Liban
Liban (arap. لبنان, franc. Liban), zvanično Libanska Republika (arap. الجمهورية اللبنانية, franc. La République Libanaise) je pretežno planinska država na Bliskom istoku,[3] na istočnoj obali Mediterana. Graniči se sa Sirijom na severu i istoku, i Izraelom na jugu. Zastava Libana prikazuje drvo kedra u zelenoj boji na beloj pozadini i dvema horizontalnim crvenim linijama, na vrhu i dnu zastave.
| Libanska Republika | |
|---|---|
Krilatica: nema | |
Himna: Сви ми! За домовину, за славу, за заставу (arap. كلنا للوطن للعلى للعلم) (franc. Tous pour la Patrie, pour la gloire et le drapeau) | |
.svg) | |
| Glavni grad | Bejrut |
| Službeni jezik | arapski i francuski |
| Vladavina | |
| — Predsednik | Mišel Aun |
| — Predsednik Vlade | Nadžib Mikati |
| — Predsednik Parlamenta | Nabih Beri |
| Istorija | |
| Nezavisnost | Od Francuske 26. novembara 1941. |
| Geografija | |
| Površina | |
| — ukupno | 10.452 km2 (166) |
| — voda (%) | 1,6 |
| Stanovništvo | |
| — 2015.[1][2] | 4.467.000 (119) |
| — gustina | 427,38 st./km2 |
| Ekonomija | |
| Valuta | Libanska funta |
| — stoti deo valute | 100 центи |
| Ostale informacije | |
| Vremenska zona | UTC +2 do +3 |
| Internet domen | .lb |
| Pozivni broj | +961 |
Naziv Liban potiče iz aramejske reči laban, što znači belo, kao referenca na planinu Liban koja je uvek prekrivena snegom.
Geografija uredi
Položaj uredi
Zemlja Bliskog istoka, Liban je oivičen na zapadu Mediteranom. Dužina libanske obale je 225 km. Površina zemlje je 10452 km², od kojih je 10230 km² kopno.
Liban se graniči sa Sirijom na 375 km dugačkoj granici na severu i istoku, a sa Izraelom na jugu u dužini od 79 km. Granicu sa Izraelom su UN definisale kao važeću, osim male teritorije farme Šeba koja se nalazi na Golanskoj visoravni. Za nju Liban tvrdi da pripada njemu, ali ju je okupirao Izrael koji tvrdi da pripada Siriji. UN su potvrdile da ova teritorija ne pripada Libanu, ali Hezbolah i dan danas koristi ovu teritoriju za lansiranje povremenih napada na susedni Izrael.
Geologija i reljef uredi
Liban se deli u četiri fizičko-geografska regiona: primorska ravnica, planina Liban, dolina reke Bekaa i Antilibanske planine. Na istoku je oivičen afričko-sirijskom depresijom.
Usku i isprekidanu priobalnu ravnicu formirali su morski sedimenti i rečni nanosi (aluvijum). Plodno tle se smenjuje sa područjima peskovitih uvala i kamenitih plaža. Planina Liban se oštro uzdiže paralelno mediteranskoj obali i stvara lanac gora od krečnjaka i peščara koji se proteže skoro celom dužinom zemlje. Planinski lanac varira u širini od 10 do 56 km. Ispresecan je uskim i dubokim klancima. Najviši vrh planine Liban je na 3088 m iznad nivoa mora. To je vrh Kurnat al Savda (Qurnat as Sawda') u severnom Libanu. Planine se dalje polako spuštaju ka jugu, gde se ponovo uzdižu ka vrhu Sanin (Sannine) na 2695 m. Dolina reke Bekaa se nalazi između planine Liban na zapadu i planina Antiliban na istoku. Ona je deo sistema Velike rasedne doline. Dolina je duga 180 km i široka 10 do 26 km. Njeno plodno tle je aluvijalnog porekla. Antilibanske planine se prostiru paralelno planini Liban. Njihov najviši vrh je Hermon na 2814 m nadmorske visine.
