Википедија

Kris Kajl

Kristofer Skot Kajl (engl. Christopher Scott Kyle; Odesa, 8. april 1974 — Irat, 2. februar 2013) bio je snajper američke specijalne mornaričke jedinice SEAL (Mornaričke foke). Bio je učesnik rata u Iraku i više puta je odlikovan zbog svojih borbenih zasluga. Imao je više od 150 potvrđenih ubistava. Odlikovan je jednom Srebrnom zvezdom i Mornaričkom medaljom za postignuća i četiri puta Bronzanom medaljom kao i brojnim drugim vojničkim i ličnim nagradama.[1]

Kris Kajl
Kris Kajl
Lični podaci
Puno imeKristofer Skot Kajl
NadimakLegenda, Đavo Ramadija, Teks
Datum rođenja(1974-04-08)8. april 1974.
Mesto rođenjaOdesa, Teksas, SAD
Datum smrti2. februar 2013.(2013-02-02) (38 god.)
Mesto smrtiIrat, Teksas, SAD
Mesto ukopaTeksaško državno groblje
Porodica
SupružnikTaja Kajl
RođaciVejn Kenet Kajl (otac)
Debora Lin Kajl (majka)
Vojna karijera
SlužbaSAD
1999—2009.
RodAmerička ratna mornarica
Učešće u ratovimarat u Iraku
Odlikovanja

Kajl je 2009. godine časno otpušten iz Mornarice SAD, a svoju autobiografiju, Američki snajper, objavio je 2012. Istoimena filmska adaptacija Kajlove knjige, u režiji Klinta Istvuda, objavljena je dve godine kasnije. Godine 2013, Kajla je ubio Edi Rej Rut na strelištu Rough Creek Lodge koje se nalazi blizu Čok Mauntina u Teksasu.[2] Bivši marinac sa posttraumatskim stresnim poremećajem, Rut, proglašen je krivim i osuđen je na doživotni zatvor bez uslovnog otpusta.[3]

Raniji život i obrazovanje uredi

Kristofer Skot Kajl rođen je 8. aprila 1974. godine u Odesi u Teksasu. Bio je stariji sin Debore Lin (rođena Merser) i Vejna Keneta Kajla, učitelja i đakona u nedeljnoj školi.[4] Kad je Kajl imao osam godina, otac mu je kupio prvu pušku: repetirku springfild u kalibru .30-06, a kasnije je dobio i sačmaricu, kojom su lovili jelene, fazane i prepelice.[4] Kajl i njegov brat odrastali su zajedno brinući se o 150 grla stoke.[5] Kajl je pohađao teksašku srednju školu u Midlotijanu,[6] a nakon što ju je završio 1992. godine, postao je profesionalni učesnik rodea i radio je na ranču, Međutim, njegova profesionalna karijera u rodeu naglo se završila kada je teško povredio ruku.[7] Dve godine je pohađao Državni univerzitet Tarleton (1992—1994).

Vojna karijera uredi

Kajl je otišao u kancelariju za regrutovanje vojnih snaga, jer je bio zainteresovan da se pridruži pripadnicima Marinskog korpusa SAD za specijalne operacije. Regrut Američke mornarice ubedio ga je da ipak pokuša da se oproba u Mornaričkim fokama. U početku je Kajl bio odbijen zbog igala u ruci koji su mu ugrađeni kao rezultat unutrašnje fiksacije. Na kraju je dobio poziv za 24-nedeljnu osnovnu obuku u Koronadu u Kaliforniji 1999. godine.[7] Kajl je uspešno diplomirao sa klasom 233 u martu 2001.

Bio je deo trećeg tima Mornaričkih foka (engl. SEAL Team-3), angažovan kao snajper voda Čarli (kasnije Kadilak),[8] u okviru Komanda za specijalne operacije mornarice SAD. Kajl je učestvovao u mnogim velikim bitkama koje su se odigrale u Iračkom ratu.[4] Njegov prvi dalekometni smrtonosni hitac ispaljen je tokom početne faze invazije na Irak kada je upucao ženu koja je nosila ručnu bombu prilazeći grupi marinaca. Prema naređenju, Kajl je otvorio vatru čime je ubio ženu pre nego što je mogla da napadne.[9]

Snajper uredi

Kajl je bio jedan od najsmrtonosnijih snajpera američke vojske u Iraku, s velikim brojem potvrđenih i nepotvrđenih ubistava.[10] Kajlovi izveštaji (izveštaje popunjava svaki snajper nakon izvršenog zadatka) prijavljene su višoj komandi.[11] Izdavač HarperCcollins navodi: „Pentagon je zvanično potvrdio više od 150 Kajlovih ubistava (prethodni američki rekord je bio 109). Međutim, Pentagon je odbio da potvrdi tačan broj ubistava ovoj knjizi.”[12]

