Ludvig Albreht Gebhardi

Ludvig Albreht Gebhardi (nem. Ludwig Albrecht Gebhardi) bio je nemački istoričar (13. 4. 1735, Lineburg — 26. 10. 1802, Hanover). Učio je škole u mestu rođenja i u Getingenu. 1765. postao je profesor na viteškoj akademiji (Gymnasium illustre) u Lineburgu, a 1799. bibliotekar, arhivar i dvorski hanoveranski istoriograf. Po znanju nije ravan svom ocu, istoriku i genealogu Jovanu Ludvigu Gebhardiju. Ipak je bio za svoje doba dobar istoričar, osobito za istoriju severnih i istočnih evropskih naroda. Za znamenitu zbirku: Allgemeine Weltgeschichte von der Schöpfung an bis auf gegenvärtige Zeit. Nach W. Guthril, J. Gray und anderen Gelehrten von Chr. Gottl. Heyne (1—17, Leipzig, 1765—1808) napisao je Geschichte des Reiches Ungarn und der damit verbundenen Staaten (16,1—4, Leipzig, 1778—82). Pored istorije Mađarske je tu obrađena istorija Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Bugarske i t. d. Treći odeljak u ovome tomu je: Geschichte der Königreiche Servien, Raszien, Bosnien und Rama, s dodatkom: Geschichte des Freistaats Ragusa. Celo je ovo delo preštampavano, na pr. u Brnu 1788, a preštampavana je za sebe i sama srpska istorija, na pr. u Pešti 1808.

Gebhardijeva srpska istorija je prva srpska opširna istorija nemački napisana, i to za ono doba ne rđavo, jer je pisac upotrebio sve pristupačne izvore i celu literaturu. Netačnosti, nesporazuma, pa i pakosti, ipak ima. — Ceo treći odeljak, osim dubrovačke istorije, preveo je u starim godinama Jovan Rajić, posvetio je mitropolitu Stratimiroviću i štampao u Beču 1793. Rajić redovno nije prevodio naučni aparat Gebhardija, ali je dodavao primedbe, u kojima je dopunjavao i pobijao Gebhardija, s kojim je, inače, bio u prepisci.

Izvor

• Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Narodne enciklopedije srpsko-hrvatsko-slovenačke, članka GEBHARDI LUDVIG ALBREHT čiji je autor Nikola Radojčić.