Википедија

Kredencijalizam i obrazovna inflacija

Kredencijalizam i obrazovna inflacija predstavlja brojne procese koji uključuju povećanu potražnju za kvalifikacijama stečenim u formalnom obrazovanju i obezvređivanje istih. U Zapadnom društvu, u nekim poslovima došlo je do povećanih zahteva za kvalifikacijama stečenih formalnim obrazovanjem i sertifikatima, I to je proces koji se zove kredencijalizam; proces koji se ne može lako razlikovati od profesionalizacije. Ovaj proces, zapravo, vodi do inflacije akreditacije (koja se takođe naziva i akreditacijski ponor, akademska inflacija ili inflacija diplome), odnosno procesa inflacije koji predstavlja zahteve za minimalnim akreditacijama potrebnim za dati posao i simultano obezvređivanje diplome. Ovi trendovi su takođe povezani i sa ‘inflacijom razreda’, odnosno tendencijom da se za posao za koji je u prošlosti bilo potrebno završiti niže razrede, progresivno zahteva završen viši razred škole. U zemljama Bliskog istoka, gde vladari tradicionalno koriste poslove javnog sektora kao način da dođe do političkog mira među srednjom klasom državljana, mnogi mladi studiraju na fakultetima posle kojih mogu da se zaposle u javnom sektoru, što ih čini nekvalifikovanim za poslove privatnog sektora.[1]

Zbog Kredencijalizma i obrazovne inflacije, kandidati za posao treba da poseduju diplome višeg stepena obrazovanja za pozicije koje ranije nisu to zahtevale. Na slici se nalazi studentkinja na dodeli doktorske diplome.

Postoje zanimanja koja su ranije zahtevala diplomu srednje škole, poput građevinskih supervizora, kreditnih službenika, službenika osiguranja i izvršnih asistenata, [2] koja danas sve više zahtevaju diplomu fakulteta. Neki poslovi koji su pre zahtevali diplomu fakulteta, poput direktora u saveznoj vladi, [3] podučavanja učenika ili vodiča na istorijskim lokacijama i znamenitostima,[4] sada zahtevaju master diplomu. Takođe, neki poslovi koji su zahtevali master diplomu, poput pozicija mlađeg naučnog istraživača i poslova predavača, danas zahtevaju doktorsku diplomu. I na kraju, poslovi koji su zahtevali samo doktorsku diplomu, poput pozicija fakultetskog profesora, danas sve više zahtevaju jedno ili više angažovanja na postdoktorskim istraživanjima. Još jedan uzrok akreditacijskog ponora je i rastuće nadmetanje za poslove na višim pozicijama.

Kredencijalizam i profesionalizacija

uredi

Kredencijalizam je oslanjanje na formalne kvalifikacije ili sertifikate prilikom određivanja da li je neko ovlašćen da preuzme zadatak, govori kao profesionalac [5] ili radi na određenom polju. Takođe je definisano kao „ preterano oslanjanje na akreditacije, posebno akademske diplome, prilikom zapošljavanja“.[6] Kredencijalizam je takođe definisan kao pojava gde su uslovi za radno mesto nadgrađeni, iako nema promena u potrebnim veštinama koje bi učinile ovu promenu potrebnom.[traži se izvor]

Profesionalizacija je društveni proces u kome je bilo koje zanimanje transformisano u „profesiju najvišeg integriteta i kompetencije“.[7]

Ovaj proces uključuje uspostavljanje prihvatljivih kvalifikacija, nadgledanje ponašanja pripadnika profesije od strane profesionalne organizacije ili udruženja i određeni stepen raščlanjenja kvalifikovanih od nekvalifikovanih amatera. Ovo stvara hijerarhijski jaz između stručnjaka u profesijama/zanimanjima i skromnog građanstva." [8] Ova granica se često naziva „zatvaranje zanimanja”, [9][10][11][12] pošto to znači da se vrata koja vode ka tom zanimanju zatvaraju za laike, amatere i nekvalifikovane: to je slojevito zanimanje "određeno profesionalnom granicom i stepenom".[13] Smatra se da koreni ovog procesa sežu još od srednjeg veka, kada su se ljudi borili za isključiva prava da se bave svojim zanatima kao najamnici, i da zaposle neplaćene šegrte.[14]

Razvoj

uredi

Tokom prethodnih 60 godina u zapadnom svetu i u zemljama u razvoju, došlo je do značajnog povećanja broja ljudi koji poseduju akreditacije stečene obrazovanjem, akreditivnih tela i povećane upotrebe obrazovnih akreditacija pri izboru ljudi za zapošljavanje.[15]

Psiholog Toni Bon je istakao da poslodavci imaju dve kategorije u koje se grubo mogu podeliti zahtevi za akreditacijama.

