Kuća Zaharija Statasa u Nišu
Kuća Zaharija Statasa u Nišu bila je jedna od malobrojnih građevina čardaklija, nastala u ovoj varoši tada pod Osmanskom carevinom, u drugoj polovini 19. veka, pod snažnim uticajem starobalkanske kulture, kojoj su novoprispeli Cincari udahnuli duh sačuvane tradicije. Ova kuća niškog Cincara Zaharija Statasa, kao i kuća istog stila, njegovog zemljaka Nikole Hristodula imale su istu sudbinu. Pod naletom političkih strasti, kuća Zaharija Statasa, pretvorena u Radnički dom,[1] bila je spaljena 1. decembra 1928. godine, dok je čardaklija Hristoduluovih, u kojoj je od 1933. godine bio smešten prvi Istorijsko-etnografski muzej Niša, 1944. godine srušena direktnim pogotkom avionske bombe.[2]
| Kuća Zaharija Statasa | |
|---|---|
 | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Niš |
| Opština | Medijana |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 18. vek |
| Tip kulturnog dobra | Spomenik kulture |
Iako ova kuća nije bila jedina lepa cincarska kuća u Nišu, ona je zajedno sa kućom Hristodulovih značajno svojom lepotom trajno obogatila duh Niša i uticala na građenje sličnih objekata naročito posle oslobođenja Niša od Osmanlija 28. decembra 1877. Od tada pa do današnjih dana kuće Zaharije Statasa i Hristoduluovih biće utiskivane na razglednicama Niša i u istorijskim delima koja se bave ovim prostorima.[2]
Istorija uredi
Kuća Zaharija Statasa, turskog vojnog lekara rodom iz Janjine, iako je je po svom izledu velelepna, ona je manje poznata i nije obrađena u istoriji arhitekture i umetnosti niškog kraja onoliko, koliko je to slučaj sa kućom Hristoduluovih iz mnogo razloga.
Deo istoričara smatra da je podignuta oko 1870. godine, dok prema svedočenju eminentnog istraživača srtpskih krajeva Feliksa Kanica sa njegovog prvog boravka u Nišu 1860. godine stoji zapisao da je:
| „ | ... godine 1860. u Nišu zatekao grčkog lekara Milerijadisa, koji je posedovao sumnjivu diplomu, kao i njegov vojni kolega Zaharije. Ovaj potonji je na pretnje svoga pukovnika da će ga zbog slabih rezultata u lečenju obolelih vojnika otpustiti odgovarao poklanjanjem konja i sličnim potezima; u tome je imao više uspeha nego u lekarskoj praksi, pa je čak došao i do dve lepe kuće u gradu. Pošto je u to vreme bila samo jedna vojna apoteka u tvrđavi, ova gospoda su svojim privatnim pacijentima prodavala problematične lekove po vrlo visokim cenama.[3] | ” |
Pedantni, i objektivni Feliks Kanic, jako dobro je uočio neraspoloženje koje je u narodu bilo prisutno. Ovaj njegov prikaz Statasa objašnjava primetno distanciranje niških Cincara od ovog svog sunarodnika.[4] Tako dolazimo do paradoksa da Zaharije Statas, u etičkom smislu, predstavlja sve ono protiv čega su se Cincari borili.[2]
Kuću je decembra 1920. godine kupio mesni komitet KPJ i Mesno sindikalno veće za potrebe Radničkog doma Niša koji je u njemu bio smešten sve do 1. decembra 1928. kada je kuća, od strane političkih protivnika spaljen u podmetnutom požaru.[1]
Izgled zdanja uredi
Na izgradnju ovako lepe građevine u Srbiji pod Osmanskim carstvom veliku uticaj verovatno su imale posebne dunđerske grupe. Te putujuće družine majstora, kao y srednjem veku, bili su i škole, i arhitekti, i izvođači i planeri, ukoliko ce ta reč može da primeni na spontani razvoj balkanskih gradova y devetnaestom veku.[5] U to doba na Balkanu, nije bilo ni stručnog školstva, ni prave podele rada. Te majstorske družine, glavni arhitekti svih građevinskih poduhvata y zemlji, izuzev verskih građevina — džamije, i tehničkih — mostova,[6] bili su isključivi i jedini tvorci i graditelji arhitektonskih postrojenja, uključujući tu i kuću Zaharija Statasa u Nišu.
Kuća Zaharija Statasa podignuta je nedaleko od Hristoduluove kuće (odnosno kuće Hadži - Đoke), za vreme Abdurahman - paše. Bila je tipičan primer starobalkanske arhitekture sa svim ugodnostima - strogo simetričnog tipa, sa velikim centralnim ulazom iznad koga je izbačena, na drvenim stubovima, divanhana i izvučenom spratnom konstrukcijom.[2]
Pored kuće se nalazio hamam a u centralnom delu dvorišta šedrvan.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ a b Organizovani radnik, Beograd, 6. decembar 1928., članak, Paljevina Radničkog doma u Nišu
- ^ a b v g N. Ozimić, Niški Cincari u kulturnom i političkom životu Niša, 53-54
- ^ F. Kanic, Srbija, pp. 158
- ^ Niške novine, 31. januar 1932.
- ^ B. Kojić, Stara gradska i seoska arhitektura y Srbiji, Beograd 1949,
- ^ I. Andrić, Most na Žepi, pripovetke, Savremenik SKZ 1931.
Literatura uredi
- Ozimić N., Niški Cincari u kulturnom i političkom životu Niša, KULTURNI I ETNIČKI IDENTITETI U PROCESU GLOBALIZACIJE I REGIONALIZACIJE BALKANA, CBS-JUNIR, Niš, 2002, 153-158
- Ozimić N., Prilog proučavanju Cincara u niškoj trgovini i industriji krajem XIX i početkom XX stoleća, Zbornik, 11, Narodni muzej, Niš, 2002., 139-144