Lenka Rabasović
Lenka Rabasović, devojačko Pjević, bila je srpska heroina, komita i učesnik Prvog svetskog rata.[1]
Lenka Rabasović | |
|---|---|
 Lenka Rabasović | |
| Mesto rođenja | Bioska, Užice |
Rođena je u selu Bioska, nedaleko od Užica, na obroncima planine Tare. Imala je četiri brata, koji su bili borci srpske voske tokom ratova. Njen brat Cvijo u jednoj borbi na Rajcu bio je teško ranjen u grudi i ruku, gde je bio i zarobljen. U logoru je ranu na grudima zalečio, ali je ruka ostala nesposobna, počela da se suši. Okupator je mislio da je sa tom ranom bogalj, te su ga pustili kući.
Ubrzo je formirao na Tari četnički odred, kojem je Lenka pristupila 1916. godine, jer je okupator pokušao da je uzme za taoca i ucenjuje Cvija koji je jednom prilikom pucao na okupatorsku vojsku koja je došla u njegovo selo da uzme žito seljanima. Tom prilikom je ranio jedno austrijskog podoficira[2] Pošto za nju više nije bilo bezbedno da ostane u svom selu otišla je u šumu zajedno sa bratom Cvijom, koji je u početku bio protiv toga, ali nije imao mnogo izbora jer Lenka nije želela da ostane kod jataka gde je on smestio, već je želela da se i ona bori. Uz borbu je naučila da se služi oružjem i hrabro se borila sa saborcima protiv neprijatelja. Izvršavala je prerušena i kurirske zadatke kojim je održavala vezu između četnika i jataka na okupiranoj teritoriji. Na proleće 1917. godine ih je bilo već tridesetak u četi, ali je njihov broj stalno varirao pošto su imali i gubitke, a dolazili su i po neki novi saborci. Njen brat je poginuo tokom jedne borbe 9. avgusta 1917. kad su ih okupatori napali u šumi.[3] Pošto su morali da se povuku dublje u šumu pokojnog Cvija su ostavili tu, ali ga je sutra, prema Lenkinim kasnijim izjavama, sahranila izvesna Marija Jugović iz Bresovine koja je sama iskopala grob.[4] Tu zimu su proveli u zemunicama, a u proleće 1918. godine su krenuli ka Valjevu, ali su prilikom kasnijeg povratka na Taru upali u zasedu nadomak Ražane. Tad nisu imali dovoljno snage za borbu, pa su se povukli, a Lenka je prilikom povlačenja ranjena u nogu. Naredna dva meseca je provela u zemunici dok se oporavljala. Kada se posle dva meseca spustila do obližnjih sela srela je neke seljane iz njenog sela koji su joj rekli da se neprijateljska vojska povlači i da se naša vojska vraća. Tog dana je Lenka, prema njenim svedočenjima, plakala kao dete, prvi put za dve godine ratovanja. To su bili poslednji dani okupacije, a Lenka je skoro dve godine provela boreći se protiv okupatora.
Sem brata Cvija sa kojim se i zajedno borila do njegove smrti do kraja rata nije znala šta je sa ostalom braćom, Božom, Nešom i Vladislavom i na kojim bojištima se nalaze. Posle rata je saznala da je izgubila oca Jevrema i da je sem Cvija poginuo i brat Vladislav. Božo i Nešo su preživeli, ali su obojica bili ranjeni.
Dve godine pošto je odložila pušku, udala se u Mačvanskom Prnjavoru, gde i danas živi, za Mališu Rabasovića i rodila sedmoro dece.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ „Lenka, hrabra ratnica sa Tare”. Novosti. Pristupljeno 16. 9. 2016.
- ^ „Neustrašiva Lenka”.
- ^ „Zene u Prvom svetskom ratu”. Blog Tamaravuk. Pristupljeno 16. 9. 2016.
- ^ „Lenka Rabasović”.
