Википедија

Lenjivci

Lenjivci (Folivora) su podred reda krezubice (Pilosa), u kome se nalaze zajedno sa podredom mravojedi (Vermilingua). Lenjivci su sisari poznati po svom usporenom kretanju i po tome što provode najveći deo svog života viseći naglavačke na drveću tropskih kišnih šuma Južne i Centralne Amerike. Danas postoji šest živućih vrsta lenjivaca, a to su patuljasti troprsti lenjivac, smeđogrli troprsti lenjivac, troprsti lenjivac, grivasti troprsti lenjivac, Hofmanov dvoprsti lenjivac i Lineov dvoprsti lenjivac. Ove vrste su grupisane u dve porodice: dvoprsti lenjivci i troprsti lenjivci. Uprkos ovog tradicionalnog imenovanja, svi lenjivci zapravo imaju tri prsta na nogama, ipak razlika postoji u broju prstiju na rukama, dvoprsti lenjivci imaju po dva prsta, dok ih troprsti imaju tri.[3]

Lenjivci[1]
Vremenski raspon: rani oligocen - današnjost
Smeđogrli troprsti lenjivac (Bradypus variegatus)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Pilosa
Podred: Folivora
Delsuc, Catzeflis, Stanhope, & Douzery, 2001[2]
Porodice

Lenjivci su dobili ime po svom veoma sporom metabolizmu i načinu kretanja. To je evoluciona adaptacija na njihovu nisko energetsku ishranu, koja se sastoji od lišća, takođe, sporim kretanjem izbegavaju da ih otkriju grabljivci, kao što su jastrebovi i mačke, koje ih love koristeći svoj vid.[3] Lenjivci su skoro bespomoćni na tlu ali mogu da plivaju.[4] Žljebasta dlaka rundavog krzna lenjivca je domaćin simbiotičkih zelenih algi što pomaže u kamuflaži lenjivaca na drveću, a isto tako im pruža nutrijente. Tim algama se isto tako hrane moljci lenjivca, pri čemu neke od vrsta tih moljaca postoje isključivo na lenjivcima.[5]

Opis uredi

Lenjivci imaju malu glavu i kratku njušku, male uši, kratak rep i duge udove. Telo odrasle jedinke je dugo između 50 i 60 cm. Telo je pokriveno dugim grubim dlakama, ispod kojih se nalaze kraće nežnije dlake. U uslovima stalne vlage, u krznu su stalno prisutne dve vrste simbiotskih algi koje im pružaju kamuflažu.[6][7] Takođe, u njihovom krznu živi veliki broj neparazitskih insekata.

Veoma su dobro prilagođeni životu u krošnjama visokog drveća. Takođe, su dobri plivači, što je korisna osobina u području Amazona i njegovih pritoka, gde stalno dolazi do poplava. Kandže su im jedina odbrana od grabljivaca.

Lenjivci ne mogu da opstanu van tropskih kišnih šuma Latinske Amerike, ali u njima su veoma uspešni. Na ostrvu Baro Kolorado u Panami, lenjivci čine 70% od ukupne populacije arborealnih sisara.[8]

Ishrana uredi

Lenjivci su biljojedi, pretežno se hrane pupoljcima i lišćem drveta cekropija, ali neke vrste dvoprstih lenjivaca se hrane i insektima, gušterima i strvinama. Lišće im pruža malo energije, zbog čega se kreću veoma sporo i samo kad je to neophodno. Varenje lišća može da traje i mesec dana. Lenjivci imaju specijalizovani želudac, koji ima više odeljaka u kojima simbiotske bakterije razlažu lišće. Jezik, kada žele da njime dohvate lišće, mogu da izbace 25 do 30 cm.[9]

Klasifikacija uredi

Lenjivci prpadaju nadredu Xenarthra, grupi placentalnih sisara za koje se smatra da su evoluirali u kontinentalnoj Južnoj Americi pre oko 60 miliona godina.[10] Jedna studija je utvrdila da su se ksenartrani odvojili od drugih placentalnih sisara pre oko 100 miliona godina.[11]

Mravojedi i armadili su takođe deo nadreda Xenarthra. Najraniji ksenartrani su bili arborealni biljojedi sa krutim kičmenim stubovima, sraslim karlicama, šiljatim zubima i malim mozgovima. Lenjivci su u taksonomskom podredu Folivora[2] iz reda Pilosa. Ova imena u latinskom jeziku imaju značenje „listojed” i „dlakav”. Pilosa je jedan od najmanjih redova sisarske klase; njegov jedini drugi podred sadrži mravojede.