Vode uredi
Najvažnija reka Libana je 145 km duga reka Litani. Ona izvire u dolini Bekaa zapadno od Baalbeka, a uliva se u Sredozemno more severno od Tira.
Flora i fauna uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Klima uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Istorija uredi
Liban je bio jedan od glavnih regiona Feničana čija je pomorska trgovina i privreda cvetala više od 2.000 godina, od oko 2.700 do 500. p. n. e. Feničanska civilizacija se razvila na današnjem području Libana i Sirije. Feničanska civilizacija je bila prvi oblik morske trgovine i privrede, koja se raširila Mediteranom, prvog milenijuma p. n. e. Mada u to vreme, granice država nisu bile jasno definisane, smatra se da je grad Tir bio najjužnija tačka Feničana. Sarepta, gradić između Sidona i Tira, je jedan od najistraženijih gradića iz feničanskog perioda. Iako su ljudi ovog regona sami sebe nazivali Hananima, naziv Feničani je postao poznat usled Grka koji su ih zvali Foniki, što na grčkom znači ljubičasta boja (grčki φοῖνιξ). Hemijska boja koja je u antičko vreme korišćena za bojenje tekstila se takođe zvala Feniks. Tako da su Feničani ubrzo postali poznati u to vreme kao 'Ljubičast narod'.
Feničani, najverovatnije semitski narod, su se služili feničanskim jezikom, kasnije nazvanim punskim jezikom, jer je latinska (rimska) reč za ljubičastu boju puniceus (Puniceus). Uprkos mnogim pisanjima, knjige koje su pisali nisu u velikom broju preživele do danas. Feničanske kolonije severne Afrike su bile izvor mnogih činjenica i saznanja o feničanskoj kulturi. Sveti Avgustin je poznavao u maloj meri punski jezik kojim su se Feničani služili i ponekad ih je koristio pri objašnjavanju srodnih reči na hebrejskom jeziku. Ime njegove majke, Sveta Monika, se smatra punskog porekla. Region je bio teritorija Rimskog carstva u provinciji Sirije. Tokom srednjeg veka bio je važna geografska tačka mnogobrojnim osvajanjima krstaša. Nakon odlaska krstaša pada u ruke Osmanskog carstva.
Raspadom Osmanskog carstva nakon završetka Prvog svetskog rata, Društvo naroda je Francuskoj mandatom dalo pet provincija, koje danas čine Liban.
Moderni libanski ustav iz 1926. godine garantuje balans političke moći među najvećim religijskim grupama.
Libanski građanski rat uredi
Nakon Arapsko-izraelskog sukoba 1948. godine, Liban je postao utočište 110.000 izbeglica iz Palestine koji su prebegli iz Izraela. Dodatni broj palestinskih izbeglica je došlo u Liban nakon novog arapsko-izraelskog sukoba 1967. godine i Crnog septembra. 1975. godine broj je dostigao preko 300.000 izbeglica koje je predvodio Jaser Arafat, koji je istovremeno bio i na čelu Palestinske oslobodilačke organizacije. Tokom ranih 1970-ih godina, tenzije su porasle usled velikog broja palestinskih izbeglica na jugu zemlje. U samom početku došlo je do sukoba palestinskih izbeglica i Libanaca koji su pripadali levici. Tokom sukoba, sukobljene strane su dobijale definisaniji oblik, te su na jednoj strani sukoba bili hrišćani, na čelu sa Bačir Gemajelom, dok su na drugoj strani bile palestinske izbeglice, muslimani suniti i Druzi. Građanski rat koji je neposredno usledio je ostavio naciju bez ikakve organizacione vlasti.
Bombardovanje Kane uredi
Dana 18. aprila 1996. godine usred izraelskog kontranapada na Hezbolah, izraelske snage su bombardovale sedište mirovnih snaga u malom mestu Kana, u kojem je oko 800 Libanaca našlo utočište u izbegličkom centru, što je rezultovalo sa 100 mrtvih među libanskim civilima i oko 300 povređenih, među kojima je bilo i pripadnika međunarodnih mirovnih snaga. Izrael je okarakterisao ovaj napad kao tragičnu grešku, dok je istraga UN koja je sledila potvrdila sumnju u ovaj stav. Nezvanično primirje je postignuto osam dana kasnije.
