Kurt Majer

Kurt „Pancermajer“ Majer (nem. Kurt "Panzermeyer" Meyer; Jerkshajm, 23. decembar 1910 — Hagen, 23. decembar 1961) je bio nemački SS-Brigadenführer (ekvivalent general-major) i drugi komandant 12. SS oklopne divizije „Hitlerjugend“ koja je pod njegovom komandom stekla izuzetnu slavu.

Kurt Majer
Kurt Majer
Lični podaci
Datum rođenja	(1910-12-23)23. decembar 1910.
Mesto rođenja	Jerkshajm, Nemačko carstvo
Datum smrti	23. decembar 1961.(1961-12-23) (51 god.)
Mesto smrti	Hagen, Zapadna Nemačka

Rani period

Kurt Adolf Vilhelm Majer je rođen 23. decembra 1910. u Jerkshajmu. Otac mu se bavio farmerstvom do početka Prvog svetskog rata kada je mobilisan. U ratu je dostigao čin stariji vodnik, ali umire od rana koje zadobija u jednoj bici.

Po završetku škole Majer je neko vreme radio na farmi, a kasnije kao rudar do 1. oktobra 1929. godine kada je prešao na službu u policiji u Meklenburgu. U NSDAP se učlanio 1. septembra 1930, a član SS-a postao je 15. oktobra 1931. godine gde je dodeljen 22. jurišnom odredu u Šverinu. Dana, 15. maja 1934. godine je premešten u „Telesnu gardu Adolfa Hitlera“, a septembra 1936. godine dobija čin SS-Obersturmführer (ekvivalent potporučnik) i postaje komandir 14. protivtenkovske čete (Panzerabwehr).

Drugi svetski rat

Poljska i Francuska kampanja

Kurt Majer je komandovao 14. protivtenkovskom četom u vreme napada na Poljsku do 7. septembra 1939. godine kada je ranjen kuršumom u rame. Već 25. septembra je odlikovan Gvozdenim krstom II. reda. Dana, 1. oktobra 1939. godine preuzima komandu nad 15. motorizovanom četom (Kradschützenkompanie) sa kojom je učestvovao u napadu na Francusku. Komandiri prvog i drugog voda u četi, bili su Hugo Kras i Maks Vjunše. Kurt Majer je 31. maja 1940. godine odlikovan Gvozdenim krstom I. reda. Nakon završene Zapadne kampanje 15. motorizovana četa je preorganizovana u izviđački bataljon (Aufklärungsabteilung) u sastavu „Telesne garde Adolfa Hitlera“, a sam Kurt Majer je unapređen u SS-Sturmbannführer-a (ekvivalent major). Uprkos dosadašnjem uspehu, Kurt Majer još uvek nije pokazao sve svoje prave vojničke sposobnosti, koje će već prilikom Balkanske kampanje da dođu do izražaja.

Balkanska kampanja

Nemački 40. motorizovani korpus je iz Bugarske napao Kraljevinu Jugoslaviju i za svega tri dana preko Kočana, Velesa i Bitolja izbija na Prespansko jezero i granicu sa Grčkom. Po dolasku na granicu Majer dobija zadatak da odseče i onemogući odstupanje trećeg grčkog korpusa iz Albanije. Napad Majerove jedinice započeo je 13. aprila 1941. godine.

Da bi uspešno izvršio postavljeni zadatak, Majer je trebalo da povede svoj bataljon munjevito kroz prolaz Klisura i produži do jezera Kastorija kako bi odsekao grčku vojsku u gradu Kastorija. Ujutru 14. aprila napad se nastavio, međutim napredovanje počinje da gubi na brzini i na kraju potpuno staje. To se desilo pred gradom Verjes, koji se geografski nalazio tačno u prolazu Klisura i bio branjen od 20. grčke pešadijske divizije. Vojnici divizije ne samo da su se dobro utvrdili u gradu, već su zajedno sa dopunskim jedinicama zaposeli obe strane prolaza, obezbeđujući na taj način odličnu preglednost na liniju napadača.

