Kula u Helsingborgu
Kula (Kärnan) (Swedish pronunciation: [ˈɕӕːɳan] ; dan. Kernen, oba doslovno Jezgro) je srednjovekovni toranj u Helsingborgu, Skanija, na jugu Švedske. To je jedini deo preostale veće danske tvrđave koja je, zajedno sa tvrđavom Kronborg na suprotnoj strani Eresunda, kontrolisala ulaz između Kattegata i Eresunda i dalje na jug Baltičkog mora. [1]
| Kula u Helsingborgu | |
|---|---|
 Kula u Helsingborgu | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Helsingborg, Švedska |
| Vrsta spomenika | kula, muzej |
| Vreme nastanka | izgrađena u 14. veku |
.jpg)
Istorija uredi
Poreklo tvrđave u Helsingborgu je sporno, ali danska legenda njeno poreklo vezuje za vladavinu legendarnog kralja Fróði-ja. Međutim, ova legenda nije potkrepljena arheološkim dokazima. Dendrohronološko datiranje pokazalo je da je kula izgrađena 1310-ih godina, kada je danski kralj Erik VI bio kralj Danske. Smatrana je najvažnijom tvrđavom u Danskoj i bila je sastavni deo osiguranja kontrole nad tesnacem između Skanije i Selanda.
.jpg)
Predat je Švedskoj zajedno sa ostatkom Skonelanda kao deo Roskildskog sporazuma 1658. Danske snage tvrđavu su zauzele 1676. godine tokom Švedsko-brandenburškog rata, a njeno zauzimanje proslavile su postavljanjem gigantske zastave Danske na kuli. Ovu zastavu je kasnije uzela švedska vojska i čuva se u Muzeju vojske (Armémuseum) u Stokholmu. Tvrđava se vratila pod švedsku kontrolu Ugovorom iz Lunda 1679. Karl XI od Švedske naredio je da se veći deo tvrđave uništi u strahu da je previše izložena napadu Danske. Jedino što je sačuvano za potomstvo bilo je staro srednjovekovno jezgro kule. Kula je i dalje služila kao orijentir za plovidbu kroz Eresund, a brodovi koji su prolazili pored Oresunda imali su dužnost da pozdrave švedsku zastavu.
Izgled tvrđave uredi
Kula, simbol Helsingborga, bivša kula tvrđave, visoka je 35 metara. Nalazi se u gradskom parku Slotshagen na visoravni Landborgen iznad starog grada i ostatak je nekada moćne tvrđave.
Dolazeći iz grada, kuli prilazite preko monumentalnog stepeništa koje povezuje veliki trg Stortorget sa parkom oko kule. Sama kula ima spiralno stepenište u bočno postavljenom stepeništu.
Kula je bila rezidencijalni toranj nekadašnje danske tvrđave i često rezidencija danskih kraljeva. Zidovi kule su debljine do 4,5 metra i zajedno sa ostalim objektima tvrđave bili su ograđeni odbrambenim zidom prečnika 500 metara. Kraljevske sobe nalazile su se u gornjem delu kule, a do njih se moglo doći samo pokretnim mostom koji je vodio od trećeg sprata do zida. Spoljni prsten imao je ukupno 14 polukružnih odbrambenih kula, a takođe je bio okružen do 15 metara dubokim rovom. Jedini pristup tvrđavi bio je pokretnim mostom na jugu kompleksa, koji je bio dodatno osiguran.[2]
Restauracija uredi
Dvorac je obnovljen počev od 1893–94, po uputstvima Oskara Ferdinanda Trapa, švedskog biznismena i inženjera (1847–1916). Arhitekta za restauraciju bio je Josef Alfred Helerstrom (1863–1931), gradski arhitekta Helsingborga od 1903. do 1928. Cilj restauracije bio je vratiti, koliko je to moguće, izgled koji je struktura imala na osnovu najstarije poznate srednjovekovne ilustracije. Krenelacija zgrade potiče iz ovih popravki.
