Krak de Ševalije
Krak de Ševalje ili Tvrđava vitezova je utvrda u Siriji. Tvrđava je primer koncentrične tvrđave. Bila je jedna od najznačajnijih krstaških tvrđava i dugi niz godina sedište Jovanovaca[1][2] u Siriji (1144—1271). Ovo mesto su prvi put naselile kurdske trupe u garnizonu Mirdasida u 11. veku. Godine 1142, Rejmond II,[3] grof od Tripolija je ovu lokaciju dao redu vitezova Hospitalaca. Oni su tu boravili sve dok tvrđavu nisu ponovo osvojili muslimani 1271.
.jpg)
Danas oko zamka postoji selo al-Husn i ima skoro 9.000 stanovnika. Krak de Ševanje je otprilike 40 km (25 mi) zapadno od grada Homsa, blizu granice sa Libanom, i administrativno je deo pokrajine Homs. Od 2006. godine, dvorci Krak de Ševalje i Saladinova citadela su proglašeni od strane UNESCO-a za mesta svetske baštine.[4] Zamak je delimično oštećen u Sirijskom građanskom ratu od granatiranja i ponovo su ga zauzele snage sirijske vlade 2014. Od tada su započeli radovi na rekonstrukciji i konzervaciji lokaliteta. Izveštaji UNESCO-a i sirijske vlade o stanju lokaliteta se prave godišnje.[5]
Ime uredi
Postoje različite varijacije imena ove utvrde sa istim značenjem (Tvrđava vitezova) nastale usled njenog naziva koji je mešavina sirijskog jezika (karak = tvrđava) i francuskog jezika.[6][7]
- Krak des Chevaliers
- Crac des Chevaliers
U arapskom svetu je nazivana i Hisn al-Akrad ili Tvrđava Kurda (قلعة الحصن).[8] Danas se na arapskom naziva Kale al-Hisn (قلعة الحصن).
Lokacija uredi
.jpg)
Tvrđava se nalazi pored grada Homs u Siriji u takozvanom Homskom tesnacu.[9] Smeštena je na vrhu kamenitog brda koje se uzdiže na oko 650 metara iznad jedinog puta koji povezuje Antiohiju sa Bejrutom, odnosno Mediteranskim morem.[10][11]
Istorija tvrđave uredi
Prvu utvrdu na ovom mestu podigao je emir od Alepa 1031. godine.[12] Tokom prvog krstaškog rata osvajaju ga krstaši na čelu sa Remonom Tuluskim početkom 1099. godine, ali se ne zadržavaju u njemu nastavljajući svoj marš ka Jerusalimu.
Ponovo ga zauzima grof Galileje Tankrid 1110. godine i od tada je u rukama krstaša. Remon II, grof Tripolija (u Libanu), predaje ga na upravu Jovanovcima 1144. godine i otada počinje najznačajnija era u razvoju Kraka.
Obnova i proširenje za vreme Jovanovaca uredi
Jovanovci su ga obnovili i značajno proširili. Oko utvrde je podignut spoljašnji bedem ojačan sa sedam kula. Oko utvrde je iskopan šanac premošćen pokretnim mostom. U unutrašnjem gradu su tokom XII veka Jovanovci izgradili veći broj zgrada u gotskom stilu, od kojih se ističu kapela i prijemna dvorana. U samoj utvrdi i u stenovitom tlu na kom je tvrđava podignuta izgrađen je veliki broj skladišta i spremišta za hranu, vodu i opremu. Pretpostavlja se da je posada tvrđave koju je činilo oko šezdesetak vitezova Jovanovaca i još oko 2 000 ostalih vojnika, mogla da sa zalihama u tvrđavi izdrži petogodišnju opsadu. Obnova i proširenja utvrde su bila gotova 1170. godine, ali su brojni zemljotresi koji su potresali to područje krajem XII i početkom XIII veka zahtevali stalne radove i popravke.
Vladavina Jovanovaca uredi
Pored glavnog cilja Kraka kontrole prolaza ka mediteranskom moru, Jovanovci su uspostavili kontrolu nad jezerom Homs. Pored toga kontrolisali su i dešavanja u Siriji i sve eventualne pripreme muslimana za invaziju na taj deo krstaških zemalja.
Nur ad Din je pokušao da osvoji Krak 1163. godine, ali su se Jovanovci odupreli njegovoj opsadi. Tokom Saladinove opsade Kraka 1188. godine napadači su zarobili kastelana. Nakon toga izveli su ga pred kapiju naredivši mu da izda naređenje o predaji. On je na arapskom rekao da otvore kapije, da bi im potom na francuskom poručio da drže Krak do poslednjeg čoveka.
