Kruška
Kruška (Pyrus) je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2–12 cm). Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije.
| Kruška | |
|---|---|
| |
| Plod kruške | |
| |
| Evropska kruška, grana sa dve kruške | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Rosales |
| Porodica: | Rosaceae |
| Potpleme: | Malinae |
| Rod: | Pyrus L. |
| Vrste | |
|
Između 23 i 38 vrsta | |
„Divlje“ vrste roda Pyrus mogu hibridizovati, slično ostalim rodovima u potfamiliji jabuka (Maloideae), ali se prirodni areali ovih vrsta ne preklapaju i time je pojava hibridizacije bila sprečena. Sa neolitskim širenjem poljoprivrede, ljudi veštački dovode u kontakt „divlje“ vrste i počinju domestifikaciju. Postoje dva naziva za domestifikovane (domaće) kruške - Pyrus communis (evropska) i Pyrus pyrifolia (dalekoistočna).
Ove dve vrste (i njihovi kultivari) nastale su kroz dva nezavisna procesa domestifikacije, pre 500. p. n. e. Neki kultivari evropske domaće kruške su možda nastali hibridizacijom P. communis sa vrstom P. reqelii.
Od krušaka se pravi i vrlo kvalitetna rakija - kruška (kruškovača), a najpoznatija kruškova rakija je od sorte viljamovke. Osim za rakiju, kruške se koriste i za pripremu kompota, džemova, pekmeza, slatka, kao i dodatak za razne voćne kolače i torte.
Kruška u narodnim verovanjima uredi
U srpskom narodnom predanju kruška je smatrana za „zlo drvo“ i drvo zlih demona. Prema verovanju ispod starih krušaka se skupljaju đavoli, demoni i veštice. Takođe se verovalo da na krušku pada ala koja satire grožđe po vinogradima kao i da se na njoj može naći i smrt. U nekim srpskim narodnim običajima na divljoj kruški se ostavlja žrtva za čumu, kada se ona magijski tera iz sela.[1]
Međutim u nekim krajevima kruška ima i bolje ugled u narodu. Tako se u okolini Đevđelije narod na drugi dan Vaskrsa skupljao i sa sveštenikom išao do stare kruške koju je sveštenik pričešćivao. Ovaj čin predstavlja simboličnu žrtvu krušci.[1]
U srpskom narodnom predanju kruška se takođe koristila za magijsko odstranjivanje bolesti. Takođe se kruška često prinosila kao dar dušama mrtvih. U nekim krajevima tokom praznika na krstove pokojnika njihovi rođaci stavljaju kruške. U srpskom jeziku postoji dosta topografskih naziva koji su izvedeni od reči kruška. Mnogi su nastali od jedne, konkretne kruške, a deo tih naziva ima poreklo od neke zle, „senovite“ kruške.[1]
U srpskom jeziku postoji izreka „Kao da je pao sa kruške“ kojom se kazuje da je neko zbunjen, glup ili blesav. Ova izreka se vezuje za ljude koji su se peli na krušku pa su se našli u društvu veštica i demona i onda pali sa drveta.[2]
Vrste uredi
Postoji između 23 i 38 vrsta:
Kultivacija uredi
Prema podacima Severozapadnog biroa za kruške, oko 3000 kruškinih varijeteta se uzgaja širom sveta.[3] Kruške se normalno razmnožavaju kalemljenjem izabranog varijeteta na podlogu, koja može da bude sorta kruške ili dunje. Osnove od dunje proizvode manje drveće, što je često poželjno u komercijalnim voćnjacima ili domaćim vrtovima. Za nove varijetete cvetovi se mogu ukršatati radi prezerviranja ili kombinovanja poželjenih svojstava. Plod kruške se formira na ograncima, koji se javljaju na izdancima starijim od jedne godine.[4]
Tri vrste sačinjavaju veliku većinu jestive produkcije ovog voća, evropska kruška Pyrus communis subsp. communis koja se kultivira uglavnom u Evropi i Severnoj Americi, kineska bela kruška (bej li) Pyrus × bretschneideri, i „naši” kruška Pyrus pyrifolia (takođe poznata kao azijska kruška ili jabučna kruška), obe od kojih se uzgajaju uglavnom u istočnoj Aziji. Postoje hiljade kultivara ove tri vrste. Vrsta koja se uzgaja u zapadnoj Kini, P. sinkiangensis, i ona uzgajana u južnoj Kini i južnoj Aziji, P. pashia, koriste se u manjoj meri.
