Лажна лудара
Lažna ludara (lat. Rubroboletus legaliae) je krupna mikorizna gljiva iz porodice vrganja (Boletaceae). Ovu vrstu je opisao češki mikolog Albert Pilat (Albert Pilát) 1968. godine. Naseljava nizijske i brdske šume hrasta, graba i bukve širom Evrope. Iako generalno retka, nešto je češća u mediteranskim nego u kontinentalnim krajevima. Često raste u društvu ili neposrednoj blizini teškog vrganja (lat. Boletus torosus) uglavnom na pH neutralnoj podlozi. Javlja se od kraja juna do početka oktobra (najčešće u avgustu i početkom septembra).
| Lažna ludara | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | R. legaliae
|
| Binomno ime | |
| Rubroboletus legaliae (Pilát & Dermek) Della Maggiora & Trassinelli (2015)
| |
| Sinonimi | |
| |
Opis plodnog tela uredi
Šešir kod ove gljive je krupan, prečnika od 7 do 21 cm. Kao i kod većine drugih vrganja konveksnog je oblika. Boja može varirati od sive preko smeđe i crvene boje, ali je najčešći u kombinaciji nijansi svih pobrojanih boja. Kožica je u početku baršunasta, a kasnije nešto ogoljenija te naposletku raspucala sa jamama i brazdama. Cevčice su uske i plitke žute do zelenkaste boje dugačke 8-26 mm. Pore su sitne i okrugle izdužene prema stručku. U početku su žute boje, a kasnije postaju crvene i naposletku smeđe. Na mestu mehaničkog oštećenja oksidiše i poprima plavu boju. Drška je visoka od 5 do 10,5 cm prečnika 2,5-4 cm. Drška je najšira u donjem delu gde se ka bazi pri tlu naglo sužava. Dok je mlada žućkasta je i prožeta crvenom mrežicom sastavljenom od gustih sitnih crvenih tačkica. Na dodir poplavi. U središnjem delu drška je jarko crvena. Sa starošću dobija jarkije boje, a preovlađuju crvene nijanse. Bazalna micelija je sivkasto bele boje. Meso je debelo i tvrdo. Ukus je kiselkast i ne preterano ugodan. Miris je prijatan i sasvim sličan drugim vrstama vrganja.[1]
Mikroskopija uredi
Spore su izduženo-elipsoidne dimenzija 11-14 × 5-6,75 μm. Bazidijum 26-40 × 8,5-10 μm.[1]
Otisak spora uredi
Otisak spora je maslinasto-smeđe boje.
Jestivost uredi
Jestiva vrsta, ali je potrebno izbegavati konzumiranje većih količina. Gljive je pre upotrebe potrebno dobro oprati i obavezno kuvati oko pola sata. Konzumacija presnih gljiva nikako nije preporučljiva jer dolazi do brojnih gastrointestinalnih smetnji praćenih grčevima.[1]
Slične vrste uredi
Može se zameniti sa otrovnom ludarom (lat. Boletus satanas). Ipak od navedene vrste se razlikuje po tome što ima crvene delove i po šeširu. Takođe miris je prijatan ili neutralan dok je kod otrovne ludare dosta jak i neprijatan i podseća na beli luk ili mrcinu (lešinu).