Lenka Udovički
Lenka Udovički (Beograd, 1. januar 1967) srpska je pozorišna i operska režiserka i glumica. Umetnički je direktor pozorišta Ulisis sa Briona i suosnivač odseka za glumu na Riječkom Sveučilištu. U javnosti je poznata i kao supruga čuvenog glumca Radeta Šerbedžije.[1]
| Lenka Udovički | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Lenka Udovički |
| Datum rođenja | 1. januar 1967. |
| Mesto rođenja | Beograd, SFR Jugoslavija |
| Umetnički rad | |
| Polje | režiserka, aktivistkinja |
| Najvažnija dela | |
Biografija
urediLenka Udovički rođena je 1967. godine u Beogradu. Majka joj je Bolivijka, a otac Lazar Udovički, učesnik Španskog građanskog rata, Francuskog pokreta otpora, Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije. Ima tri sestre i brata i sestru iz očevog prvog braka.[2] Jedna od Lenkinih sestara je poznata ekonomistkinja i srpska političarka Kori Udovički. Kao mala, Lenka je često boravila u Boliviji.
Svog supruga Radeta Šerbedžiju upoznala je 1990. godine u Subotici, na izvođenju pozorišne predstave „Kralj Edip”. Sa njim ima tri ćerke, Ninu, Vanju i Milicu.
Česta putovanja u detinjstvu pomogla su Lenki da se prilagodi nomadskom načinu života, kakav je porodica Šerbedžija-Udovički vodila pošto su, zbog političke situacije posle raspada Jugoslavije, 1992. godine napustili Beograd i otputovali u Ljubljanu. Ubrzo napuštaju i Ljubljanu i sele se u London, gde su se Radetu pružile nove poslovne prilike. Tamo su upoznali glumicu Vanesu Redgrejv, s kojom su jedno vreme živeli, a kasnije osnovali Moving Theater Company.
Iz Londona porodica se selila u Los Anđeles, Santa Moniku i Vestvud. Svoje neprestano seljenje završavaju na Brionima, gde Lenka i Rade počinju zajedničke poslovne projekte. Osnivaju pozorište Ulisis (Ulysses).[1]
Od 2012. godine sa suprugom živi u Rijeci, gde je od 2012. do 2019. radila kao docent na Akademiji primenjenih umetnosti riječkog Sveučilišta, gde su ona i Rade pokrenuli studije glume.[3] na odseku za glumu koji su osnovali ona i Rade.[1]
Obrazovanje
urediPosle završene srednje škole, Lenka je upisala studije pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Nakon diplomiranja počela je da režira predstave u beogradskim i pozorištima širom tadašnje Jugoslavije.[1]
Profesionalni rad
urediSvoju karijeru Lenka je gradila u Ujedinjenom Kraljevstvu, Americi, Hrvatskoj i Srbiji. Karijeru je započela u Beogradu, odmah po završetku studija. U inostranstvu se istakla režijom velikih književnih dela kakva su „Oluja” Vilijama Šekspira u londonskom Gloub teatru (eng. Globe Theatre) i klasik Vlijama Voltona „Henri V” u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu. U Londonu je radila i u Engleskoj Nacionalnoj Operi (eng. English National Opera). Godine 1984. sa Venesom i Korinom Redgrejvom osnovala je Moving Theater Company. U sklopu ove organizacije Lenka Udovički je režirala nekoliko pozorišnih predstava.
Preselivši se u Ameriku, Lenka nastavlja karijeru u Los Anđelesu. Radila je u gradskom pozorištu i paralelno na kalifornijskom institutu za umetnost, gde je predavala na katedri za režiju. Godine 2009. u Americi je režirala predstavu „Medeja”, sa kojom je učestvovala na poznatom festivalu UKLA (UCLA Festival of Preservation).
Po povratku u Hrvatsku, 2011. godine režira performans-predstavu „Neraskidive niti”, sa kojom je postigla veliki uspeh. Godine 2012. postaje direktor pozorišta Ulisis, koje je osnovao njen suprug Rade Šerbedžija u suradnji s dramaturgom Borislavom Vujičićem. Kao prvu predstavu u tom pozorištu Lenka je režirala Šekspirovog „Kralja Lira”. Ova predstava postala je zaštitni znak Ulisisa. „Kralj Lir” je samo jedno u nizu Šekspirovih dela koje je Lenka režirala za ovo brionsko pozorište.