Sagledavši situaciju, Majer deli bataljon na tri jurišne grupe i sam preuzima komandu nad jednom od njih. Napad počinje u cik zore kada jurišna grupa pod komandom Huga Krasa napada visove zaposednute od grčkih vojnika. U jedanest sati spoljna odbrana je probijena i nemačka vojska počinje da nadire u grad. Posle kraće borbe grci napuštaju grad i nemci ga zauzimaju. Pored poginulih i ranjenih, grci su imali i 600 zarobljenih vojnika, dok su nemački gubici bili neuporedivo manji: 7 poginulih (1 oficir i 6 vojnika) i 18 ranjenih (1 oficir i 17 vojnika). Tokom 15. aprila bataljon je dostigao jezero Kastorija i obilazeći ga sa severa napada grad Kastoriju. Predveče grad kapitulira i jedinice Kurta Majera zarobljavaju još 1100 grčkih vojnika.

Zbog postignutih uspeha u Grčkoj, Majer je nagrađen 18. maja 1941. godine Viteškim krstom. U međuvremenu dobija i carski bugarski „Orden za hrabrost“, no datum nagrađivanja je nepoznat.

Istočni front

Od juna 1941. godine Majer ratuje na nemačko-sovjetskom frontu. Rukovodi izviđačkim bataljonom (tenkovski izviđački bataljon) u 1. SS motorizovanoj diviziji „telesna garda Adolfa Hitlera“. Oktobra meseca 1941. godine Kurt Majer se razboleo i komandu nad izviđačkim bataljonom preuzima komandir druge čete Hugo Kras, koji na to mesto ostaje do januara 1942. godine. Dana, 8. februara 1942. godine Majer je nagrađen Zlatnim nemačkim krstom, a 23. februara 1943. godine hrastovim lišćem Viteškog krsta za značajnu ulogu u trećem osvajanju Harkova.

Zapad i Normandija

U leto 1943. godine, Adolf Hitler izdaje zapovest da se formira nova SS divizija, koja treba da bude popunjena od članova Hitlerjugenda, rođenih tokom 1926. godine, a oficirski kadar treba da pređe iz 1. SS oklopne divizije „telesna garda Adolfa Hitlera“. Uprkos velikoj želji da vodi novoformirani tenkovski puk, Majer dobija komandu nad mladim grenadirima iz 25. SS pancer-grenadirskog puka a 21. juna 1943. godine dobija čin SS-Standartenführer (ekvivalent pukovnik).

Dana, 6. juna 1944. godine saveznička vojska započinje sa najvećim pomorskim desantom u istoriji - operacija „Overlord“ i stotinu hiljada američkih, britanskih i kanadskih vojnika se iskrcava na francusku obalu u Normandiji. Već 14. juna, samo nedelju dana nakon iskrcavanja nemačka komanda trpi ozbiljan gubitak. SS-Brigadeführer Fric Vit - komandant 12. SS oklopne divizije „Hitlerjugend“ je poginuo pri bombardovanju divizijskog štaba od savezničkih brodova. Kao oficir sa najvišim rangom, 16. juna 1944. godine SS-Standartenführer Kurt Majer preuzima komandu nad divizijom. Tako je u 33. godini života postao najmlađi komandir divizije u nemačkoj vojsci (Vermaht i SS). Nakon preuzimanja komande, Majer sa svojom divizijom vodi teške borbe za odbranu Kana (vidi:Bitka za Kan). Od 7. juna do 9. jula 12. SS oklopna divizija „Hitlerjugend“ je imala oko 4000 poginulih 8000 ranjenih i nestalih vojnika. Saveznički oficiri smatraju da se nemačka divizija borila sa takvom izdržljivošću, upornošću i požrtvovanjem kakvo se nije videlo u Evropi tokom celog Drugog svetskog rata. Nekoliko dana kasnije feldmaršal Rundštet u razgovoru sa Jozef Ditrihom i Kurt Majerom, je dao svoje viđenje divizije "Hitlerjugend“: "Vaši vojnici svojim mladim dihom u pukovima su inzvanredno obučeni a pre svega vođeni od odličnih oficira i podoficira. Žalosno je što je tolika verna mladež prinesena kao žrtva za beznadežni cilj".

