Ksenija Zečević

Ksenija Zečević (Zadar, 16. februar 1956 — Beograd, 21. novembar 2006) bila je srpska kompozitorka i pijanistkinja, poznata po komponovanju filmske i dramske muzike, kao i ikona umetničkog Beograda osamdesetih godina prošlog veka.

Ksenija Zečević
Ksenija Zečević, Foto: Miroslav Predojević
Lični podaci
Datum rođenja	(1956-02-16)16. februar 1956.
Mesto rođenja	Zadar, FNR Jugoslavija
Datum smrti	21. novembar 2006.(2006-11-21) (50 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija

Život i rad

Rođena je od majke Italijanke i oca Crnogorca. Kse­ni­ji­na maj­ka po­re­klom je iz italijanske po­ro­di­ce Ger­ge­ta Bor­ge­zi ko­ja se ge­ne­ra­ci­ja­ma op­se­siv­no ba­vi­la mu­zi­kom. De­da po maj­ci, koji je kao antifašista ubi­jen u lo­go­ru Dahau, imao je obi­čaj da oku­pi de­cu te­ra­ju­ći ih da u če­ti­ri gla­sa pe­va­ju hor­ske de­o­ni­ce iz Verdi­je­vih ope­ra.

Diplomirala je i magistrirala na klavirskom odseku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi Olge Mihajlović, a kompoziciju je studirala u klasi Enrika Josifa. Počela je u najranijoj mladosti da se bavi muzikom, a prve kompozicije napisala je već sa pet godina. Tokom svoje karijere, najčešće je pisala muziku za film, pozorište i televiziju, a najznačajniji deo opusa predstavljaju vokalno-instrumentalna i vokalna dela, zatim instrumentalna (Knjiga tajni, Sonata za klavir, San za violinu) i kamerna (Gudački kvartet, Svita za flautu i klavir). Težila je stvaranju integralnog dela, a takve težnje izrazila je u velikim formama oratorijumskog tipa: Rekvijemu za kraj 20. vijeka, Koncertu za klavir, hor i orkestar, Molitvi za žrtve banjičkog logora, Kantati za strijeljane u Kragujevcu, Triptihu, Prahu, posebno u Rekvijemu za dedu Ferdinanda Gergetu stradalom u nacističkom logoru Dahau. Njeno poslednje delo je Rekvijem za Nikolu Teslu. Osvojila je veliki broj nagrada i priznanja, a sarađivala je sa najvećim rediteljima i pozorišnim kućama u zemlji. Kratko vreme radila je kao asistent na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i kao umetnički direktor Pozorišta na Terazijama.

Kse­ni­ja je ka­sni­je se­be obič­no de­fi­ni­sa­la kao ne­kog ko je pro­ma­šio ce­lo sto­le­će, i ko pri­pa­da Ver­di­je­voj i Pučini­je­oj kul­tu­ri sa kra­ja 19. ve­ka, te da „ni­kad ni­je op­šti­la sa Tur­ci­ma“, kao oni ko­ji su do­pu­sti­li pot­pu­ni upliv islam­skog me­lo­sa i ra­za­ra­nje kul­tur­nog ko­da srp­skog na­ro­da.

Svoju muzičku karijeru provela je u Beogradu, gde je i umrla 21. novembra 2006. godine.

Muzika za filmove

• 1980 - Dani od snova
• 1982 - Daleko nebo
• 1983 - Timočka buna
• 1988 - Neka čudna zemlja
• 1989 - Atoski vrtovi - preobraženje
• 1993 - Bolje od bekstva
• 1994 - Goli život
• 1997 - Ptice koje ne polete

Spoljašnje veze

• Ksenija Zecevic na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Muzika za filmove (filmovi.com)
• Muzika u filmovima (www.balkanmedia.com)
• Novosti o Kseniji Zečević
• Politika o Kseniji Zečević