruma-dere u Ođi, Nara, gde je pod zemljom pronađena kamena stupa, što je izuzetno retko.
Princ Šotoku naredio je izgradnju Šitentenđi (hram) u provinciji Secu (današnja Osaka) nakon njegove vojne pobede protiv moćnog klana Mononobe. Ime Šotoku povezano je sa Horjuđiem, hramom u provinciji Jamato i brojnim drugim hramovima u regionu Kansai. Dokumentacija u Horjuđiju tvrdi da su Suiko i Šotoku hram osnovali 607. godine. Arheološka iskopavanja 1939. godine potvrdila su da je palata princa Šotokua, Ikaruga no mia (斑鳩 宮), stajala u istočnom delu sadašnjeg kompleksa hrama, gde To-in (東 院) sedi danas. [6]
Uprkos tome što je zaslužan za osnivača japanskog budizma, takođe se kaže da je princ poštovao šinto i nikada nije posetio budističke hramove bez obilaska šintoističkih svetilišta.
U prepisci sa carem Jangom kineske dinastije Sui, pismo princa sadrži najraniji poznati pisani primerak u kojem se japanski arhipelag naziva izrazom "zemlja izlazećeg sunca". Car Sui je poslao poruku 605. godine u kojoj je pisalo da „suveren Sui s poštovanjem pita suverena Va-a“, a Šotoku je odgovorio sponzorisanjem misije koju je vodio Ono no Imoko 607. godine, a koji je doneo poruku sa: suveren zemlje izlazećeg sunca do suverena zemlje zalazećeg sunca[3].
Sahranjen je u Šinagi u provinciji Kavaći (moderna prefektura Osaka).
Na valuti
urediNjegovo lice pojavilo se na novčanicama od 100, 1.000, 5.000 i 10.000 jena. Izdate su i dve karte napravljene od različitih vrsta materijala i specijalna mastila nominalne vrednosti 100.000.000 (sto miliona jena). Karakteristika ovih novčanica je da imaju spoljni sloj koji treba da spreči izmenu. Kao karakteristiku, imaju pečat i figure u različitim položajima počevši od sredine prema gore. Merenja ove dve serije novca su 35,3 cm k 16 cm, a druga sa malim odstupanjem od 34,3 do 16,5 cm. Ove platnene novčanice korišćene su za razmenu važnih vrednosti u to vreme.
Legat
urediPo njemu su nazvani brojni instituti, poput Univerziteta Šotoku Gakuin i pripadajućeg juniorskog koledža (oba u Gifu). Prvi slog njegovog imena (聖), može se čitati šo u on jomiju, a može se čitati i u u kun jomiju. Kasnije čitanje pronađeno je na Univerzitetu Seitoku i pripadajućem juniorskom fakultetu (oba u Macudo-u,Ćiba), kao i u tokijskom neispravnom Sejtoku.
Titule
urediŠotoku je poznat po nekoliko naziva, mada je njegovo pravo ime princ Umaiado (厩 戸 皇子, Umaiado no ođi, bukvalno „princ vrata stabilnih“) otkako je rođen. Poznat je i kao Toiotomimi (豊 聡 耳) ili Kamicumiao (上 宮 王). U Kođikiju njegovo ime se pojavljuje kao Kamimia no Umaiado no Toiotomimi no Mikoto (上 宮 之 厩 戸 豊 聡 耳 命). U Nihon Šokiju se pored Umaiado no oja spominju još i Toiomimito Šotoku (豊 耳 聡 聖 徳), Toiotomimi no Nori no Okami (豊 聡 耳 法 大王) i jednostavno Nori no Uši no nokami (法 主 王 ).
Ime po kome je danas najpoznatiji, princ Šotoku, prvi put se pojavilo u Kaifusou, napisanom više od stotinu godina nakon njegove smrti.
Reference
uredi- ^ „Nihon Shoki”. Ancient History Encyclopedia. Pristupljeno 2019-12-30.
- ^ „The Story of Bodhidharma”. www.thezengateway.com. Pristupljeno 2019-12-30.
- ^ Marković, Ljiljana. (2008). Stari Japan : društvene i kulturološke posebnosti. Jović-Đalovic, Marina, 1968-. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. ISBN 978-86-85353-78-9. OCLC 1020982922.