  1. Efekat ulaganja - akreditacija pokazuje da je kandidat prošao određeno obrazovanje koje ga je učinilo produktivnijim
  2. Efekat provere - obrazovanje, i samim tim i akreditacije, pokazuje da kandidat ima određene osobine koje poslodavac zahteva

Bon naglašava da je ovo gruba podela i da je verovatno da, donekle, u svakoj situaciji ova dva efekta koegzistiraju.[16]

Poslodavac može da zahteva sertifikat, licencu ili akademsku diplomu za posao koji se može obavljati veštinama stečenim iskustvom, kroz neformalno učenje ili ne toliko detaljno izučavanje. Jedan primer je zahtev nekih investicionih banki da oni koji se zapošljavaju imaju master diplomu iz ekonomije. Poslovi koji su u prošlosti zahtevali diplomu srednje škole (poput osobe koja je tek počela da gradi karijeru kao politički analitičar u vladi) danas zahtevaju diplomu osnovnih ili master studija. Akreditacija bi bila manje značajna kada bi papiri zapravo dostojno prikazivali veštinu i očekivane kompetencije. Kako Toni Bon i Bob Kompton (1990) kažu, s obzirom na to da je čitav proces zapošljavanja okrenut predviđanju uspeha u budućnosti, nije logično osloniti se samo na jedan parametar (npr. akreditacije stečene obrazovanjem). Rezultati jedne studije podržavaju ovu konstataciju i pokazuju da je poslodavcima iskustvo bolji pokazatelj potencijalnog uspeha od obrazovnih akreditacija.[15] The results of at least one study support this view, and suggest that employers see experience as a better indication of potential work performance than educational credentials.</ref>[17]

Socijalni status

uredi

Termin „Kredencijalizam“ se takođe odnosi na prekomerno isticanje diploma i sertifikata kao načina određivanja socijalnog statusa.[18] Kredencijalizam može dovesti do kredencijalne inflacije. Delo Kredencijalističko društvo iz 1979. godine autora Rendala Kolinsa ispituje vezu između kredencijalizma i raslojavanja.[19]


Akreditacijski ponor

uredi

Akreditacijski ponor je proces inflacije minimalnih zahteva prilikom zapošljavanja. Ovo se može dogoditi kada organizacija povisi zahteve za profesiju, ili biti rezultat konkurencije među kandidatima za posao, tako stvarajući na neki način de fakto povećanje u suštinskim prohtevima za tu poziciju.

Početkom 20. veka, pojedinac sa diplomom srednje škole mogao je raditi kao bankar i napredovati do menadžera ogranka ili čak predsednika ogranka. Međutim, potražnja za daljom edukacijom, Industrijska revolucija i naknadni talas stanovništva u SAD sredinom 20. veka rezultirali su profesionalnom transpozicijom. Tokom procesa diploma osnovnih studija zamenila je poziciju srednjoškolskog obrazovanja i osnovni zahtevi za određenu poziciju su porasli. Ova pojava se nastavila sve do kraja prošlog veka; kao posledica ovog trenda bazirana na istim uslovima rane godine 21. veka videle su Master diplomu kako zamenjuje diplomu osnovnih studija za dobijanje neke početne poslovne pozicije.

Na primer, kasnih 80ih diploma osnovnih studija je bila standardna ulaznica u profesiju fizikalne terapije.[20] Do kraja 1990-ih godina, za ovu poziciju, očekivalo se posedovanje master diplome. Danas doktorat je postao norma. Napretkom globalizacije skorije godine vide doktorsku diplomu kako preuzima ulogu master diplome- posebno stručnih zvanja. Fakulteti trenutno prijavljuju bitno povećanje interesovanja za njihove diplomske programe, sa delimičnim fokusom na doktorsim studijama, jer aplikanti razmatraju doškolovavanje i dodavanje novih veština svojim radnim biografijama koje će im pomoći ukoliko se ekonomska situacija popravi. Ono što se nekad smatralo specifičnim treningom za akademske profesije i što je bilo dostupno malom broju lica uključenih u istraživački rad postalo je osnova za neke ulazne pozicije. Ova promena prisiljava pojedince da ciljaju na naprednije diplome kako bi bili razmatrani za neku poziciju.

