Krilastonepčani živci
Krilastonepčani živci (lat. nervi pterygopalatini) su bočne grane gornjoviličnog nerva, koje se od njega odvajaju u krilastonepčanoj jami. Najčešće ih ima 2-3 i prostiru se od stabla gornjoviličnog živca unutra i naniže ka odgovarajućem ganglionu. Oni donose ganglionu senzitivna nervna vlakna, ali od njega primaju 1-2 odvodne grančice. Krilastonepčani živci imaju veliki broj grana, među kojima se posebno izdvajaju grane za nosnu duplju i grane za tvrdo i meko nepce.[1][2][3][4]
Grane za nosnu duplju uredi
Grane za nosnu duplju se prostiru ka unutra i najvećim delom prolaze kroz klinastonepčani otvor i ulaze u nosnu duplju.
Spoljašnje zadnje gornje nosne grane (lat. rami nasales posteriores superiores laterales) odlaze do spoljašnjeg zida duplje i oživčavaju sluzokožu gornje i srednje nosne školjke i odgovarajućih nosnih hodnika.
Unutrašnje zadnje gornje nosne grane (lat. rami nasales posteriores superiores mediales) odlaze do nosne pregrade i inervišu njenu sluzokožu, a najduža od ovih grana je nosno-nepčani nerv (lat. nervus nasopalatinus). On ulazi u kanal sekutića i spaja se sa istoimenim živcem suprotne strane i velikim nepčanim živcem.[3][5]
Grane za tvrdo i meko nepce uredi
Grane za tvrdo i meko nepce su: veliki i dva mala nepčana živca.
Veliki nepčani živac (lat. nervus palatinus major) se pruža od krilastonepčanog gangliona naniže i ulazi u veliki nepčani kanal gde prati istoimenu arteriju. Ovde se od njega odvajaju spoljašnje zadnje nosne grane (lat. rami nasales posteriores inferiores laterales), koje oživčavaju donju nosnu školjku i donji nosni hodnik. Nakon toga živac izlazi kroz veliki nepčani otvor tvrdog nepca i dospeva u usnu duplju. Odatle se prostire unapred i unutra i u predelu sekutića se spaja sa istoimenim nervom suprotne strane i nosno-nepčanim živcem. On inerviše sluzokožu tvrdog nepca i unutrašnju stranu desni gornje vilice.
Mali nepčani živci (lat. nervi palatini minores) se u početku prostiru paralelno sa prethodnim živcem i nakon toga ulaze u male koštane nepčane kanale, putem kojih dolaze do mekog nepca. Ovi živci inervišu sluzokožu mekog nepca i nepčani krajnik.[3]
Reference uredi
- ^ „Charles Lee: Perineural Spread of Tumor Along the Fifth and Seventh Cranial Nerves”. Приступљено 28. 2. 2008.
- ^ Jerry L. Gadd; James L., PhD. Oschman; Hiatt, James L.; Leslie P., PhD. Gartner; Gartner, Leslie P. Textbook of head and neck anatomy. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. 2001. ISBN 978-0-7817-2166-0. str. 277.
- ^ a b v Slavoljub V. Jovanović, Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4.
- ^ Slavoljub V. Jovanović, Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.
- ^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
Literatura uredi
- Slavoljub V. Jovanović, Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.
- Slavoljub V. Jovanović, Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4.
| Moždani živci |
|---|
| 0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac |