Википедија

Ламантини

Lamantini[1] ili manatiji[1] (lat. Trichechidae) su porodica sisara iz reda morskih krava (Sirenia). Porodica ima samo jedan rod (Trichechus) sa 3 vrste:

Lamantini
Severnoamerički lamantin
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Mammalia
Red:
Sirenia
Porodica:
Trichechidae

Gill, 1872
Rod:
Trichechus

Linnaeus, 1758
Vrste

Trichechus inunguis
Trichechus manatus
Trichechus senegalensis

To su veliki vodeni biljojedi, težine do 590kg i dužine do 4m.[2] Za razliku od vrsta iz porodice dugonga (druga porodica reda Sirenia), koje imaju rep kao kod kita, lamantinov rep je zaobljen, sličan veslu. Takođe, oblik lobanje im je drugačiji. Lamantini žive u toplim vodama priobalja Atlantskog okeana, kao i u estuarima, rekama i močvarama.

Taksonomija uredi

Lamantini čine tri od četiri žive vrste iz reda Sirenia. Četvrta je dugong sa istočne hemisfere. Smatra se da je morska krava evoluirala od četvoronožnih kopnenih sisara pre više od 60 miliona godina, a najbliži živi srodnici su Proboscidea(slonovi) i Hyracoidea (damani).[3]

Etimologija imena nije poznata, moguće da ime potiče od latinske reči "manus" (ruka), ili reči "manati" koju koristi Taino, predkolumbijski narod Kariba, što znači "grudi".[4] Zovu se morske krave, jer sporo jedu biljke, mirne su i slične kravama na kopnu. Često su na paši na vodenim biljkama u tropskim morima.[5]

Opis uredi

 
Kostur lamantina i mladunca, izložen u Muzeju osteologije u gradu Oklahomi
 
Lobanja severnoameričkog lamantina izložena u Muzej za osteologiju u gradu Oklahomi

Lamantini dostižu težinu od 400 do 550kg i prosečnu dužinu 2.8 do 3.0m, ponekad narastu do 4.6m i 1.775kg (ženke su obično veće i teže). Pri rođenju, mladunče teži oko 30kg. Lamantin ima veliku, fleksibilnu, prehensilnu gornju usnu, koja se koristi za skupljanje hrane i jelo i za društvenu interakciju i komunikaciju. Lamantini imaju kraće njuške od drugih morskih krava dugonga. Kapci malih, široko razmaknutih očiju zatvoraju se kružno. Odrasli nemaju sekutiće ili očnjake, samo skup zuba koji nisu jasno diferencirani u kutnjake i prekutnjake. Ovi zubi se više puta zamenjuju tokom života, pri čemu novi zubi rastu straga, kako stariji zubi ispadaju napred u ustima, pomalo kao i slonovi zubi.[6][7] U svakom trenutku, lamantini obično nema više od šest zuba u svakoj vilici.[7] Rep mu je u obliku vesla i najjasnija je vidljiva razlika između lamantina i dugonga, čiji je rep sličnog oblika kao kod kita. Ženka lamantina ima dve dojke, ispod svakog peraja,[8] karakteristika koja je korišćena za rano povezivanje lamantina i slonova.

Lamantini su neobični sisari jer imaju samo šest vratnih pršljenova,[9] broj koji može biti posledica mutacija homeotičkih gena.[10] Svi ostali sisari imaju sedam vratnih pršljenova,[11] osim dvoprstih i troprstih lenjivaca.

Poput konja, i lamantini imaju jednostavan stomak, ali veliki slepo crevo, u kome može variti žilave biljne materije. Creva su obično oko 45 metara duga, što je neobično za životinju veličine lamantina.[12]

Ponašanje uredi

 
Severnoamerički lamantin)

Osim majki sa svojim mladim ili mužjaka koji prate predusretljivu ženku, lamantini su uglavnom samotne životinje.[7] Lamantini provode otprilike 50% dana spavajući potopljeni, redovno izlazeći za vazduh u intervalima kraćim od 20 minuta. Preostalo vreme uglavnom provode na ispaši u plitkim vodama na dubinama od 1 do 2m. Podvrsta lamantina sa Floride (T. m. latirostris) živi do 60 godina.