Fenomen postepenih akreditiva/kredencijala/kvalifikacija je rezultovao porastom i proširenjem programa studija van okvira postojećih na nekim institucijama. Ponuda sada uključuje pojačan broj usko stručnih programa. Programi za stručno doškolovavanje često dolaze sa vrlo visokom cenom školarine.

Još jedna posledica akreditacijskog ponora je porast vremena provedenog u procesu obrazovanja iz čega proizilazi odlaganje uspostavljanja karijere.

Akademska inflacija

uredi

Akademska inflacija ili inflacija u obrazovanju je proces inflacije minimalnih zahteva za posao, a istovremeno sve veći broj visokoobrazovanih lica. Ovo dovodi do viška visokoobrazovanih pojedinaca sa nižim diplomama (diplome osnovnih studija i diplome saradnika), pa čak i viših kvalifikacija (master ili doktorske diplome) koji se bore za premalo poslova koji zahtevaju ove stepene obrazovanja i devaulacije stepena obrazovanja. Ovo stanje uzrokuje intenziviranu trku za višom kvalifikacijom i obrazovanjem u društvu u kojem danas diploma osnovnih studija više nije dovoljna za dobijanje posla koji su ranije zahtevali dvogodišnju ili četvorogodišnju diplomu.[21] Inflacija se pojavljuje počevši od minimalnih stepena obrazovanja kao zahteva za posao do nivoa zahteva master diplome, doktorske diplome i post doktorske, čak i tamo gde visok stepen znanja nije apsolutno potreban da bi se posao izvršio.

Akademska inflacija se dešava kada univerzitetski diplomci konkurišu za posao koji nisu ranije radili diplomci određenog nivoa, i posednici viših stepena obrazovanja nastavljaju da zauzimaju određeno zanimanje dok na kraju ne postane branša poznata kao „Profesija za diplomce“ i pozicije „nižih poslova“ ne povećaju svoje zahteve.[22] To je efekat prekomernog obrazovanja.

Institucionalizovanje stručnog obrazovanja rezultiralo je smanjenom mogućnošću za mlade ljude da napreduju od zanatlije do profesionalnog statusa (primer Inženjera) „učenjem na poslu“. Akademska inflacija navodi poslodavce da ulažu više vere u sertifikate i diplome dodeljene na osnovu procena drugih ljudi.[22]

Termin „Akademska inflacija“ je popularizovan od strane Sir Ken Robinsona u TED talk pod nazivom „Škola ubija kreativnost“.[23][24]

Akademska inflacija je slična inflaciji hartija od vrednosti gde se za velike vednosti novca kupuje mala količina robe.[25]


Akreditacijska inflacija ili inflacija stepena obrazovanja

uredi

Se odnosi na devalvaciju obrazovnih ili akademskih akreditacija tokom vremena i odgovarajuće smanjenje prednosti nosiocima određenih stepena obrazovanja na tržištu rada. Akreditacijska inflacija je slična inflaciji cena i opisuje smanjivanje vrednosti stečenih sertifikata i diploma. Akreditacijska inflacija je priznata kao trajni trend tokom prošlog veka u zapadnjačkom visokom obrazovanju, a takođe je poznato da se pojavila i u drevnoj Kini i Japanu i Španskim univerzitetima iz 17. veka.[26][27] [28][29][30][31]

Pokazatelji

uredi

Dobar primer Akreditacijske inflacije je pad vrednosti Američke srednjoškolske diplome od početka 20. veka, kada ih je posedovalo manje od 10% stanovništva. U to vreme srednjoškolske diplome svedočile su pripadnost srednjoj klasi i dosta godina omgućavale pristup poslovima na nivou Menadžera. Međutim u skorije vreme srednjoškolska diploma jedva kvalifikuje nosioca za fizički i posao koji ne zahteva neke posebne veštine.[32]