Podred lenjivaca (Folivora):

Evolucija uredi

 
Fosil vrste Scelidotherium leptocephalum prikazan u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Parizu

Zajednički predak dva postojeća roda lenjivaca je postojao pre oko 40 miliona godina. Sličnosti između dvoprstih i troprstih lenjivaca su primer konvergentne evolucije.[12] Nadred Xenarthra je u dalekoj prošlosti bio znatno raznovrsniji nego danas. Drevni lenjivci nisu bili arborealni već su obitavali na tlu, i bili su veličine medveda. Rod Megatherium je imao širokozastupljene vrste koje su bile veće od slona.[4]

Smatra se da je plivanje dovelo do okeanskog širenja karipskih pripadnika reda Pilosa po Antilima do vremena oligocena, i da su megaloničid Pliometanastes i milodontid Thinobadistes uspeli da kolonizuju Severnu Ameriku pre oko 9 miliona godina, mnogo pre nastanka Panamskog zemljouza. Dodatno, rod Thalassocnus porodice Nothrotheriidae sa zapadne obale Južne Amerike se adaptirao za poluakvatični morski način života.[13]

U Peruu i Čileu, lenjivci roda Thalassocnus su se adaptirali za priobalski morski način života počevši od kasnog miocena. Prvobitno su samo stajali u vodi, ali su tokom vremenskog raspona od četiri miliona godina konačno evoluirali u plivajuća stvorenja.[14]

Izumiranje uredi

Tri izumrle porodice su:

  • Megatheriidae: površinski lenjivci koji su postojali oko 23 miliona godina i izumrli su pre oko 11.000 godina.
  • Mylodontidae: površinski lenjivci koji su postojali oko 23 miliona godina i izumrli su pre oko 11.000 godina.
  • Nothrotheriidae: površinski lenjivci koji su postojali oko 11,6 miliona godina i izumrli su pre oko 11.000 godina, pored površinskih lenjivaca ova porodica je uključivala Thalassocnus, rod polu- ili potpuno akvatičnih lenjivaca.

Površinski lenjivci su živeli u Južnoj Americi i, nakon Velike američke razmene životinja, Severnoj Americi. Oni su nestali ubrzo nakon pojave ljudi pre oko 11.000 godina. Evidencija sugeriše da je ljudski lov doprineo izumiranju američke megafaune. Ostaci površinskih lenjivaca pronađeni u Severnoj i Južnoj Americi indiciraju da su njih ubijali, kuvali i jeli ljudi.[4] Klimatska promena koja je nastala sa okončanjem zadnjeg ledenog doba je verovatno isto tako imala ulogu. Megalocnus je preživeo na Antilima do pre oko 5.000 godina, dugo nakon što su drugi površinski lenjivci izumrli na kopnu, ali je zatim i on izumro kad su ljudi prispeli na ta ostrva.[15]

Biologija uredi

Fiziologija uredi

Lenjivici dostižu dužinu od 60 do 80 cm i u zavisnosti od vrste, težinu od 3,6 do 7,7 kg. Dvoprsti lenjivci su donekle duži.[16] Lenjivci imaju duge udove i okrugle glave sa malim ušima. Troprsti lenjivci imaju zdepaste repove duge oko 5 do 6 cm. Dok skoro svi sisari imaju sedam vratnih pršljenova, dvoprsti lenjivci imaju samo šest, dok troprsti lenjivci imaju devet,[17] što im omogućava da rotiraju glave za 270 stepeni.[18]

Lenjivci vide boje, ali imaju slabu vidnu oštrinu. Oni takođe imaju loš sluh. Stoga se oni oslanjaju na svoja čula mirisa i dodira pri nalaženju hrane.[19]