Dana, 1. avgusta 1944. godine Majer je unapređen u SS-Oberführer-a (ekvivalent brigadni general), a 27. avgusta dobija mačeve za Viteški krst. Svega pet dana kasnije unapređen je u čin SS-Brigadeführer (ekvivalent general-major). Po frontovima za vreme rata Majer je stekao veliku taktičku sposobnost i dovitljivost, zašta je dobio nadimke „Brzi Majer“ i „Oklopni Majer“. Kurt Majer je zarobljen od strane belgijskih partizana 6. septembra u gradu Durnalu. Njegovo zarobljavanje delimično može da se pripiše slučajnosti a delimično ogromnom umoru Majera i njegovih vojnika koji su već nekoliko meseca vodili neprekidne borbe u Francuskoj protiv savezničkih jedinica.

Pred sudom

SS-Brigadeführer Kurt Majer je držan kao ratni zarobljenik do decembra 1945. godine u gradu Aurihu, Nemačka, gde mu je suđeno po pet optužnica. Dana 27. decembra je proglašen krivim za dve od njih - podsticanje vojnika na svirepost i bespoštednost kao i za ubistvo 18 kanadskih ratnih zarobljenika u Ardenskom manastiru između 7. i 8. juna 1944. godine.

Suđenje Kurtu Majeru

Proučavanjem SHAEF-a (Sedište glavnog štaba savezničke vojske u Evropi), ustanovljuje se, da vojnici 12. SS oklopne divizije „Hitlerjugend“ snose odgovornost za mnoga ubistva, uključujući i 12 incidenta u Otiju i Buronu u kojima je ubijeno 27 kanadskih ratnih zarobljenika. U Šato d' Adrilju je ubijeno 19 ratnih zarobljenika. Dopunskim izveštajem, koristeći istraživanja, ustanovljuje se ukupno 31 potvrđeni incident u kojima je ubijeno 107 savezničkih vojnika, među njima najviše Kanađana. Sud zaključuje da: "Zločini 12. SS oklopne divizije predstavljaju dosledan primer svireposti i bespoštednosti". Nasilje nad ratnim zarobljenicima je izvršeno kao rezultat naređenja za bezmilosno tretiranje i sa znanjem pukovskih i divizijskih komandanata.

Kurt Majer je optužen za vojne prestupe vezane za spomenute incidente pred kanadskim vojnim sudom, koji je zasedao između 10. i 28. decembra 1945. godine. Slučaj „Ardenskog manastira“ je prvi u Evropi koji se direktno konfrontira sa odgovornošću više komande, dok je recimo na Dalekom istoku stavljeno u konteksu delo protiv generala Masaharu Home za vojne prestupe koji su izvršeni tokom Marša smrti na Batanu (Filipini) i slučaja generala Tomojuki Jamašite.

Kurt Majer je proglašen krivim po tri od pet optužnica i osuđen je od strane general-majora Fostera komandanta 7. kanadske brigade na kaznu - smrt streljanjem. Ta presuda je januara 1946. godine zamenjena od strane general-majora Kristofera Voksa kaznom - doživotna robija. Razlog za to je kako kaže general Voks: "Kada sam proučio dokaze protiv Kurta Majera, ustanovio sam da se radi o gomili posrednih dokaza".

Poslednje godine

Majer odslužuje pet godina u zatvoru „Dorčester“, koji se nalazio u Nju Bransviku, Kanada. Nakon toga je premešten u Britanski vojni zatvor Uerl, Zapadna Nemačka. Dana, 7. septembra 1954. godine, nakon 9 godina ukupnog zatvora, Majer je oslobođen i počinje da radi kao predstavnik pivarskog zavoda (Andreas Brewery) u Hagenu. Kurt Majer je bio veoma aktivan član organizacije veterana Vafen-SS-a (HIAG) i učestvuje u borbi za dobijanje vojne penzije za bivše članove Vafen-SS-a. Tokom 1957. godine publicira svoju knjigu "Grenadiers". Samo par godina kasnije Majerovo zdravlje se pogoršava i umire od infarkta u Hagenu, Vestfalija, 23. decembra 1961. godine na svoj 51. rođendan.