Jedan pokazatelj Akreditacijske inflacije je relativno smanjenje razlika u plati između onih sa višim stepenom obrazovanja i onih sa samo srednjoškolskim diplomama.[33] Dodatni pokazatelj je jaz između kvalifikacija koje poslodavci pri objavljivanju konkursa traže i kvalifikacija onih koju su već na tom radnom mestu. Studije iz 2014. god u SAD našla je da 65% konkursa za poslove sekretara i asistenata izvršnih direktora sada traži diplomu osnovnih studija a samo 19% onih koji se trenutno nalaze na tom radnom mestu poseduje taj stepen obrazovanja.[34] Poslovi koji su bili otvoreni za nosioce srednjoškolske diplome ranijih decenija sada takođe rutinski zahtevaju viši stepen obrazovanja- bez znatnog povećanja potrebnih veština.[35] U nekim slučajevima, kao što su pomoćnici u IT sektoru, studija je utvrdila da postoji mala razlika između zahteva za poslove za koje se traži diploma fakulteta i onih za koje se ne traži.[34]

Predvidljiv rezultat akreditacijske inflacije predstavlja preplitanje ... i prekvalifikacija.

Pretpostavlja se da će 30% diplomiranih studenata u 2005. godini biti prinuđeno da radi posao za koji nije potrebna diploma.[36] |title=A nosioci Master diploma će završiti kao radnici u prodavnici ili drugim uslužnim delatnostima.

Uzroci

uredi

Uzroci inflacije su kontroverzni, ali se generalno smatra da su rezultat snažnog zahteva za obrazovanjem 80ih i 90ih godina zajedno sa povećanim tehnološkim pristupom visokom obrazovanju. Ovo je dovelo do toga da se za poslove na početnom nivou traže diplome osnovnih studija (ili više) , a nekada su bile dovoljne diplome srednje škole.[37] Potencijalni izvori akreditacijske inflacije uključuju: zahteve poslodavaca za stepenom obrazovanja, interesovanje pojedinaca ili porodica, povećani standardi života koji omogućuju dodatne godine obrazovanja, visoka nezaposenost koja podstiče potrebu za konkurentnim prednostima na tržištu rada i pritisci u zajednici za zvanjem.[38][39]

Konretno, unutrašnja dinamika akreditacijske inflacije ugrožava inicijative visokog obrazovanja širom sveta jer čini se da Akreditacijska inflacija deluje nezavisno od tržišne tražnje za kvalifikacijama.[40] Sama akreditaciona tržišta kako je opisano Teorijom signala , koriste stečene stepene obrazovanja kao meru sposobnosti u odabiru potencijalnih zaposlenih. To je zato što poslodavci uzimaju zdravo za gotovo da je visok stepen obrazovanja u korelaciji sa većim sposobnostima. (pogledati model signalizacije tržišta Majkla Spensa)

Iako akreditacijsku inflaciju već godinama uviđaju visokoobrazovne institucije, jasno rešenje ili konsenzus kako rešiti problem još uvek nisu utvrđeni ili dogovoreni. Od akademskih institucija se generalno očekuje da pruže obrazovanje kvalifikovanim kandidatima koji žele prijem, a mnogi ekonomisti i političari pronalaze ideju vladine regulative o privatnim praksama zapošljavanja kao veliki korak u borbi protiv ovog problema.

Tendencija sve više Amerikanaca za sticanjem višeg obrazovanja zasniva se na ideji da oni koji nemaju diplomu fakulteta imaju manje šanse da se zaposle. Mnogi kritičati visokog obrazovanja, s druge strane, žale se da je višak fakultetskih diplomaca doveo do „Tržišta poslodavaca“. Širok spektar zanimanja uvideo je da su se njihovi akademski uslovi podigli na sledeći nivo, čak i samo da bi smanjili broj aplikanata koje odeljenja zadužena za ljudske resurse moraju da razmotre.[41][42]

Problemi

uredi

Akreditaciona inflacija je kontroverzna tema. Vrlo je malo konsenzusa na temu kako ili da li ovaj tip inflacije utiče na visoko obrazovanje, tržište rada i plate. Neka česta pitanja o kojima se diskutovalo u vezi sa ovom temom su:

