Википедија

Kosta Stojanović

српски научник

Kosta Stojanović (Aleksinac, 2. oktobar 1867 — Beograd, 3. januar 1921)[5] bio je srpski političar i naučnik iz oblasti matematike, fizike, mehanike, sociologije i ekonomije.[6] Smatra se utemeljivačem matematičke ekonomije i pretečom kibernetike u Srbiji.[7] Sarađivao je sa velikim brojem stručnih i književnih časopisa, kao što su: „Srpski književni glasnik“, „Glas srpske akademije nauka“ i „Delo“.[1] Bio je profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta.[8] Pored univerzitetske, imao je i bogatu političku karijeru.[9] Nalazio se na važnim državnim i političkim položajima,[7] osam puta je biran za ministra[8] u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Kosta Stojanović
Kosta Stojanović 1901. godine
fotograf Milan Jovanović
Lični podaci
Datum rođenja(1867-10-02)2. oktobar 1867.
Mesto rođenjaAleksinac, Kneževina Srbija
Datum smrti3. januar 1921.(1921-01-03) (53 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
NarodnostSrbin
UniverzitetVelika škola
Porodica
SupružnikLjubica rođena Dimitrijević (1876—1965)
DecaMilan Stojanović[a](1903—1987) Velimir Stojanović (1905—2001)
Radmilo Stojanović[3] (1910—2002)[4]
Politička karijera
Politička
stranka		Narodna radikalna stranka Demokratska stranka
Ministar narodne privrede Kraljevine Srbije
17/30. april 1906 — 27.5/9. jun 1907.
30.5/12. jun 1907 — 30.3/12. april 1908.
30.3/12. april 1908.— 7/20. jul 1908.
VladaNikola Pašić
PrethodnikMilorad Drašković
NaslednikMihailo M. Popović
Ministar narodne privrede Kraljevine Srbije
30.8./12. septembar 1912 — 17/30. april 1913.
VladaNikole Pašića
PrethodnikMilan Kapetanović
NaslednikVelizar S. Janković
Ministar poljoprivrede i voda Kraljevine SHS
18. oktobar 1919 — 19. februar 1920.
VladaLjubomir M. Davidović
Prethodnik-
NaslednikIvan Roškar
Ministar finansija Kraljevine SHS
17. maj 1920 — 18. avgust 1920.
18. avgust 1920 — 1. januar 1921. 1. januar 1921 — 3. januar 1921.
VladaMilenko R. Vesnić
Nikola Pašić[b]
PrethodnikVojislav Veljković
NaslednikKosta Kumanudi

Biografija uredi

Rođen je u Aleksincu, od majke Stevane i oca Trivuna (ili Trifuna) Trpkovića[3], trgovca poreklom iz sela Malovišta kod Bitolja.[10] Prezime Stojanović, po starom slovenskom običaju, Kosta je dobio kao patronim po dedi Stojanu, Trivunovom ocu[3].

Školovanje i univerzitetski rad uredi

Osnovnu školu i niže razrede gimnazije takođe je završio u Aleksincu, dok je više razrede završio u Nišu[9] 1885, kao jedan od najboljih đaka.[10] Diplomirao je matematičke nauke na Filozofskom fakultetu Velike škole u Beogradu[9], juna 1889. godine, kao najbolji student[6] u generaciji[3]. Studirao je zajedno sa Mihajlom Petrovićem Alasom,[10] koji mu je kasnije mnogo puta pomogao. Za dalje studije, u prvom trenutku nije dobio mogućnost, tako da je 1890. položio profesorski ispit, obradivši temu „Teorija anvelopa kod krivih linija i površina“[11] i zaposlio se kao profesor matematike u Niškoj gimnaziji. Niška gimnazija je u to vreme bila veoma poznata, ne samo kao obrazovna već i kao kulturna ustanova. U njoj su predavali poznati profesori, kao što su Stevan Sremac, Svetolik Ranković, Tihomir Đorđević i drugi[3].

