Википедија

Кромпирова златица

Za druge upotrebe, pogledajte Zlatica (višeznačna odrednica).

Krompirova zlatica ili buba krompirača (lat. Leptinotarsa decemlineata) je insekt iz porodice zlatica[2] ili buba listara[2] (Chrysomelidae), veoma značajan u poljoprivredi kao štetočina krompira. Veličina tela odraslih krompirovih zlatica kreće se do 1 cm, jarko žute (do narandžaste) su boje sa 10 uzdužnih pruga. Ovaj tvrdokrilac je poreklom sa zapada Severne Amerike, sa padina Stenovitih planina.[3]

Krompirova zlatica
Leptinotarsa decemlineata
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Arthropoda
Klasa:
Insecta
Red:
Coleoptera
Podred:
Polyphaga
Porodica:
Chrysomelidae
Rod:
Leptinotarsa
Vrsta:
L. decemlineata
Binomno ime
Leptinotarsa decemlineata
Say, 1824
  centar porekla krompirove zlatice
  sadašnji areal krompirove zlatice
  centar porekla krompira
Sinonimi[1]
  • Doryphora decemlineata Say, 1824
  • Stilodes decemlineata

Taksonomija uredi

 
Leptinotarsa decemlineata odrasli primerak

Krompirovu zlaticu prvi put je primetio Tomas Natal 1811. godine, a zvanično ju je opisao američki entomolog Tomas Sej 1824. godine.[3] Bube su sakupljene u Stenovitim planinama, gde su se hranile bivoljim burom, Solanum rostratum.[4] Rod Leptinotarsa pripisuje se plemenu hrisolmelidne bube Doryphorini (u potporodici Chrysomelinae), koju deli sa pet drugih rodova: Doryphora, Calligrapha, Labidomera, Proseicela, i Zygogramma.[5]

Opis uredi

Odrasle bube su obično 6—11 mm (0,24—0,43 in) dugačke i 3 mm 3 mm (0,12 in) široke. Teške su 50-170 mg.[6] Bube su narandžasto-žute boje sa 10 karakterističnih crnih pruga na nadkrilju. Specifičan naziv decemlineata, što znači 'desetoredna', potiče od ove karakteristike.[4][7] Odrasle bube se, međutim, mogu vizuelno pogrešno poistovetiti sa L. juncta, lažnom krompirovom bubom, koja nije poljoprivredna štetočina. L. juncta takođe ima naizmenične crne i bele trake na leđima, ali jedna od belih traka u centru svakog poklopca krila nedostaje i zamenjena je svetlobraon trakom.[8]

Narandžasto-ružičaste larve imaju veliki stomak sa 9 segmenata, crnu glavu i istaknute oduške, i mogu dostići dužinu do 15 mm (0,59 in) u svom poslednjem stadiju. Larva bube ima četiri stadijuma. Glava ostaje crna tokom ovih faza, ali pronotum menja boju od crne kod larvi prvog i drugog uzrasta do narandžasto-braon ivice u trećem stepenu. Kod larvi četvrtog stepena, oko polovina pronotuma je obojena svetlo braon.[4][9] Ovo pleme se u okviru potfamilije odlikuje okruglim do ovalnim konveksnim telima, koja su obično jarke boje, jednostavnim kandžama koje se odvajaju u osnovi, otvorenim šupljinama iza prokoksa i promenljivim apikalnim segmentom maksilarne palpe.[10][7]

Distribucija uredi

Buba je najverovatnije poreklom iz oblasti između Kolorada i severnog Meksika, a otkrio ju je 1824. Tomas Sej u Stenovitim planinama. Ona je nađena u Severnoj Americi, i u današnje vreme je prisutna u svim američkim državama i provincijama osim Aljaske, Kalifornije, Havaja i Nevade.[4] Ona isto tako sada ima široku rasprostranjenost širom Evrope i Azije,[11] što ukupno sačinjava preko 16 miliona km².[12]

Njena prva povezanost sa biljkom krompira (Solanum tuberosum) nastala je tek oko 1859. godine, kada je počela da uništava useve krompira u regionu Omahe, Nebraska. Njeno širenje ka istoku bilo je brzo, sa prosečnim rastojanjima od 140 km godišnje.[13] Do 1874. stigla je do obale Atlantika.[4] Od 1871. godine američki entomolog Čarls Valentin Rajli upozoravao je Evropljane na mogućnost slučajne zaraze izazvane transportom bube iz Amerike.[13] Od 1875. godine, nekoliko zapadnoevropskih zemalja, uključujući Nemačku, Belgiju, Francusku i Švajcarsku, zabranile su uvoz američkog krompira kako bi izbegle zarazu sa L. decemlineata.[14]