  • Inflacija stepena obrazovanja je kriva za Uvećanje školarina i troškova, mada postojeći podaci uglavnom ne podržavaju ovu tvrdnju [43][44]
  • Studenti motivisani zvanjem mogu biti manje angažovani od onih koji pohađaju fakultet zarad ličnog oplemenjivanja [45]
  • Devalvacija srednjoškolskih diploma [2]
  • Oportunitetni troškovi pohađanja fakulteta koji mogu uključiti kasno počinjanje sa štednjom, manje godina na poslu (i manje zarade) i odlaganje zasnivanja porodice [46]
  • Nedostatak kvalitetnih fakulteta i povećanje broja loših nastavnika koji mogu negativno uticati na kvalitet obrazovanja [47]
  • Po mišljenju nekih akademika Inflacija ocena je u korelaciji sa inflacijom stepena obrazovanja mada se o toj vezi raspravlja [32]
  • Neki optužuju inflaciju stepena obrazovanja za devalvaciju iskustva u radu i prethodnog zaposlenja, mada većina podataka pokazuje da diplome nisu toliko cenjene koliko relevantno iskustvo što je razlog nemogućnosti vraćanja studentskog zajma.[48]

Inflacija ocena

uredi

Inflacija je naklonost davanja znatno viših akademskih ocena za rad koji bi u prošlosti bio ocenjen nižom ocenom. Često se pominje u vezi sa obrazovanjem u Sjedinjenim državama i u GCSEs i A nivou u Engleskoj i Velsu. Takođe je problem u Kanadi i mnogim drugim državama, posebno u Australiji i Novom Zelandu.

Problemi

uredi
  • Smanjuje podstrek kod studenata da briljiraju pošto se njihova izvrsnost više ne reflektuje kroz ocene
  • Smanjuje korektivnu povratnu funkciju ocenjivanja [49]
  • Nije ujednačeno između škola. Postavlja studente iz strože ocenjivanih škola u nepravedno lošiju poziciju, osim ako poslodavci ne uzmu uobzir rangiranje škola
  • Nije ujednačeno među branšama
  • Čini mnogo težim upoređivanje studenata koji su polagali ispite u različito vreme
  • Perspektivni poslodavci moraju se osloniti na neke druge pokazatelje osim ocena, kao što su stažiranja i radna iskustva, kako bi se utvrdila sposobnost i stav diplomaca.[50]

Prinston je 2004 godine zauzeo stav protiv inflacije ocena i javno objavio politiku projektovanu za njeno suzbijanje. U planu se navodi da najviših ocena mora biti manje od 35% ocena za dodiplomske studije, a manje od 55% ocena za početni ili viši samostalni rad. Standard kojim se evidencija o ocenjivanju svakog odeljenja ili programa procenjuje je procenat visokih ocena datih u prethodne tri godine.[51]

Argumenti protiv postojanja inflacije ocena

uredi
  • Klifor Adelman, viši istraživački analitičar u Ministarstvu obrazovanja SAD 1995 god pregledao je studentske indekse sa više od 3000 univerziteta i objavio da su ocene studenata malo opale u poslednjih 20 god.[52]
  • U izveštaju Nacionalnog centra za statistiku obrazovanja ispitano je svih 16,5 miliona studenata na Američkim univerzitetima u periodu od 1999—2000. godine. Studija je zaključila da je 28,9% studenata uglavnom dobilo ocene C ili manje, dok je samo 14,5% dobilo najviše ocene (A). Ovi rezultati su u skladu sa ocenjivanjem na osnovu normalne distribucije.[53]

