Kristaloterapija

Kristaloterapija ili lečenje kristalima pseudonaučna je metoda alternativne medicine koja koristi poludrago kamenje i kristale kao što su kvarc, ahat, ametist ili opal da bi se unela ravnoteža u život i um pojedinca. Isceliteljka Michelle Roques-O'Neil, koja je radila sa kristalima više od 20 godina, objašnjava da su „kristali različite kombinacije minerala koje pomažu u prečišćavanju, ravnoteži i ponovnom usklađivanju radeći sa našim bioenergetskim sistemima“. Ona i njene pristalice veruju da kristalima mogu da povećaju nisku energiju, i spreče dejstvo loše energiju, oslobode blokiranu energiju i transformišu auru tela. U jednoj od metodi, praktičari kristaloterapije postavljaju kristale na različite delove tela, koji često odgovaraju čakrama; ili pak praktičar postavljaju kristale oko tela u pokušaju da izgradi energetsku mrežu, za koju tvrde da okružuje klijenta isceljujućom energijom. Da kristali mogu da zaustave i usmere energiju pristalice kristaloterapije zasnivaju na nerazumevanju njihovih osobina, pre svega da kristal može da proizvodi električnu energiju kada je izložen mehaničkom naprezanju. Ovaj fenomen, koji je otkriven još 1880. godine, poznat je kao piezoelektrični efekat, a u elektronskim uređajima je korišćen tek sredinom 20. veka. Ovo nema veze sa navodnom sposobnošću kristala da utiču na bilo koji način u našem telu – naravno, ako izuzmemo gasne upaljače sa električnim paljenjem, od kojih neki sadrže kristal i koriste piezoelektrični efekat i mogu da nam pruži bolno iskustvo ako iskru uperimo u prst.

Minerali ponuđeni na prodaju kao lekovito kamenje

Automat sa lekovitim kamenjem na plaži Baltičkog mora

Iako pristalice ove metode tvrde da kristali imaju isceliteljsku moć, za ovu tvrdnju oni nemaju ni jedan naučni dokaz, jer dosadašnja naučna istraživanja nisu pronašla dokaze da takve "energetske mreže" zaista postoje, i nema dokaza da isceljenje kristalom ima veći efekat na telo od bilo kog drugog placeba.

Kao i kod većine trendova koji ponovo ulaze u duh vremena, društveni mediji su odigrali ogromnu ulogu u popularizaciji kristaloterapije – na više načina. Tako je ova praksa koja je postala popularna,s početka 21. veka, podstiče komercijalnu potražnju za kristalima. Međutim ona može dovesti i do nastanka štete po životnu sredinu i eksploataciju dečjeg rada za eksploataciju za iskopavanje kristala.

Istorija

Kristal kvarca

Mnogi sajtovi koji promovišu lečenje kristalom navode da je istorija ove prakse drevna, da datira najmanje 6.000 godina unazad do vremena starih Sumeraca u Mesopotamiji. Drevni Egipćani su bili među prvim dokumentovanim ljudima koji su se ukrašavali kristalima — uključujući lapis lazuli, karneol i tirkiz — da bi odbili bolest i negativnu energiju.

Prvi pisani pomeni upotrebe lekovitog kamenja još u antici, potiče iz srednjeg veka ( De Lapidibus des Pseudo-Aristoteles). U srednjem veku, međutim, „lekovito kamenje“ je bilo prilično specifični, upadljivi kameni spomenik kojima su ljudi hodočastili u potrazi za isceljenjem.

Kristal Džona Dija, korišćen za vidovitost i lečenje, navodno dobijen u novembru 1582. od anđela Uriela

Na prelazu u Novi vek navodi se jedan zapis o kristalu Džona Dija (koji je on navodno dobio od anđel Urija u novembru 1582. godine) astrologa kraljice Elizabete I, koji je ovaj kristal koristio u vidovitosti. Posle Dijove smrti 1640. kamen je dospeo u ruke lekara Nikolasa Kalpepera (1616-1664) kome ga je poklonio Dijov sin Artur, kao nagradu za izlečenje od olesti jetre. Kalpeper je kristal koristio za lečenje bolesti, ali je primetio da ga je njegova upotreba učinila slabim i iskušenim (od strane demona) na razvratne radnje sa ženama i devojkama. 

Za popularizaciju kristaloterapije smatra se zaslužnim Čarls Braun, iscelitelj iz Montane, koji je navodno jednom prilikom navodno otkrio kako kristale iseći u oblik koji je najbolji za zaštitu od biomagnetnog zračenja. Ovo je odmah komercijalizovao, stvarajući medaljon koji je reklamira kao „najmoćnija zaštita na planeti“. Ovaj medaljon po tvrdnjama Čarls Brauna kod osobe koja ga nosi...oko nje stvara neprobojan štit za sve negativne vibracije – od kompjutera, mobilnih telefona, fena za kosu, pa čak i od energije drugih ljudi.

Osnovne informacije

Lečenje kristalom je holistički, neinvazivan sistem lečenja zasnovan na vibracionoj energiji. Tehnika koristi precizno postavljene kristale na i/ili oko fizičkog tela. Kristali se takođe mogu polagati u precizne geometrijske šare (mreže) unutar okoline. Kristali apsorbuju, fokusiraju, usmeravaju, detoksikuju, pomeraju i difuzuju energiju dok stupaju u interakciju sa elektromagnetnim silama i suptilnim vibracijama unutar suptilnog ljudskog ili ekološkog energetskog polja.

