Википедија

Kosmonaut

особе која командује, пилотира, или служи као члан посаде свемирске летелице

Kosmonaut (ili astronaut) je osoba koja je prošla obuku za let u svemir. Ona može komandovati, pilotirati ili biti član posade svemirske letelice. Danas se termin uglavnom upotrebljava za profesionalne putnike u svemir s tim što se često svi koji su putovali u svemir nazivaju kosmonautima (naučnici, političari, turisti).[1][2] Prvi kosmonaut je bio Jurij Gagarin. Prva žena kosmonaut je bila Valentina Terješkova.

NASA – kosmonaut Brus MekKendls u svemirskoj šetnji 11. februara 1984.
Kosmonaut na MSS

„Astronaut“ se tehnički odnosi na sve ljude koji putuju u svemir, bez obzira na nacionalnost ili pripadnost; međutim, astronauti iz Rusije ili Sovjetskog Saveza obično su umesto toga poznati kao kosmonauti (od ruskog „kosmos“, što znači „svemir“, što je takođe pozajmljeno iz grčkog) kako bi se razlikovali od američkih ili generalno sa Natom povezanih svemirskih putnika.[3] Relativno nedavni razvoj u svemirskim letovima s ljudskom posadom koji je ostvarila Kina doveo je do upona pojma tajkonaut (od mandarinskog „tajkong“ (太空), što znači „svemir“), iako je njegova upotreba donekle neformalna i poreklo je nejasno. U kontinentalnoj Kini, astronauti Astronautskog korpusa Narodnooslobodilačke vojske i njihove inostrane kolege se zvanično nazivaju hangtjenjuen (航天员, što znači „nebeski navigator” ili doslovno „osoblje za plovidbu nebom”) i „astronauti” na engleskom.

Definicija uredi

 
Alan Šepard na brodu Fridom 7 (1961)

Kriterijumi za ono što čini ljudski svemirski let variraju, sa izvesnim fokusom na tačku gde atmosfera postaje toliko tanka da centrifugalna sila, a ne aerodinamička sila, nosi značajan deo težine letećeg objekta. Sportski kodeks Međunarodne aeronautičke federacije (FAI) za astronautiku priznaje samo letove koji prelaze Karmanovu liniju, na nadmorskoj visini od 100 km (62 mi).[4] U Sjedinjenim Državama profesionalni, vojni i komercijalni astronauti koji putuju na nadmorskoj visini od 50 mi (80 km)[5] dobijaju astronautska krila.

Prema podacima od 17. novembra 2016, 552 osobe iz 36 zemalja dosegle su 100 km (62 mi) ili više nadmorske visine, od kojih je 549 doseglo nisku orbitu Zemlje ili dalje.[6] Od toga je 24 osobe putovalo izvan niske Zemljine orbite, bilo do mesečeve orbite, mesečeve površine, ili, u jednom slučaju, petlje oko Meseca. Tri od 24 - Džim Lavel, Džon Jang i Džin Sernan - učinili su to dva puta. [7]

Prema podacima od 17. novembar 2016, po američkoj definiciji, 558 ljudi se kvalifikuje da je doseglo svemir, iznad 80 km nadmorske visine. Od osam pilota X-15 koji su prešli 50 mi (80 km) nadmorske visine, samo je jedan, Džozef A. Volker, prešao 100 kilometara (oko 62,1 milju) i to je učinio dva puta, postavši prva osoba u svemiru dva puta.[6] Svemirski putnici proveli su u svemiru preko 41790 dana (114,5godina), uključujući preko 100 astronautskih dana svemirskih šetnji.[8][9] Prema podacima iz 2016, čovek sa najdužim kumulativnim vremenom u svemiru je Genadij Padalka, koji je u svemiru proveo 879 dana.[10] Pegi A. Vitson drži rekord za najviše vremena u svemiru među ženama, 377 dana.[11]

Terminologija uredi

Godine 1959, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su planirali da lansiraju ljude u svemir. NASA-in administrator T. Kit Glenan i njegov zamenik administratora, Hju Drajden, raspravljali su o tome da li bi članovi posade svemirskih letelica trebalo da se zovu astronauti ili kosmonauti. Drajden je preferirao „kosmonaut“, s obrazloženjem da će se letovi odvijati u širem kosmosu, dok je prefiks „astro“ specifično sugerisao let prema zvezdama.[12] Većina članova NASA-ine Svemirske radne grupe preferirala je „astronauta“, koji je uobičajenom upotrebom opstao kao preferirani američki izraz.[13] Kada je Sovjetski Savez lansirao prvog čoveka u svemir, Jurija Gagarina 1961. godine, izabrali su termin koji se na engleskom naziva „kosmonaut”.[14][15]

Zdravstveni rizici svemirskih putovanja uredi

 
Genadij Padalka izvodi ultrazvučno snimanje na Majklu Finku tokom ISS Ekspedicije 9.