Ove kontrole su se pokazale neefikasnim, jer je buba ubrzo stigla u Evropu. Godine 1877. L. decemlineata je stigla u Ujedinjeno Kraljevstvo i prvi put je zabeležena sa dokova Liverpula, ali se nije ustalila. Došlo je do mnogih daljih izbijanja; vrsta je iskorenjena u Velikoj Britaniji najmanje 163 puta. Poslednja velika epidemija bila je 1976. U Ujedinjenom Kraljevstvu ostaje kao karantinska štetočina koju treba prijaviti i DEFRA je nadgleda kako bi sprečila njeno širenje.[15] Analiza troškova i koristi iz 1981. godine sugeriše da je cena mera korišćenih za uklanjanje L. decemlineata iz Ujedinjenog Kraljevstva bila manja od verovatnih troškova kontrole ako se uspostavi.[16]

Na drugim mestima u Evropi, buba se nastanila u blizini američkih vojnih baza u Bordou tokom ili neposredno nakon Prvog svetskog rata i nastavila da se širi do početka Drugog svetskog rata u Belgiju, Holandiju i Španiju. Populacija se dramatično povećala tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata i proširila se na istok, a buba se sada nalazi na većem delu kontinenta. Posle Drugog svetskog rata, u sovjetskoj okupacionoj zoni Nemačke, skoro polovinu svih krompirovih polja zarazila je buba do 1950. U Istočnoj Nemačkoj su bile poznate kao Amikafer („Jenki bube“) nakon što je vlada tvrdila da su bube ispuštene američkim avionima. U Evropskoj uniji ostaje regulisana (karantinska) štetočina za Republiku Irsku, Balearska ostrva, Kipar, Maltu i južne delove Švedske i Finske. Nije uspostavljena ni u jednoj od ovih država članica, ali može doći do povremenih infestacija kada, na primer, vetar odnese odrasle jedinke iz Rusije u Finsku.[17][18]

Buba ima potencijal da se proširi na umerena područja istočne Azije, Indije, Južne Amerike, Afrike, Novog Zelanda i Australije.[19]

  •  
    Izvorni raspon krompira, i izvorni i sadašnji raspon krompirove zlatice
  •  
    Proširenje opsega krompirove zlatice u Severnoj Americi, 1859–1876
  •  
    Širenje opsega krompirove zlatice u Evropi, 1921–1964.

Životni ciklus uredi

Ženke koloradske zlatice su veoma plodne i sposobne su da polože preko 500 jaja u periodu od 4 do 5 nedelja.[20] Jaja su žuta do narandžasta, i dugačka su oko 1 mm (0,039 in). Obično se deponuju u serijama od oko 30 na donjoj strani listova domaćina. Razvoj svih životnih faza zavisi od temperature. Posle 4–15 dana, iz jaja se izlegu crvenkasto-braon larve sa grbavim leđima i dva reda tamnosmeđih mrlja sa obe strane. Hrane se listovima svojih biljaka domaćina. Larve napreduju kroz četiri različite faze rasta (starosti). Nakon prve faze su oko 1,50 mm (0,059 in) duge, a poslednje (četvrte) 8 mm (0,31 in). Od prvog do trećeg stepena svaki traje oko 2-3 dana; četvrti traje 4–7 dana. Po dostizanju pune veličine, svaka jedinka nakon četvrtog stadijuma provodi nekoliko dana kao predpupa koja se ne hrani, što se može prepoznati po neaktivnosti i svetlijoj obojenosti. Pretkukuljice padaju na tlo i zakopavaju se na dubinu od nekoliko inča, a zatim formira lutku.[4] Za 5 do 10 dana, odrasla buba izlazi da se nahrani i pari. Ova buba tako može da pređe iz jajeta u odraslu jedinku za samo 21 dan.[20] U zavisnosti od temperature, svetlosnih uslova i kvaliteta domaćina, odrasle jedinke mogu ući u dijapauzu i odložiti pojavu do proleća. Zatim se vraćaju svojim biljkama domaćinima da se pare i hrane. Odrasle jedinke koje prezimljuju mogu početi da se pare u roku od 24 sata od prolećnog izlaska.[21] Na nekim lokacijama se mogu pojaviti tri ili više generacija svake vegetacijske sezone.[4]

