Википедија

Kornelijus Vanderbilt

Kornelijus Vanderbilt (engl. Cornelius "The Commodore" Vanderbilt, 1794 − 1877) bio je američki privrednik, brodovlasnik i dobrotvor.[1][2] Nakon što je radio sa očevim poslom, Vanderbilt se probio do vodećih pozicija u trgovini unutrašnjim vodama i investirao u brzo rastuću železničku industriju, efektivno transformišući geografiju Sjedinjenih Država.

Kornelijus Vanderbilt
Fotografisano između 1844 i 1860.
Puno imeCornelius Vanderbilt
Datum rođenja(1794-05-27)27. maj 1794.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti4. januar 1877.(1877-01-04) (82 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD

Kao jedan od najbogatijih Amerikanaca u istoriji i najbogatijih ličnosti uopšte, Vanderbilt je bio patrijarh bogate i uticajne porodice Vanderbilt. Dao je početni poklon osnivanju Vanderbilt univerziteta u Nešvilu u Tenesiju. Prema istoričaru H. Rodžeru Grantu: „Savremenici su, takođe, često mrzeli Vanderbilta ili ga se plašili ili su ga bar smatrali neodgojenim grubijanom. Iako je Vanderbilt mogao da bude bitanga, borben i lukav, on je bio mnogo više graditelj nego razbojnik [.. .] bio je častan, oštrouman i vredan.”[3]

Poreklo

uredi

Kornelijus Vanderbiltov pra-pra-pra-pradeda, Jan Aercon ili Aerczun („Aercov sin“), bio je holandski farmer iz sela De Bilt u Utrehtu, Holandija, koji je emigrirao u Novi Amsterdam (kasnije Njujork) kao najamni sluga 1650. godine.[4] Holandski van der („od”) je na kraju dodat Aerconovom imenu sela da bi se stvorilo „van der Bilt” („od Bilta”). Ovo je na kraju sažeto u Vanderbilta.[5] Entoni Janszun van Sale je bio još jedan od pra-pra-pra-pra-pradeda Kornelija Vanderbilta.[6]

Biografija

uredi

Rođen u Njujorku 1794. u porodici holandskog porekla, napustio je školu već sa 11 godina i zaposlio se kao radnik na očevoj deregliji u njujorškoj luci, a već sa 16 godina je uz pomoć roditelja kupio sopstveni brodić, radeći paralelno i za veće brodovlasnike i ulazeći u poslove. Od 1829. pokrenuo je najpre jednu, a zatim više parobrodskih linija duž istočne obale SAD: vozeći po nižim cenama, postepeno je potisnuo svu konkurenciju. Tokom zlatne groznice 1849. uložio je stečeni kapital u prekookeanske brodove i nekretnine na Menhetnu. Tokom Američkog građanskog rata (1861-65) donirao je sredstva i brodove vojsci Unije. Od 1864. rasprodao je svoju flotu i koncentrisao kapital u železnice, kao i ranije potiskujući suparnike bezobzirnim obaranjem cena, izgradivši železničku imperiju (engl. New York Central Railroad) od obale Atlantika (Boston i Njujork) do Velikih Jezera i srednjeg Zapada (Sent Luis i Čikago). Umro je 1877. u Njujorku, ostavivši sinu Vilijamu bogatstvo od 100 miliona dolara (oko 215 milijardi dolara po cenama iz 2016).[1][7]

Venderbilt je bio jedan od privrednika koji je dao novac za kauciju od 100.000 dolara kako bi Džeferson Dejvis bio pušten na slobodu, sredstva su prikupljena od strane uglednih i imućnih građana među kojima je bio Vanderbilt, ali i Horas Grili i Gerit Smit.[8]

Rani život

uredi

Kornelijus Vanderbilt je rođen na Stejten Ajlendu u Njujorku 27. maja 1794. u porodici Kornelijusa van Derbilta i Fibi Hend.[1] Počeo je da radi na očevom trajektu u Njujorškoj luci kao dečak, napustivši školu sa 11 godina. Sa 16 godina, Vanderbilt je odlučio da pokrene sopstvenu trajektnu uslužnu firmu. Prema jednoj verziji događaja, on je od svoje majke pozajmio 100 dolara (ekvivalentno 1,600 dolara godine 2018)[9] da bi kupio perioger (jedrenjak plitkog gaza, dvojarbol), koji je krstio Swiftsure.[10] Međutim, prema prvom izveštaju o njegovom životu, objavljenom 1853. godine, perioger je pripadao njegovom ocu, a mlađi Vanderbilt je dobio polovinu profita. Svoj posao je započeo prevozom tereta i putnika na trajektu između Stejten Ajlenda i Menhetna. Tolika je bila njegova energija i želja u njegovom zanatu da su ga drugi kapetani u blizini u šali zvali Komodor — nadimak koji mu je ostao celog života.[10]