Generalno, lamantini plivaju brzinom od 5 do 8km/h. Međutim, poznato je da plivaju i do 30km/h u kratkim naletima.[13]

 
Položaji lamantina u zatočeništvu

Lamantini su sposobni da razumeju i razlikuju zadatke i pokažu znake složenog asocijativnog učenja. Takođe imaju dobru dugoročnu memoriju.[14]Oni demonstriraju diskriminaciju i sposobnosti učenja zadataka sličoe delfinima i perajarima u akustičkim i vizuelnim studijama.[15]

Reprodukcija uredi

Lamantini se obično razmnožavaju jednom u dve godine, uglavnom se rađa samo jedno mladunče. Gestacija traje oko 12 meseci, a mladunče majka hrani još 12 do 18 meseci,[7] iako ženke mogu imati više od jednog estrusa godišnje.[16]

Komunikacija uredi

Lamantini izdaju širok spektar zvukova koje koriste u komunikaciji, naročito između majke i mladunčeta. Uši su im velike unutra, ali spoljašnji otvori su mali i nalaze se četiri centimetra iza svakog oka.[17] Odrasli komuniciraju kako bi održali kontakt i tokom seksualnog i igračkog ponašanja. Ukus i miris, pored vida, zvuka i dodira, takođe mogu biti oblici komunikacije.[18]

Ishrana uredi

Lamantini su biljojedi i jedu preko 60 različitih slatkovodnih i morskih biljaka (npr. plutajući zumbul, korov bučnjak, korov aligatora, vodena zelena salata, vodena varjača, vodeni celer, mošusna trava, lišće mangrove, morska trava, morska detelina i morske alge). Koristeći podeljenu gornju usnu, odrasli lamantin obično jede do 10% -15% svoje telesne težine dnevno, oko 50kg. Konzumiranje takve količine zahteva od lamantina da jedu do sedam sati dnevno.[19] Da bi se mogli nositi sa visokim nivoom celuloze u svojoj biljnoj ishrani, lamantini koriste fermentaciju zadnjeg creva kako bi pomogli procesu varenja.[20]Poznato je da lamantini pojedu mali broj riba iz mreža.[21]

Lamantini koriste svoja peraja da "šetaju" po dnu dok kopaju za biljke i korenje. Kad se otkriju biljke, peraja se koriste za prinošenje vegetacije prema usnama. Lamantin ima prehensilnu usnu, jastučić gornje usne podeljen je na levu i desnu stranu koja se može kretati nezavisno. Usne koriste sedam mišića za manipulaciju i kidaanje biljaka. Koriste usne i prednje peraje da bi prebacili biljke u usta. Lamantin nema prednje zube, međutim, iza usana, na krovu usta, nalaze se gusti grebenasti jastučići. Ti rožnat grebeni i donja čeljust lamantina kidaju biljni materijal.[19]

Dentacija uredi

Lamantini imaju četiri reda zuba. Uzduž gornje i donje vilice nalazi se 6 do 8 kutnjaka, što je ukupno 24 do 32 ravna zuba grube teksture. Jedenje krupne vegetacije nagriza zube, naročito gleđ. Međutim, istraživanje pokazuje da je struktura gleđi u kutnjacima slaba. Da bi se ovo nadoknadilo, zubi lamantini se neprestano zamenjuju. Kad se prednji kutnjaci istroše, oni ispadaju. Posljednji kutnjaci izbijaju na zadnjem redu i polako se kreću prema napred da bi zamenili ove kao na pokretnoj traci, slično kao kod slonova. Ovaj proces se nastavlja tokom celog života lamantina. Brzina kojom zubi migriraju prema napred zavisi od toga koliko brzo se prednji zubi abraziraju. Neka istraživanja pokazuju da je stopa oko 1cm mesečno, mada druga istraživanja pokazuju 0,1cm mesečno.[19]