Astronauti su podložni raznim zdravstvenim rizicima, uključujući dekompresijsku bolest, barotraumu, imunodeficijencije, gubitak kostiju i mišića, gubitak vida, ortostatsku netoleranciju, poremećaje spavanja i ozlede zračenjem.[16][17][18][19][20][21][22][23][24][25] Različite velike medicinske studije se sprovode u svemiru preko Nacionalnog instituta za biomedicinska istraživanja svemira (NSBRI) kako bi se rešila ova pitanja. Među njima se ističe Napredna dijagnostička ultrazvučna studija mikrogravitacije u kojoj astronauti (uključujući bivše ISS zapovednike Leroj Čiao i Genadij Padalka) izvode ultrazvučno skeniranje pod vodstvom udaljenih stručnjaka radi dijagnosticiranja i potencijalnog lečenja stotina medicinskih stanja u svemiru. Tehnike ove studije se sada primenjuju za tretiranje profesionalnih i olimpijskih sportskih povreda. Očekuje se da će daljinski vođeni ultrazvuk imati primenu na Zemlji u hitnim i ruralnim situacijama, gde je pristup obučenom lekaru često redak.[26][27][28]

Eksperiment svemirskog šatla iz 2006. otkrio je da je Salmonella typhimurium, bakterija koja može izazvati trovanje hranom, postaje još virulentnija kada se gaji u svemiru.[29] Nedavno, 2017. godine, otkriveno je da su bakterije otpornije na antibiotike i da uspevaju u gotovo bestežinskom stanju svemira.[30] Uočeno je da su mikroorganizmi preživeli vakuum svemira.[31][32]

Jedna studija sprovedana uz potporu NASA-e 31. decembra 2012. godine izvestila je da ljudski svemirski let može naneti štetu mozgu i ubrzati nastup Alchajmerove bolesti.[33][34][35]

U oktobru 2015. godine, NASA-in ured generalnog inspektora izdao je izveštaj o opasnostima po zdravlje u kontekstu istraživanjem svemira, uključujući i ljudsku misiju na Mars.[36][37]

Tokom poslednje decenije, lekari letenja i naučnici iz NASA-e uočili su obrazac problema sa vidom kod astronauta na dugotrajnim svemirskim misijama. Sindrom, poznat kao oštećenja vida intrakranijalnog pritiska (VIIP), prijavljen je kod skoro dve trećine svemirskih istraživača nakon dugih perioda provedenih na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS).[38]

Naučnici su 2. novembra 2017. izvestili da su značajne promene u položaju i strukturi mozga pronađene kod astronauta koji su putovali u svemir, na osnovu MRI studija. Astronauti koji su duže putovali u svemiru bili su povezani sa većim promenama mozga.[39][40]

Boravak u svemiru može biti fiziološki dekondicionirajući za telo. Može uticati na otolitne organe i adaptivne sposobnosti centralnog nervnog sistema. Nulta gravitacija i kosmički zraci mogu izazvati mnoge implikacije za astronaute.[41]

U oktobru 2018. istraživači koje je finansirala NASA otkrili su da duga putovanja u svemir, uključujući putovanje na planetu Mars, mogu značajno oštetiti gastrointestinalna tkiva astronauta. Studije podržavaju raniji rad koji je otkrio da bi takva putovanja mogla značajno oštetiti mozak astronauta, te uzrokovati njegovo prerano starenje.[42]

Istraživači su 2018. godine izvestili, nakon što su na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) otkrili prisustvo pet sojeva bakterija Enterobacter bugandensis, nijedan od kojih nije patogen za ljude, da treba pažljivo pratiti mikroorganizme na ISS-u kako bi nastavili da osiguravaju medicinski zdravo okruženje za astronaute.[43][44]

