Википедија

Laslo Kubala

Laslo Kubala (mađ. László Kubala; Budimpešta, 10. jun 1927 — Barselona, 17. maj 2002) je bio mađarski i slovački profesionalni fudbaler koji je imao i špansko državljanstvo. Igrao je kao napadač za Ferencvaroš, Slovan iz Bratislave, Barselonu i Espanjol, između ostalih klubova. Smatran jednim od najboljih igrača u istoriji, Kubala se smatra herojem Barselone.[1] Mađarski državljanin po rođenju, takođe je imao čehoslovačko i špansko državljanstvo i igrao je za reprezentacije sve tri zemlje.[2][3][4]

Laslo Kubala
(László Kubala)
Laslo Kubala 1953.
Lični podaci
Datum rođenja (1927-06-10)10. jun 1927.
Mesto rođenja Budimpešta, Mađarska
Datum smrti 17. maj 2002.(2002-05-17) (74 god.)
Mesto smrti Barselona, Španija
Državljanstvo mađarsko, čehoslovačko, špansko
Visina 1,76 m
Pozicija napad
Juniorska karijera
1939 — 1943. FK Ganz TE
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1944. Ganz TE 9 (2)
1945 — 1946. Ferencvaroš 49 (27)
1946 — 1948. Slovan 33 (14)
1948 — 1949. Vašaš 20 (10)
1949 — 1950. FK Pro Patria 16 (9)
1950. FK Hungaria 6 (5)
1951 — 1961. Barselona 186 (131)
1963. FK Toronto Siti 25 (18)
1963 — 1965. Espanjol 29 (7)
1966 — 1967. Cirih 12 (7)
1966 — 1967. FK Toronto falkonsi 19 (5)
Reprezentativna karijera
1946 — 1947. Čehoslovačka Čehoslovačka 6 (4)
1948. Mađarska Mađarska 3 (0)
1953 — 1961. Španija Španija 19 (11)
1953 — 1965. Evropa XI 2 (3)
1954 — 1963. Reprezentacija Katalonije 4 (4)
Trenerska karijera
1961 — 1963. Barselona
1963 — 1966. Espanjol
1966 — 1967. Cirih
1968. Toronto falkonsi
1968 — 1969. FK Kordoba
1969 — 1980. Španija Španija
1980. Barselona
1982 — 1986. El Hilal
1987 — 1988. FK Malaga
1988 — 1989. Elče
1992. Španija Španija U23
1995. Peru Paragvaj
* Datum aktuelizovanja: 31. januar 2024.

Kubala je bio poznat po svom brzom i veštom driblingu, sabranoj i snažnoj završnici i preciznosti iz slobodnih udaraca. Tokom 1950-ih, bio je vodeći član uspešnog tima Barselone, postigao je 280 golova u 345 nastupa (uključujući i nezvanične). Tokom proslave stogodišnjice kluba 1999. godine, anketa navijača proglasila je Kubalu najboljim igračem koji je ikada igrao za španski klub. Nakon što se penzionisao kao igrač, radio je dva puta kao trener Barselone, a takođe je trenirao i seniorsku reprezentaciju Španije i olimpijski tim.[5][6]

Kubala je rođen u Budimpešti, kao i njegovi roditelji, koji su poticali iz mešovitih korena. Njegova majka Ana Steč, radnica u fabrici, imala je poljske, slovačke i mađarske korene, dok je njegov otac, Pal Kubala Kurjas, zidar, pripadao slovačkoj manjini u Mađarskoj. Kubala je sebe opisao kao „kosmopolitu“.

Fudbalska karijera uredi

Svoju fudbalsku karijeru je započeo kao juniorski igrač u Ganz TE, fabričkom timu koji je igrao u mađarskoj trećoj ligi. Sa 11 godina je igrao u timovima sa drugim igračima koji su bili tri do pet godina stariji.[7] Sa 18 godina potpisao je za Ferencvaroši gde je bio saigrač sa Šandorom Kočišem. Godine 1946. Kubala se preselio u Čehoslovačku i pridružio se Slovanu iz Bratislave. Godine 1947. oženio se Anom Violom Daučikovom, sestrom čehoslovačkog nacionalnog selektora Ferdinanda Daučika. Godine 1948, Kubala se vratio u Mađarsku i pridružio se Vašašu.

