Lazar Mutap
Lazar Mutap-Čačanin (Ćušajić), rođen je u selu Buđevo kod Sjenice, na Pešterskoj visoravni pod imenom Lazar Ćušajić. Bio je učesnik Prvog srpskog ustanka i Moravski vojvoda.
Lazar Ćušajić Mutap-Čačanin | |
|---|---|
 Spomen bista u Prislonici kod Čačka | |
| Datum rođenja | oko 1775. |
| Mesto rođenja | Buđevo kod Sjenice |
| Datum smrti | 1815. |
| Mesto smrti | Gornja Trepča |
Na početku Prvog srpskog ustanka 1804. godine zajedno sa svojim bratom je u selu Buđevu iz osvete žive spalio na spavanju poturičkog zapovednika Ganića i njegovih 20 policajaca poturčenih Srba koji su bahato naterali Lazarevu porodicu da ih gosti i zanoćili su u njegovoj kući brvnari. Zbog straha od odmazde iselio se u selo Prislonica, pored Čačka, a njegov brat se kasnije poturčio i postao surovi ubica nad pravoslavnim Srbima. Zbog nastanjivanja u okolini Čačka dobio je nadimak Čačanin i zavladalo je do danas pogrešno uverenje da je on iz čačanskog kraja, a zapravo je on došao iz okoline Sjenice tek sa početkom ustanka. Pre Prvog srpskog ustanka Lazar se bavio mutavdžijskim zanatom, pa otuda potiče njegovo prezime. „Bio je crnomanjast, crven u obrazu, krvavih očiju, srednja stasa, okruglast; dobar binjedžija. Nosio je crvenu čitu (poposvsku kapu). On je zdravo surove naravi bio, i mloge vojnike sam svojom rukom tukao i ubijao, stoga su ga vojnici mrzili.“[1]
Prvi srpski ustanak uredi
Kada je buknuo ustanak, među prvima je stao u stroj starešina Rudničke nahije. Bio je prvi buljukbaša kod vojvode Milana Obrenovića. U prvoj ustaničkoj godini njemu pripadaju najveće zasluge za osvajanje Čačka.
Tokom ustanka, učestvovao je u borbama protiv Turske od reke Drine do Deligrada. Godine 1805. tukao se za oslobođenje Karanovca i Užica, a godinu dana kasnije istakao se u borbama na Drini i Mišaru.
Kritične 1809. godine učestvovao je u Karađorđevoj ofanzivi na Novopazarski sandžak, boreći se na prostoru Prijepolja i Sjenice, a naredne je ponovo na Drini u borbama kod Baurića i Loznice. Kada je zajedno sa Karađorđem maja 1809. privremeno oslobodio Sjenicu, a posle bitke na Suhodolu oslobodio nakratko i Pešter, želja ga je povukla da dođe u svoje selo Buđevo na Pešteri i tu ugosti Karađorđa. Spremajući se da zanoći u kući Ćušajića u Buđevu, Karađorđe je u šali rekao Lazaru: "Kojekude, Lazare, 'oćeš li i mene zapaliti kao Ganića ako ovde zanoćim?"
Karađorđe je za lozničku bitku rekao da je trajala osam sati neprekidnog rvanja Srba i Turaka, a čitava dva sata sudarima golim sabljama i da takve batalije do tada nije bilo u Srbiji. U tim borbama na Drini, Laza Mutap je ranjen u ruku.(1810), a godinu dana nakon toga Karađorđe ga je izvikao (proglasio) za vojvodu.
Poslednje godine Prvog srpskog ustanka (1813), Mutap se borio na Deligradu i na Moravi. Sa svojom vojskom se najpre nalazio u šančevima na Mozgovu, gde su ustanici katastrofalno poraženi.
Tu je stradalo 2.000 Srba, a poraz je primorao Mutapa i Vujicu Vulićevića da napuste šančeve i povuku se u Deligrad. Kada je to doznao Karađorđe, sa drinskog ratišta im je poručio da bolje svi pomru, nego da šančeve ostavljaju.
Za razliku od mnogih srpkih ustaničkih starešina, Mutap je posle sloma ustanka ostao u Srbiji.
Drugi srpski ustanak uredi
Kao iskreni saradnik Miloša Obrenovića, nalazio se u najužem krugu ljudi za organizaciju i dizanje Drugog srpskog ustanka. Učestvovao je na dva tajna sastanka narodnih prvaka u selu Rudovci, u kući popa Ranka, u gustoj šumi pod Milićevim brdom i Vreocima.
Tada je odlučeno da se na turske zulume odgovori oružjem. Čekalo se samo godinu dana i Miloš Obrenović je na Takovskom skupu podigao Drugi srpski ustanak.
Rudnička, Čačanska i Kragujevačka nahija, sa osloncem na masiv Rudnika, činile su teritorijalnu osnovu ustanka.
Ranjavanje i smrt uredi
Posle poraza ustanika na Ljubiću, gde je poginuo i Karađorđev barjaktar Tanasko Rajić, Turci su daljim borbama na prostoru Čačka pretrpeli težak poraz, kojom prilikom je na Moravi poginuo i Imšir-paša. U toj borbi je poginuo i Lazar Mutap 1815. godine, napadajući šančeve u kojima su bili Turci oko čačanske džamije. Mutapove snage su bile nadjačale ušančene Turke, ali se dogodilo to da su Turski vojnici, koji su se povlačili iz Konjevića, povukli u Čačak, pravo Mutapu iza leđa, i tu ga pritisli između dve vatre. Mutap biva ranjen i odatle odlazi u svoje selo Prislonicu, a zatim i u Gornju Trepču, gde uskoro podleže povredama.[1]
Sahranjen je prvobitno u Gornjoj Trepči, a kasnije su mu kosti prenete u manastir Vujan, gde se još čuva njegov vojvodski barjak.[1]
Ustanici su posle zauzimnanja Čačka, krenuli u silovitu poteru za Turcima koji su krenuli u Novopazarski sandžak. U toj bežaniji izginulo je mnogo Turaka na planini Jelici, a ostatak su dotukli starovlaški hajduci.
Posle ovog poraza, hajduci su održali zbor i rekli da su osvetili glavu vojvode Lazara Mutapa.
Izvori uredi
- ^ a b v Jovan Mišković (2007). Opis Rudničkog okruga. ISBN 978-86-86351-01-2.