Druge vrste se koriste kao podloge za evropske i azijske kruške i kao ornamentalno drveće. Drvo kruške je gustozrno i barem u prošlosti je korišteno kao specijalizovana drvena građa za fini nameštaj i izradu blokova za drvoreze. Mandžurska i usurska kruška, Pyrus ussuriensis (koja proizvodi neukusno voće) je bila ukrštena sa vrstom Pyrus communis radi uzgoja tvrđih sorti krušaka. Bradfordova kruška (Pyrus calleryana, Bradford) je posebno široko zastupljena u Severnoj Americi. Ona se koristi kao ornamentalno drveće, i kao osnova otporna na palež za voćnjake vrste Pyrus communis. Kruška vrbinog lišća (Pyrus salicifolia) se uzgaja zbog njenog atraktivnog, vitkog, gusto srebrnastog lišća.
Kultivari uredi
Kraljevsko hortikulturno društvo je dodelilo nagradu za zasluge u vrtu sledećim kultivarima:-[5]
Čisto dekorativni kultivar P. salicifolia (pendula), sa visećim granama i srebrnastim listovima, isto tako je nagrađen.[13]
Proizvodnja krušaka uredi
| Pet najvećih proizvođača u 2013. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Država | Proizvodnja (u tonama) | Napomena | ||
 Kina |
17.300.751 | |||
 SAD |
795.557 | |||
 Italija |
743.029 | |||
 Argentina |
722.324 | |||
 Turska |
461.826 | |||
| Svet | 25.203.754 | [A] | ||
| Bez simbola = zvanični podatak, P = FAO procena, A = zvanični, poluzvanični podaci ili procena.FAOSTAT | ||||
Skladištenje uredi
Kruške se mogu čuvati na sobnoj temperaturi dok ne sazru.[14] Kruške su zrele kada se meso ploda može zgnječiti blagim pritiskom.[14] Zrele kruške se optimalno skladište u hladnjaku, nepokrivene u jednom sloju, gde imaju rok trajanja od 2 do 3 dana.[14]
Upotreba uredi
Kruške se konzumiraju sveže, konzervirane, kao sok, i sušene. Sok se može koristiti u želeima i džemovima, obično u kombinaciji sa drugim voćem, uključujući bobice. Fermentisani sok od kruške se naziva peri ili kruškovača, i pravi se na način sličan načinu na koji se pravi jabukovača od jabuka.
Kruške dozrevaju na sobnoj temperaturi. One brže dozrevaju ako se stave pored banana u posudi sa voćem.[15] Hlađenje usporava dalje sazrevanje. Prema podacima Severozapadnog biroa za kruške[16] o sazrevanju i ocenjivanju zrelosti: mada se boja kože bartlet krušaka menja iz zelene u žutu pri sazrevanju, većina varijeteta manifestuje malu promenu boje pri sazrevanju. Kruške sazrevaju od unutra ka spoljašnjosti, i stoga je najbolji način da se oceni zrelost da se „proveri vrat”: primeni se lagan pritisak palcem na vrat ili trepeljčin kraj kruške. Ako potone pri blagom pritisku, onda je kruška zrela, slatka i sočna. Ako je vrat čvrst, kruške je neophodno ostaviti na sobnoj temperaturi i vršiti dnevne provere zrelosti.[17]
Kulinarska ili kuvana kruška je zelena ali suva i tvrda, a jedino je jestiva nakon nekoliko sati kuvanja. Dva holandska kultivara su Gizer Vildeman (slatka sorta) i Sent Remi (blago kisela).[18]
Drvo kruške je jedan od poželjnih materijala u proizvodnji visokokvalitetnih drvenih instrumenata i nameštaja, i korišteno je za pravljenje rezbarenih blokova u vidu drvoreza. Koristi se i za druge oblike rezbarenja, a i kao ogrevno drvo pri čemu proizvodi aromatični dim koji se može koristiti za sušenje mesa ili duvana. Drvo kruške je cenjeni materijal za izradu kuhinjskih kašika, varjača i mešalica, jer ne kontaminira hranu bojom, ukusom ili mirisom, i otporno je na savijanje i prskanje uprkos višestrukih ciklusa natapanja i sušenja. Linkoln[19] opisuje ovaj materijala kao „prilično tvrdo, vrlo stabilno drvo ... (koristi se za) rezbarenje ... kvačice, ručke za kišobrane, merne instrumente kao što su setovi kvadrata i T-kvadrati ... rekorderi ... violinske i gitarske vratove i klavirske tipke ... dekorativno furniranje”. Drvo kruške je preferentno drvo za arhitektonske lenjire zato što se ne uvija. Ono je slično srodnom jabukovom drvetu (Malus domestica) i koristi se za mnoštvo sličnih namena.[19]
Ishrana uredi
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 239 kJ (57 kcal) |
15,23 g | |
| Šećeri | 9,75 g |
| Prehrambena vlakna | 3,1 g |
0,14 g | |
0,36 g | |
| Vitamini | |
| Tiamin (B1) | (1%) 0,012 mg |
| Riboflavin (B2) | (2%) 0,026 mg |
| Niacin (B3) | (1%) 0,161 mg |
| Vitamin B5 | (1%) 0,049 mg |
| Vitamin B6 | (2%) 0,029 mg |
| Folat (B9) | (2%) 7 μg |
| Holin | (1%) 5,1 mg |
| Vitamin C | (5%) 4,3 mg |
| Vitamin E | (1%) 0,12 mg |
| Vitamin K | (4%) 4,4 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (1%) 9 mg |
| Gvožđe | (1%) 0,18 mg |
| Magnezijum | (2%) 7 mg |
| Mangan | (2%) 0,048 mg |
| Fosfor | (2%) 12 mg |
| Kalijum | (2%) 116 mg |
| Natrijum | (0%) 1 mg |
| Cink | (1%) 0,1 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 84 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
Sirova kruška je 84% voda, 15% ugljeni hidrati i sadrži zanemarljive količine proteina i masti (pogledajte tabelu). Kruška u serviranju od 100 g pruža 15 grama ugljenih hidrata, zanemarljivu količinu masti i proteina, i 57 kalorija. Ona je umereni izvor prehrambenih vlakana i ne sadrži druge esencijalne nutrijente u znatnim količinama (tabela, USDA nacionalne baze podataka nutrijenata).