U januaru 1949, pošto je Mađarska okupirana od strane Sovjetskog Saveza i postala komunistička država satelit, Kubala je pobegao iz zemlje u zadnjem delu kamiona. Prvo je stigao u zonu Sjedinjenih Država u Austriji koju su okupirali saveznici, a zatim je prešao u Italiju, gde je kratko igrao za Pro Patriju. U maju 1949. takođe je pristao da igra za Torino na utakmici protiv Benfike, ali se povukao nakon što mu se sin razboleo. Na povratku iz Lisabona avion, koji je prevozio tim iz Torina, se srušio na brda Superga, pri čemu su poginule sve 31 osobe u avionu.

U međuvremenu, Mađarska fudbalska federacija optužila je Kubalu za kršenje ugovora, napuštanje zemlje bez dozvole i nesluženje vojnog roka. FIFA ih je podržala i uvela jednogodišnju međunarodnu zabranu za Kubalu. U januaru 1950. Kubala je, sa Ferdinandom Daučikom kao trenerom, formirao svoj tim, „Hungariju”, koju su činile kolege izbeglice koje su bežale iz istočne Evrope. U leto 1950, tim je stigao u Španiju da odigra seriju prijateljskih utakmica protiv selekcija Madrida XI, Španije XI i Espanjola. Takođe su odigrali prijateljsku utakmicu protiv legendarnih Milionariosa koje je vodio Alfredo Di Stefano.[8][9]

Tokom ovih utakmica, Kubalu su primetili i Real Madrid i Žoze Samitijer, tada glavni skaut arselone. Kubali je ponudio ugovor od Reala, ali ga je Samitier ubedio da potpiše za Barselonu. Samitier je koristio svoje veze u vladi Franciska Franka da pomogne u organizovanju transfera. Frankova vlada je želela da iskoristi Kubalin status izbeglice iz jedne od satelitskih zemalja SSSR-a kako bi ojačala validnost režima, čime je pomogla Kubali da dobije špansko državljanstvo bez odlaganja.[10] Usred Hladnog rata, Frankova vlada je iskoristila Kubalino bekstvo na Zapad kao propagandu i od njega je napravljen uspešan film, „Zvezde traže mir”, u kojem su Kubala i Samitier igrali sebe.[11][12]

Barselona uredi

Kubala je potpisao za Barselonu 15. juna 1950. godine, a kao deo ugovora, Ferdinand Daučik je takođe postao trener Barselone. Međutim, zabrana izrečena Kubali je i dalje bila na snazi i on je debitovao u La Ligi tek 1951. Dozvoljeno mu je da igra prijateljske utakmice, a u dve uzastopne utakmice protiv Frankfurt S.F., koje je Barselona dobila rezultatom 4 : 1 i 10 : 4, postigao je šest golova i asistirao na još pet. Takođe je igrao u Kopa del Generalisimo i pomogao klubu da osvoji trofej za 1951. godinu.

 
Kubala (u sredini) sa Di Stefanom (levo) i Puškašem 1961.

U svojoj prvoj sezoni La Lige, 1951/52, Kubala je postigao 26 golova u 19 utakmica. To je uključivalo 7 golova u pobedi nad Sportingom iz Hihona rezultatom 9 : 0, pet protiv Selte Vigo i het-trikove protiv Sevilje i Rasing Santandera. Njegovih sedam golova protiv Hihona ostaje rekord za najviše golova postignutih na jednom meču u La Ligi. Takođe je postigao gol u finalu Kupa generalisimo kada je Barselona pobedila Valensiju sa 4 : 2. Ova sezona se pokazala kao jedna od najuspešnijih u klubu. Trener Daučik i Kubala, zajedno sa igračima kao što su Emilio Aldekoa, Velasko, Žoan Segara i Ramalets, inspirisali su tim da osvoji pet trofeja, uključujući La Ligu, Kup Generalisimo, Latinski kup i Kopa Eva Duarte. Kubala je propustio veći deo sezone 1952/53 nakon što je oboleo od tuberkuloze, što je pretilo da prekine njegovu igračku karijeru. Međutim, on se čudesno oporavio i vratio se da pomogne Barseloni da zadrži i La Ligu i Kup generalisimo. Takođe je ponovo postigao gol u pobedi u finalu Kupa, pobedivši Atletik Bilbao rezultatom 2 : 1. Tokom svog boravka sa Barselonom, postigao je ukupno 14 het-trikova.[13]

