Википедија

Kosta Trifković

српски књижевник

Kosta Trifković (Novi Sad, 20. oktobar 1843 — Novi Sad, 19. februar 1875) bio je srpski književnik.[1]

Kosta Trifković
Lični podaci
Datum rođenja(1843-10-20)20. oktobar 1843.
Mesto rođenjaNovi Sad, Austrijsko carstvo
Datum smrti19. februar 1875.(1875-02-19) (31 god.)
Mesto smrtiNovi Sad, Austrougarska

Biografija uredi

Rođen je 20. oktobra 1843. godine u Novom Sadu u građanskoj porodici. Njegovi roditelji su bili Atanasije i Ana. U Novom Sadu je učio osnovnu školu i niže razrede gimnazije, a više razrede gimnazije završio je na strani - u Vinkovcima (peti razred, 1860-1861)[2] i Pešti (šesti razred, 1861). Dalje školovanje je nastavio na pomorskoj školi u Rijeci. Jedno vreme (1862-1863) je bio mornar, ploveći na trgovačkom jedrenjaku kao oficirski pripravnik - pisar. Brod je išao iz Trsta preko Krfa i Carigrada u Odesu. Kad je Kosta video da mornarski život nije tako romantičan kakav mu je izgledao, on ga napusti i u Rijeci završi gimnaziju. Konačno je tu stekao gimnazijsko obrazovanje položivši ispit zrelosti 1864. godine. Posle je studirao prava u Požunu (Bratislavi), Debrecinu i Kašavi. Studije je završio 1867. godine. Po diplomiranju kao pripravnik stupio je u novosadsku advokatsku kancelariju Đorđa Vukićevića. Već početkom 1868. godine postao je protokolista u gradskom sudu u Pešti, ali tu ne ostaje dugo. Krajem iste godine definitivno se skrasio u Novom Sadu. Postao je prvo opštinski činovnik - podbeležik gradskog Magistrata, u vreme kada je Svetozar Miletić bio načelnik Magistrata, a Laza Kostić veliki beležnik. Godine 1869. Trifković u Pešti polaže advokatski ispit, da bi iduće godine bio izabran za senatora i predsednika varoškog suda u Novom Sadu. Međutim, ambiciozni Kosta, i pored sveg truda i sposobnosti nije uspeo da bude imenovan i za kraljevskog sudiju. Zato se ogorčen opredeljuje da bude samo advokat u Novom Sadu.[3] Mada je celog života bio slabog zdravlja, imao je sređen i srećan porodični život. U rodnom gradu je živeo sve do smrti, 19. februara 1875. godine, koja ga je zadesila u 32. godini.[4][5]

Spisak književnih radova uredi

Trifković je život posvetio srpskoj dramskoj književnosti, i to komediji. Negovao je "proznu realističku komediju". U javnosti se prvi put javlja 1870. godine, kada SNP izvodi njegovu posrbu "Milo za drago", na osnovu originalnog dela francuskog pisca Žan Fransoa Rožea. Posle Jovana Sterije Popovića, nijedan se od boljih pisaca, sem Zmaja sa „Šaranom“, nije tim književnim rodom bavio sve do Trifkovića. On se pozorištu sasvim posvetio poslednjih godina svoga života i napisao oko petnaest pozorišnih dela. To su većinom šaljive igre, kao Izbiračica, Školski nadzornik, Zlatna barka, Čestitam i Ljubavno pismo, ili dramati, Francusko-pruski rat, kao Mladost Dositeja Obradovića i Na Badnji dan. On je prerađivao i tuđe, mahom nemačke, lake i šaljive pozorišne komade: Milo za drago, Tera opoziciju i druge. Ogledao se i na pripoveci i lirskoj poeziji. Napisao je još i znatan broj humorističnih priča i crtica po ondašnjim listovima i časopisima. Pored dramskih tekstova pisao je i lirske pesme i pripovetke, a objavljivao je i feljtone u kojima je kritikovao neke društvene navike i pisao je prikaze pozorišnih komada. Zahvaljujući svom radu izabran je 1873. godine za potpredsednika Matice srpske. Naredne godine obnovio je i književni list Javor, koji je pre gašenja izlazio šezdesetih godina u Novom Sadu. Bio je jedan od najprevođenijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka. Njegova dela su prevođena na: nemački, francuski, italijanski, mađarski, slovenački, bugarski, a ima nagoveštaja i na poljski jezik.[5][6]

Kritički osvrt uredi

 
Kosta Trifković sa omladinom, 1870. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.

Trifković nije viši satiričar ili moralni cenzor koji slika karaktere, tipove i naravi i izvrće ih podsmehu. To je, unekoliko, radio Jovan Sterija Popović. Trifković nema njegove dubine i zamaha, On se zaustavio na najlakšoj vrsti komedije, na komediji intrige, u kojoj je sva komika u radnji i situacijama, a ličnosti i njihov unutrašnji život su sporedno, tu su samo da upotpune okvir komičnih situacija. Tako, u „Ljubavnom pismu“ cela komika proističe iz toga što jedno pismo slučajno zaluta u jedan džep gde mu nije bilo mesto. U njegovim komedijama je prikazana novosadska čaršija, sitni ljudi, sa sitnim i bezazlenim strastima i navikama. Trifković je i sam na nivou te čaršije, hoće da je zabavi i nasmeje i da se i sam sa njom zabavi, prijatno i lako. U takvu vrstu komedije on je uneo neobično živ i duhovit dijalog i retku veštinu komponovanja. Komika je tu površna, neumetnička, ali prijatna ipak i vrlo zanimljiva. Njegove komedije su ispunjavale originalni pozorišni repertoar sve do pojave Branislava Nušića.

Bibliografija uredi

Galerija uredi

  •  
    Kosta Trifković (1843-1875), komediograf, Atelje Funka i Rajsa, Novi Sad, prva polovina 70-ih godina 19. veka (avers). Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.
  •  
    Kosta Trifković (1843-1875), komediograf, Atelje Funka i Rajsa, Novi Sad, prva polovina 70-ih godina 19. veka (revers). Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.

Reference uredi

  1. ^ „TRIFKOVIĆ Konstantin-Kosta”. snp.org.rs. Pristupljeno 18. 1. 2022. 
  2. ^ Petar Marjanović: "Posrbe", Beograd 1987.
  3. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 60. 
  4. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 61. 
  5. ^ a b „TRIFKOVIĆ Konstantin Kosta | Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-16. 
  6. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 60. 

Literatura uredi

Vidi još uredi

 
Kosta Trifković na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коста_Трифковић&oldid=27548404”