Kurt Študent
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Kurt Študent (nem. Kurt Student; Birkholc, 12. maj 1890 — Lemgo, 1. jul 1978) je bio pilot u nemačkoj vojsci za vreme Prvog svetskog rata, a u Drugom svetskom ratu je bio komandant nemačkih padobranskih jedinica. Do kraja rata je napredovao do čina generalobersta.
| Kurt Študent | |
|---|---|
 Kurt Študent | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 12. maj 1890. |
| Mesto rođenja | Birkholc,  Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 1. jul 1978. (88 god.) |
| Mesto smrti | Lemgo, Nemačka |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1910-1945 |
| Vojska | Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka |
| Rod | Luftvafe |
| Čin | Generaloberst |
| Učešće u ratovima | Prvi svetski rat Drugi svetski rat |
| Odlikovanja | Gvozdeni krst |
Biografija uredi
Mladost i Prvi svetski rat uredi
Študent se priključio nemačkoj carskoj vojsci 1910, nakon završenog kursa za kadeta koji je upisao 1901. godine. Posle godinu dana provedenih u službi, dobio je čin poručnika. Završio je obuku u bataljonu lake pešadije, a 1913. upisao je letački kurs. Kurs je završio iste godine i prebačen je u vazduhoplovnu službu. Tokom Prvog svetskog rata je uglavnom vršio izviđačke letove, ali je pilotirao i bombarderima. Unapređen je u komandanta lovačke eskadrile 1916. godine. U jednoj bici je ranjen u rame, i pored toga što je vena bila pokidana uspeo je da prizemlji avion.[1]
Međuratni period uredi
Nakon dolaska Hitlera na vlast, Študent se 1934. priključio novoformiranom Luftvafeu. Hitler je naglasio da ovaj rod vojske treba što više unaprediti, a Študent je bio jedan od glavnih zaduženih za ostvarenje tog cilja. Usvojio je blickrig taktiku generala Hajnca Guderijana, i u tom svetlu je osnovao prve padobranske jedinice 1938. godine. Pomagao mu je njegov asistent Hans Ješonek. Padobranske jedinice su u tom trenutku bile nepoznanica, osim u Sovjetskoj Rusiji, gde su već trenirani padobranci. Trebalo je da one podrže sam koncept brzog rata, time što će biti iskrcavane u neprijateljsku pozadinu, čime bi olakšavale posao jedinicama koje frontalno napadaju.[2] Formirao je padobransku školu u gradu Štendal, 150 kilometara od Berlina, i svi budući padobranci su se prijavljivali dobrovoljno.[1]
Drugi svetski rat uredi
Nove padobranske jedinice nisu korišćene u napadu na Poljsku, zato što je nemačka vojska bila u svakom pogledu superiorna u toj operaciji. Hitler je želeo da sačuva padobranske jedinice kao tajne, sve do napada na zapadnu Evropu. Padobranske jedinice su korišćene sa velikim uspehom u napadima na Norvešku, Belgiju i Holandiju. Študentovi padobranci pod komandom Valtera Koha su zauzeli čuveno utvrđenje Eben-Emael. Veliki uspeh su postigli i prilikom iskrcavanja u Holandiji, gde je iskrcano oko 4 hiljade padobranaca.[2] U već bombardovanom Roterdamu, Študenta je greškom pogodio uglavu nemački snajperista. Študent je prenet u bolnicu, i nakon više operacija je preživeo.[1]
Na dužnost se vratio osam meseci kasnije, u januaru 1941. godine. Uspeh padobranskih jedinica u ofanzivi na zapadnu Evropu je ubedio Hitlera da one predstavljaju bitan deo vojne sile. Sledeći put su masovnije korišćeni u bici za Krit. Študent je u ovoj operaciji komandovao Prvom padobranskom regimentom koju je činilo 8 hiljada padobranaca. Pobeda je ostvarena posle velikih borbi i gubitaka na nemačkoj strani. Hitler je bio šokiran kad je saznao koliko vojnika je poginulo prilikom napada na Krit, i naredio je da se obustave sve planirane vazdušno-desantne operacije većeg karaktera.
Študent je kasnije učestvovao u planiranju Ardenske ofanzive, koja je neuspešno završena. General Alfred Jodl ga je optužio da je jedan od odgovornijih za neuspeh ove akcije, što je Hitler odbacio. Posle ranjavanja u Roterdamu, imao je problema sa govorom, zbog čega su ga ponižavali ostali nemački oficiri koji ga nisu podnosili.
Kada Gothard Hajnrici nije uspeo da stabilizuje front oko Berlina u aprilu 1945. zamenjen je Študentom. Morao je avionom da doleti u Meklenburg, što u datim okolnostima nije bilo jednostavno. Čim je sleteo, počeli su napadi na aerodrom sa svih strana. U okolini Libeka je brzo zarobljen od strane savezničkih snaga. Suđeno mu je 1946. za zločine počinjene u Grčkoj i Kritu. Ostao je u zatvoru sledeće tri godine. Umro je u 88. godini i sahranjen je sa svojom ženom i sinom.[1]