Godine 1958. Kubala je ubedio dvojicu mađarskih izbeglica Šandora Kočiša i Zoltana Cibora da mu se pridruže u Barseloni. Zajedno sa mladim Luisom Suarezom i Evaristom, činili su jezgro tima koji je osvojio duplu krunu u La Ligi/Kupu generalisimo 1959. i La Liga/Kup sajamskih gradova 1960. Međutim, Kubala se našao u nemilosti kod trenera Helenia Erere i izgubio mesto u timu. Kao rezultat toga, propustio je polufinale Evropskog kupa 1960. protiv Real Madrida koje je Barselona izgubila ukupnim rezultatom 6 : 2. Rezultat je doveo do toga da je Erera izgubio posao i Kubala se vratio u tim. Na Evropskom kupu 1961. Barselona je postala prvi klub koji je pobedio Real Madrid u takmičenju. Inspirisani Kubalom, pobedili su ukupnim rezultatom 4 : 3, a zatim su stigli do finala gde su izgubili od Benfike sa 2 : 3. Kubala se nakratko povukao kao igrač 1961. i u početku je postao trener mladih u Barseloni, pre nego što je postao trener seniorskog tima za sezonu 1962/63. Međutim, nakon što je izgubio utakmicu u Kupu sajamskih gradova od Crvene zvezde iz Beograda, otpušten je. U leto 1963. igrao je u inostranstvu u Profesionalnoj fudbalskoj ligi Istočne Kanade sa Toronto Sitijem.[14]

Reprezentacija uredi

 
Statua Kubale u krugu Kamp Noua

Kubala je igrao za tri nacionalne reprezentacije Čehoslovačku, Mađarsku i Španiju. Dok je igrao za ŠK Slovan iz Bratislave, nastupio je na šest utakmica i postigao četiri gola za Čehoslovačku između 1946. i 1947. Po povratku u Budimpeštu 1948. odigrao je tri utakmice za Mađarsku, ali nije postigao gol. Nakon što je dobio špansko državljanstvo, Kubala je igrao 19 puta i postigao 11 golova za Španiju između 1953. i 1961. godine, bio je jedan od male grupe koja je igrala za tu zemlju koja je rođena van Španije. Vrhunac njegove međunarodne karijere bio je het-trik za Španiju protiv Turske u pobedi od 3 : 0 u novembru 1957. [15][16]. Uprkos tome što je igrao za tri zemlje, Kubala nikada nije igrao u finalu velikog međunarodnog turnira. Bio je uključen u reprezentaciju Španije za Svetsko prvenstvo 1962, ali zajedno sa Alfredom Di Stefanom nije igrao zbog povrede.

Osim što je igrao za tri reprezentacije, Kubala je takođe igrao i za „Evropu XI” i za „Kataloniju XI”. Dana 21. oktobra 1953. Engleska je igrala protiv Evrope XI na stadionu Vembli na proslavi 90. godišnjice Fudbalskog saveza, a Kubala je postigao dva gola u nerešenom rezultatu 4 : 4. Takođe je odigrao četiri utakmice i postigao četiri gola za katalonski XI. Dana 26. januara 1955, u utakmici protiv Bolonje u Les Kortsu, pridružio mu se gostujući igrač Alfredo Di Stefano; Katalonija XI je pobedila 6 : 2 sa dva gola Kubale i jednim golom Di Stefana. Njegova poslednja utakmica za katalonski XI bio je njegov javni oproštaj 4. marta 1993. na stadionu Montžuik protiv internacionala XI. Prvih deset minuta utakmice odigrao je sa 65 godina.