U svojoj autobiografiji, Kajl je napisao:[11][13]

Dana 8. jula 2016. godine, Američka mornarica je ispravila Kajlov sertifikat o otpuštanju/napuštanju (iz) aktivne vojne službe (engl. DD Form 214, Certificate of Release or Discharge from Active Duty) u vezi s određenim odlikovanjima koji su bili navedeni u njegovom originalnom dokumentu o otpustu.[14] Broj odlikovanja u originalnim otpusnim listovima, koji su mu izdati pri napuštanju službe, podudara se s brojem odlikovanja koje je Kajl naveo u svojoj autobiografiji: dve Srebrne zvezde i pet Bronzanih zvezda. Mornarica je navela da je uočena greška u otpusnim listovima i potom je preinačila dokument i broj Kajlovih odlikovanja od tada je sledeći: jedna Srebrna i četiri Bronzane zvezde.[14]

Oružje uredi

 
Poluautomatski snajper 7.62 NATO Mk 11.

Budući da je bio snajper, Kajla su često pitali o oružju. Tokom obuke, koristio je četiri različite puške kako bi znao koje je oružje najkorisnije u datoj situaciji. Na terenu je koristio sledeća oružja:[12]

  • poluautomatski snajper Mk 11 u kalibru 7.62 NATO (patrola);
  • vodni snajper (engl. Designated Marksman Rifle, DMR) Mk 12 u kalibru 5.56 NATO (gradska patrola);
  • snajper Remington 700/300, kasniji tip klasifikovan kao MK13 Mod 1 u kalibru .300 Winchester Magnum;
  • različite puške u kalibru .338 Lapua Magnum koje se koriste za dalekometno gađanje.

Život u penziji uredi

 
Kajl daje autograme na promociji svoje knjige Američki snajper sa svojom suprugom Tajom (januar 2012).

Kajl je napustio Američku mornaricu 2009. godine i preselio se u Midlotijan u Teksasu sa suprugom Tajom i dvoje dece.[8] Bio je predsednik preduzeća Craft International koja se bavi taktičkom obukom vojnika i pripadnika drugih organizacija za sprovođenje zakona.[15]

Godine 2012, američki izdavač HarperCollins objavio je Kajlovu autobiografiju Američki snajper.[11] U početku, Kajl je oklevao da napiše knjigu, ali se naposletku ipak odlučio za to budući da su tada bili objavljivane i druge knjige o pripadnicima Mornaričkih foka.[16] U svojoj knjizi, Kajl je otvoreno opisao svoja iskustva. O bici za Ramadi, napisao je sledeće: „Sila je odlučila tok bitke. Pobili smo loše momke i doveli vođe za mirovni sto. Tako svet funkcioniše.” Kasnije je Kajl izjavio da ne žali odluku da postane snajper, rekavši: „Morao sam to učiniti kako bih zaštitio marince.”[17]

Američki snajper je 37 nedelja bio na spisku bestselera časopisa Njujork tajms.[18] Nakon objavljivanja knjige, mediji su osporavali određene Kajlove anegdote,[traži se izvor] ali je u suštini njegova priča bila široko prihvaćena. „Priče o njegovom junaštvu na bojnom polju već su bile poznate u svim vidovima oružanih snaga”, napisao je Majkl Dž. Muni, autor biografije o Kajlu.[19]

Kajl je stupio u kontakt sa fondacijom FITCO Cares, neprofitnom organizacijom koja je osnovala Heroes Project kako bi obezbedila besplatnu kućnu opremu za vežbanje, individualne programe, ličnu obuku i obuku za život veteranima sa invaliditetom u potrebi ili onima koji pate od PTSP-a.[20] 13. avgusta 2012, Kajl se pojavio u rijalitiju Stars Earn Stripes, u kojoj se pojavljuju poznate ličnosti koje se uparuju sa specijalcima ili stručnjacima za sprovođenje zakona koji ih uče i obučavaju o oružju i borbi. Tada se Kajl udružio sa glumcem Dinom Kejnom.[21]

Smrt uredi

 
Kajlov nadgrobni spomenik na državnom groblju u Teksasu (avgust 2018).