Uporedo sa radom u gimnaziji, nastavio je da produljuje svoja znanja, pa je u Nišu je naredne godine[12], objavio svoj čuveni rad „Atomistika – Jedan deo iz filozofije Ruđera Josifa Boškovića”.[10] Tada je preveo i knjigu „Smak sveta“, francuskog astronoma Kamila Flamariona.[12]

Posle više pokušaja, uspeo je da dobije stipendiju na godinu dana i otišao u Pariz 1893. godine, gde je pohađao časove matematike, astronomije, mehanike i fizike, kod Poenkarea, Pikara i Apela. U Parizu se ponovo sreo sa Mihajlom Petrovićem, koji je od 1889. godine radio na doktorskoj disertaciji[3]. U Parizu je Stojanović postao član Istorijskog društva, kao i Astronomskog društva Francuske, pokazavši podjednak interes, kako za društvene, tako i za prirodne nauke.[3]

Od 1894. godine i tokom narednih šest godina[12], radio je kao profesor u elitnoj[3] Drugoj beogradskoj gimnaziji (danas Filološka gimnazija).[13] Zatim je otišao u Lajpcig[6] 1897. godine, na doktorske studije, ali je ubrzo zapao u melanholično stanje, rezignaciju i brigu o svojoj daljoj sudbini. U privatnim pismima iz njegove zaostavštine, vidi se da je zabrinutost polazila od činjenice da se u tom trenutku nalazio samo kao profesor u gimnaziji. Takođe, nije bio siguran da li bi za godinu dana, koliko je imao na raspolaganju, mogao da završi doktorske studije, a shvatio je i da u Francuskoj neće imati prilike da daleko napreduje, dok je za profesorsko mesto u Velikoj školi u Beogradu, bilo već nekoliko kandidata sa stečenom doktorskom titulom, pa mu se trud, koji je u tom trenutku trebalo da uloži, učinio pomalo uzaludan.[11] Razboleo se, i posle tri meseca bio prinuđen da se vrati u Srbiju.[10]

Godine 1900. je postao narodni poslanik Niškog okruga i od tada se trajno vezao za politiku.[3] U javni život je ušao pred kraj vladavine Aleksandra Obrenovića, pre Majskog prevrata 1903, u vreme kada se Srbija susretala sa mnoštvom spoljnih i unutrašnjih problema.[1]

Zahvaljujući naučnim kvalitetima[3], prema broju i teorijskoj ubedljivosti naučnih radova, posle Majskog prevrata, postao je honorarni nastavnik[3] u Velikoj školi, u isto vreme kada i Jovan Žujović i Miloje Vasić. Po osnivanju Beogradskog univerziteta 1905. godine,[14] postao je vanredni profesor matematičke fizike.[3]

U svom univerzitetskom radu, za nekoliko godina napisao je niz radova iz mehanike, matematike i fizike, koji odražavaju njegov visok nivo poznavanje materije. Ovo je ujedno i jedini period u kojem je pisao radove iz samo po jedne naučne discipline, što nije odgovaralo njegovim karakteru.[12]

Politički rad uredi

Akademsku karijeru naglo je prekinuo 17[15]/30. aprila 1906. godine, kada je izabran za Ministra narodne privrede[9] Kraljevine Srbije. Sredinom iste godine, zajedno sa Mihailom Petrovićem je radio na nalaženju najpovoljnijeg sistema za političke izbore za 1907. godinu. Ovaj njihov jedini zajednički rad, objavljen je u časopisu „Delo“[3], jednom od najboljih srpskih časopisa[16], pod naslovom „Predstavnički sistem izborni“.[3][17]

Na ministarskom položaju našao se u vreme početka Carinskog rata, kada je Austrougarska,[6] blokirala ekonomsku razmenu sa Srbijom i uvela joj sankcije. Još 1902. godine objavio je raspravu o uvozu i izvozu Srbije, u kojoj je matematičkim metodama pokazao da na svaki dinar izvezene robe u Austrougarsku, Srbija gubi tačno 22 dinara.[14]

