Lisjen Peti Breton
Lisjen Peti Breton (franc. Lucien Petit-Breton, IPA: [ly.sjɛ̃ pə.ti.bʁə.tɔ̃]; 18. oktobar 1882 — 20. decembar 1917) pseudonim je bivšeg francuskog profesionalniog bicikliste koji se zvao Lisjen Žorž Mazan (franc. Lucien Georges Mazan). Bio je profesionalac od 1902. do 1914. godine i dvostruki pobednik Tur de Fransa. Karijeru je počeo sa 16 godina, kada je dobio bicikl na lutriji, a kako je njegov otac hteo da on nađe pravi posao, uzeo je nadimak Lisjen Breton za trke da bi ga prevario. Kasnije ga je promenio u Peti Breton, jer je već postojao jedan vozač sa imenom Lisjen Breton. Poginuo je u Prvom svetskom ratu.
| Lisjen Peti Breton | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| Lični podaci | |||||
| Puno ime | Lisjen Žorž Mazan | ||||
| Nadimak | Lisjen Peti Breton | ||||
| Datum rođenja | 18. oktobar 1882. | ||||
| Mesto rođenja | Plese, Francuska | ||||
| Datum smrti | 20. decembar 1917. (35 god.) | ||||
| Mesto smrti | Troa, Francuska | ||||
| Državljanstvo | Francuska | ||||
| Timske informacije | |||||
Trenutni tim | završio karijeru | ||||
| Disciplina | drumski | ||||
| Tip vozača | brdaš | ||||
| Profesionalna karijera | |||||
| 1902—1904 | Individualno | ||||
| 1905 | Sajkl JC | ||||
| 1906—1908 | Pežo—volber | ||||
| 1909—1910 | Lenjano—pireli | ||||
| 1910 | Alkjon—Dinlon | ||||
| 1911 | Fiat | ||||
| 1911 | La Fransez—dijamant | ||||
| 1912 | Pežo—volber | ||||
| 1913 | Otomoto—kontinental | ||||
| 1914 | Ataka—dinlop | ||||
| 1914 | Otomoto—kontinental | ||||
| Uspesi | |||||
| |||||
| Monumentalni klasici | |||||
| Milano—Sanremo | 1 (1907) | ||||
| Druge trke | |||||
| Pariz—Tur 1 (1906) Pariz—Brisel 1 (1908) Tur of Belgijum 1 (1908) | |||||
| Ostalo | |||||
| Rekord na sat vremena | 41.110 km (1905—1907) | ||||
| Ažurirano: 12. jun 2016. | |||||
Karijera uredi
Njegova prva pobeda bila je na prvenstvu Argentine na traci, ali je 1902. pozvat u Francusku da bi služio vojsku. 1904. pobedio je na takmičenju na traci, Bal di or u Parizu. 1905. je postavio rekord u vožnji na sat vremena, a zatim je prešao u drumski biciklizam i već prve sezone je vozio Tur de Frans i završio ga na petom mestu. 1906. završio je četvrti na Tur de Fransu i osvojio je treće izdanje klasika Pariz Tur.
1907. osvojio je Milan—Sanremo, a zatim je osvojio i Tur de Frans. Nakon pete etape, njegove šanse za pobedu bile su male. Završio je etapu na desetom mestu, 28 minuta iza pobednika, ali tad je bio sistem po bodovima, pa vreme nije bilo bitno. Do kraja je pobedio na dve etape, a na još šest je završio u prva tri. Tokom desete etape, vodeći Gorge je nelegalno promenio bicikl, što ga je koštalo 44 poena i Peti-Breton je preuzeo vođstvo. Na kraju je osvojio Tur sa 47 poena, deset više od drugoplasiranog Gistava Garigua.
1908. osvojio je Tur Belgije i trku Pariz—Brisel, a nakon toga, osvojio je Tur de Frans po drugi put, postavši prvi vozač koji je osvajao Tur dvaput. Tur je osvojio lakše nego prethodne godine, pobedivši na pet etapa i završivši van četvrtog mesta samo na desetoj etapi
Tur je vozio i narednih pet godina, ali nije nijedan završio. 1910. povukao se tokom sedme etape, 1911. nije uspio da završi ni prvu etapu, dok se godinu kasnije povukao tokom druge etape. Najbliži je bio 1913. kada je došao do 14 etape, prethodno osvojivši tri druga mesta. 1914. je bila zadnja sezona u njegovoj karijeri, sa Tura se povukao tokom devete etape.
Dvaput je vozio Điro d’Italiju, 1910. i 1911. godine, nije uspio da je završi, ali je osvojio etapu 1911. godine.
Smrt uredi
Početak Prvog svetskog rata značio je stop za biciklizam. Mnogi profesionalni vozači su otišli na front, među njima i Peti-Breton, koji se priključio Francuskoj vojsci. Poginuo je 1917. na frontu blizu Troje, kada se sudario sa automobilom.
Spoljašnje veze uredi