Dana 2. februara 2013. godine, Kajla i njegovog prijatelja, Čada Litlfilda (35), ubio je Edi Rej Rut na strelištu u okrugu Irat u Teksasu.[22] Kada su ubijeni, Kajl i Litlfild su bili naoružani pištoljima 1911 kalibra .45, ali nijedan od pištolja nije bio bez futrole ili je metal bio ispaljen iz njih, a sigurnosni zatvarači su još uvek bili na mestu. Kajl je ubijen pištoljem kalibra .45, dok je Litlfild pogođen pištoljem SIG Sauer kalibra 9 mm. Oba pištolja pripadala su Kajlu.[23]

Rut je bio dvadesetpetogodišnji veteran Marinskog korpusa SAD iz Lankastera u Teksasu. Kajl i Litlfild su navodno odveli Ruta na poligon u pokušaju da mu pomognu s posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) od kog je bolovao. Rut je takođe najmanje dve godine bio redovni posetilac mentalnih bolnica a dijagnostikovana mu je i šizofrenija.[23] Njegova porodica je takođe rekla da je bolovao od PTSP-a.[16] Na putu do streljane, Kajl je poslao Litlfildu poruku: „Ovaj tip je lud.” Litlfild je odgovorio: „Čuvaj mi leđa”.[24] Četiri meseca kasnije, dok je bio u zatvorskoj ćeliji, Rut je rekao bivšem zameniku šerifa okruga Erat, Džinu Kojlu: „Dok sam se vozio u na zadnjem sedištu kamiona, niko nije hteo da razgovara sa mnom. Samo su me vodili na poligon pa sam ih upucao. Osećam se loše zbog toga, ali nisu hteli da razgovaraju sa mnom. Siguran sam da su mi oprostili.”[23]

Nakon ubistava, Rut je otišao u sestrinu kuću u Midlotijanu i rekao joj šta je uradio. Njegova sestra, Laura Blevins, nazvala je 911 i rekla je hitnoj službi: „Izašli su u streljanu... Potpuno je lud. On je... psihotičan.”[23][25] Lokalna policija je privela osumnjičenog nakon kratke jurnjave auto-putem, koja se završila kada je Rut, koji je pobegao sa mesta događaja u Kajlovom kamionu Ford F-350, udario u policijsku krstaricu u Lankasteru.[25]

Rut je kasnije istog dana optužen po dve tačke za ubistvo i odveden je u zatvor okruga Erat.[26] Njegovo suđenje je trebalo da počne 5. maja 2014. godine, ali je odloženo kako bi se ostavilo više vremena za ispitivanje DNK.[27] Suđenje je počelo 11. februara 2015.[28] Rut je 24. februara 2015. proglašen krivim za ubistvo Kajla i Litlfilda. Porota je presudu vratila nakon manje od tri sata razmatranja. Pošto su tužioci unapred odlučili da ne traže smrtnu kaznu, sudija Džejson Kašon odmah je osudio Ruta na doživotnu kaznu zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta.[29] Rut je zatvoren u Odeljenu za krivično pravo u blizini Palestina.[30]

Kajlu je 11. februara služen parastos na stadionu Kaubojsa u Arlingtonu, a sahranjen je 12. februara 2013. godine na državnom groblju u Ostinu. Stotine ljudi je stajalo pored auto-puta Interstejt 35 kako bi videli povorku i odali poslednju počast Krisu Kajlu.[31][32]

Nagrade i odlikovanja uredi

Mornarica je 14. juna 2016. revidirala listu nagrada Krisa Kajla.[33][34]

Srebrna zvezda uredi

 
Srebrna medalja.