Dok su se mnogi članovi porodice Vanderbilt pridružili episkopskoj crkvi,[11] Kornelije Vanderbilt je ostao član moravske crkve do svoje smrti.[12][13] Zajedno sa ostalim članovima porodice Vanderbilt pomogao je podizanju lokalne moravske parohijske crkve u svom gradu.[14]

Dana 19. decembra 1813. godine, sa 19 godina Vanderbilt se oženio svojom prvom rođakom, Sofijom Džonson. Preselili su se u pansion u ulici Brod na Menhetnu.

Oni su imali 13 dece: Fibu 1814, Etelinda 1817, Eliza 1819, Vilijam 1821, Emili 1823, Sofija 1825, Marija 1827, Fransis 1828, Kornelije Jeremija 1830, Džordž u 1830. (koji je umro 1836), Marija 1834, Katarina 1836, i još jedan sin po imenu Džordž 1839.[15][16]

Pored toga što je vodio svoj trajekt, Vanderbilt je kupio škunu Šarlot od svog zeta Džona De Foresta i trgovao hranom i robom u partnerstvu sa svojim ocem i drugima. Ali 24. novembra 1817. preduzetnik trajekta po imenu Tomas Gibons zamolio je Vanderbilta da upravlja njegovim parobrodom između Nju Džersija i Njujorka. Iako je Vanderbilt vodio sopstveni biznis, postao je Gibonsov poslovni menadžer.[17]‍:9–27; 31–35

Kada je Vanderbilt stupio na svoju novu poziciju, Gibons se borio protiv monopola parobroda u vodama Njujorka, koji je Zakonodavno telo države Njujork dodelilo politički uticajnom patriciju Robertu Livingstonu i Robertu Fultonu, koji su dizajnirali parobrod. Iako su i Livingston i Fulton umrli do trenutka kada je Vanderbilt počeo da radi za Gibonsa, monopol su držali Livingstonovi naslednici. Oni su dali dozvolu Aronu Ogdenu da vodi trajektnu liniju između Njujorka i Nju Džersija. Gibons je pokrenuo svoj poduhvat na parobrodu zbog ličnog spora sa Ogdenom, za koga se nadao da će biti doveden do bankrota. Da bi to postigao, snizio je cene, a takođe je poveo značajan sudski slučaj — Gibons protiv Ogdena — Vrhovnom sudu Sjedinjenih Država kako bi se ukinuo monopol.[17]‍:37–48

Radeći za Gibonsa, Vanderbilt je naučio da vodi veliki i komplikovan posao. Sa porodicom se preselio u Nju Branzvik u Nju Džersiju, stanicu na Gibonsovoj liniji između Njujorka i Filadelfije. Tamo je njegova supruga Sofija vodila veoma profitabilnu gostionicu, koristeći prihode za hranu, odeću i školovanje svoje dece. Vanderbilt je takođe pokazao sposobnost brzog sticanja znanja u pravnim pitanjima, zastupajući Gibonsa na sastancima sa advokatima. Takođe je otišao u Vašington, da angažuje Danijela Vebstera da zastupa slučaj pred Vrhovnim sudom. Vanderbilt je uložio žalbu na sopstveni slučaj protiv monopola Vrhovnom sudu, koji je bio sledeći na spisku nakon Gibons protiv Ogdena. Sud nikada nije saslušao Vanderbiltov slučaj, jer je 2. marta 1824. presudio u Gibonsovu korist, rekavši da države nemaju moć da se mešaju u međudržavnu trgovinu. Slučaj se i dalje smatra značajnom presudom. Zaštita konkurentne međudržavne trgovine smatra se osnovom za veći deo prosperiteta koji su stvorile Sjedinjene Države.[17]‍:47–67

Nasleđe

uredi
 
Njujorška centralna železnica oko 1918.