Studija ruskih naučnika objavljena u aprilu 2019. pokazala je da bi se astronauti suočeni sa svemirskim zračenjem mogli suočiti s privremenim smetnjama u svojim centrima pamćenja. Iako to ne utiče na njihove intelektualne sposobnosti, privremeno ometa stvaranje novih ćelija u memorijskim centrima mozga. Studija koju je sproveo Moskovski institut za fiziku i tehnologiju (MIFT) zaključila je ovo nakon što je primećeno da miševi izloženi neutronskom i gama zračenju nisu ispaštali od umanjenih intelektualnih sposobnosti glodara.[45]

Jedna studija provedena 2020. na mozgu osam muških ruskih kosmonauta nakon što su se vratili sa dugog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici pokazala je da dugotrajni svemirski let uzrokuje mnoge fiziološke prilagodbe, uključujući makro i mikrostrukturne promene. Iako naučnici još uvek malo znaju o efektima svemirskih letova na strukturu mozga, ova studija je pokazala da svemirsko putovanje može dovesti do novih motoričkih sposobnosti (spretnosti), ali i nešto slabijeg vida, od kojih bi oboje moglo biti dugotrajno. To je bila prva studija koja je pružila jasne dokaze o senzomotornoj neuroplastičnosti, odnosno sposobnosti mozga da se menja kroz rast i reorganizaciju.[46][47]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ NASA (2006). „Astronaut Fact Book” (PDF). National Aeronautics and Space Administration. Arhivirano (PDF) iz originala 26. 09. 2007. g. Pristupljeno 04. 10. 2007. 
  2. ^ MacKay, Marie (2005). „Former astronaut visits USU”. The Utah Statesman. Arhivirano iz originala 26. 09. 2008. g. Pristupljeno 04. 10. 2007. 
  3. ^ „astronaut - Dictionary Definition : Vocabulary.com”. vocabulary.com. Pristupljeno 9. 1. 2021. 
  4. ^ „FAI Sporting Code, Section 8, Paragraph 2.18.1” (PDF). 22. 5. 2012. Pristupljeno 9. 1. 2021. 
  5. ^ Whelan, Mary (5. 6. 2013). „X-15 Space Pioneers Now Honored as Astronauts”. 
  6. ^ a b „Astronaut/Cosmonaut Statistics”. www.worldspaceflight.com. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  7. ^ NASA. „NASA's First 100 Human Space Flights”. NASA. Arhivirano iz originala 27. 8. 2007. g. Pristupljeno 4. 10. 2007. 
  8. ^ Encyclopedia Astronautica (2007). „Astronaut Statistics – as of 14 November 2008”. Encyclopedia Astronautica. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 4. 10. 2007. 
  9. ^ NASA (2004). „Walking in the Void”. NASA. Arhivirano iz originala 06. 01. 2008. g. Pristupljeno 4. 10. 2007. 
  10. ^ Cheng, Kenneth (27. 3. 2015). „Breaking Space Records”. New York Times. Arhivirano iz originala 5. 4. 2015. g. Pristupljeno 28. 6. 2015. 
  11. ^ NASA. „Peggy A. Whitson (PhD)”. Biographical Data. National Aeronautics and Space Administration. Arhivirano iz originala 9. 5. 2008. g. Pristupljeno 13. 5. 2008. 
  12. ^ Paul Dickson (2009). A Dictionary of the Space Age. JHU Press. str. 27. ISBN 9780801895043. 
  13. ^ Dethloff, Henry C. (1993). „Chapter 2: The Commitment to Space”. Suddenly Tomorrow Came... A History of the Johnson Space Center. National Aeronautics and Space Administration. str. 23—24. ISBN 978-1502753588. 
  14. ^ a b Brzezinski, Matthew (2007). Red Moon Rising: Sputnik and the Hidden Rivalries That Ignited the Space Age. New York: Henry Holt & Co. str. 108. ISBN 978-0-8050-8147-3. 
  15. ^ a b Gruntman, Mike (2004). Blazing the Trail: The Early History of Spacecraft and Rocketry. Reston, VA: AIAA. str. 326. ISBN 9781563477058. 
  16. ^ Chang, Kenneth (27. 1. 2014). „Beings Not Made for Space”. The New York Times. Pristupljeno 27. 1. 2014. 