Sirijsko povlačenje i posledice uredi
Unutrašnja politička situacija u Libanu se značajno promenila početkom 2000-ih. Nakon izraelskog povlačenja iz južnog Libana i smrti Hafiza al Asada 2000, sirijsko vojno prisustvo je naišlo na kritike i otpor libanskog stanovništva.[4]
Bivši premijer Rafik Hariri je ubijen 14. februara 2005. u eksploziji automobila bombe. Vođe Alijanse od 14. marta su optužene Siriju za napad, dok su Alijansa od 8. marta i sirijski zvaničnici tvrdili da je za ubistvo odgovoran Mosad. Haririjevo ubistvo je označilo početak niza atentata čiji rezultat su bile smrti mnogi istaknutih javnih libanskih javnih ličnosti. Ono je takođe pokrenulo Kedarsku revoluciju, niz demonstracija na kojem je traženo povlačenje sirijske vojske iz Libana i osnivanje međunarodne komisije da se istraži atentat. Pod pritiskom Zapada, Sirija je počela sa povlačenjem i do 26. aprila 2005. svi sirijski vojnici su se vratili u Siriju.
Hezbolah je 12. jula 2006. započeo niz raketnih napada i upada u izraelsku teritoriju, gde su ubili trojicu izraelskih vojnika i zarobili još dvojicu. Izrael je odgovorio vazdušnim i artiljerijskim napadima na mete u Libanu i kopnenom invazijom što je dovelo do rata u Libanu. Sukob je zvanično okončanom rezolucijom UN 1701 od 14. avgusta 2006. koja je naložila prekid vatre. U ratu je poginulo oko 1191 Libanac[5] i oko 160 Izraelaca[6] Južna predgrađa Bejruta su teško oštećena u izraelskim vazdušnim napadima.[7]
Izraelsko-libanski sukob 2006. uredi
Savremena istorija uredi
Godine 2021. došlo je do kulminacije višegodišnje ekonomske i društvene krze u Libanu. Oko 80% građana nema dovoljno hrane ni novca da kupi hranu, trećina dece nema redovne obroke. Svetska banka je događaje u Libanu navodi kao jednu od tri najveće ekonomske krize od sredine 19. veka.[8]
Politika uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Administrativna podela uredi
Liban je podeljen na šest pokrajina (muhafaza), koji se dele na okruge (kada) i opštine.
Privreda uredi
Glavne privredne grane Libana su turizam i finansijske usluge. Postoji jak potencijal za uzgajanje voća i vinove loze. Seoska poljoprivredna proizvodnja je veoma efikasna u čemu Liban prednjači među arapskim zemljama. Inflacija je niska i 2004. je iznosila 0,5%.
Problemi u privredi su: zavisnost od uvoza nafte i gasa, kao i visoki državni dug. Narkokriminal i korupcija podrivaju poverenje investitora.
Stanovništvo uredi
Stanovništvo Libana je sastavljeno od mešavine različitih etničkih grupa i religija- muslimana (šiiti i suniti), hrišćana (maroniti, rimokatolici, pravoslavci, Asirijanci, Kopti) i drugih manjina (Druzi i Alaviti). Popis stanovništva nije rađen još od 1932. godine. Procenjuje se da je većina stanovništva muslimanske veroispovesti, a da su ostali hrišćani. Postoji jako mala grupa Jevreja, koji uglavnom žive u istočnom delu Bejruta. Takođe i jako mali broj Kurda (manje od 1% sveukupnog stanovništva) živi u Libanu. Oko 15 miliona ljudi libanskog porekla živi širom sveta, uglavnom hrišćana i Druza.
Oko 360.000 palestinskih izbeglica se registrovalo u Libanu, ali sa podacima radnika Visokog Komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija smatra se da se od toga broja puno ljudi odselilo, i da je trenutno u Libanu oko 160.000 do 225.000 palestinskih izbeglica.