  •  
    Jaja položena na donju stranu lista
  •  
    Larva prvog stepena nakon izleganja
  •  
    Rani (3.) stadijum larvi
  •  
    Kasni (4.) stadijum larve, pre pupiranja
  •  
    Pupa
  •  
    Odrasla buba nakon nicanja
  •  
    Parenje odraslih buba

Ponašanje i ekologija uredi

Ishrana uredi

L. decemlineata ima jaku vezu sa biljkama iz porodice Solanaceae, posebno sa onima iz roda Solanum. Direktno je povezana sa Solanum cornutum (bivolji-bur), Solanum nigrum (crno velebilje), Solanum melongena (patlidžan), Solanum dulcamara (gorko-slatko velebilje), Solanum luteum (dlakavo velebilje), Solanum tuberosum (krompir) i Solanum elaeagnifolium (srebrolistno velebilje). Povezuju se i sa drugim biljkama iz ove porodice, a to su vrste Solanum lycopersicum (paradajz) i rod Capsicum (biber).[22]

Predatori uredi

 
Coleomegilla maculata napada jaja krompirove zlatice

Najmanje 13 rodova insekata, tri porodice pauka, jedan falangid (Opiliones) i jedna grinja su zabeleženi kao opšti ili specijalizovani predatori različitih stadijuma L. decemlineata. To uključuje površinsku bubu Lebia grandis, kokinelidne bube Coleomegilla maculata i Hippodamia convergens, štitaste bube Perillus bioculatus i Podisus maculiventris, različite vrste mrežokrilaca iz roda Chrysopa, rod ose Polistes i damsel bube iz roda Nabis.[23]

Predatorska površinska buba L. grandis je predator i jaja i larvi L. decemlineata, a njene larve su parazitoidi kukuljica. Odrasla jedinka L. grandis može pojesti do 23 jaja ili 3,3 larve u jednom danu.[24]

U laboratorijskom eksperimentu, Podisus maculiventris je korišćen kao predatorska pretnja za ženske primerke L. decemlineata, što je rezultiralo proizvodnjom neodrživih trofičnih jaja pored održivih; ovaj odgovor na predatora je osigurao da je dostupna dodatna hrana za novoizleženo potomstvo kako bi se povećala njihova stopa preživljavanja. Isti eksperiment je takođe demonstrirao kanibalizam neizleženih jaja od strane novoizleženih larvi L. decemlineata kao antipredatorskog odgovora.[25]

Primeri parazitoida, predatora i patogena u različitim životnim fazama Leptinotarsa decemlineata1
Tip Vrsta Red Napada Lokacija Reference
Parasitoid Chrysomelobia labidomerae Acari Odrasli SAD, Meksiko [26]
Edovum puttleri Hymenoptera Jaja SAD, Meksiko, Kolumbija [27]
Anaphes flavipes Hymenoptera Jaja SAD
Myiopharus aberrans Diptera Jaja SAD
Myiopharus doryphorae Diptera Larva SAD, Kanada
Meigenia mutabilis Diptera Larva Rusija
Megaselia rufipes Diptera Odrasli Nemačka
Heterorhabditis bacteriophora Nematoda Odrasli Kosmopolitno [28]
Heterorhabditis heliothidis Nematoda Odrasli Kosmopolitno
Predator Lebia grandis Coleoptera Jaja, larve, odrasli SAD
Hippodamia convergens Coleoptera Jaja, larve SAD, Meksiko
Euthyrhynchus floridanus Hemiptera Larve SAD [29]
Oplomus dichrous Hemiptera Jaja, larve SAD, Meksiko [30]
Perillus bioculatus Hemiptera Jaja, larve, odrasli SAD, Meksiko, Kanada [31]
Podisus maculiventris Hemiptera Larve SAD [32]
Pselliopus cinctus Hemiptera Larve SAD
Sinea diadema Hemiptera Larve SAD
Stiretrus anchorago Hemiptera Larve SAD, Meksiko
Pathogen Bacillus thuringiensis
subsp. tenebrionis 		Bacillales Larve SAD, Kanada, Evropa
Photorhabdus luminescens Enterobacterales Odrasli, larve Kosmopolitno [33]
Spiroplasma Entomoplasmatales Odrasli, larve Severna Amerika, Evropa [34]
Beauveria bassiana Hypocreales Odrasli, larve SAD [35]