Pri stupanju na funkciju ministra jasno je pokazao da ga ovaj rat ne brine i da za nastalu situaciju postoji alternativno i bolje rešenje. Svoj stav je potkrepio činjenicom da Austrougarska nije potrošač, već samo posrednik u izvozu robe iz Srbije na druga tržišta. Praktično je krenuo da pronalazi nova tržišta u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Italiji, Egiptu. U ovom poslu imao je jaku podršku Lazara Pačua i Stojana Protića, svojih partijskih saboraca iz Narodne radikalne stranke, koji su i sami zagovarali ekonomsko osamostaljivanje Srbije. Jedan od najvećih problema sa kojima se susreo, sastojao se u organizaciji izvoza, pošto većina domaćih proizvođača nije poznavala druga tržišta, kao i u slaboj kontroli tržišnih cena preko Beogradske berze, koja je u to vreme beležila vrlo mali obim prometa. Da bi rešio ove probleme, Kosta Stojanović se ugledao na druge zemlje, koje su uspešno rešile isti problem, tako što je već 1906. godine skupštini podneo Zakon o osvajanju trgovinskih agentura, pa je već sledeće godine, 1907. osnovana Glavna trgovinska agencija u Beogradu, zatim, 12 agencija u zemljama Evrope i jedna u Egiptu. Sa druge strane, u cilju razvoja trgovinskih veza, smatrao je da je neophodno razviti železnički saobraćaj, koji je predstavljalo veliki problem za ceo region. Posebno se zalagao za izgradnju pruge Dunav—Niš, ali nije uspeo da obezbedi dovoljna finansijska sredstva:

Jadranske željeznice nema. Nema je, jer su važniji razlozi, koji treba da očuvaju koaliciju i da dadu satisfakcije bolesnim ambicijama kratkovidih umova. Dovoljno je za nas što ćemo se kao pijani plota držati fraze: Balkan balkanskim narodima, i što ćemo govoriti o potrebi Balkanskog saveza, ne hoteći uvideti nikada, da se od fraza ne živi

— Kosta Stojanović[6]

Preko Ministarstva narodne privrede, za vreme njegovog mandata, raznim subvencijama, restruktuisana su industrijska preduzeća, podstaknuta je industrijska proizvodnja, a povećan je i broj zaposlenih u tom resoru.[6]

Koristeći svoja poznavanja naučnih načela i usklađujući ih u političku praksu, čak i u uslovima sankcija, uspeo je da racionalizuje poljoprivredu, preobrazi privredu, učetvorostruči broj preduzeća, uhoda nove trgovačke puteve za Srbiju, upravlja izvoznim cenama, što je učinilo da Austrougarska 1908. godine odustane od blokade,[14] a Srbija iz Carinskog rata izađe osnažena.[6]

S obzirom na angažovanje u politici, nije više mogao da se vrati na katedru za fizičku matematiku[14], pa je na to mesto 1909. godine došao Milutin Milanković, iz Beča.[9] O radu svog prethodnika na katedri, Milutin Milanković je između ostalog rekao:

Došao je, da kao sveštenik nauke, u ovom hramu, propoveda velike istine, koje se dotle nisu čule. Matematička fizika bavi se mrtvom prirodom, ali je njega interesovao ceo svet, njega je interesovao život. Zato je katedra bila uska za njegov rad. Stojanovića je zanimao društveni život - ta živa mašina sa milionima točkova, koju je zvao društvo, i na kojoj je primenio zakone termodinamike.

— Milutin Milanković[14]

Zbog uspeha tokom Carinskog rata, od 30. avgusta/12. septembra 1912, do 18/31. avgust 1913. godine[v], Kosta Stojanović je ponovo bio izabran za Ministra narodne privrede, u ratnim uslovima.[3] U ovom periodu došlo je do razmimoilaženja sa Nikolom Pašića, posebno u razumevanju bitnih pitanja srpskog nacionalnog interesa i okretanju ka drugim središtima moći, s obzirom da se Kosta Stojanović zalagao za francusko-ruski i balkanski savez, zbog čega je učestvovao formiranju Kluba nezavisnih radikala.[12]

Prvi svetski rat uredi

Prvi svetski rat dočekao je u Beogradu, sa svojom porodicom. U proleće 1915. uputio se u Rim, sa namerom da upotrebi svoje ranije uspostavljene veze tokom Carinskog rata, ovoga puta radi očuvanja Jadranske obale.[14] Na inicijativu vlade, iz Rima je februara 1916. prešao u Nicu,[3] gde je organizovao Klub narodnih poslanika svih političkih stranaka, čiji je postao predsednik, dok je sekretar bio Branislav Nušić.[17] Ovaj klub je ustao protiv rada vlade i time ušao u otvoreni sukob sa Nikolom Pašićem, i njegovim najužim okruženjem, i vršio pritisak na Vladu i na Dvor da se vlada zauzmu za jugoslovenski stav, što je po njima, za Srbiju bio jedini realan izlaz iz rata. Inače, klub se bavio i drugim važnim pitanjima, kao što su zbrinjavanje izbeglica, i školovanje đaka u Francuskoj. Stojanović se posebno zalagao da se školska omladina, u cilju očuvanja intelektualne elite, poštedi ratnih borbi, a da se u tu svrhu angažuju aktivni oficiri i ratni profiteri iz Švajcarske.[12]

