Википедија

Kujo (Argentina)

Kujo je vinorodno, planinsko područje centralno-zapadne Argentine . Istorijski je obuhvatao provincije San Huan, San Luis i Mendozu . Savremeni izraz Novi Kujo ukazuje kako na sam Kujo, tako i na provinciju Rioha. Novi Kujo je politička i ekonomska makroregija, ali u kulturnom pogledu Rioha je deo severozapada, a ne Kujo. Kujo ima neke od najpopularnijih turističkih atrakcija u Argentini i najviše planinske masive u Andima, uključujući samu Akonkagvu, najviši vrh izvan Azije i provincijski park Isčigualasto. Tlo je suvo i crvenkasto, prelazi ga nekoliko reka. Većina reka se napaja odmrzavanjem snega na vrhovima, a njihova količina vode se znatno povećava u proleće. Reka Desaguadero je glavni kolektor, koja prima vodu iz Bermeja, Vinčine i Salada pre nego što stigne do reke Kolorado. Vinogradarstvo je jedna od glavnih delatnosti ovog područja. Proizvodnja vina u regionu predstavlja skoro 80% nacionalne proizvodnje, a vina su veoma cenjena u svetu. Uzgajaju se i masline, krompir, paradajz, a proizvode se i slatkiši i konzervirane namirnice. Vađenje kamena i eksploatacija nafte su druge važne industrije. Gradove i mesta u regionu karakterišu kolonijalne niske kuće i crkve i uske ulice, koje se u glavnim gradovima razlikuju od modernih delova. Kujo Univerzitet, osnovan 1939. godine, najvažniji je u ovim provincijama i ima svoj kampus u Mendozi, ali ima fakultete do Rio Negro-a.

Klima uredi

 
Na većim nadmorskim visinama preovlađuje hladnije vreme koje tokom zime može da primi sneg

Regija Kujo ima suvu ili polusušnu klimu sa prosečnom godišnjom količinom padavina od oko 100—500 mm (4—20 in) koji je uglavnom nepouzdan iz godine u godinu. [1] [2] Regija, koja obuhvata širok spektar geografskih širina u kombinaciji sa nadmorskim visinama u rasponu od 500 m do skoro 7000 m, znači da ima širok spektar različitih klima. [2] [3] Generalno, veći deo regije ima umerenu klimu sa većim nadmorskim dolinama sa blažom klimom. [4] Na najvećim nadmorskim visinama (preko 4.000 m), ledeni uslovi traju tokom cele godine. [5] Dnevni opseg je veoma velik sa veoma vrućim temperaturama tokom dana praćenim hladnim noćima. [6] Među svim lokacijama u Argentini, region ima najveći dnevni opseg u zemlji, s područjima u provinciji San Juan sa dnevnim dometom većim od 19,1 °C (34,38 °F) . [7] Andi sprečavaju ulazak kišnih oblaka iz Tihog okeana, dok ga geografska širina stavlja u pojas subtropskog pojasa visokog pritiska koji ovaj region održava suvim. [8] [9] Sa vrlo niskom vlažnošću, obiljem sunca tokom cele godine i umerenom klimom, region je pogodan za proizvodnju vina. [10] Suše su česte i dugotrajne. [11]

 
Veći deo regiona je suv, u zavisnosti od reka za navodnjavanje

Region je pod uticajem subtropskog, polutrajnog južnoatlantskog anticiklona na istoku u Atlantiku, polutrajnog južnopacifičkog anticiklona zapadno od Anda, razvojem sistema niskog pritiska preko severne Argentine i zapadnjaka u južnim delovima regiona. [12] [13] Većina padavina pada tokom leta, kada vruće temperature i visoka osunčanost dovode do razvoja sistema sa niskim pritiskom koji se nalazi iznad severne Argentine koji u interakciji sa južnoatlantskim anticiklonom stvara generisanje gradijenta pritiska koji donosi vlažni istočni vetar u region, favorizujući padavine, koje se uglavnom javljaju u obliku konvektivnih grmljavina. [14] [15] [16] [17] Više od 85% godišnjih padavina pada od oktobra do marta, što predstavlja toplu sezonu. [18] Suprotno tome, zimski meseci su suvi zbog slabljenja ovih sistema i niže osunčanosti koja slabi nad severnom Argentinom. [19] Istočna i jugoistočna područja regiona primaju više padavina nego zapadna, jer imaju više letnjih padavina. [20] Kao takvi, većina provincije Mendoza i provincije San Huan primaju najniže godišnje padavine sa srednjim letnjim padavinama u proseku manjim od 100 mm (3,9 in) a u retkim slučajevima nema letnjih padavina. [20] Dalje prema istoku u provinciji San Luis, prosečne letnje padavine prosečno kreću oko 500 mm (20 in) i može premašiti 700 mm (28 in) u nekim oblastima. [21] [22] Na lokacijama na većim nadmorskim visinama padavine padaju u obliku snega tokom zimskih meseci. [23] [24] [25] U regionu godišnje padavine su veoma promenljive iz godine u godinu i čini se da prate ciklus između sušnih i vlažnih godina u periodima od oko 2, 4–5, 6–8 i 16–22 godine. [26] U vlažnim periodima istočni vetrovi izazvani suptropskim južnoatlantskim anticiklonom su jači, što uzrokuje više vlage prema ovom regionu, dok su tokom sušnih godina ti vetrovi slabiji. [27] [28]

