Legat dr Aleksandra Kostića
Legat dr Aleksandra Kostića obuhvata izvanredne artefakte – vredne paleontološke i arheološke nalaze, kao i lične predmete. Legat je smešten od 4. oktobra 2018. godine, u galeriji biblioteke „Ilija Garašanin” u Grockoj, organizacione jedinice Biblioteke grada Beograda.[1]
Profesor dr Aleksandar Đ. Kostić (1893–1983) jedan je od osnivača Medicinskog, Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Profesor Kostić je primarni deo zbirke decenijama prikupljao na terenu Grocke i za života zaveštao opštini Grocka, sa idejom da bude izložena u Rančićevoj kući kao „podsticaj za dalja istraživanja”. Nakon njegove smrti, sin Vojislav Kostić predaje na čuvanje i očeve lične predmete, rukopise, deo biblioteke, čime legat postaje zaokružena celina.
Legat je prvi put izložen 1982. godine u Rančićevoj kući (Zavičajni muzej Grocke) u saradnji sa Narodnim muzejom, ali su predmeti povučeni iz postavke 2002. godine usled nebrigom nastalih neadekvatnih uslova za čuvanje.
Zorica Atić je autor i kustos projekta ponovnog izlaganja zbirke Legata u galeriji biblioteke „Ilija Garašanin“ u Grockoj.[2] Postavku Legata je omogućila opština Grocka u saradnji sa Centrom za kulturu Grocka i stručnom podrškom Muzeja grada Beograda, a tri institucije su postale primer dobre prakse i uspešne saradnje. Stalna postavka je spojila zaostavštine dvojice znamenitih ljudi: državnika i najznamenitijeg Gročanina – Ilije Garašanina, čijom je zaslugom sredinom 19. veka osnovana prva javna gročanska biblioteka, i naučnika dr Aleksandra Kostića, koji je tridesetih godina 20. veka u Grockoj otkrio bogato arheološko nalazište u Dubočaju, na nekadašnjem imanju porodice Garašanin, i ove nalaze zaveštao Grockoj.
Rad na stvaranju uslova za ponovno izlaganje legata započet je 2016. godine kada je kustoskinja Atić upoznala rukovodstvo opštine Grocka sa njegovim postojanjem i značajem; podrškom opštine, mogućnost za formiranje galerije sa stalnom postavkom se uskoro ukazala u okviru obnove Gročanske čaršije gde se biblioteka nalazi. Kako bi se osposobio namenski galerijski prostor, u okviru sveobuhvatnih radova na obnovi zaštićene ambijentalne celine sprovedena je obnova i adaptacija oronule biblioteke „Ilija Garašanin”. Tokom komisijskog rada na popisu zbirke, oformljen je stručni tim za naredni korak, cilj svih dotadašnjih napora – izlaganje Legata. Rad na postavci je tokom 2018. godine realizovao autorski tim: Zorica Atić, kustos i direktor Centra za kulturu Grocka, arheolozi Dragana Stojić i dr Miloš Spasić, kustosi Muzeja grada Beograda, i arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.
Radno vreme Legata dr Aleksandra Kostića: ponedeljak-petak 8 - 20č, subotom 8 - 14č.
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ „Legat dr Aleksandra Kostića dostupan javnosti nakon dve decenije”. GO Grocka. Pristupljeno 24. 10. 2019.
- ^ „Legat Aleksandra Kostića pred očima javnosti posle dve decenije”. Politika. Pristupljeno 24. 10. 2019.
Spoljašnje veze
uredi- „Legat dr Aleksandra Kostića u Grockoj”. Centar za kulturu Grocka. Pristupljeno 24. 10. 2019.
- „Legat profesora Aleksandra Kostića u gročanskom muzeju”. Politika. Pristupljeno 25. 11. 2019.
- „Kostićeva bela vila „nadgleda” moćni Dunav”. Politika. Pristupljeno 25. 11. 2019.
- „Zavičajni muzej Grocke: Zaboravljeni legat prof. dr Aleksandra Kostića”. TOP Srbija. Pristupljeno 25. 11. 2019.