Učestvovao je kao član Kluba nezavisnih radikala, na Drugom zasedanju Narodne skupštine na Krfu, krajem avgusta 1916, odakle se nadao da će moći ponovo da se vrati u Srbiju, očekujući da će iste jeseni Solunski front imati bolji ishod . Međutim, umesto toga, razočaran, vratio se u Pariz, gde je, sa manjim prekidima ostao sve do januara 1920. godine, odnosno završetka Pariske mirovne konferencija. Tokom 1919. došlo je i do njegovog konačnog razilaženja sa Radikalnom strankom i prelaska u Demokratsku stranku. Do kraja svog boravka u Francuskoj, bavio se proučavanjem francuske ekonomske literature[3], načinio jedan od prvih proračuna narodnog bogatstva Srbije do 1914,[18] koje je pripremao za mirovne pregovore posle rata, uobličavanjem svojih memoara „Slom i vaskrs Srbije“, dopunjavanjem obimne rasprave o svom profesoru Anri Poenkareu, koju je još pre rata bio pripremio za štampu,[3] sarađivao sa ženevskim listom „La Serbie“, i napisao veliki broj članaka na italijanskom i francuskom jeziku iz oblasti ekonomskih i političkih studija.[1] Nešto slobodnog vremena iskoristio je i za prevođenje klasičnih latinskih tekstova, kao za pisanje pesama. Rukopisi ovih radova danas se nalaze izloženi u Muzeju grada Beograda.[3]

Kraljevina SHS uredi

Uradio je proračun ratne štete i kao član finansijske i ekonomske delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca[18] učestvovao je na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine.[3]

Po formiranju kraljevine, čiji je bio veliki pobornik, obavljao je funkciju Ministra poljoprivrede, od 18. oktobra 1919. do 19. februara 1920. godine, u vladi Ljubomira Davidovića,[3] zbog čega je često prekidao boravak u Parizu[12].

Još u radu „Posle svršenih trgovinskih ugovora“, koji je objavio 1908. godine, analizirao je osobine srpske poljoprivrede, ukazujući na mogućnost njenog preobraženja, smatrajući da je su za to neophodni znanje, nauka i iskustvo. U tu svrhu, takođe je smatrao da je neophodno obrazovati posebne institucije, kojima bi upravljali poljoprivredni inženjeri. Osim toga, njegova ideja je bila uključivala i obrazovanje „opitnih stanica“ u Srbiji, u kojima bi se prikupljali podaci za istraživanje, kao i za informisanje poljoprivrednih proizvođača o poslednjim dostignućima nauke.[12]

Mada je danas malo poznato, za vreme njegovog mandata u svojstvu ministra poljoprivrede u jugoslovenskoj državi, kao i u svojstvu predsednika Srpskog poljoprivrednog društva, bio je jedan od pokretača za osnivanje Poljoprivrednog fakulteta 1919. godine.[12]

Jedan je od potpisnika Rapalskog sporazuma,[3] u novembru 1920. godine, kojim je utvrđena granica sa Italijom, kada je Italija dobila Zadar, Istru i ostrva, Cres, Lošinj, Lastovo i Palagruža, dok je Rijeka ostala nezavisna država.[19] Bio je Ministar finansija u prvoj i drugoj vladi Milenka Vesnića od 17. maja 1920. do 18. avgusta 1920. i od 18. avgusta 1920. do 1. januara 1921. Za istu funkciju je izabran ponovo[3] i u prvoj posleratnoj vladi Nikole Pašića 1. januara[20], ali je dva dana kasnije, 3. januara 1921. godine umro,[14] u 54-toj godini.[18]

Mada ga je još krajem 1919. godine Jovan Žujović predložio za redovnog člana, za života nije postao član Akademije nauka.[3]

