Krišjanis Karinš

Arturs Krišjanis Karinš (let. Arturs Krišjānis Kariņš; rođen 13. decembra 1964) je letonski lingvista, biznismen i političar. Bio je ministar ekonomije, poslanik Evropskog parlamenta i predsednik Vlade Letonije. Rođen je u Vilmingtonu, u Delaveru, SAD, jer su mu roditelji napustili Letoniju tokom sovjetske okupacije. U mladosti je bio aktivan član američke letonske zajednice.

Krišjanis Karinš
Lični podaci
Datum rođenja	(1964-12-13)13. decembar 1964.
Mesto rođenja	Vilmington, SAD
Državljanstvo	Letonija, Sjedinjene Američke Države
Obrazovanje	Univerzitet Pensilvanije
Zanimanje	lingvista
Politička karijera
Politička stranka	Partija nove ere (2002—2011); Jedinstvo (2011 – )
Mandati Ministar ekonomije Letonske Republike 2. decembar 2004 — 7. april 2006. Predsednik vlade Aigars Kalvitis Prethodnik Juris Lujans Naslednik Algars Štokenbergs Poslanik za Letonsku Republiku Parlamenta Evropske unije 14. jul 2009 — 23. januar 2019. Predsednik Vlade Letonske Republike 23. januar 2019 — 15. septembar 2023. Predsednik Rajmondis Vejonis Prethodnik Maris Kučinskis Naslednik Evika Silinja

Nakon što je diplomirao i doktorirao lingvistiku na Univerzitetu Pensilvanije, on se preselio u Letoniju 1997. i započeo posao sa smrznutim namirnicama. Godine 2002, je pomogao osnivanje Partije nove ere, koja se 2011. godine spojila sa strankom Jedinstvo. Stranka je 2018. godine preimenovana u Novo jedinstvo. U prvoj deceniji 21. veka je bio poslanik Sejma, ministar ekonomije i poslanik Evropskog parlamenta. Nakon parlamentarnih izbora 2018. i napornih pregovora sa većinskim parlamentarnim strankama i nepostizanja dogovora, predsednik Letonije, Rajmondis Vejonis mu je dodelio mandat za sastavljanje nove Vlade. Zakletvu je položio 23. januara 2019. godine, a 11. aprila iste godine je preživeo glasanje o poverenju u Sejmu sa 58 poslanika za i 33 protiv.

Detinjstvo i mladost

Karinš je rođen u Vilmingtonu, SAD u porodici letonskih iseljenika. Njegovi roditelji su pobegli od sovjetske okupacije 1944. godine, prvo u Švedsku, a potom u SAD. Njegov otac Uldis je bio građevinski inženjer i vlasnik nekoliko firmi na američkoj atlantskoj obali. Ima stariju sestru. Njegova porodica je bila aktivna u letonskoj američkoj zajednici (nedeljne posete crkvi, pevanje u letonskom horu i rad u letnjim kampovima). Tokom mladosti je svirao gitaru i bubnjeve sa svojim prijateljima iz Letonije. Obilazili su SAD i svirali na raznim događajima, poput venčanja. Preselio se u Letoniju 1997. godine.

Obrazovanje i poslovna karijera

Nakon završetka srednje škole, Karinš je 1983. godine započeo studije na Letonskoj gimnaziji u Mansteru. Jedan od njegovih učitelja je bio Egils Levits, koji će biti predsednik Letonije od jula 2019. godine. Od 1984. do 1986. je studirao na Koledžu Sent Džons u Anapolisu, a potom je prešao na studije lingvistike na Univerzitetu Pensilvanije gde je diplomirao 2 godine kasnije. Godine 1990, je dobio stipendiju američke vlade za studije ruskog jezika u Sankt Peterburgu, a nakon toga i za studije sociolingvistike na Univerzitetu Letonije. Godine 1996, je doktorirao na Univerzitetu Pensilvanije i specijalizovao automatsko prepoznavanje govora. Nakon toga se preselio u Letoniju. Pošto nije dobio posao nastavnika osnovao je "Laču ledus" kompaniju za proizvodnju i distribuciju leda i smrznute hrane. Na njenom čelu je bio do 2002. godine. Od 1999. do 2000. je bio predsednik kompanije za automobilski i kancelarijski materijal "Formula". U politiku je ušao zbog velikih problema sa letonskom birokratijom pri vođenju njegovih poslova.

Politička karijera

Početkom 21. veka Ejnars Repše je pozvao Karinša da učestvuje u osnivanju Partije nove ere, a Karinš je napisao originalnu platformu ove stranke. Izabran je u Sejm u oktobru 2002. godine, a Partija nove ere je bila najveća parlamentarna stranka. On je bio šef poslaničke grupe i član Odbora za obrazovanje, kulturu i nauku i Ustavnog odbora.

