Krstionica Bogorodičine crkve u Montrealu
Krstionica ili baptisterijum Bogorodičine crkve u Montrealu (franc. Baptistère de la basilique Notre-Dame) ja naknadno dograđen prostor, oko 1885. godine, na temeljima stare Bogorodičine crkve iz 17. veka, porušene 1830. godine.[1] Na crkvu se oslanja sa njene prednje desne strane. Susedna prostorija na krstionici, namenjena za čuvanje i pronalaženje zapisa, naknadno je izgrađena između 1888. i 1890. godine.[2]
| Krstionica Bogorodičine crkve u Montrealu | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija |  Montreal, Kvebek,110, rue Notre-Dame Ouest H2Y 1T2 |
| Koordinate | 45° 30′ 31″ S; 73° 33′ 13″ Z / 45.50848° S; 73.55354° Z |
| Status | Verski objekat |
| Svečano otvaranje | 1885. |
| Sagrađena | 1885 |
Kompanije
| |
| Arhitekta | Pjer Luj Moren |
Staus objekta uredi
Objekat je zaštićen u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu Kanade, i odluke koja je na snazi od 19. oktobra 2012. godine, pod brojem 0040-32-8983-03, sa statusom:
Objekat od izuzetnog značaja za kulturnu baštinu Montreala.
Istorija uredi
Odluka o izgradnji krstionica doneta je 1882. godine. Za supervizora i dizajnera projekta određen je arhitekta Pjer Luj Moren (franc. Pierre-Louis Morin), a planove je izradio Viktor Burže (franc. Victor Bourgeau). Prema različitim autorim, izgradnja krstionice okončana je 1882. ili 1883. ili 1884. ili čak 1887. godine (prema anonimnom izvoru).[2]
Godine 1926. sveštenik Olivije Muro angažovao je slikara Oziasa Leduka da dopuni freskodekoraciju krstionice. On je to učinio u periodu od 1927 do 1928. poštujući osnovna načela freskodekoracije koja su vladala 1880-ih. Vitraži na prozorima su naknadno oslikani 1930. godine.[3]
Arhitektura uredi
Krstionica i susedna prostor, naknadno dograđen, međusobno su povezani i oslaljaju se na prednju bočnu fasadu bazilike. Gledano po vertikali, pored prizemnog objekat ima i podrumski deo. Krstionica je, skromnih dimenzija u odnosu na impozantnu veličinu crkve, gledajući sa spoljne strane. Najduži deo spoljašnjeg zida paralelan je sa zidom crkve, dok dve uske kose bočne strane sa prednje i zadnje strane zatvaraju prostoriju sa osmougaonom krstionicom u njenoj unutrašnjosti. Susedna prostorija je jednostavnog pravougaonog oblika. Krovni pokrivač je iz dva dela koja su različitog oblika i visine. Spoljašnji zidovi, sa rustikalnim elementima, izgrađeni su od montrealskog sivog krečnjaka koji je istovetan sa onim na crkvi.
Visoki kameni zid, sa dva velika slomljena luka, dominantan je element kamene plastike na glavnoj fasadi krstionice. Zid između crkve i bogoslovije najverovatnije je izgrađena oko 1850. godine i identičan je sa neogotičkim stilom crkva iz 1820. godine. Fasadni elemenati dodati u postojeći zid obuhvataju dupla drvena vrata i prozore uključujući i deo u sastavu luka. Bočni (drugi) luk ograničava kapiju od kovanog gvožđa kroz koju je omogućen pristup podrumskom delu i lokalnom službenom prolazu između crkve i bogoslovije.
Pristup unutrašnjosti krstionice moguć je samo kroz glavni ulaz krstionice koji se nalazi unutar bazilika. Dok je na prelazu u 21. vek, kroz masivna vrata sa spoljašnje strane objekta omogućen samo pristup suvenirnici koja iakao još uvek postoji unutrašnja veza između dve prostorije, nije fizički povezana sa krstionicom,
Unutrašnjost krstionice ima oblik izduženog osmougaonika sa plafonom iz osam celina. U centralnom delu nalazi se krstionica od belog mermera sa je opšivima od pozlaćenog bakra, u gotičkom stilu. Drveni nameštaj je od orahovine. Bogata freskotekoracija je delo Oziasa Leduka, koji je sa pozlatom i različitim bojama ispoštovao sve elemente dekorativne gotičke tradicije iz devetnaestog veka.
Namena krstionice u 21. veku uredi
U 21. veku krstionice je zadržala svoju osnovnu namenu, mada se u jednom periodu koristila kao sakristija (riznica za crkvene predmete i pripremna soba za bogoslužbeni obred), isključivo se koristi kao krstionica. Druga susedna prostorija, koja je više puta je menjala funkciju i namenu, danas služi za prodaju suvenira u modernizovanom okruženju Montreala.[2]
Izvori uredi
- ^ Toker, Franklin (1991). The Church of Notre-Dame in Montreal: An Architectural History (2nd ed.). Montreal: McGill-Queen's University Press. pp. 37–39. ISBN 978-0-7735-0848-4.
- ^ a b v „Vieux-Montréal – Fiche d'un bâtiment : Baptistère de la basilique Notre-Dame et local du parvis”. www.vieux.montreal.qc.ca. Pristupljeno 2023-12-28.
- ^ „Vieux-Montréal -- Fiche d'un ensemble :”. www.vieux.montreal.qc.ca. Pristupljeno 2023-12-28.
Literatura uredi
- Brodeur, Mario (dir.), Basilique Notre-Dame de Montréal, Montréal, Les Éditions de la Fabrique de la paroisse Notre-Dame de Montréal, 2009, 213.
- Deslandres, Dominique, John A. Dickinson et Ollivier Hubert (dir.), Les Sulpiciens de Montréal : une histoire de pouvoir et de discrétion, 1657-2007, Montréal, Fides, (2007). str. 564-571.
- Maurault, Olivier, La Paroisse : histoire de l'Église Notre-Dame de Montréal, Montréal, Thérien Frères Limitée, 1957 [première édition en 1929], 240.
- Ostiguy, Jean-René, « Étude des dessins préparatoires à la décoration du baptistère de l'église Notre-Dame de Montréal », Bulletin de la Galerie nationale du Canada, 15 (1970). str. 1.-39.
- Toker, Franklin K.B.S. et Jean-Paul Partensky, L'Église Notre-Dame de Montréal, son architecture, son passé, Ville LaSalle, Hurtubise HMH, 1981, 302 p.
- Trudel, Jean, Du passé au présent: la chapelle Notre-Dame du Sacré-Coeur de la basilique Notre-Dame de Montréal, Montréal, Les Éditions de la Fabrique de la paroisse Notre-Dame de Montréal, 2009, 58 p.
- Trudel, Jean, Basilique Notre-Dame de Montréal /Basilica, Montréal, [Fabrique de la paroisse Notre-Dame de Montréal], 2008, 63 p.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Krstionica Bogorodičine crkve u Montrealu na Vikimedijinoj ostavi
- (jezik: engleski) Bazilika Notr Dam u Montrealu
- (jezik: engleski) Istorijska mesta u Kanadi - Rimokatolička Bogorodičina crkva u Montrealu