Lumpenproletarijat

Lumpenproletarijat (kovanica od nem. Lump „odrpanac, čovek bez ičega“ i lat. Proletarius "građanin najnižeg reda" ) je izraz koji se koristio sa različitim političkim značenjem kroz istoriju; u starom Rimu je njime podrazumevano propalo i osiromašeno seljaštvo koje je došlo u Rim da živi od milostinje, a u marksističkoj teoriji njime se označavaju slojevi koji žive na marginama društva u stanju neprekidne nezaposlenosti i bede kao što su siročad, nesposobni i bolesni siromasi, invalidi, skitnice, prosjaci, sitni kriminalci, prostitutke i sl.

Karl Marks i Fridrih Engels u delu Nemačka ideologija (1845) poslužili su se ovim pojmom kako bi ukazali na razlike prema potlačenoj klasi proletarijata, a kasnije je ovaj fenomen detaljno opisan u Marksovom spisu 18. brimer Luja Bonaparte (1851).

On je u lumpenproletarijatu video klasnu frakciju koja je, za razliku od proletarijata, s obzirom na svoj način života zainteresovana za status kvo, odnosno ekonomski zavisna od mrvica koje joj udeljuje buržoazija. Stoga je u njemu video kontrarevolucionarna i reakcionarna raspoloženja.

Kasniji marksistički teoretičari u 20. veku, pogotovo Trocki, su na temelju ovakvog mišljenja dali objašnjenje za dodatno ojačavanje fašizma čije su se pristalice često regrutovale iz tih slojeva.

Izraz je kasnije prihvaćen i od strane nemarksističkih autora, a ušao je i u svakodnevni govor, pa se tako u ruskom, španskom i turskom jeziku lumpen koristi za dno društva.

Literatura

• Hemmerle, O.B. (2006). "Lumpenproletariat". In Odekon, Mehmet. Encyclopedia of World Poverty Volume 1: A-G. SAGE Publications. pp. 655-656. ISBN 978-1-4129-1807-7.