Lamprofir

Lamprofiri su diašistne stene, ulavnom žične. Javljaju se kao pratioci raznih intruziva, najčešće granita, sijenita, granodiorita. Ove stene su znatno bogatije bojenim mineralima od matične stene.

Lamprofir

Lamprofiri nastaju kristalizacijom rastopa bogatog vodom i uz izvesnu asimilaciju sa okolnim stenama. Strukture su panidiomorfno zrnaste ili porfirske, pri čemu su svetli sastojci obično sitnozrniji i povučeni su u osnovnu masu.

Najčešći predstavnici ove grupe su:

1. mineta, izgrađena od ortoklasa i biotita,
2. kersantit, izgrađen od andezina i biotita,
3. spesartit, izgrađen od andezina i hornblende.

Mineta je tamnomrke ili zeleno-mrke boje. Uglavnom je porfirske strukture, sa fenokristalima biotita u ortoklasnoj kristalnoj osnovi. Ova stena može biti i porfiroidne, pa i zrnaste strukture. Neotporna je prema uticaju atmosferilija, pa brzo prelazi u rastresitu trošnu masu.

Kersantit je žična stena tamnozelene boje, koja se javlja u žicama ili manjim masama. Izgrađena je od intermedijarnog plagioklasa (andezina) i biotita. Uz biotit se često javlja i augit, a katkad i hornblenda i olivin. Ako se umesto biotita pojavi hornblenda, stena se naziva spesartit. I kersantit i spesartit lako podležu površinskom raspadanju, usled obilja bojenih sastojaka.

Karbonatiti su magmatske stene u kojima se kao bitni sastojci (do 50% stene) javljaju karbonatni minerali. Mogu biti plutonske i izlivne stene. Od karbonata se najčešće javljaju kalcit (stena je sovil), potom dolomit, siderit ili drugi karbonati. Često je u ovim stenama visok sadržaj apatita i alkalnih piroksena.

Literatura

• Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka

Vidi još

• Spisak stena

Spoljašnje veze

• Čovek i kamen: Kersantit - Ripanj (RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal)