Krasnjenski rejon
Krasnjenski rejon (rus. Краснинский район) administrativno-teritorijalna je jedinica drugog nivoa i opštinski rejon na zapadu Smolenske oblasti, u evropskom delu Ruske Federacije.
| Krasnjenski rejon Краснинский район | |
|---|---|
{{{caption2}}}
| |
 | |
 | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Centralni |
| Administrativni subjekt |  Smolenska oblast |
| Admin. centar | varošica Krasnij |
| Status | opštinski rejon |
| Osnivanje | 1929. |
| Površina | 1.507,7 km2 |
| Stanovništvo | 2014. |
| — broj st. | 12.374 |
| — gustina st. | 8,21 st./km2 |
| Vremenska zona | UTC+4 |
| Registarske tablice | 67 |
| Pozivni broj | +7 48145 |
| Zvanični veb-sajt | |
_(1780).png)
Administrativni centar rejona je varošica Krasnij. Prema procenama nacionalne statističke službe, na području rejona je 2014. živelo 12.374 stanovnika.
Geografija uredi
Krasnjenski rejon obuhvata teritoriju površine 1.507,7 km² i na 18. je mestu po površini među rejonima Smolenske oblasti. Graniči se sa Rudnjanskim rejonom na severu, sa Smolenskim na istoku, i sa Monastirščinskim rejonom na jugu. Na zapadu se graniči sa Republikom Belorusijom, odnosno sa rejonima Vitepske (Dubrovenski) i Mogiljovske oblasti (Gorkijski).
Rejon se nalazi na području Smolenskog pobrđa, u mikrocelini Smolensko-Krasnjensko pobrđe. Severnim delom rejona protiče reka Dnjepar, a njegova pritoka Mereja je jednim delom međunarodna granica sa Belorusijom.
Oko trećine teritorije rejona je pod šumama.
Istorija uredi
Preteča sadašnjeg Krasnjenskog rejona bio je Krasnjenski okrug Ruske Imperije osnovan 1775. godine. Okrug je prvotno bio raspušten 1796, da bi ponovo bio osnovan 1802. godine. Sadašnji rejon osnovan je 1929. i u njegov sastav ušle su teritorije nekadašnjeg Krasnjenskog i deo teritorije Oršanskog okruga Smolenske gubernije. Rejon je u jednom kratkom periodu 1963—1965. bio delom Smolenskog rejona.
Demografija i administrativna podela uredi
Prema podacima popisa stanovništva iz 2010. na teritoriji rejona je živelo ukupno 12.895 stanovnika, a od tog broja u gradu Krasnome je živelo oko 35% populacije.[1] Prema proceni iz 2014. u rejonu je živelo 12.374 stanovnika, ili u proseku 9,67 st/km².[2]
| 1959. | 1970. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | 18.758[3] | 15.537[4] | 12.895[1] | 12.374* |
Napomena: prema proceni nacionalne statističke službe.
Administrativno, rejon je podeljen na područje varošice Krasnij (čija teritorija ujedno ima status gradske opštine), a koji je ujedno i administrativni centar rejona i na još 12 seoskih opština.
Privreda i saobraćaj uredi
Privreda rejona počiva uglavnom na poljoprivrednoj proizvodnji, a posebno se ističu mesno i mlečno stočarstvo, te uzgajanje krompira i lana. Osnova industrijske proizvodnje bazirana je na prehrambenoj industriji koja se uglavnom bavi preradom domaćih sirovina.
Preko teritorije rejona prelazi međunarodni autoput „M1 Belarus“ koji povezuje Moskvu sa Brestom u Belorusiji i dalje Varšavom u Poljskoj. Paralelno sa autoputem prolazi i železnica na istoj relaciji. Krasnij je povezan magistralnim drumom sa Smolenskom.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2016)
- ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
- ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
Spoljašnje veze uredi