Muslimani su osvojili Krak de Ševalije 08.04.1271. godine, kada je Bajbars ubedio Jovanovce da im je grof od Tripolija naredio da predaju tvrđavu Bajbarsu. Tako je Krak de Ševalije bez borbe predat i potom je iskorišćen kao baza za udar na grofoviju Tripoli. Bajbars je ojačao bedeme, a kapelu je pretvorio u džamiju. Kasnije su je Mameluci koristili kao bazu za napad na Akru 1291. godine.
Reference uredi
- ^ Boas, Adrian J. (2001). Jerusalem in the Time of the Crusades: Society, Landscape and Art in the Holy City under Frankish Rule. Routledge. str. 26. ISBN 9781134582723.
- ^ „History of the Knights of Malta”. Knights of Malta. Arhivirano iz originala 27. 8. 2018. g.
- ^ Richard, Jean (1945). „Le comté de Tripoli sous la dynastie toulousaine (1102-1187) [The County of Tripoli under the Dynastie of Toulouse]”. Bibliothèque Archéologique et Historique (na jeziku: francuski). P. Geuthner. ISSN 0768-2506.
- ^ Crac des Chevaliers and Qal'at Salah El-Din, UNESCO, Pristupljeno 2010-11-08
- ^ UNESCO and Syrian government documents related to the monument site.
- ^ Setton & Hazard 1977, str. 152
- ^ Kennedy 1994, str. 146, n. 4
- ^ King 1949, str. 83
- ^ Lepage 2002, str. 77
- ^ Kennedy 1994, str. 67
- ^ Kennedy 1994, str. 145–146
- ^ Salibi, Kamal S. (februar 1973). „The Sayfās and the Eyalet of Tripoli 1579–1640”. Arabica. Brill. 20 (1): 27. JSTOR 4056003.
Literatura uredi
- Albright, W. F. (1936), „Archaeological Exploration and Excavation in Palestine and Syria, 1935”, American Journal of Archaeology, Archaeological Institute of America, 40 (1): 154—167, JSTOR 498307
- Barber, Malcolm (1995), The New Knighthood: A History of the Order of the Temple, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-55872-3
- Boas, Adrian J. (1999), Crusader Archaeology: The Material Culture of the Latin East, London: Routledge, ISBN 978-0-415-17361-2
- Brown, R. Allen (2004) [1954], Allen Brown's English Castles, Woodbridge: The Boydell Press, ISBN 1-84383-069-8
- DeVries, Kelly (1992), Medieval Military Technology, Hadleigh: Broadview Press, ISBN 978-0-921149-74-3
- Ellenblum, Roni (2007), Crusader Castles and Modern Histories, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-86083-3
- Folda, Jaroslav; French, Pamela; Coupel, Pierre (1982), „Crusader Frescoes at Crac des Chevaliers and Marqab Castle”, Dumbarton Oaks Papers, Dumbarton Oaks, Trustees for Harvard University, 36: 177—210, JSTOR 1291467
- France, John (1997), Victory in the East: A Military History of the First Crusade, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-58987-1
- Kennedy, Hugh (1994), Crusader Castles, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-42068-7
- King, D. J. Cathcart (1949), „The Taking of Le Krak des Chevaliers in 1271”, Antiquity, 23 (90): 83—92, Arhivirano iz originala 23. 12. 2012. g.
- Lepage, Jean-Denis (2002), Castles and Fortified Cities of Medieval Europe: An Illustrated History, McFarland, ISBN 978-0-7864-1092-7
- Nicholson, Helen J. (2001), The Knights Hospitaller, Woodbridge: Boydell & Brewer, ISBN 978-0-85115-845-7
- Salibi, Kamal S. (1977), Syria Under Islam: Empire on Trial, 634–1097, Volume 1, Delmar: Caravan Books
- Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W. (1977), A History of the Crusades: The Art And Architecture of the Crusader, Madison: University of Wisconsin Press, ISBN 0-299-06824-2
- Spiteri, Stephen (2001), Fortresses of the Knights, Malta: Book Distributors, ISBN 978-99909-72-06-1
- Deschamps, Paul (1934), Les Châteaux des Croisés en Terre Sainte I: le Crac des Chevaliers (na jeziku: French), Paris
- Biller, Thomas (2006), Der Crac des Chevaliers. Die Baugeschichte einer Ordensburg der Kreuzfahrerzeit (na jeziku: German), Regensburg
- Chateaux de Syrie: Dossier de Presentation en vue de l'inscription sur la Liste du Patrimoine Mondial de l'UNESCO (PDF) (na jeziku: French), République arabe syrienne, UNESCO, januar 2005, Arhivirano iz originala (PDF) 09. 09. 2013. g., Pristupljeno 13. 07. 2019
- Rey, Guillaume (1871), Etudes sur les monuments de l'architecture militaire des Croisés en Syrie et dans l'ile de Chypre (na jeziku: French), Paris: Impr. nationale
- Smail, R. C. (1973), The Crusaders in Syria and the Holy Land, London: Thames and Hudson, ISBN 0-500-02080-9
- Jean Mesqui and Maxime Goepp, Le Crac des Chevaliers (Histoire et architecture) [in French], Paris, Académie des Inscriptions et Belles-Lettres (AIBL) (coll. "Mémoires de l'AIBL"), 462 p. 890 ill., 2019 (presentation on the Academy website).