Urbano stanovništvo, uglavnom koncentrisano u Bejrutu i oko Planine Liban, je poznato po svome poslovnom duhu. Vek i po migracije i stalnih putovanja i razmeštanja po svetu, dovelo je do toga da današnji mladi poslovni ljudi Libana imaju kontakte širom sveta, od severne i južne Amerike do Evrope, Zalivskih država i Afrike. Liban, u poređenju sa ostatkom arapskog sveta, ima veliki broj stanovništva sa visokom stručnom spremom.
Najveći gradovi uredi
Izvor: Procene za 2005. | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Grad | Guvernorat | Populacija | ||||||
 Bejrut  Tripoli |
1. | Bejrut | Bejrut | 1.251.739 |  Sidon  Tir | ||||
| 2. | Tripoli | Severni Liban | 229.398 | ||||||
| 3. | Sidon | Južni Liban | 163.554 | ||||||
| 4. | Tir | Južni Liban | 135.204 | ||||||
| 5. | Nabatija | Nabatija | 98.433 | ||||||
| 6. | Džunije | Džebel Liban | 96.315 | ||||||
| 7. | Zahle | Bekaa | 78.145 | ||||||
| 8. | Baabda | Džebel Liban | 77.106 | ||||||
| 9. | Zgarta | Severni Liban | 32.917 | ||||||
| 10. | Baalbek | Bekaa | 30.916 | ||||||
Kultura uredi
Liban je uvek bio tačka sudara civilizacija, tako da nije ni čudo da ovako mala zemlja poseduje tako raznoliku i bogatu kulturu. Libanska raznolikost u pogledu etničke pripadnosti i religije je dala libanskoj kuhinji naročito šarenilo. Bejrut ima veoma bogatu urbanu kulturu, sa brojnim festivalima i velikim brojem muzeja, pozorišta, galerija, modnih revija, koncerata, itd. Libansko društvo je visoko obrazovano i moderno, i može da se poredi sa evropskim društvima. Liban, a naročito Bejrut, je postao centar arapskog sveta. Liban je takođe član frankofonskih nacija (videti Frankofonske igre), tj. nacija u kojima je francuski uticaj veoma velik usled istorijskih događaja, i to je razlog što skoro polovina Libanaca govori tečno arapski i francuski jezik. U poslednje vreme usled velikog komercijalnog uticaja, engleski je postao veoma popularan, naročito kod mladih i studenata. Liban nije samo mesto susreta islama i hrišćanstva, već predstavlja i vrata Evropi ka arapskom svetu, i vrata arapskom svetu Evropi.
Liban je i mesto gde nekoliko prestižnih univerziteta imaju svoje ogranke, kao što su Američki Univerzitet u Bejrutu i Univerzitet Balamand, kao i brojne ustanove visokog obrazovanja. Jedan od libanskih pisaca koji je preveden i na srpski je Amin Maluf.
Međunarodni odnosi uredi
Inostrani odnosi Libana samo reflektuju njegovu geografsku lokaciju, strukturu populacije, privredu i tržište. Libanski odnosi sa inostranstvom su bili pod velikim uticajem Sirije, koja je održavala kontrolu nad Libanom svojim vojnim prisustvom u zemlji, sve do Kedar Revolucije.
Liban je završio pregovore sa Evropskom unijom o saradnji, koje su obe strane verifikovale kasne 2001. godine, i ugovor je stupio na snagu januara 2002. godine. Liban takođe ima bilateralne odnose sa nekoliko arapskih zemljama i trenutno su u toku pregovori o pristupanju Libana u Svetsku Trgovinsku Organizaciju. Liban ima veoma dobre odnose sa svim svojim arapskim susedima, uprkos istorijskim tenzijama sa Libijom, Palestinom i Irakom. Liban je takođe član Organizacije Islamske Konferencije i održava bliske odnose sa Iranom.