Njegov biograf T. Stajls napisao je: Ogromno je unapredio i proširio nacionalnu saobraćajnu infrastrukturu...Prigrlio je nove tehnologije i nove oblike poslovanja, i koristio ih za nadmetanje...Pomogao je stvaranje korporativne ekonomije koja će definisati SAD u 21. stoleću. Kao jedan od najbogatijih Amerikanaca svih vremena i najbogatijih ljudi u istoriji, bio je osnivač bogate i uticajne porodice Vanderbilt. 1869. donirao je milion dolara (oko 2 milijarde dolara po cenama iz 2016) i osnovao Univerzitet Vanderbilt u Nešvilu, Tenesi.[18]

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Cornelius Vanderbilt.; A Long And Useful Life Ended. The Renowned Commodore Dies After Eight Months' Illness His Remarkable Career As A Man Of The World His Wealth Estimated At $100,000,000 Particulars Of His Illness And Death” (PDF). The New York Times. 5. 1. 1877. 
  2. ^ „Commodore Vanderbilt's Life” (PDF). The New York Times. 5. 1. 1877. Arhivirano (PDF) iz originala 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 13. 6. 2018. 
  3. ^ Grant, H. Roger (2011). „Review”. Journal of American History. 98 (2): 544. doi:10.1093/jahist/jar305. 
  4. ^ „Cornelius Vanderbilt [1794-1877]”. New Netherland Institute. Arhivirano iz originala 27. 1. 2020. g. Pristupljeno 28. 1. 2020. 
  5. ^ Croffut, William Augustus (1886). The Vanderbilts and the Story of Their Fortune. Belford, Clarke. str. 1–9 — preko Archive.org. 
  6. ^ Nexus: the Bimonthly Newsletter of the New England Historic Genealogical Society, Volumes 13-16. New England Historic Genealogical Society. 1996. p. 21-23
  7. ^ „Commodore Vanderbilt's Life” (PDF). New York Times. 5. 1. 1877. 
  8. ^ Strode 1955, str. 305.
  9. ^ Federal Reserve Bank of Minneapolis Community Development Project. „Consumer Price Index (estimate) 1800–”. Federal Reserve Bank of Minneapolis. Pristupljeno 21. oktobar 2016. 
  10. ^ a b Vanderbilt, Arthur T. (1989). Fortune's Children. Sphere. str. 7. ISBN 978-0-7474-0620-4 — preko Google Books. 
  11. ^ Ayres, B. Drummond, Jr. (2011-12-19). „The Episcopalians: An American Elite With Roots Going Back To Jamestown”. The New York Times. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 2012-08-17. 
  12. ^ Ingham, John N. Biographical Dictionary of American Business Leaders, Part 4. str. 1501. 
  13. ^ Kobb, Gustav. Staten Island, Volume 14. str. 48. 
  14. ^ Renehan, Edward J., Jr. (14. 3. 2009). Commodore: The Life of Cornelius Vanderbilt. Basic Books. str. 8. ISBN 9780465010301. „Shortly thereafter, his son Cornelius (brother to Jacob II, and the second in the family to bear the name Cornelius) was among several signers who petitioned the leaders of the American Moravian Church in Bethlehem, Pennsylvania, for permission to build a meeting house. Once the New Dorp worthies received the proper authority from Bethlehem, Cornelius, Jacob II, and many more of the by-now ubiquitous Staten Island Vanderbilts helped construct an austere but sturdy house of worship, which opened its doors in 1763.” 
  15. ^ Renehan, Edward J., Jr. (2009). Commodore: The Life of Cornelius Vanderbilt. Basic Books. str. 39. ISBN 9780465010301. Arhivirano iz originala 14. 4. 2021. g. Pristupljeno 29. 6. 2020 — preko Google Books. 
  16. ^ Stiles, T.J. (2010). The First Tycoon: The Epic Life of Cornelius Vanderbilt. Vintage Books. str. 73. ISBN 9781400031740. Arhivirano iz originala 14. 4. 2021. g. Pristupljeno 29. 6. 2020 — preko Google Books. 
  17. ^ a b v Stiles, T.J. (2009). The First Tycoon: The Epic Life of Cornelius Vanderbilt. New York: Knopf. ISBN 978-0-375-41542-5. 
  18. ^ T. J. Stiles (2010). The First Tycoon: The Epic Life of Cornelius Vanderbilt. str. 6. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Kornelijus Vanderbilt na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корнелијус_Вандербилт&oldid=27676383”