Litijum karbonat
Litijum karbonat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule Li2CO3. Soli litijuma spadaju u drupu antipsihotika, deluju antimanijski i stabilizuju afekt. Koriste se za sprečavanje oscilacija afekta kod manično-depresivne psihoze (bipolarni poremećaj afekta). Najčešće se koristi litijum karbonat, a pored njega su u upotrebi i sulfat, citrat i aspartat litijuma.[1]
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
dilitijum-karbonat, Carbolith®, Cibalith-S®, Duralith®, Eskalith®, Lithane®, Lithizine®, Lithobid®, Lithonate®, Lithotabs® Priadel®
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.008.239 |
| MeSH | Lithium+carbonate |
| RTECS | OJ5800000 |
| Svojstva | |
| Li2CO3 | |
| Molarna masa | 73,8909 g/mol |
| Agregatno stanje | beli prah bez mirisa |
| Gustina | 2,11 g/cm³ |
| Tačka topljenja | 723 °C |
| Tačka ključanja | 1310 °C |
| Opasnosti | |
| Glavne opasnosti | korozivan |
| R-oznake | R22, R36 |
| S-oznake | S24 |
| Srodna jedinjenja | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
Litijum karbonat | |
| Klinički podaci | |
| Prodajno ime | Litijum karbonat |
| Način primene | oralno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | 100% |
| Vezivanje proteina | ne vezuje se |
| Metabolizam | nema |
| Poluvreme eliminacije | 20 č. |
| Izlučivanje | renalno |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 554-13-2  |
| ATC kod | N05AN01 (WHO) |
| Hemijski podaci | |
| Formula | CLi2O3 |
| Molarna masa | 73.8909 |
Hemijske osobine uredi
Svojstva uredi
Prilikom dobijanja taloži se kao bela čvrsta supstanca i za razliku od karbonata drugih alkalnih metala malo se rastvara u vodi (1,45 grama u 100 g vode na 0 °C, odnosno 1,38 grama na 15 °C). Sa dodatkom ugljen-dioksida stvara se rastvorni litijum-bikarbonat:
- 2LiCl + (NH4)2CO3 → Li2CO3↓ + 2NH4Cl
- Li2CO3 + CO2 + H2O → 2LiHCO3
Zagrevanjem karbonata na 800 °C u struji vodonika nastaje oksid:
- Li2CO3 → Li2O + CO2
Dobijanje uredi
Može se dobiti mešanjem rastvora amonkarbonata i neke litijumove soli. Iz dobijenog karbonata se dalje mogu dobiti neke druge soli litijuma (poput nitrata ili sulfata) reakcijom sa odgovarajućom kiselinom.
Farmakologija uredi
Mehanizam delovanja uredi
Tačan mehanizam antimaničnog dejstva litijuma još uvek nije potpuno razjašnjen. Litijum deluje na funkcije neurotransmitera, funkciju ćelijske membrane, metabolizam katjona i vode. Svoj glavni efekat litijum ostvaruje blokadom metabolizma inozitol fosfata.[2] Litijum blokira prevođenje inozitol difosfata u inozitol monofosfat, zbog čega je smanjena sinteza fosfatidil inozitol bifosfata i diacilglicerola (koji su značajni drugi glasnici). Konačan efekat inhibicije metabolizma inozitol fosfata je smanjenje efektra neurotransmitera na ćelijsku membranu.[3]
Ekstracelularno, litijum stimuliše efluks (izlazak iz ćelije) natrijuma direktnom razmenom jona i stimulacijom natrijum-kalijumove pumpe.[4] Zamenom kalcijumovog ili magnezijumovog jona litijumom se povećava permeabilnost (propustljivost) membrane. Dodatno, smatra se da litijum ubrzava presinaptičku razgradnju kateholamina.
Novija istraživanja ukazuju na mogući uticaj litijuma na cirkadijalni ritam, modifikaciju eksspresije gena, ili azotoksidni put u mozgu.
Indikacije uredi
Litijum suzbija napade manije i „pegla“ promene raspoloženja pa se koristi u terapiji manične baze bipolarnog poremećaja (po potrebi sa drugim antipsihoticima, moguća je i profilaktička primena), kod alkoholizma u kome dolazi do smene manije i depresije i kod šizoafektivnih poremećaja (mešavina shizofrenije i poremećaja afekta). Litijum ne deluje na neurotičke depresije.[5]
Neželjena dejstva uredi
Terapijska širina litijuma je jako mala, a neželjeni eketki brojni: tremor, ataksija, dizartrija, depresija funkcije tiroidee, polidipsija i poliurija. Tokom terapije može doći do pojave nefrogenog diabetes insipidus koji se ne može popraviti vazopresinom ali može tiazidnim diureticima (uz korekciju doze litijuma). Kako litijum lako prelazi u mleko, kod odojčeta se mogu pojaviti letargija, cijanoza, poremećaji refleksa i hepatomegalija.
Kontraidikacije uredi
Litijum je kontraindikovan kod preosetljivosti na lek, poremećaja bubražne funkcije, srčane dekompenzacije, oštećenja sprovodnog sistema srca, miksedema, hiponatrijemije i teške dehidratacije.
Farmakokinetika uredi
Litijum karbonat se iz digestivnog trakta resorbije brzo i kompletno. Maksimalne koncentracije u plazmi postiže za 30 minuta do 2 časa po uzimanju leka. Brzo se raspodeljuje po telesnim tečnostima, ali sporo ulati u ćeliju. Kompletno se izlučuje urinom, a vreme polueliminacije iznosi oko 20 časova.
Diuretici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi smanjuju renalni klirens litijuma, pa je potrebno smanjiti dozu litijuma za oko 25%
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Parkes, G. D. & Fil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Varagić, Vladislav; Milošević, Milenko (2001). Farmakologija. Beograd. ISBN 978-86-7222-022-3.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. str. 718. ISBN 9780471193500.
- ^ „Medical use”.
- ^ Grupa autora (2006). Ugrešić, Nenad, ur. Farmakoterapijski vodič 3 (PDF). Beograd. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 07. 2011. g. Pristupljeno 31. 05. 2010.
Literatura uredi
- Parkes, G. D. & Fil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- Varagić, Vladislav; Milošević, Milenko (2001). Farmakologija. Beograd. ISBN 978-86-7222-022-3.
- Grupa autora (2006). Ugrešić, Nenad, ur. Farmakoterapijski vodič 3 (PDF). Beograd. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 07. 2011. g. Pristupljeno 31. 05. 2010.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