Najveći uspesi
urediNeka od najvećih uspeha Lenke Udovički su partnerstva u osnivanju pozorišta i studija glume:
- Moving Theater Company u Londonu
- Ulysses na Brionima
Jedan od najvećih uspeha svakako je i angažovana performans-predstava „Neraskidive niti”, koja ističe pravo na život, progovara o istini i time prikuplja ogromnu podršku svih žena koje su prošle kroz probleme nezaposlenosti i neravnopravnosti u svakom smislu.
U najveće uspehe Lenke Udovički takođe se ubrajaju i režije prema Šekspirovim delima, ostvarene u pozorištu Ulisis.[1]
Aktivizam
urediLenka Udovički je 2011. godine režirala performans-predstavu Neraskidive niti: radnice u kulturi za radnice Kamenskog[4] kojom je istakla status bivših radnica u zagrebačkoj fabrici tekstila „Kamensko”. Predstava se proslavila jer opisuje borbu tadašnjih radnica „Kamenskog” za opstanak fabrike, čak i štrajkom glađu i spavanjem pred fabrikom. Fabrika je ipak otišla u stečaj, i u spomen na ovu i sva ostala propala preduzeća Lenka je odlučila da napravi predstavu.[1] Predstava je igrana i u Zagrebu i Opatiji. Priređena je prvi put za Dan žena 2011. godine, u zagrebačkoj „Tvornici kulture”, u znak podrške radnicama „Kamenskog”. Lenka Udovički je ovu performans-predstavu osmislila uz dramaturšku suradnju sa Natašom Govedić. Ruku podrške ženama "Kamenskog" pružile su brojne zagrebačke i opatijske umetnice.[5]
Lenka Udovički jedna je od potpisnika Deklaracije o zajedničkom jeziku Hrvata, Srba, Bošnjaka i Crnogoraca iz 2017. godine.[6]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b v g d đ „Lenka Udovički”. Poznati.info. 16. 7. 2019. Arhivirano iz originala 01. 11. 2019. g. Pristupljeno 1. 11. 2019.
- ^ Rajović, Radošin (1970). Ko je ko u Jugoslaviji : jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar.COBISS.SR 4897031
- ^ Ožegović, Nina. „Lenka Udovički o otkazu na riječkoj Akademiji i radu u Hrvatskoj: Još uvijek me percipiraju kao ženu Rade Šerbedžije”. tportal.hr. Hrvatski Telekom. Приступљено 1. 11. 2019.
- ^ Jerković, Ana (3. 5. 2011). „Kapitalizam nije uspio uništiti našu solidarnost”. Libela. Libela - informacijski portal o rodu, spolu i demokraciji. Приступљено 1. 11. 2019.
- ^ Hribar, Svjetlana (5. 4. 2011). „Predstava "Neraskidive niti" o radnicama Kamenskog u opatijskom hotelu Adriatic”. Libela. Libela - informacijski portal o rodu, spolu i demokraciji. Приступљено 1. 11. 2019.
- ^ „Donosi se Deklaracija o zajedničkom jeziku Hrvata, Srba, Bošnjaka i Crnogoraca”. Večernji list. 28. 3. 2017. Приступљено 1. 11. 2019.
Спољашње везе
uredi- Milenković, Dušan (6. 6. 2017). „Sve Šerbedžijine ćerke”. Noizz. Приступљено 1. 11. 2019.
- „Lenka Udovički otkrila zašto je MESECIMA KRILA OD SVIH romansu s Radetom Šerbedžijom i šta je NAJVIŠE TIŠTI kad dođe u rodni Beograd”. Glossy. 20. 11. 2018. Архивирано из оригинала 08. 09. 2020. г. Приступљено 1. 11. 2019.
- Devčić, Karmela (24. 7. 2019). „LENKA UDOVIČKI 'Pitala sam se hoćemo li skupa Rade i ja dočekati premijeru. To je zadnji komad na svijetu koji bi bračni par smio raditi zajedno'”. Jutarnji list. Приступљено 1. 11. 2019.
- Данас смо сви ружни, прљави и зли („Политика”, 9. март 2020)
- Морамо да пронађемо у себи више позитивне енергије („Политика”, 26. јун 2022)