Reference uredi

  1. ^ „Navy lowers medal count for SEAL Chris Kyle”. USA Today. 2016-07-08. Arhivirano iz originala 08. 07. 2016. g. Pristupljeno 2021-08-18. 
  2. ^ „The fatal intersection of Navy SEAL Chris Kyle and the Marine veteran who killed him”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2021-08-19. 
  3. ^ „Suspect Found Guilty in Shooting Death of American Sniper's Chris Kyle”. Us Weekly (na jeziku: engleski). 2015-02-25. Pristupljeno 2021-08-19. 
  4. ^ a b v „Meet the big shot”. New York Post (na jeziku: engleski). 2012-01-01. Pristupljeno 2021-08-18. 
  5. ^ „Professional Bull Riders - Chris Kyle had a love for the cowboy lifestyle”. 2014-01-31. Arhivirano iz originala 31. 01. 2014. g. Pristupljeno 2021-08-18. 
  6. ^ Mooney, Michael J. (2013-04-23). The Life and Legend of Chris Kyle: American Sniper, Navy SEAL (na jeziku: engleski). Little, Brown. ISBN 978-0-316-27823-2. 
  7. ^ a b Military.com (2021-07-08). „Special Operations Forces Profile: Chris Kyle”. Military.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-18. 
  8. ^ a b Kyle, Chris (2012). American sniper : the autobiography of the most lethal sniper in U.S. military history. Scott McEwen, Jim DeFelice (1st izd.). New York: W. Morrow. ISBN 978-0-06-208235-0. OCLC 733224029. 
  9. ^ „'The Devil of Rahmadi' named America's deadliest sniper - Telegraph”. 2012-01-04. Arhivirano iz originala 04. 01. 2012. g. Pristupljeno 2021-08-18. 
  10. ^ „Confirmed kills: A solemn secret for military snipers is becoming a pop-culture hit - U.S. News”. 2013-09-02. Arhivirano iz originala 02. 09. 2013. g. Pristupljeno 2021-08-18. 
  11. ^ a b v Kyle, Chris (2012). American sniper : the autobiography of the most lethal sniper in U.S. military history. Scott McEwen, Jim DeFelice (1st izd.). New York: W. Morrow. ISBN 978-0-06-208235-0. OCLC 733224029. 
  12. ^ a b „American Sniper: The Autobiography of the Most Lethal Sniper in U.S. Military History by Chris Kyle, Jim DeFelice, Scott McEwen”. 2012-01-11. Arhivirano iz originala 11. 01. 2012. g. Pristupljeno 2021-08-18. 
  13. ^ „Chris Kyle: Al-Shaitan of Iraq”. The History Reader (na jeziku: engleski). 2012-03-14. Pristupljeno 2021-08-18. 
  14. ^ a b Crawford, Jamie. "Navy: 'American Sniper' medal count corrected". CNN.
  15. ^ „About Craft International”. 2016-04-20. Arhivirano iz originala 20. 04. 2016. g. Pristupljeno 2021-08-18. 
  16. ^ a b Fernandez, Manny; Schwirtz, Michael (2013-02-03). „Untouchable in Iraq, Ex-Sniper Dies in a Shooting Back Home”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-08-18. 
  17. ^ Metzger, Greg Botelho, Joe Johns and Ted (2013-02-04). „Police: Man accused of killing ex-SEAL said he had PTSD, was hurting”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-18. 
  18. ^ Service, Sarah Pulliam Bailey | Religion News (2015-01-14). „Here's the faith in the 'American Sniper' you won't see in the film”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2021-08-18. 
  19. ^ „The Controversial True Story Behind 'American Sniper'”. Men's Journal (na jeziku: engleski). 2014-12-22. Pristupljeno 2021-08-18. 
  20. ^ www.fitcocares.org http://www.fitcocares.org/. Pristupljeno 2021-08-18.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  21. ^ „Browse "Popular" - NBC.com”. NBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-18. 
  22. ^ „Decorated Navy SEAL Killed in Double Shooting at Gun Range - Fox4News.com | Dallas-Fort Worth News, Weather, Sports”. 2015-04-02. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 2021-08-18. 
  23. ^ a b v g „The fatal intersection of Navy SEAL Chris Kyle and the Marine veteran who killed him”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2021-08-18. 
  24. ^ Chis Kyle's Widow Breaks Down on the Stand and the Chilling Text Message (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-08-19 
  25. ^ a b Beil, Laura (November 5, 2013). The Enemy Within: The Inside Story of Eddie Routh, the Man Accused of Killing Legendary "American Sniper" Chris Kyle. Rodale.
  26. ^ TODAY, Larry Copeland, USA. „Ex-SEAL Chris Kyle remembered after shooting death”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-19. 
  27. ^ „Chris Kyle Murder Trial Delayed”. NBC 5 Dallas-Fort Worth (na jeziku: engleski). 2. 5. 2014. Pristupljeno 2021-08-19. 
  28. ^ Jervis, Rick. „At 'American Sniper' murder trial, a psychosis defense”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-19. 
  29. ^ „Jury Returns Guilty Verdict in 'American Sniper' Trial”. NBC 5 Dallas-Fort Worth (na jeziku: engleski). 24. 2. 2015. Pristupljeno 2021-08-19. 
  30. ^ „TDCJ Offender Details”. 2015-12-27. Arhivirano iz originala 27. 12. 2015. g. Pristupljeno 2021-08-19. 
  31. ^ „Residents Line I-35 To Pay Respects To Slain Navy SEAL”. 2014-12-24. Arhivirano iz originala 24. 12. 2014. g. Pristupljeno 2021-08-19. 
  32. ^ „Details announced for Navy SEAL Chris Kyle's memorial service at Cowboys Stadium | Dallas Morning News”. 2014-12-25. Arhivirano iz originala 25. 12. 2014. g. Pristupljeno 2021-08-19. 
  33. ^ „'American Sniper' Kyle received 2 fewer medals than claimed, U.S. Navy says”. UPI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-19. 
  34. ^ (PDF). 2016-08-03 https://web.archive.org/web/20160803153611/http://ec.militarytimes.com/static/pdfs/Kyle_dd-214_new.pdf. Arhivirano iz originala 03. 08. 2016. g. Pristupljeno 2021-08-19.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Spoljašnje veze uredi

 
Kris Kajl na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крис_Кајл&oldid=26710760”