Prema pristalicama kristaloterapije bolest je manifestacija duhovne, ekološke, fiziološke, psihološke, emocionalne, mentalne, karmičke neravnoteže ili neravnoteže predaka. Lečenje znači vraćanje uma, tela, duha i okoline u harmoniju, vraćanje prirodnog ritma i ravnoteže tela.

Glavni principi

Pregled različitog dragog kamenja

U lečenju kristalima, kristalni iscelitelj dodeljuje kamenje različite osobine da leči bolesti i štiti od bolesti. Neki veruju da je:

• ametist, na primer, koristan za bolesti creva;
• zeleni aventurin pomaže srcu;
• žuti topaz pruža mentalnu jasnoću.

Boje vidljivog spektra, od crvene do ljubičaste, povezane su sa sedam čakri tačaka na telu. Veruje se da kristali deluju kao kanali za lečenje – omogućavajući pozitivnoj, isceljujućoj energiji da teče u telo, dok negativna energija koja izaziva bolesti teče van. Tokom sesije tretmana, kristalni iscelitelj može da postavi različito kamenje ili kristale na telo u ravni sa tačkama čakre, otprilike u predelima iznad glave, na čelu, na grlu, na grudima, na stomaku, na crevima i na području genitalija.

Suprotstavljeni stavovi

Iako stene ili minerali ne emituju ni više ni manje energije u naučnom smislu nego bilo koji drugi komad materije, literatura iz oblasti kristaloterapije navodi brojne minerale i njihove pripisane efekte, uglavnom kvarcne sorte kao što su ametist ili oniks , ali i opal , malahit, hematit i mnoge druge. Međutim, navođenja minerala u literaturi o geologiji nudi mnogo opširniju listu minerala.

Džudi Hol, u svom delu, Mala knjiga kristala, piše da se za kristale kaže da „imaju stabilan i nepromenljiv energetski obrazac, svaki sa jedinstvenom frekvencijom i energetskim poljem, ili rezonancom“ koja im daje posebna svojstva. Kao rezultat toga, „oni se ponašaju kao viljuške za podešavanje“, pomažući u donošenju „harmonije“ u „veoma nestabilno energetsko polje ljudskog tela“. Jednostavnije rečeno, isceljenje kristalom uključuje korišćenje dragog kamenja da bi se unela ravnoteža u život i um pojedinca.

Kristaloterapiju treba razlikovati od medicinske upotrebe određenih minerala koji imaju zapravo lekovita svojstva kada ih pacijent apsorbuje, što se kreće od kristala kuhinjske soli (uglavnom hemijskog sastava natrijum hlorida) koja deluje na krvni pritisak do različitih aktivnih karbonata koji deluju na digestivni sistema, kroz elemente u tragovima čiji je značaj u ravnoteži tela sada dobro utvrđen. Nijedna medicinska praksa ne koristi makrokristale rudarskog porekla ili mineraloške kolekcije. Tako da jedini način naučni princip primene kristala ostaje unošenje asimilabilnih minerala kroz digestivni trakt (što nije slučaj za kamenje koje se koristi u kristaloterapiji).

Postoji mnogo oblika lečenja za koje se zna da nemaju nikakav terapeutski efekat osim placebo efekta. Međutim, iako bi ovi tretmani mogli privremeno da pomognu da se osoba osećate bolje, nema dokaza da oni zaista mogu da izleče bolesti ili da leče zdravstvena stanja. Ako patite od ozbiljnog medicinskog problema, trebalo bi da tražite lečenje od licenciranog lekara, a ne od alternativnog iscelitelja, kristalima.

Uprkos svemu ovome, ubediti nekoga ko veruje u lekovita svojstva kristala može biti izazov, i teško im je da raspravljaju sa ljudima koji veruju u psihološke efekte kristala. Na to sigurno utiče i činjenica da ljudi koji se kreću ka takozvanoj alternativnoj medicini pokazuju sve veće nepoverenje u profesionalne lekare što bi trebalo da podstakne više empatije u medicinskim profesijama. To je često pokazatelj da lekari ne ispunjavamo određenu potrebu - ne dajemo pacijentima dovoljno vremena, saosećanja ili empatije.

Pored potencijalnih opasnosti za pacijente koji biraju lečenje kristalom u odnosu na tradicionalnu medicinu, postoje i opasnosti vezane za proizvodnju kristala koje treba uzeti u obzir. Rudnici u nekim od najsiromašnijih mesta na svetu su mesta gde se neko od dragog kamenja nabavlja prema izveštaju iz 2019. u „Gardijanu. Madagaskar je, na primer, zabeležio povećanje izvoza dragulja i plemenitih metala od 170% između 2016. i 2017. godine, što ga čini jednim od vodećih proizvođača pored mnogo većih zemalja poput Indije i Kine. Međutim, 80% kristala kopaju male grupe i porodice za malo novca i bez regulacije u regionima sa lošim pristupom vodi, struji ili drugim pogodnostima.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).