Reference uredi

  1. ^ „Leptinotarsa decemlineata, Colorado Potato Beetle: Synonyms”. Encyclopedia of Life. Pristupljeno 19. 7. 2017. 
  2. ^ a b „Chrysomelidae”. BioRaS. Arhivirano iz originala 06. 03. 2018. g. Pristupljeno 05. 03. 2018. 
  3. ^ a b Say, Thomas (1824). „Descriptions of Coleopterous insects collected in the late expedition to the Rocky Mountains, performed by order of Mr. Calhoun, Secretary of War, under the command of Major Long”. Journal of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 3 (3): 403—462. ; see pp. 453–454: "Doryphora, Illig.: D. 10-lineata".
  4. ^ a b v g d đ e University of Florida (2007). „Featured creatures: Leptinotarsa spp.”. Pristupljeno 2017-03-19. 
  5. ^ „Leaf Beetles - Chrysomelidae - Overview - Encyclopedia of Life”. Encyclopedia of Life (na jeziku: engleski). Biodiversity Heritage Library. Pristupljeno 18. 10. 2017. 
  6. ^ „Colorado Potato Beetle Facts”. 25. 10. 2018. Pristupljeno 2021-02-20. 
  7. ^ a b Boiteau, G.; Le Blanc, J.-P. R. (1992). „Colorado potato beetle LIFE STAGES” (PDF). Agriculture Canada. Pristupljeno 2017-03-23. 
  8. ^ „Species Leptinotarsa juncta - False Potato Beetle - BugGuide.Net”. bugguide.net. Iowa State University. Pristupljeno 18. 10. 2017. 
  9. ^ „Doryphorini”. Encyclopedia of Life. Pristupljeno 2017-05-23. 
  10. ^ Jacques Jr., R. L. (1988). The Potato Beetles: The genus Leptinotarsa in North America. Brill. ISBN 978-0-916846-40-4. 
  11. ^ „Species Leptinotarsa decemlineata - Colorado Potato Beetle”. BugGuide. 2017. Pristupljeno 2017-03-19. 
  12. ^ Weber, D. (2003). „Colorado beetle: pest on the move”. Pesticide Outlook. 14 (6): 256—259. doi:10.1039/b314847p. Arhivirano iz originala 28. 07. 2020. g. Pristupljeno 11. 05. 2022. 
  13. ^ a b Feytaud, J. (1949). La pomme de terre (na jeziku: francuski). Presses universitaires de France. str. 98—104. 
  14. ^ Sorensen, W. C. (1995). Brethren of the net: American entomology, 1840-1880. History of American science and technology series. University of Alabama Press. str. 124–125. ISBN 9780817307554. 
  15. ^ „Invasion history: Leptinotarsa decemlineata, Colorado Beetle”. Non-Native Species Secretariat (DEFRA). 2017. Arhivirano iz originala 28. 07. 2020. g. Pristupljeno 2017-03-20. 
  16. ^ Aitkenhead, P. (1981). „Colorado beetle - recent work in preventing its establishment in Britain”. Bulletin, Organisation Européenne et Méditerranéenne pour la Protection des Plantes. 11 (3): 225—234. doi:10.1111/j.1365-2338.1981.tb01928.x. 
  17. ^ Lehmann, P. „The Colorado potato beetle is the grandmaster of adaptation”. University of Jyväskylä. Arhivirano iz originala 10. 05. 2017. g. Pristupljeno 12. 10. 2017. 
  18. ^ „The Colorado beetle”. Finnish Food Safety Authority. 2016. Arhivirano iz originala 8. 7. 2018. g. Pristupljeno 12. 10. 2017. 
  19. ^ Alyokhin, A. (2009). „Colorado potato beetle management on potatoes: current challenges and future prospects” (PDF). Ur.: Tennant, P.; Benkeblia, N. Potato II. Fruit, Vegetable and Cereal Science and Biotechnology 3 (Special Issue 1). str. 10—19. 
  20. ^ a b Bessin, R. „Colorado Potato Beetle Management”. University of Kentucky College of Agriculture. Pristupljeno 2017-07-11. 
  21. ^ Ferro, D. N.; Alyokhin, A. V.; Tobin, D. B. (1999). „Reproductive status and flight activity of the overwintered Colorado potato beetle”. Entomologia Experimentalis et Applicata. 91 (3): 443—448. S2CID 85300335. doi:10.1046/j.1570-7458.1999.00512.x. 