Liban nema diplomatske niti trgovinske odnose sa Izraelom. Maja 1983. godine Izrael i hrišćanska vlada tadašnjeg Libana su potpisale de facto mirovni sporazum koji bi omogućio bilateralne odnose, ali ovaj sporazum nikada nije realizovan. Zvaničan stav Libana prema Izraelu je taj da se odnosi dveju država mogu uspostaviti tek onda kada dovede do kraja sukob oko izraelsko-palestinskih naselja i kada se Golanska visoravan vrati Siriji.
Liban i Izrael i dalje imaju nerazjašnjenu granicu u južnom Libanu, na severnoj strani Golanskih visoravni. Liban tvrdi da je ova libanska zemlja okupirana, dok Izrael tvrdi da je ovaj deo zemlje sirijski i da pada pod ugovorom o izraelsko-sirijskom primirju. Liban bi takođe želeo da Izrael uzme natrag skoro 250.000 palestinskih izbeglica koji su se nakon ratova u regionu poslednjih decenija nastanili u Libanu.
Reference uredi
- ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. str. 51–55. Pristupljeno 11 August 2013.
- ^ Nations, United. „World Population Prospects - Population Division - United Nations”. Esa.un.org. Arhivirano iz originala 04. 07. 2014. g. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Millenniumindicators.un.org. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ Mroue, Bassem. „Lebanese mark uprising against Syria's domination”. Deseret News. Pristupljeno 17. 01. 2013.
- ^ „Lebanon Under Siege”. 27. 09. 2006. Arhivirano iz originala 27. 09. 2006. g. Pristupljeno 5. 05. 2012.
- ^ „Israel-Hizbullah conflict: Victims of rocket attacks and IDF casualties July–Aug 2006”. Mfa.gov.il. Pristupljeno 5. 05. 2012.
- ^ „Israeli warplanes hit Beirut suburb”. CNN. 13. 07. 2006.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Liban na ivici propasti, 80 odsto ljudi bez novca i hrane”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-07-01.
Literatura uredi
- Coogan, Michael D.; Smith, Mark S. (2012-03-15). Stories from Ancient Canaan, Second Edition. Louisville, KY: Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-23242-9.
- Morris, Benny (april 2008). 1948: A History of the First Arab-Israeli War. Yale University Press. ISBN 978-0-300-12696-9.
- Arkadiusz, Plonka. L’idée de langue libanaise d’après Sa‘īd ‘Aql, Paris, Geuthner, 2004 (French) ISBN 2-7053-3739-3
- Firzli, Nicola Y. Al-Baath wa-Lubnân [Arabic only] ("The Baath and Lebanon"). Beirut: Dar-al-Tali'a Books, 1973
- Fisk, Robert. Pity the Nation: The Abduction of Lebanon. New York: Nation Books, 2002.
- Glass, Charles], "Tribes with Flags: A Dangerous Passage Through the Chaos of the Middle East", Atlantic Monthly Press (New York) and Picador (London), 1990 ISBN 0-436-18130-4
- Gorton, TJ and Feghali Gorton, AG. Lebanon: through Writers' Eyes. London: Eland Books, 2009.
- Khuri Hitti, Philip, History of Syria Including Lebanon and Palestine, Vol. 2 (2002) (ISBN 1-931956-61-8)
- Norton, Augustus R. Amal and the Shi'a: Struggle for the Soul of Lebanon. Austin and London: University of Texas Press, 1987.
- Sobelman, Daniel. New Rules of the Game: Israel and Hizbollah After the Withdrawal From Lebanon, Jaffee Center for Strategic Studies, Tel-Aviv University, 2004.
- Riley-Smith, Jonathan. The Oxford Illustrated History of the Crusades. New York: Oxford University Press, 2001.
- Salibi, Kamal. A House of Many Mansions: The History of Lebanon Reconsidered. Berkeley: University of California Press, 1990.
- Schlicht, Alfred. The role of Foreign Powers in the History of Syria and Lebanon 1799–1861 in: Journal of Asian History 14 (1982)
- Georges Corm, Le Liban contemporain. Histoire et société (La découverte, 2003 et 2005)
Spoljašnje veze uredi
- Lebanon - Al Mashriq Informacije o Libanu, sa mapama i slikama.
- Lebanon History, Politics, Photos Upoznajte Liban