Reference

uredi
  1. ^ 'Making sense of Arab labor markets: the enduring legacy of dualism', Ragui Assaad, Humphrey School of Public Affairs, University of Minnesota, Minneapolis. Pristupljeno 19 September 2015: http://www.izajold.com/content/3/1/6
  2. ^ a b „The college degree has become the new high school degree”. Washington Post. 
  3. ^ Some positions of Director in the Canadian federal government, an entry-level Executive position, which formerly required a bachelor's degree began requiring a master's degree as the minimum credential in the 2000s
  4. ^ Pappano, Laura (22. 7. 2011). „The Master's as the New Bachelor's”. The New York Times — preko www.nytimes.com. 
  5. ^ "Credentialism." International Encyclopedia of the Social Sciences. 2008. Pristupljeno 12 December 2014 from Encyclopedia.com: http://www.encyclopedia.com/doc/1G2-3045300482.html
  6. ^ „the definition of credentialism”. Dictionary.com. 
  7. ^ Nilsson, Henrik (n.d). „Professionalism, Lecture 5, What is a Profession?” (PDF). University of Nottingham. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 9. 2007. g. Pristupljeno 5. 8. 2007. 
  8. ^ {{|0=15 May 2015 }} What Is Conservatism and What Is Wrong with It? Philip E. Agre, August 2004
  9. ^ Weeden, Kim A. (2001). „Why Do Some Occupations Pay More than Others? Social Closure and Earnings Inequality in the United States”. American Journal of Sociology. Journals.uchicago.edu. 108: 55—101. S2CID 141719403. doi:10.1086/344121. 
  10. ^ Witz, Anne (1. 11. 1990). „Patriarchy and Professions: The Gendered Politics of Occupational Closure”. Sociology. Soc.sagepub.com. 24 (4): 675—690. S2CID 143826607. doi:10.1177/0038038590024004007. Arhivirano iz originala 27. 4. 2009. g. Pristupljeno 7. 6. 2014. 
  11. ^ S. A. L. Cavanagh (1. 3. 2003). „The Gender of Professionalism and Occupational Closure: the management of tenure-related disputes by the 'Federation of Women Teachers' Associations of Ontario' 1918–1949”. Gender and Education. Ingentaconnect.com. 15 (1): 39—57. S2CID 144632048. doi:10.1080/0954025032000042130. Pristupljeno 7. 6. 2014. 
  12. ^ „Karen Mahony & Brett Van Toen, "Mathematical Formalism as a Means of Occupational Closure in Computing—Why 'Hard' Computing Tends to Exclude Women," Gender and Education, 2.3, (1990)”. str. 319—31. Pristupljeno 4. 10. 2014. 
  13. ^ Macdonald, Rhona (2004). „The Hospital at Night”. British Medical Journal. Careerfocus.bmj.com. Arhivirano iz originala 10. 10. 2007. g. Pristupljeno 7. 6. 2014. 
  14. ^ vidi Benton, 1985
  15. ^ a b Buon, T. (1990). „Credentials, Credentialism and Employee Selection”. Asia Pacific Journal of Human Resources. 28 (4): 126—132. doi:10.1177/103841119002800413. 
  16. ^ Buon, Tony (21. 4. 1993). „Occupational Credentialism: Employers' Use of Educational Credentials for the Selection of Training Professionals” — preko Google Scholar. 
  17. ^ Enjin. „The Australian Institute of Training and Development”. www.aitd.com.au. Arhivirano iz originala 19. 05. 2018. g. Pristupljeno 14. 05. 2018. 
  18. ^ Bell, Kenton (12. 4. 2013). „credentialism definition: Free Sociology Dictionary: credentialism defined”. 
  19. ^ Boundless. "The Credentialized Society." Boundless Sociology. Boundless, 14 Nov. 2014. Pristupljeno 8 Jan. 2015 from https://www.boundless.com/sociology/textbooks/boundless-sociology-textbook/education-13/the-conflict-perspective-101/the-credentialized-society-571-3192/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. јануар 2015)
  20. ^ „Credential Creep”. 22. 6. 2007. 
  21. ^ Vedder, R. The Great College-Degree Scam, The Chronicle of Higher Education, December 2010
  22. ^ а б Rowntree, 'Assessing Students: How Shall We Know Them?', Routledge Grading. 1987. ISBN 978-1-85091-300-9. str. 19.
  23. ^ Rispin, Kenith. „Academic Inflation – Disaster in the Work Place”. Arhivirano iz originala 31. 7. 2016. g. Pristupljeno 4. 3. 2013. 
  24. ^ Robinson, Ken. „Schools Kill Creativity”. 
  25. ^ Day et al., Issues in Educational Drama, Taylor & Francis. 1983. ISBN 978-0-905273-66-2. str. 12.
  26. ^ Randall Collins, "Comparative and Historical Patterns of Education," in Maureen T. Hallinan (ed.), Handbook of the Sociology of Education. New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers. (2000). str. 213.—239
  27. ^ Collins 1998, str. 580–582
  28. ^ Van De Werfhorst, Herman G.; Andersen, Robert (2005). „Social Background, Credential Inflation and Educational Strategies”. Acta Sociologica. 48 (4): 321—340. S2CID 16574020. doi:10.1177/0001699305059945. .
  29. ^ Ronald P. Dore, The Diploma Disease: Education, Qualification, and Development. Berkeley: University of California Press
  30. ^ Randall Collins, 1981. "Crises and Declines in Credential Systems," in Randall Collins, Sociology since Mid-century: Essays in Theory Cumulation. New York: Academic Press. (1976). str. 191—215.
  31. ^ John W. Chaffee, 1985. The Thorny Gates of Learning in Sung China. Cambridge: Cambridge University Press.
  32. ^ a b Randall Collins, "Credential Inflation and the Future of Universities," Chapter One of The Future of the City of Intellect: The Changing American University, edited by Steven Brint (Stanford University Press, 2002), pages 23-46.