Galerija uredi
-
Kruške kuvane u crnom vinu -
Kruška u boci kruškine Vode života
Reference uredi
- ^ a b v REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANjA O BILjKAMA, Veselin Čajkanović, str. 68
- ^ „DNEVNO. RS Zašto se kaže 'pasti s kruške'?”. Arhivirano iz originala 8. 6. 2014. g. Pristupljeno 15. 5. 2014.
- ^ „Pear Varieties”. Usapears.com. Arhivirano iz originala 25. 06. 2014. g. Pristupljeno 9. 8. 2014.
- ^ Baker, Harry (1992). RHS Fruit. str. 100-101. ISBN 978-1-85732-905-6.
- ^ „AGM Plants” (PDF).
- ^ „RHS Plant Selector Pyrus communis 'Beth' (D) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Arhivirano iz originala 09. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 3. 2013.
- ^ „RHS Plantfinder - Pyrus communis 'Beurré Hardy'”. Pristupljeno 23. 9. 2018.
- ^ „RHS Plantfinder - Pyrus communis 'Beurré Superfin'”. Pristupljeno 23. 9. 2018.
- ^ „RHS Plant Selector Pyrus communis 'Concorde' PBR (D) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Arhivirano iz originala 09. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 3. 2013.
- ^ „RHS Plant Selector Pyrus communis 'Conference' (D) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Arhivirano iz originala 09. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 3. 2013.
- ^ „RHS Plantfinder - Pyrus communis ‘Doyenne du Comice’”. Pristupljeno 23. 9. 2018.
- ^ „RHS Plant Selector Pyrus communis 'Joséphine de Malines' (D) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Arhivirano iz originala 09. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 3. 2013.
- ^ „RHS Plantfinder - Pyrus salicifolia ‘Pendula’”. Pristupljeno 23. 9. 2018.
- ^ a b v Canadian Produce Marketing Association > Home Storage Guide for Fresh Fruits & Vegetables. cpma.ca
- ^ Scott, Judy & Sugar, David (2011). „Pears can be ripened to perfection”. extension.oregonstate.edu. Pristupljeno 30. 8. 2011.
- ^ Pear Bureau Northwest
- ^ „Pear Bureau Northwest”. Usapears.org. Arhivirano iz originala 10. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 3. 2013.
- ^ Koene, A. (2005). Food Shopper's Guide to Holland: A Comprehensive Review of the Finest Local and International Food Products in the Dutch Marketplace. Eburon Uitgeverij B.V. str. 79. ISBN 978-90-5972-092-3.
- ^ a b Lincoln, William (207). World Woods in Color. Fresno, California, USA: Linden Publishing Co. Inc. str. 33, 207. ISBN 978-0-941936-20-0.
Literatura uredi
- Lincoln, William (207). World Woods in Color. Fresno, California, USA: Linden Publishing Co. Inc. str. 33, 207. ISBN 978-0-941936-20-0.
- Baker, Harry (1992). RHS Fruit. str. 100-101. ISBN 978-1-85732-905-6.
- Koene, A. (2005). Food Shopper's Guide to Holland: A Comprehensive Review of the Finest Local and International Food Products in the Dutch Marketplace. Eburon Uitgeverij B.V. str. 79. ISBN 978-90-5972-092-3.
- Morgan, Joan (2015). The Book of Pears: The Definitive History and Guide to Over 500 Varieties. Chelsea Green Publishing. ISBN 978-1603586665.