  17. ^ Mann, Adam (23. 7. 2012). „Blindness, Bone Loss, and Space Farts: Astronaut Medical Oddities”. Wired. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  18. ^ Mader, T. H.; et al. (2011). „Optic Disc Edema, Globe Flattening, Choroidal Folds, and Hyperopic Shifts Observed in Astronauts after Long-duration Space Flight”. Ophthalmology. 118 (10): 2058—2069. PMID 21849212. doi:10.1016/j.ophtha.2011.06.021. [mrtva veza]
  19. ^ Puiu, Tibi (9. 11. 2011). „Astronauts' vision severely affected during long space missions”. zmescience.com. Pristupljeno 9. 2. 2012. 
  20. ^ „Male Astronauts Return With Eye Problems (video)”. CNN News. 9. 2. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2012. 
  21. ^ Space Staff (13. 3. 2012). „Spaceflight Bad for Astronauts' Vision, Study Suggests”. Space.com. Pristupljeno 14. 3. 2012. 
  22. ^ Kramer, Larry A.; et al. (13. 3. 2012). „Orbital and Intracranial Effects of Microgravity: Findings at 3-T MR Imaging”. Radiology. 263 (3): 819—827. PMID 22416248. doi:10.1148/radiol.12111986  . Pristupljeno 14. 3. 2012. 
  23. ^ „Soviet cosmonauts burnt their eyes in space for USSR's glory”. Pravda.Ru. 17. 12. 2008. Pristupljeno 25. 4. 2012. 
  24. ^ Fong, MD, Kevin (12. 2. 2014). „The Strange, Deadly Effects Mars Would Have on Your Body”. Wired. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  25. ^ Howell, Elizabeth (3. 11. 2017). „Brain Changes in Space Could Be Linked to Vision Problems in Astronauts”. Seeker. Pristupljeno 3. 11. 2017. 
  26. ^ „NASA – Advanced Diagnostic Ultrasound in Microgravity”. Arhivirano iz originala 29. 10. 2009. g. 
  27. ^ Rao, S.; van Holsbeeck, L.; Musial, J. L.; Parker, A.; Bouffard, J. A.; Bridge, P.; Jackson, M.; Dulchavsky, S. A. (2008). „A Pilot Study of Comprehensive Ultrasound Education at the Wayne State University School of Medicine”. Journal of Ultrasound in Medicine. 27 (5): 745—749. PMID 18424650. doi:10.7863/jum.2008.27.5.745  . 
  28. ^ Evaluation of Shoulder Integrity in Space: First Report of Musculoskeletal US on the International Space Station: http://radiology.rsna.org/content/234/2/319.abstract
  29. ^ Caspermeyer, Joe (23. 9. 2007). „Space flight shown to alter ability of bacteria to cause disease”. Arizona State University. Arhivirano iz originala 14. 09. 2017. g. Pristupljeno 14. 9. 2017. 
  30. ^ Dvorsky, George (13. 9. 2017). „Alarming Study Indicates Why Certain Bacteria Are More Resistant to Drugs in Space”. Gizmodo. Pristupljeno 14. 9. 2017. 
  31. ^ Dose, K.; Bieger-Dose, A.; Dillmann, R.; Gill, M.; Kerz, O.; Klein, A.; Meinert, H.; Nawroth, T.; Risi, S.; Stridde, C. (1995). „ERA-experiment "space biochemistry"”. Advances in Space Research. 16 (8): 119—129. Bibcode:1995AdSpR..16..119D. PMID 11542696. doi:10.1016/0273-1177(95)00280-R. 
  32. ^ Horneck G.; Eschweiler, U.; Reitz, G.; Wehner, J.; Willimek, R.; Strauch, K. (1995). „Biological responses to space: results of the experiment "Exobiological Unit" of ERA on EURECA I”. Adv. Space Res. 16 (8): 105—18. Bibcode:1995AdSpR..16..105H. PMID 11542695. doi:10.1016/0273-1177(95)00279-N. 
  33. ^ Cherry, Jonathan D.; Frost, Jeffrey L.; Lemere, Cynthia A.; Williams, Jacqueline P.; Olschowka, John A.; O'Banion, M. Kerry; Liu, Bin (2012). Feinstein, Douglas L, ur. „Galactic Cosmic Radiation Leads to Cognitive Impairment and Increased Aβ Plaque Accumulation in a Mouse Model of Alzheimer's Disease”. PLoS ONE. 7 (12): e53275. Bibcode:2012PLoSO...753275C. PMC 3534034  . PMID 23300905. doi:10.1371/journal.pone.0053275  . 