  33. ^ David Wessel, Why It Takes a Doctorate To Beat Inflation, Wall Street Journal, 19 October 2006, page A2.
  34. ^ a b „[https://web.archive.org/web/20180301124156/http://burning-glass.com/research/credentials-gap/ Arhivirano] na sajtu [[Wayback Machine]] (1. mart 2018) Burning Glass Technologies, "Moving the Goalposts: How Demand for a Bachelor’s Degree Is Reshaping the Workforce," Sept. 2014, Pristupljeno 12. 6. 2016.
  35. [[#cite_ref-35|^]] [https://www.ets.org/Media/Research/pdf/PICJOBS.pdf”. Pristupljeno 12. 6. 2016.  line feed character u |title= na poziciji 314 (pomoć); Spoljašnja veza u |title= (pomoć); Sukob URL—vikiveza (pomoć) Educational Testing Service, "What Jobs Require: Literacy, Education, and Training 1940-2006", published January 2000
  36. ^ David F. Labaree, How to Succeed in School without Really Learning: The Credentials Race in American Education, Yale University Press (1997), pages 71-72. A good example of this is the "Ph.D. glut," or the oversupply of terminal degrees at levels in excess of what the job market requires for certain disciplines. Gary North, The Ph.D Glut Revisited, 24 January 2006 [http://archive.lewrockwell.com/north/north427.html%5d
  37. %5b%5b#cite_ref-FOOTNOTEFurlong201373_37-0|^%5d%5d %5b%5b#CITEREFFurlong2013|Furlong 2013%5d%5d, str. 73.
  38. %5b%5b#cite_ref-38|^%5d%5d Randall Collins, 1979. The Credential Society: An Historical Sociology of Education and Stratification. New York: Academic Press. %5bhttp://media.pfeiffer.edu/lridener/courses/COLLINR2.HTML http://archive.lewrockwell.com/north/north427.html%5D
  39. [[#cite_ref-FOOTNOTEFurlong201373_37-0|^]] [[#CITEREFFurlong2013|Furlong 2013]], str. 73.
  40. [[#cite_ref-38|^]] Randall Collins, 1979. The Credential Society: An Historical Sociology of Education and Stratification. New York: Academic Press. [http://media.pfeiffer.edu/lridener/courses/COLLINR2.HTML] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć).  line feed character u |url= na poziciji 59 (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć); Sukob URL—vikiveza (pomoć) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. oktobar 2014)
  41. ^ David K. Brown, "The Social Sources of Educational Credentialism: Status Cultures, Labor Markets, and Organizations," Sociology of Education, Extra Issue (2001): 19-34.
  42. ^ David F. Labaree, How to Succeed in School without Really Learning: The Credentials Race in American Education, Yale University Press (1997).
  43. ^ Lederman, Doug (9. 9. 2014). „Credential Creep Confirmed”. Inside Higher Ed. Pristupljeno 17. 1. 2017. „Many employers are seeking workers with B.A.s even for jobs that haven't historically required the degree. That may be good news for colleges -- but warning signs are on the horizon.” 
  44. ^ Pappano, Laura (22. 7. 2011). „The Master's as the New Bachelor's”. The New York Times. Pristupljeno 10. 9. 2011. „While jobs at Welch Allyn may not require a master’s, the degree has been used as a sorting mechanism. After posting an opening for a technical writer, Mr. McGloon received “dozens and dozens” of résumés. Those in charge of hiring wondered where to start. “I said, ‘Half of our applicants have master’s. That’s our first cut.’ ”” 
  45. ^ Clark, Kim (15. 1. 2009). „The Surprising Causes of Those College Tuition Hikes”. www.usnews.com. 
  46. ^ Presentation of Chris Rasmussen, Director of Policy Research, Midwestern Higher Education Compact, at Loyola University, Chicago, Illinois, before the US Department of Education, on 5 October 2006. Transcripp. 174. http://www2.ed.gov/policy/highered/reg/hearulemaking/2007/transcript-il.doc Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jun 2017)
  47. ^ David F. Labaree, How to Succeed in School without Really Learning: The Credentials Race in American Education, Yale University Press (1997), pages 32, 50, 259.
  48. ^ https://www.forbes.com%2Fsites%2Fthecollegebubble%2F2014%2F05%2F21%2Fdo-the-math-how-opportunity-costs-multiply-tuition%2F&usg=AFQjCNHPEGFSEZ2KlI063Tox88ukIZHB5Q&sig2=sTLxKLxg2sXPNbtO48f1Mg Proverite vrednost parametra |url= (pomoć).  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  49. ^ „When a college contracts 'adjunctivitis,' it's the students who lose”. PBS NewsHour. 25. 7. 2014. 
  50. ^ „The College Degree and Academic Inflation”. 3. 9. 2012. 
  51. ^ Leef, George (21. 4. 2016). „Grade Inflation Eats Away at the Meaning of College”. Foundation for Economic Education. Pristupljeno 7. 7. 2016. 
  52. ^ Thompson, Derek (decembar 2012). „The Role of Higher Education in Career Development: Employer Perceptions” (PDF). The Chronicle of Higher Education. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 11. 2020. g. Pristupljeno 30. 5. 2016. 
  53. ^ Quiñones, Eric (21. 9. 2009), Princeton achieves marked progress in curbing grade inflation, Princeton: News at Princeton 
  54. ^ „Grade Inflation in Higher Education. ERIC Digest.”. Arhivirano iz originala 07. 04. 2019. g. Pristupljeno 14. 05. 2018. 
  55. ^ pp. 68.