Smrt i sahrana uredi

Konzilijum sastavljen od četiri tada poznata beogradska lekara, dan pred smrt mu je ustanovio zapaljenje mozga i bubrega, posle desetak dana, koliko se osećao loše i par dana provedenih, gotovo sasvim bez svesti. Osim težini neočekivane bolesti, njegovu smrt mediji su pripisivali iscrpljenosti usled velike predanosti odgovornim poslovima, kao i napora koje je ulagao na svojim dužnostima. Smatrao se za jednog od najaktivnijih ministara u to vreme.[1] Pred samu smrt, radio je sa ministrom Miloradom Draškovićem na pripremi predloga Zakona o reviziji imovine ratnih profitera[3] i u vladinoj komisiji za određivanje razmere korupcije u ratnim godinama.[17] Za sobom je ostavio ženu i trojicu sinova.[1]

Pogreb je obavljen uz velike počasti, već sledećeg dana, 4. januara[21]. O ispraćaju su pisale sve beogradske novine.[3] Pratnja je krenula od njegove kuće, u Bitoljskoj ulici. Posle opela u Sabornoj crkvi, pratnja je prošla kroz ceo centar Beograda, preko ulica: Kralja Petra, Vasine, Kolarčeve, Kralja Milana, Terazija, pa sve do Novog groblja. Sahrani su prisustvovali Prestolonaslednik, Kneginja Jelena, članovi vlade, diplomatski kor, narodni poslanici, predstavnici Demokratske stranke, veliki broj oficira, građana i prijatelja.[21]

Na ispraćaju Koste Stojanovića bilo je održano više zvaničnih govora: Milorad Drašković, u ime Ministarstva unutrašnjih poslova, Jovan Radonjić u ime parlamenta, Vojislav Marinković, u ime poslaničke grupe Demokratske stranke[1], Milutin Milanković na balkonu Kapetan Mišinog zdanja[11] u ime Beogradskog Univerziteta, Dragan Dučić u ime Ministarstva finansija i drugi.[21][1]

Objavljena dela uredi

  • „Atomistika – Jedan deo iz filozofije Ruđera Josifa Boškovića“, Niš (1891),[10][9] biografija komparativna analiza prirodne filozofije Ruđera Boškovića.[22][23]
  • „O uvozu i izvozu Srbije tretirano novom matematičkom metodom“, Beograd (1902),[14] rasprava u kojoj je primenom matematičkih metoda objasnio koncept oportunitetnih troškova i objasnio koliko Srbija gubi izvozeći sirovine umesto gotovih proizvoda[3]
  • „O matematičkoj fizici“ (1903)[14]
  • „Principi nove geometrije“ - metageometrija, Beograd (1901)[24]
  • „Posle svršenih trgovinskih ugovora“, Beograd (1908)[12]
  • „Tumačenje fizičkih i socijalnih pojava”,[7] "Dositej Obradović" - Štamparija Ace M. Stanojevića, Beograd (1910),[5] u kome je opsežno je razradio zamisao da se pomoću termodinamičkih zakona, može pronaći adekvatan model kojim se može upravljati društvenim tokovima[7], polazeći od ideje da se čestice mikrosistema, isto kao i društveni odnosi, nalaze u istom haotičnom stanju, te da se uspostavljanjem sličnih matematičkih modela, može doći do analognih zakona upravljanja, koji važe u društvu i na taj način ih kontrolisati. U tom smislu posebno je detaljno opisao termin entropije, analogno primenjen na društvene probleme.[11] Ideja o ovakvoj celovitosti, kasnije je postala poznata kao kibernetika[7] Drugo izdanje ove knjige, posle sto godina od prvog, objavila je Narodna Biblioteka Vuk Karadžić iz Aleksinca 2021. godine. Priredili su je Vojkan Popović i prof. dr Aleksandar Petrović. (ISBN 978-86-82056-00-3)
  • „Ekonomsko stanje Srbije : od okupacije Bosne i Hercegovine do aneksije, od 1878. do 1908“, Beograd (1909)[25]
  • „Osnovi teorije ekonomskih vrednosti” (1910),[5] iz matematičke ekonomije, u kojoj je, koristeći vrlo napredan matematički aparat, kao npr. teoriju parcijalnih diferencijalnih jednačina za opisivanje ekonomskih modela[9]
  • „Govori i rasprave: političko-ekonomske“, vol. 1—3, Beograd (1910, 1911, 1914)
  • „Mehanika“, Beograd (1912), univerzitetski udžbenik iz primenjene matematike. Napisao ga je najpre za potrebe predavanja na univerzitetu kao rad pod naslovom „O osnovnim principima mehanike i njihovoj primeni na fizičke probleme“, koje je kasnije značajno proširio. Najveći deo knjige odnosi se na vektorski račun, zatim kinematiku, statiku, dinamiku, analitičku mehaniku, teoriju diferencijalnih jednačina i astronomiju.[9][26][12]
  • „La Serbie et la liquidation de la guerre européenne“, Ženeva (1919)[25]
  • „Rasprave i članci iz nauke i filozofije“, Beograd (1922), objavljene posthumno,[9] članci po izboru samog autora pripremljeni za štampanje pred smrt[27]
  • „Slom i vaskrs Srbije”, memoari u kojima je objasnio uzroke vojnog poraza Srbije 1915,[7] i ulogu Nikole Pašića u prelomnim godinama Prvog svetskog rata. Rukopis se nalazi arhivi SANU pod brojem 1[3] Objavio ga je 2012. RTS, a priredio Slobodan Turlakov[28]
  • „O polu i polari kod krivih linija“, rukopis[29]