-
Helsingborg u 16. veku -
Pogled na presek kule -
Kula kao ruševina pre popravki 1893-1894 -
Model zamka Helsingborg
Kula danas uredi
Na prvom spratu, na visini od 8 m nalaze se prostorije za osoblje. Ovde postoji i peć, za koju se priča da je kuvala za radnike u tornju, a možda čak i za povremene posetioce. Dim iz vatre dizao se ravno u genijalan dimni prolaz koji se spajao sa većim kanalom dalje uz kulu. Jedna od niša je verovatno služila kao spavaća soba za razne čuvare, kuvare i drugo osoblje. Na ovom spratu takođe počinju stepenice koje se spiralno penju. Nalaze se unutar potpuno odvojenog tornja koji povezuje različite spratove.
.jpg)
Drugi sprat, na visini od 14 m, služio je povremeno kao mesto za noćenje zakasnelog srednjovekovnog izaslanika, ili nekoga kome je dodeljena audijencija kod gradonačelnika, ali je stigao van radnog vremena i zato je morao da sačeka do sledećeg dana. Ovde su ulazi u jednu od malih niša u kojima je bilo mesta za krevet, gde može da se zatvori i spava. Severna niša je takođe bila luksuzno opremljena sopstvenim toaletom.
Treći sprat, na 20 m, bio je ne samo apsolutno središte kule i zamka, već i čitave Danske u vreme kada su neki kraljevi tu boravili. Prvobitno su izgrađena dva sprata, ali verovatno je požar tokom 14. veka iznudio dizajn koji se sada vidi sa jednom ogromnom salom sa najmanje visokim plafonima. Naravno, upravnik kule i zamka imao je svoj toalet, danas nažalost nedostupan posetiocima. Ovde su i ostaci još jedne ekskluzivnosti, minijaturne kapele.
Četvrti sprat, na 26 m, je nekada imao dva sprata. Tavanica je jedno vreme bila opremljena prelepim svodom, približno u istom stilu kao na donjem spratu. Ali tokom 17. veka izvršena je modernizacija stare srednjovekovne kule. Budući da je krovna terasa u to vreme bila neposredno iznad četvrtog sprata, krov kule je trebalo znatno ojačati jer su četiri velika i moćna topa bila strateški postavljena na krov. Da bi sprečili probijanje i propadanje teških komada, plafon je ojačan slojevima cigle.
Na 35 m nalazi se krovna terasa, da stražari vide stvari koje se ne mogu videti sa zemlje. Između 1429. i 1857. godine, brodovi koji su plovili i ignorisali plaćanje Oresund putarine u Helsingeru, mogli su se otkriti sa vrha kule. Neprijateljski brodovi na horizontu takođe su mogli biti primećeni na vreme. Ista stvar sa pogledom na kopno - sa vrha kule mogli su se videti pristupni seoski putevi.[3]
Danas se sa kule pruža predivan pogled na Eresund i grad Helsingborg sa okolinom.
Podizanje zastave uredi
Kula održava tradiciju podizanja zastave na kuli određenih dana u godini (Nova godina, Uskrs, 1. maj, Duhovi, Studenstski dan, Božić, imendani članova kraljevske porodice i dr.) ali se podiže i danska zastava, 5. juna - dan osnivanja Danske, Nordijska zastava - 17. juna, Kalmarska unija, i zastava grada Helsingborga, 21. maja, dan osnivanja grada 1085.[4]
U popularnoj kulturi uredi
- Kärnan ima tobogan na bazi svog izgleda, "Der Schwur des Kärnan", u Hansa-Parku u Zirksdorfu, Šlezvig-Holštajn, Nemačka.
Reference uredi
- ^ Kärnan (Helsingborg.se)
- ^ „Kärnan”. guidebook-sweden.com. Pristupljeno 28. 11. 2020.
- ^ „Kärnan”. karnan.se. Pristupljeno 28. 11. 2020.
- ^ „Flaggdagar på Kärnan”. karnan.se. Pristupljeno 28. 11. 2020.
Ostali izvori uredi
- Eriksson, Torkel (1993) Castrum nostrum Helsingburgh: Erik Menved und Schloss Helsingborg in Castella maris Baltici (Stockholm: Almqvist & Wiksell International) ISBN 91-22-01566-3
- Eriksson, Torkel (1994) En ruin försvinner : Kärnan i Helsingborg 1880-1894 (Helsingborg: Helsingborgs museiförening) ISBN 91-87274-10-8
- Johannesson, Gösta (1980) Helsingborg : Stad i 900 år (Stockholm: AWE/Geber) ISBN 91-20-06249-4