  34. ^ Staff (1. 1. 2013). „Study Shows that Space Travel is Harmful to the Brain and Could Accelerate Onset of Alzheimer's”. SpaceRef. Arhivirano iz originala 21. 05. 2020. g. Pristupljeno 7. 1. 2013. 
  35. ^ Cowing, Keith (3. 1. 2013). „Important Research Results NASA Is Not Talking About (Update)”. NASA Watch. Pristupljeno 7. 1. 2013. 
  36. ^ Dunn, Marcia (29. 10. 2015). „Report: NASA needs better handle on health hazards for Mars”. AP News. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  37. ^ Staff (29. 10. 2015). „NASA's Efforts to Manage Health and Human Performance Risks for Space Exploration (IG-16-003)” (PDF). NASA. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  38. ^ „Astronaut Vision Changes Offer Opportunity for More Research”. NASA. 9. 2. 2012. Arhivirano iz originala 20. 08. 2020. g. Pristupljeno 24. 09. 2021. 
  39. ^ Roberts, Donna R.; et al. (2. 11. 2017). „Effects of Spaceflight on Astronaut Brain Structure as Indicated on MRI”. New England Journal of Medicine. 377 (18): 1746—1753. PMID 29091569. S2CID 205102116. doi:10.1056/NEJMoa1705129  . 
  40. ^ Foley, Katherine Ellen (3. 11. 2017). „Astronauts who take long trips to space return with brains that have floated to the top of their skulls”. Quartz. Pristupljeno 3. 11. 2017. 
  41. ^ YOUNG, LAURENCE R. (1. 5. 1999). „Artificial Gravity Considerations for a Mars Exploration Mission”. Annals of the New York Academy of Sciences. 871 (1 OTOLITH FUNCT): 367—378. Bibcode:1999NYASA.871..367Y. ISSN 1749-6632. PMID 10372085. S2CID 32639019. doi:10.1111/j.1749-6632.1999.tb09198.x. 
  42. ^ Griffin, Andrew (2. 10. 2018). „Travelling to Mars and deep into space could kill astronauts by destroying their guts, finds Nasa-funded study – Previous work has shown that astronauts could age prematurely and have damaged brain tissue after long journeys”. The Independent. Pristupljeno 2. 10. 2018. 
  43. ^ BioMed Central (22. 11. 2018). „ISS microbes should be monitored to avoid threat to astronaut health”. EurekAlert!. Pristupljeno 25. 11. 2018. 
  44. ^ Singh, Nitin K.; et al. (23. 11. 2018). „Multi-drug resistant Enterobacter bugandensis species isolated from the International Space Station and comparative genomic analyses with human pathogenic strains”. BMC Microbiology. 18 (1): 175. PMC 6251167  . PMID 30466389. doi:10.1186/s12866-018-1325-2. 
  45. ^ „Radiation can impact astronauts' memory temporarily: Here's all you need to know | Health Tips and News”. www.timesnownews.com. Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  46. ^ Aria Bendix (4. 9. 2020). „Space travel can lead to new motor skills but impaired vision, according to a new study of cosmonaut brains”. Business Insider. 
  47. ^ Jillings, Steven; Van Ombergen, Angelique; Tomilovskaya, Elena; Rumshiskaya, Alena; Litvinova, Liudmila; Nosikova, Inna; Pechenkova, Ekaterina; Rukavishnikov, Ilya; Kozlovskaya, Inessa B.; Manko, Olga; Danilichev, Sergey; Sunaert, Stefan; Parizel, Paul M.; Sinitsyn, Valentin; Petrovichev, Victor; Laureys, Steven; Zu Eulenburg, Peter; Sijbers, Jan; Wuyts, Floris L.; Jeurissen, Ben (4. 9. 2020). „Macro- and microstructural changes in cosmonauts' brains after long-duration spaceflight”. Science Advances. 6 (36): eaaz9488. Bibcode:2020SciA....6.9488J. PMID 32917625. doi:10.1126/sciadv.aaz9488. 

Spoljašnje veze uredi

 
Kosmonaut na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Космонаут&oldid=27439454”