Trener uredi

Nakon što je napustio Barselonu, Kubala je prihvatio ugovor kao igrač-trener sa Espanjolom i udružio se sa Alfredom Di Stefanom. Godine 1966. pridružio se Cirihu, ponovo kao igrač-trener, i poslednji put nastupio u utakmici Evropskog kupa protiv konačnog pobednika takmičenja, Seltika. Godine 1967. Kubala je otišao u Kanadu, gde je u Toronto Falkonsu uživao u porodičnom okupljanju sa svojim tastom, Ferdinandom Daučikom, njegovim zetom Jankom Daučikom i svojim sinom Brankom. Nastupio je na 19 utakmica za Toronto i postigao pet golova.[17]

Krajem 1968. vratio se u La Ligu, a nakon kratkog boravka u Kordobi, postao je selektor reprezentacije Španije. Kubala je okončao jedanaestogodišnje odsustvo tima sa Svetskog prvenstva kada je odveo tim na Svetsko prvenstvo 1978. godine, ali nije mogao da ih vodi kroz grupnu fazu prvog kola. Isto je bilo na Euru 80, gde su ponovo eliminisani u prvom kolu.

Godine 1980. vratio se u Barselonu kao menadžer na drugi kratki period pre nego što se preselio u Saudijsku Arabiju gde je upravljao Al-Hilalom. Kasnije je upravljao još tri kluba iz La Lige, uključujući Malagu, koju je vodio do titule u Segunda Division 1988. Njegova poslednja trenerska pozicija bila je u Paragvaju 1995. godine.[18][19]

Utakmice za reprezentacije uredi

Nastupi i golovi u reprezentacijama
Reprezentacija Godina Uta. Golova
Čehoslovačka 1946 1 0
1947 5 4
Ukupno 6 4
Mađarska 1948 3 0
Ukupno 3 0
Španija 1953 3 1
1954 1 0
1955 2 0
1956 4 4
1957 2 4
1958 3 2
1959 3 0
1960 0 0
1961 1 0
Ukupno 19 11
Ukupno u karijeri 28 15

Dostignuća uredi

Igrač uredi

Barselona

Pojedinačno

Trener uredi

Malaga

Reference uredi

  1. ^ „Ladislavovi Kubalovi sa v Barcelone dostane veľkej pocty”. 
  2. ^ „Barcelona: The greatest ever XI”. The Telegraph. 2. 12. 2016. 
  3. ^ „Why Laszlo Kubala, and not Lionel Messi, is the greatest Barcelona player of all time”. 16. 9. 2014. 
  4. ^ „The great refugee: How László Kubala became a Barcelona legend”. 2. 2. 2017. 
  5. ^ „Award for Barcelona great”. UEFA.com. Arhivirano iz originala 3. 10. 2002. g. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  6. ^ „'The greatest Barcelona player ever'”. UEFA.com. Arhivirano iz originala 11. 3. 2007. g. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  7. ^ „Ladislav Kubala”. Rsssf.com. Pristupljeno 2017-01-19. 
  8. ^ The great refugee: how László Kubala became a Barcelona legend, These Football Times, 2 February 2017
  9. ^ Laszlo Kubala – F.C. Barcelona's Game Changer, Beyond The Last Man, 27 March 2019
  10. ^ Kubala (2012), Frederic Porta
  11. ^ Morbo: The Story of Spanish Football (2003), Phil Ball
  12. ^ Barça: A People's Passion (1998), Jimmy Burns
  13. ^ Igračka statistika
  14. ^ Taylor, Joe (30. 5. 1963). „Kubala's Magic Deceives City As Well As Cantalia”. Toronto Daily Star. str. 15. 
  15. ^ „Ladislao Kubala Stecz – Goals in International Matches”. Rsssf.com. Pristupljeno 2017-01-19. 
  16. ^ „Fútbol en la Red”. futbol.sportec.es. Arhivirano iz originala 5. 3. 2007. g. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  17. ^ „NASL”. Nasljerseys.com. Pristupljeno 2017-01-19. 
  18. ^ „Fútbol en la Red”. futbol.sportec.es. Arhivirano iz originala 9. 3. 2007. g. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  19. ^ „Web Oficial de la Liga de Fútbol Profesional”. www.lfp.es. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 17. 1. 2022. 

Spoljašnje veze i izvori uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ласло_Кубала&oldid=27685594”