Reference uredi

  1. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  2. ^ a b Daudon, Dominique; Moreiras, Stella; Beck, Elise (2014). „Multi Hazard Scenarios in the Mendoza/San Juan Provinces, Cuyo Region Argentina”. Procedia Economics and Finance. 18: 560—567. doi:10.1016/S2212-5671(14)00976-9  . 
  3. ^ „Reseña de la vitivinicultura argentina” (na jeziku: Spanish). Acenología. Arhivirano iz originala 13. 06. 2015. g. Pristupljeno 11. 6. 2015. 
  4. ^ Canziani, Pablo; Scarel, Eduardo. „South American Viticulture, Wine Production, and Climate Change” (PDF). Pontificia Universidad Católica Argentina. Pristupljeno 18. 6. 2015. 
  5. ^ Daudon, Dominique; Moreiras, Stella; Beck, Elise (2014). „Multi Hazard Scenarios in the Mendoza/San Juan Provinces, Cuyo Region Argentina”. Procedia Economics and Finance. 18: 560—567. doi:10.1016/S2212-5671(14)00976-9  . 
  6. ^ „Región de Cuyo” (PDF) (na jeziku: Spanish). Ministerio del Interior y Transporte. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
  7. ^ „Datos extremos en el país y en el mundo” (na jeziku: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Pristupljeno 19. 6. 2015. 
  8. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  9. ^ „Climate Overview” (PDF). Met Office. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  10. ^ „Reseña de la vitivinicultura argentina” (na jeziku: Spanish). Acenología. Arhivirano iz originala 13. 06. 2015. g. Pristupljeno 11. 6. 2015. 
  11. ^ „Climate Overview” (PDF). Met Office. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  12. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  13. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 6. 2015. g. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
  14. ^ „Climate Overview” (PDF). Met Office. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  15. ^ The Physical Geography of South America 2007, str. 233.
  16. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  17. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 6. 2015. g. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
  18. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  19. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 6. 2015. g. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
  20. ^ a b Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 6. 2015. g. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
  21. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 6. 2015. g. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
  22. ^ „Provincia de San Luis–Clima Y Metéorologia” (na jeziku: Spanish). Secretaria de Mineria de la Nacion (Argentina). Arhivirano iz originala 1. 7. 2015. g. Pristupljeno 22. 6. 2015. 
  23. ^ „Provincia de Mendoza–Clima Y Metéorologia” (na jeziku: Spanish). Secretaria de Mineria de la Nacion (Argentina). Arhivirano iz originala 23. 6. 2015. g. Pristupljeno 22. 6. 2015. 
  24. ^ „Provincia de San Juan–Clima Y Metéorologia” (na jeziku: Spanish). Secretaria de Mineria de la Nacion (Argentina). Arhivirano iz originala 23. 6. 2015. g. Pristupljeno 22. 6. 2015. 
  25. ^ „Región de Las Sierras Pampeanas” (PDF) (na jeziku: Spanish). Pristupljeno 23. 6. 2015. 
  26. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  27. ^ Eduardo, Agosta; Compagnucci, Rosa (2012). „Central-West Argentina Summer Precipitation Variability and Atmospheric Teleconnections” (PDF). Journal of Climate. 25 (5): 1657—1677. Bibcode:2012JCli...25.1657A. doi:10.1175/JCLI-D-11-00206.1. 
  28. ^ Compagnucci, Rosa; Eduardo, Agosta; Vargas, W. (2002). „Climatic change and quasi-oscillations in central-west Argentina summer precipitation: main features and coherent behaviour with southern African region” (PDF). Climate Dynamics. 18 (5): 421—435. Bibcode:2002ClDy...18..421C. doi:10.1007/s003820100183. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 6. 2015. g. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кујо_(Аргентина)&oldid=27821891”