Literatura uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva - Prilog I Strogo zaštićene vrste koje se nalaze na Dodacima CITES konvencije”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ West Indian Manatee Facts and Pictures – National Geographic Kids Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jun 2011). Kids.nationalgeographic.com. Retrieved on 2011-12-03.
  3. ^ Domning, D.P., 1994, "Paleontology and evolution of sirenians: Status of knowledge and research needs", in Proceedings of the 1st International Manatee and Dugong Research Conference, Gainesville, Florida, 1–5
  4. ^ Winger, Jennifer (2000). „What's in a name? Manatees and Dugongs”. National Zoological Park (United States). Friends of the National Zoo. Arhivirano iz originala 30. 12. 2005. g. Pristupljeno 19. 6. 2015. 
  5. ^ Walters, Martin; Johnson, Jinny (2003). Encyclopedia of Animals. Marks and Spencer p.l.c. str. 229. ISBN 1-84273-964-6. 
  6. ^ Shoshani, J., ur. (2000). Elephants: Majestic Creatures of the Wild. Checkmark Books. ISBN 0-87596-143-6. 
  7. ^ a b v g Best, Robin (1984). Macdonald, D., ur. The Encyclopedia of Mammals . New York: Facts on File. str. 292–298. ISBN 0-87196-871-1. 
  8. ^ „The Florida Manatee (Trichechus manatus latirostrus)”. The Amy H Remley Foundation. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 15. 8. 2013. 
  9. ^ Hautier, Lionel; Weisbecker, V; Sánchez-Villagra, M. R.; Goswami, A; Asher, R. J. (2010). „Skeletal development in sloths and the evolution of mammalian vertebral patterning”. PNAS. 107 (44): 18903—18908. Bibcode:2010PNAS..10718903H. PMC 2973901  . PMID 20956304. doi:10.1073/pnas.1010335107. Pristupljeno 25. 7. 2013. 
  10. ^ „Sticking Their Necks out for Evolution: Why Sloths and Manatees Have Unusually Long (or Short) Necks”. May 6th 2011. Science Daily. Pristupljeno 25. 7. 2013. 
  11. ^ Frietson Galis (1999). „Why do almost all mammals have seven cervical vertebrae? Developmental constraints, Hox genes and Cancer” (PDF). Journal of Experimental Zoology. 285 (1): 19—26. PMID 10327647. doi:10.1002/(SICI)1097-010X(19990415)285:1<19::AID-JEZ3>3.0.CO;2-Z. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 11. 2004. g. 
  12. ^ Ningthoujam Sandhyarani. „Interesting Facts about Manatees (Sea Cows)”. Buzzle.com. Arhivirano iz originala 26. 6. 2011. g. Pristupljeno 28. 6. 2011. 
  13. ^ „Manatee FAQ: Behavior”. www.savethemanatee.org. Arhivirano iz originala 19. 09. 2016. g. Pristupljeno 15. 9. 2016. 
  14. ^ Gerstein, E. R. (1994). „The manatee mind: Discrimination training for sensory perception testing of West Indian manatees (Trichechus manatus)”. Marine Mammals. 1: 10—21. 
  15. ^ (Marine Mammal Medicine, 2001, Leslie Dierauf & Frances Gulland, CRC Press)
  16. ^ Jeff Ripple (1999). Manatees and Dugongs of the World . Voyageur Press. ISBN 978-1-61060-443-7. „estrous.” 
  17. ^ „Manatee Ears Cause for Alarm? | Bird's Underwater”. Birds Underwater (na jeziku: engleski). 1. 8. 2017. Arhivirano iz originala 07. 10. 2017. g. Pristupljeno 6. 10. 2017. 
  18. ^ „Animal Info Book: Manatee”. Seaworld Parks & Entertainment. Arhivirano iz originala 07. 10. 2017. g. Pristupljeno 14. 05. 2020. 
  19. ^ a b v „Manatee”. Journey North. 2003. Arhivirano iz originala 29. 4. 2014. g. Pristupljeno 29. 4. 2014. 
  20. ^ Castellini and Mellish, Michael and Jo-Ann (2016). Marine Mammal Physiology. Boca Raton, Florida: CRC Press. str. 101. ISBN 978-1-4822-4267-6. 
  21. ^ Powell, James (1978). „Evidence for carnivory in manatee (Trichechus manatus)”. Journal of Mammalogy. 59 (2): 442. JSTOR 1379938. doi:10.2307/1379938. 

Spoljašnje veze uredi

 
Lamantini na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ламантини&oldid=27741743”