Literatura

uredi

Dodatna literatura

uredi
  • Berg, I. (1970). Education and Jobs: The Great Training Robbery. Praeger: New York
  • Brown, D. (2001) The Social Sources of Educational Credentialism: Status Cultures, Labour Markets and Organisations. Sociology of Education Extra Issue 2001; 19-34. Available at [1]
  • Tony Buon & Compton, R. (1990). Credentials, Credentialism and Employee Selection. Asia Pacific Human Resource Management. 28, 126-132.
  • Tony Buon (1994). The Recruitment of Training Professionals. Training & Development in Australia. 21, (5), 17-22
  • Randall Collins, The Credential Society: An Historical Sociology of Education and Stratification, Academic Press, 1979.
  • Ronald Dore (1976) "The Diploma Disease: Education, Qualification, and Development"
  • Charles D. Hayes, Proving You're Qualified: Strategies for Competent People without College Degrees, Autodidactic Press, 1995.
  • Charles Derber, William A. Schwartz, Yale Magrass, Power in the Highest Degree: Professionals and the Rise of a New Mandarin Order, Oxford University Press, 1990.
  • John McKnight, The Careless Society: community and its counterfeits, New York, BasicBooks, 1995.
  • Meehl, P.E. (1997). „Credentialed persons, credentialed knowledge” (PDF). Clinical Psychology: Science and Practice. 4 (2): 91—98. doi:10.1111/j.1468-2850.1997.tb00103.x. Arhivirano iz originala 12. 02. 2012. g. Pristupljeno 24. 05. 2018. 
  • Robert S. Mendelsohn, Confessions of a Medical Heretic, Chicago: Contemporary books, 1979.
  • Ivan Illich, Irving K. Zola, John McKnight, Disabling Professions, 1977.
  • Ivan Illich, Deschooling Society, 1971.
  • -{Woodward, Orrin & Oliver DeMille LeaderShift: A Call for Americans to Finally Stand Up & Lead Grand Central Publishing 2013
  • Sarah Kendzior (2014), "College is a promise the economy does not keep" (Al Jazeera)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Креденцијализам_и_образовна_инфлација&oldid=27786367”