Reference uredi

  1. ^ Gardner, A.L. . Wilson, D.E.; Reeder, D.M (2005). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 100—101. ISBN 978-0-8018-8221-0. 
  2. ^ a b Delsuc, Frédéric; Catzeflis, François M.; Stanhope, Michael J.; Douzery, Emmanuel J. P. (7. 8. 2001). „The evolution of armadillos, anteaters and sloths depicted by nuclear and mitochondrial phylogenies: implications for the status of the enigmatic fossil Eurotamandua”. Proceedings of the Royal Society of London B: Biological Sciences (na jeziku: engleski). 268 (1476): 1605—1615. ISSN 0962-8452. PMC 1088784  . PMID 11487408. doi:10.1098/rspb.2001.1702. 
  3. ^ a b „Overview”. The Sloth Conservation Foundation. Pristupljeno 29. 11. 2017. 
  4. ^ a b v The Land and Wildlife of South America. Time Inc. 1964. str. 15, 54. 
  5. ^ Bennington-Castro, Joseph (23. 1. 2014). „The Strange Symbiosis Between Sloths and Moths”. Gizmodo. Pristupljeno 1. 12. 2017. 
  6. ^ "Rainforest Canopy—Animals".
  7. ^ „"The Hidden Lives of Sloths".”. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 09. 12. 2016. 
  8. ^ Eisenberg, John F.; Redford, Kent H. . "Mammals of the Neotropics, Volume 3: The Central Neotropics: Ecuador, Peru, Bolivia, Brazil." University of Chicago Press. 2000. str. 96..
  9. ^ "Animals of the Rainforest-Sloth". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. jul 2014) caltech.edu
  10. ^ O'Leary, Maureen A.; Bloch, Jonathan I.; Flynn, John J.; Gaudin, Timothy J.; Giallombardo, Andres; Giannini, Norberto P.; Goldberg, Suzann L.; Kraatz, Brian P.; Luo, Zhe-Xi (8. 2. 2013). „The Placental Mammal Ancestor and the Post–K-Pg Radiation of Placentals”. Science (na jeziku: engleski). 339 (6120): 662—667. Bibcode:2013Sci...339..662O. ISSN 0036-8075. PMID 23393258. S2CID 206544776. doi:10.1126/science.1229237. hdl:11336/7302. 
  11. ^ Svartman, Marta; Stone, Gary; Stanyon, Roscoe (21. 7. 2006). „The Ancestral Eutherian Karyotype Is Present in Xenarthra”. PLOS Genetics. 2 (7): e109. ISSN 1553-7404. PMC 1513266  . PMID 16848642. doi:10.1371/journal.pgen.0020109  . 
  12. ^ Gaudin, Timothy J. (1. 2. 2004). „Phylogenetic relationships among sloths (Mammalia, Xenarthra, Tardigrada): the craniodental evidence”. Zoological Journal of the Linnean Society. 140 (2): 255—305. ISSN 0024-4082. S2CID 38722942. doi:10.1111/j.1096-3642.2003.00100.x. 
  13. ^ Muizon, C. de; McDonald, H. G.; Salas, R.; Urbina, M. (jun 2004). „The evolution of feeding adaptations of the aquatic sloth Thalassocnus”. Journal of Vertebrate Paleontology. 24 (2): 398—410. Bibcode:2004JVPal..24..398D. JSTOR 4524727. S2CID 83859607. doi:10.1671/2429b. 
  14. ^ Amson, E.; Muizon, C. de; Laurin, M.; Argot, C.; Buffrénil, V. de (2014). „Gradual adaptation of bone structure to aquatic lifestyle in extinct sloths from Peru”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 281 (1782): 20140192. PMC 3973278  . PMID 24621950. doi:10.1098/rspb.2014.0192. 
  15. ^ Steadman, D. W.; Martin, P. S.; MacPhee, R. D. E.; Jull, A. J. T.; McDonald, H. G.; Woods, C. A.; Iturralde-Vinent, M.; Hodgins, G. W. L. (16. 8. 2005). „Asynchronous extinction of late Quaternary sloths on continents and islands”. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 102 (33): 11763—11768. Bibcode:2005PNAS..10211763S. PMC 1187974  . PMID 16085711. doi:10.1073/pnas.0502777102  . 
  16. ^ „Sloth”. National Geographic. mart 2014. Pristupljeno 1. 12. 2017. 
  17. ^ Narita, Yuichi; Kuratani, Shigeru (15. 3. 2005). „Evolution of the vertebral formulae in mammals: A perspective on developmental constraints”. Journal of Experimental Zoology Part B: Molecular and Developmental Evolution (na jeziku: engleski). 304B (2): 91—106. ISSN 1552-5015. PMID 15660398. doi:10.1002/jez.b.21029. 
  18. ^ „Three-Toed Sloths”. National Geographic. 11. 11. 2010. Pristupljeno 1. 12. 2017. 
  19. ^ „Sloth”. Encyclopedia Brittanica. Pristupljeno 1. 12. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Lenjivci na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Lenjivci.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лењивци&oldid=27734432”