  22. ^ „Leptinotarsa decemlineata (Say)”. Biological Records Centre -Database of Insects and their Food Plants. Pristupljeno 2017-03-24. 
  23. ^ Hilbeck, A.; Kennedy, G. G. (1996). „Predators Feeding on the Colorado Potato Beetle in Insecticide-Free Plots and Insecticide-Treated Commercial Potato Fields in Eastern North Carolina”. Biological Control. 6 (2): 273—282. doi:10.1006/bcon.1996.0034. 
  24. ^ Weber, D. C.; Rowley, D. L.; Greenstone, M. H.; Athanas, M. M. (2006). „Prey preference and host suitability of the predatory and parasitoid carabid beetle, Lebia grandis, for several species of Leptinotarsa beetles”. Journal of Insect Science. 6 (9): 1—14. PMC 2990295  . PMID 19537994. doi:10.1673/1536-2442(2006)6[1:ppahso]2.0.co;2. 
  25. ^ Tigreros, N.; Norris, R. H.; Wang, E.; Thaler, J. S. (2017). „Maternally induced intraclutch cannibalism: an adaptive response to predation risk?”. Ecology Letters. 20 (4): 487—494. PMID 28295886. doi:10.1111/ele.12752. 
  26. ^ Drummond, F. A.; Casagrande, R. A.; Logan, P. A. (1992). „Impact of the parasite, Chrysomelobia labidomerae Eickwort, on the Colorado potato beetle”. International Journal of Acarology. 18 (2): 107—115. doi:10.1080/01647959208683940. 
  27. ^ Grissell, E. E. (1981). „Edovum puttleri, n.g., n.sp. (Hymenoptera: Eulophidae), an egg parasite of the Colorado potato beetle (Chrysomelidae)”. Proceedings of the Entomological Society of Washington. 83 (4): 790—796. 
  28. ^ Ebrahimi, L.; Niknam, G.; Dunphy, G. B. (2011). „Hemocyte Responses of the Colorado Potato Beetle, Leptinotarsa decemlineata, and the Greater Wax Moth, Galleria mellonella, to the Entomopathogenic Nematodes, Steinernema feltiae and Heterorhabditis bacteriophora”. Journal of Insect Science. 11 (1): 1—13. PMC 3281463  . PMID 21867441. doi:10.1673/031.011.7501. 
  29. ^ Chittenden, F. H. (1911). „On the natural enemies of the Colorado potato beetle”. Bulletin United States Department of Agriculture, Bureau of Entomology. 82: 85—88. 
  30. ^ Drummond, F. A.; Casagrande, R. A.; Groden, E. (1987). „Biology of Oplomus dichrous (Heteroptera: Pentatomidae) and Its Potential to Control Colorado Potato Beetle (Coleoptera: Chrysomelidae)”. Environmental Entomology. 16 (3): 633—638. doi:10.1093/ee/16.3.633. 
  31. ^ Cloutier, C.; Bauduin, F. (1995). „Biological Control of the Colorado Potato Beetle Leptinotarsa Decemlineata (Coleoptera: Chrysomelidae) in Quebec by Augmentative Releases of the Two-Spotted Stinkbug Perillus Bioculatus (Hemiptera: Pentatomidae)”. The Canadian Entomologist. 127 (2): 195—212. doi:10.4039/ent127195-2. 
  32. ^ Richman, D. B.; Mead, F. W.; Fasulo, T. R. „Spined Soldier Bug, Podisus maculiventris (Say)” (PDF). University of Florida, IFAS Extension. Pristupljeno 2017-07-31. 
  33. ^ Blackburn, M. B.; Domek, J. M; Gelman, D. B; Hu, J. S. (2005). „The broadly insecticidal Photorhabdus luminescens toxin complex a (Tca): activity against the Colorado potato beetle, Leptinotarsa decemlineata, and sweet potato whitefly, Bemisia tabaci”. Journal of Insect Science. 5 (1): 32. PMC 1615239  . PMID 17119614. doi:10.1093/jis/5.1.32. 
  34. ^ Breithaupt, J. (4. 11. 2012). „Leptinotarsa decemlineata: Management”. Ecoport. Pristupljeno 2017-07-28. 
  35. ^ Bonnemaison, L. (1961). Les ennemis animaux des plantes cultivées et des forêts, vol. II (na jeziku: francuski). str. 98. 

Spoljašnje veze uredi

 
Vikivrste imaju više informacija o članku Colorado potato beetle.
 
Leptinotarsa decemlineata na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кромпирова_златица&oldid=26502425”