Napomene uredi

  1. ^ Kosta Stojanović je imao tri sina.[1] Najmlađi sin, Radmilo Stojanović je bio najveći poznavalac sanskrita u Srbiji. Milan Stojanović, najstariji sin je bio diplomirani matematičar, a Velimir Stojanović je bio diplomirani građevinski inženjer[2] Podatke o sinovima i supruzi Koste Stojanovića za potrebe Vikipedije na srpskom jeziku dostavila je prof. dr Mila Mršević, unuka Ljubicinog brata Ivana Dimitrijevića.
  2. ^ Prva posleratna vlada Nikole Pašića od 1. januara 1921.
  3. ^ u nekim izvorima 17/30. april[3]

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž Politika br. 4563: „Kosta Stojanović - Ministar finansija i narodni poslanik“[mrtva veza]. str. 1, 3, 1.1921, pristup 6.9.2018
  2. ^ RTS 2: „Koreni srpskog jezika“ - prof. Radmilo Stojanović.
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž Virtualna biblioteka Matematičkog fakulteta: „Kosta Stojanović život i delo“, dr Radmilo Pešić, pristup 4. april 2013
  4. ^ Vaseljenska TV: „Radmilo Stojanović – Tako je govorio“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. septembar 2012), Branko Popović, 15.9.2012, pristup 10.4.2013
  5. ^ a b v Matematički institut SANU: „Kosta Stojanović (1867—1921)“, pristup 3. mart 2013(jezik: engleski)
  6. ^ a b v g d đ e Udruženje banaka Srbije: „Vizija i misija jednog naučnika Dr. Kosta Stojanović (1867—1921)“, dr Vesna Matić, UDK: 33:929, pristup 3. april 2013
  7. ^ a b v g d đ Aleksinac.net: „Slom i vaskrs Srbije“, 15. januar 2013, pristup 4. april 2013
  8. ^ a b Večernje novosti: „Poraženi bez bitke“, pristup 27.4.2013
  9. ^ a b v g d đ e ž z Zbornik radova konferencije „Razvoj astronomije kod Srba VI“, Astr. druš. „Ruđer Bošković“ br. 10 (2011): „Astronomske knjige iz 18. i 19. veka u virtuelnoj biblioteci Matematičkog fakulteta“, Nadežda Pejović, Žarko Mijajlović. str. 797—799, pristup 3. april 2013
  10. ^ a b v g d đ Politika: „Za sve je kriv Nikola Pašić“, Zoran Radisavljević, 12. januar 2013, pristup 3. april 2013
  11. ^ a b v g Virtualna biblioteka Matematičkog fakulteta - Prisutna prošlost: „Matematički modeli Koste Stojanovića“, Dragan Trifunović, knjiga 4. str. 49–69 , Beograd (1991), pristup 10.4.2013
  12. ^ a b v g d đ e ž z i j Petrović, Aleksandar (2001). „3. Kosta Stojanović (1867—1921)”. Ur.: Sarić, Miloje. Život i delo srpskih naučnika knj. 7 (PDF) (na jeziku: (jezik: srpski) (jezik: engleski)). Beograd: SANU. str. 69—120. ISBN 978-86-7025-310-0. Arhivirano iz originala (pdf) 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 20. 10. 2013. 
  13. ^ Filološka gimnazija Beograd: „Znameniti profesori i đaci“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jul 2013), pristup 3. april 2013
  14. ^ a b v g d đ e ž z RTS: „Istorija nauke: Kosta Stojanović“ reditelj Milan Jovanović, scenarista Borislava Nikolić (2010), pristup 4. april 2013
  15. ^ Politika br. 813: „Kriza - Ministar vojni“[mrtva veza]. str. 2, 17. 4 1906, pristup 6.9.2018