- Ball, David (2004). Ironfire. Bantam Dell. ISBN 0-385-33601-2.
- Bradford, Ernle (1972). The Shield and the Sword. London: Harper Collins.
- Crowley, Roger (2008). Empires of the Sea: The Siege of Malta, the Battle of Lepanto, and the Contest for the Center of the World. Random House. ISBN 978-1400066247.
- Fenech, Marthese (2011). Eight Pointed Cross. BDL. ISBN 978-99957-33-08-7.
- Fenech, Marthese (2020). Falcon's Shadow. BDL. ISBN 978-99182-10-44-2.
- Gauci, Liam (2016). In the Name of the Prince: Maltese Corsairs 1760–1798. Malta: Heritage Malta Publishing. ISBN 9789993257370.
- Hoegen Dijkhof, Hans J. (2006). The Legitimacy of Orders of St. John: a historical and legal analysis and case study of a para-religious phenomenon. Doctoral thesis. Leiden: University of Leiden. ISBN 9065509542.
- Levaye, Patrick (2007). Géopolitique du Catholicisme. Éditions Ellipses. ISBN 978-2-7298-3523-1.
- Lindgren, Carl Edwin (1999). „Some Notes About the Sovereign Military Order of Malta in the U.S.A”. Nobilita (Rivista di Araldica, Genealogia, Ordini Cavallereschi). Istituto Araldico Genealogico Italiano. 7 (32).
- Nicholson, Helen J. (2001). The Knights Hospitaller. ISBN 1-84383-038-8.
- Noonan, James-Charles, Jr. (1996). The Church Visible: The Ceremonial Life and Protocol of the Roman Catholic Church. Viking. str. 196. ISBN 0-670-86745-4.
- Peyrefitte, Roger (1960). Knights of Malta. Translated from the French by Edward Hyams. London: Secker & Warburg.
- Phillips, Walter Alison (1911). „St John of Jerusalem, Knights of the Order of the Hospital of”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 24 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 12—19.
- Read, Piers Paul (1999). The Templars. Imago. str. 118. ISBN 85-312-0735-5.
- Riley-Smith, Jonathan (1999). Hospitallers: The History of the Order of St John. Hambledon. ISBN 1-85285-197-X.
- Tyerman, Christopher (2006). God's War: A New History of the Crusades. Allen Lane. str. 253. ISBN 0-7139-9220-4.
- White, Joshua M. (2017). Piracy and Law in the Ottoman Mediterranean. Stanford University Press. ISBN 978-1-503-60252-6.
- Bom, Myra Miranda (2012). Women in the military orders of the crusades (1st izd.). New York: Palgrave Macmillan. ISBN 9781137088307. OCLC 1058540900.
- Barber, Malcolm (2012). The Crusader States. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11312-9.
- Šablon:Daftary-The Ismailis
- Dunbabin, Jean (2000). France in the Making, 843-1180. Oxford University Press. ISBN 0-19-820846-4.
- Lewis, Kevin James (2017). The Counts of Tripoli and Lebanon in the Twelfth Century: Sons of Saint-Gilles. Routledge. ISBN 978-1-4724-5890-2.
- Lilie, Ralph-Johannes (1993). Byzantium and the Crusader States 1096-1204. Oxford University Press. ISBN 0-19-820407-8.
- Lock, Peter (2006). The Routledge Companion to the Crusades. Routledge. ISBN 9-78-0-415-39312-6.
- Runciman, Steven (1989). A History of the Crusades, Volume II: The Kingdom of Jerusalem and the Frankish East, 1100-1187. Cambridge University Press. ISBN 0-521-06163-6.