Karinš je predlagan za premijera, kada je početkom 2004. godine Ejnars Repše podneo ostavku, ali je predsednica Letonije Vaira Vejke-Freiberga bila naklonjenija Indulisu Emsisu. Decembra 2004. je postao ministar ekonomije u Vladi Aigarsa Kalvitisa. Dolazio je u sukobe sa premijerom Kalvitisom, pa mu je u jednom trenutku rekao da će ga tužiti zbog zloupotrebe pomoći Evropske unije. Karinš i ministri iz njegove stranke su napustili vladajuću koaliciju 6. aprila 2006. godine. Pola godine kasnije je ponovo izabran u Sejm, a 2018. godine je ostao član stranke nakon preimenovanja u Novo jedinstvo.

U julu 2009. godine je postao član Evropskog parlamenta. Bio je član Odbora za industriju, istraživanje i energetiku i zamenik člana Odbora za ekonomska i monetarna pitanja i zamenik člana Posebne komisije za poreska rešenja i druge mere sličnog učinka. Bio je deo Evropske narodne partije. Postao je i član Grupe za pomirenje evropskih istorija. Godine 2014, je reizabran u Evropski parlament.

U intervjuu od maja 2015. godine se založio da Letonija prihvati izbegličke kvote koje je propisala EU i pomogne u ublažavanju Evropske migrantske krize, ali da EU pomogne Letoniji sa ukrajinskim migrantima.

Nakon dolaska na mesto predsednika Vlade, u Evropskom parlamentu ga je zamenio Aleksej Loskutov.

U aprilu 2018. godine se kandidovao za parlamentarne izbore. Tom prilikom je kritikovao Vladu Marisa Kučinskisa, iako su tri ministra te vlade bili iz Karinšove stranke. Na kraju izbora njegova stranka je osvojila 8 mesta u parlamentu. Kada je postao mandatar obećao je reforme finansijskog sektora i obrazovanja, nove mere u borbi protiv korupcije i ukidanje zelene takse za kompanije. Gradonačelnik Ventspilsa Ajvars Lembergs je tražio da se Karinš odrekne američkog državljanstva. To je Karinš odbio.

Predsednik Vlade

Tokom njegove inauguracije je najavio program od sedam tačaka u kojima je dao prioritet reformi finansijskog sektora, sprovođenju antikorupcijskih mera, reformi obrazovanja koju je započeo Maris Kučinskis, poboljšanju sistema zdravstvene zaštite, ukidanju zelenih taksi, smanjenju administrativnih regiona i rešavanju demografskih problema. U aprilu 2015. godine je podržao predlog za smenu gradonačelnika Rige Nilsa Ušakovsa zbog kršenja zakona.

Potvrdio je da će nastaviti reformu obrazovanja koja se odnosi na reorganizaciju, zatvaranje škola sa malim brojem učenika, obrazovanje na letonskom jeziku i nove standarde zasnovane na takmičenjima. Najavio je da neće povećavati plate prosvetnih radnika, ali zbog blokade i demonstracija prosvetnih sindikata morao je da promeni svoje mišljenje.

Najavio je da će poreski i zdravstveni sistem biti reformisani 2021. godine.

Planirano je i reformisanje administrativne podele tako da se broj opština smanji sa 119 na 35 i da se status grada ukine svima osim glavnom gradu Rigi. U anketi koja je sprovedena pokazalo se da se 98,45% ispitanika protivi ovoj reformi.

Kao i njegovi prethodnici u spoljnoj politici je orijentisan prema Zapadu i smatra da ruske spoljnopolitičke namere treba uzimati sa velikim oprezom. U prvu zvaničnu posetu je otišao 8. februara 2019. godine. Posetio je susednu Estoniju i naglasio važnost bliskih odnosa između letonskog i estonskog naroda.

Prilikom posete Briselu je izjavio da će Letonija održati evroatlantski kurs i da pregovarač za Bregzit Mišel Barnije ima punu podršku njegove vlade. Obratio se i evropskim parlamentarcima i izjavio da ne možemo shvatiti razlog za porast populizma u Evropi. U maju je učestvovao na samitu lidera EU u Rumuniji i tom prilikom je rekao da novi predsednik Evropske komisije mora biti neko od šefova država članica, poput predsednika Francuske Emanuela Makrona ili predsednika Litvanije Dalije Gribauskajte.

Lični život

Krišjanis je u braku sa lekarom opšte medicine Andom Karinom i imaju četvoro dece: Otomarsa Krišjanisa, Karlisa Vilhelmsa, Mara Alesandru i Anu. Poslanik Sejma Aldis Gobzems je zatražio od policije da pokrene istragu protiv Krišjanisa i Ande zbog povezanosti sa pranjem novca i utajom poreza. Policija je saopštila da neće pokretati istragu dok ne bude imala čvrste dokaze.

Krišjanis tečno govori letonski, engleski, nemački i francuski, a služi se i ruskim jezikom.