  16. ^ Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac: „Periodika“ Arhivirano 2013-07-03 na sajtu Archive.today, pristup 7. april 2013
  17. ^ a b v Večernje Novosti: Konačno objavljen Slom i vaskrs Srbije, 11.4.2013, pristup 13.4.2013
  18. ^ a b v Scindeks - Istorija 20. veka, vol. 24, br. 1 „Ekonomija i termodinamika - primena matematičke fenomenologije u ekonomskoj analizi u Srbiji početkom 20. veka“, Stojanović Božo. . 2006. str. 177—192.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), pristup 6.9.2018
  19. ^ Znaci: Istorija Jugoslavije, knjiga I, Kraljevina Jugoslavija „Državni provizorijum“, Branko Petranović, (1988)
  20. ^ Politika br. 4561: „Nova vlada“[mrtva veza]. str. 3, 1, 1.1921, pristup 6.9.2018
  21. ^ a b v Politika br. 4565: „Pogreb Koste Stojanovića“[mrtva veza]. str. 3, 5, 1.1921, pristup 6.9.2018
  22. ^ Virtualna biblioteka Matematičkog fakulteta, Skup posvećen Ruđeru Boškoviću: „Dela Ruđera Boškovića u Virtuelnoj biblioteci Matematičkog fakulteta“, Žarko Mijajlović, Nadežda Pejović, 28. decembar 2011, pristup 4. april 2013
  23. ^ Virtualna biblioteka Matematičkog fakulteta: „Atomistika – Jedan deo iz filozofije Ruđera Josifa Boškovića“, Kosta Stojanović (1891), pristup 4. april 2013
  24. ^ Biblioteka matematičkog instituta: Pretraga: Kosta Stojanović, pristup 4. april 2013
  25. ^ a b Virtualna biblioteka Srbije: „Ekonomsko stanje Srbije : od okupacije Bosne i Hercegovine do aneksije, od 1878. do 1908“[mrtva veza], Kosta Stojanović, Beograd (1909), pristup 19. 6. 2013
  26. ^ Virtualna biblioteka Matematičkog fakulteta: „Mehanika“, Kosta Stojanović (1912), pristup 4. april 2013
  27. ^ Virtualna biblioteka Matematičkog fakulteta: „Rasprave i članci iz nauke i filozofije“, Kosta Stojanović (1922), pristup 4. april 2013
  28. ^ RTS: „Stare i retke knjige“. Stojanović, Kosta (133). Slom i vaskrs Srbije. Radio-Televizija Srbije. ISBN 978-86-6195-026-1. , 3. februar 2012, pristup 6. april 2013
  29. ^ Virtualna biblioteka Matematičkog fakulteta: „O polu i polari“, Kosta Stojanović (1935), pristup 6. septembar 2018.

Literatura uredi

  • Petrović, Aleksandar (2001). „3. Kosta Stojanović (1867—1921)”. Ur.: Sarić, Miloje. Život i delo srpskih naučnika knj. 7 (PDF) (na jeziku: (jezik: srpski) (jezik: engleski)). Beograd: SANU. str. 69—120. ISBN 978-86-7025-310-0. Arhivirano iz originala (pdf) 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 20. 10. 2013. 
  • Petrović, Aleksandar (2005). Analogija i entropija. (Filozofija prirode i harmonije Laze Kostića i Koste Stojanovića) Novi Sad: Matica srpska. str. 1—362. ISBN 978-86-363-0456-3. 
  • Petrović, Aleksandar (2015). Kosta Stojanović. (Srbi 1903—1914. Istorija ideja priredio Miloš Ković) Beograd: Klio. str. 604—626. ISBN 978-86-7102-499-0. 
  • Petrović Aleksandar, Velika misao analogija, predgovor delu Tumačenje fizičkih i socijalnih pojava, Aleksinac 2021. str. 1 - 24. ISBN 978-86-82056-00-3

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коста_Стојановић&oldid=27781865”