Википедија

Lutrija

Lutrija (ital. lotteria; franc. loterie od hol. loterij) igra je na sreću, jedna vrsta kockanja, koja podrazumeva nasumično izvlačenje brojeva za nagradu, pa samim tim podrazumeva neki vid numeracije srećki (tiketa).[1] Organizuje je javna ili privatna ustanova na osnovu izvlačenja prema unaprijed određenom planu, ali tako da priređivaču donosi određenu korist. Nagrade dobijene na lutriji mogu biti novčane ili robne. Učesnici u igri kupuju numerisane listiće, a nagrade se izvlače iz lutrijskih bubnjeva.[2]

Klasna lutrija je lutrija sa više (obično pet) izvlačenja, sa tačno utvrđenim planom izvlačenja srećaka, koje se najčešće dele na četvrtine, polovine i cele.

Lutrijski zajam je državni zajam koji zajmodavcu daje izgled na izvlačenje nekog većeg zgoditka, ali zato nosi manji interes.[3][4]

Vrste srećki uredi

Dobitak se ponekad određuje samo na osnovu broja na kupljenom listiću (srećka ili loz), ali češće igra uključuje ispunjavanje listića kombinacijama ili biranjem brojeva (loto, bingo, tombola i slične igre).[2]

Istorija uredi

Lutrija je vrlo stara igra. Razvila se iz običaja žrebanja. Najstariji poznat zapis o lutriji vezan je za Kinu i dinastiju Han između 205. i 187. p. n. e. Veruje se da su lutrije organizovane kako bi država došla do novca za velike projekte, poput izgradnje Velikog kineskog zida. Igra je bila poznata i kod Skita, Germana i Kelta, a poznato je da su rimski carevi (August, Neron) koristili lutriju kako bi sanirali javne finansije.

Prve lutrije, u današnjem smislu, zabeležene su početkom 16. veka u Holandiji, gde su trgovci prodavali srećke za robu koju su teže prodavali, a čiji su se brojevi zatim izvlačili žrebom. Iz ove robne lutrije kasnije se razvila novčana. Prva takva održana je u Firenci 1530. godine. Prve lutrije su zabeležene u Francuskoj 1520, Engleskoj 1566, Austriji 1752, a u Hrvatskoj 1762. godine. U Srbiji je prva organizovana lutrija — Knjaževsko-serbska lutrija ustanovljena 5. decembra 1833.[5]

Prva moderna nacionalna lutrija uspostavljena je u Italiji. Od tada se u mnogim državama prihodima od lutrije finansiraju veliki javni projekti. Jedan od takvih projekata je bila izgradnja Zgrade opere u Sydneju.[2]

Tajland uredi

Na Tajlandu (tada Sijamu) lutrija je prvi put održana 1874. godine, za vreme vladavine kralja Čulalongkorna, kao deo međunarodnog sajma organizovanog povodom njegovog rođendana. Godine 1917. (pred izbijanje Prvog svetskog rata) Britanska vlada je, uz tajlandski pristanak, organizovala lutriju da pomogne u finansiranju britanskih ratnih napora. Lutrije su se na Tajlandu održavale s prekidima sve do 1933. godine, kada su postale zakonom regulisane u okviru Odeljenja za finansije.[6] Sadašnjom Tajlandskom lutrijom upravlja Vladina kancelarija za lutriju, državno preduzeće kojim upravlja Ministarstvo finansija. Izvlačenja se održavaju 1. i 16. svakog meseca, sa najvišom nagradom do 32 miliona tajlandskih bata.[7] Zanimljivo je da Tajlanđani često posećuju lokalna svetilišta kako bi imali više sreće u izvlačenju Tajlandske lutrije.[8]

Velika Britanija uredi

Prva lutrija u Engleskoj zabeležena je 1566. godine.[2] Danas je glavna lutrija u Ujedinjenom Kraljevstvu Nacionalna lutrija, koja je lutrija državna lutrija, a osnovana je 1994.[9] Udeo od 28% prihoda Nacionalne lutrije, zajedno sa svim nepotraženim nagradama, distribuira se u vidu donacija u dobrotvorne svrhe.[10]

Još jedna komercijalna lutrija u UK poznata je kao Zdravstvena lutrija. Prihod od ove lutrije distribuira se za podršku dobrotvornim organizacijama i ciljevima vezanim za zdravlje. U skladu sa Zakonom o kockanju, koji zabranjuje drugim stranama da vode nacionalnu lutriju, Zdravstvena lutrija funkcioniše kao krovna korporacija koja predstavlja grupu od 51 društvene lutrije širom Ujedinjenog Kraljevstva, sa zajedničkim izvlačenjem i nagradnim fondom. Svako izvlačenje se održava u ime jedne ili više društvenih lutrija, čiji prihodi idu za podršku zdravstvenim ciljevima u njihovoj oblasti. Zdravstvena lutrija je bila kritikovana prilikom pokretanja jer je obećala da će donirati samo 20,3% prihoda od srećki u dobrotvorne svrhe, u poređenju sa 28% Nacionalne lutrije i da je struktura lutrije osmišljena tako da je u suprotnosti sa britanskim zakonima o lutriji.[11][12][13] U Velikoj Britaniji, dobitak na lutriji je u korelaciji sa izražavanjem više preferencija za Konzervativnu partiju. Osvajanje većih nagrada dovodi do veće promene u korist Konzervativne partije.[14]

Lutrija narodnih poštanskih brojeva je lutrija pretplate u Velikoj Britaniji.[15] Format je uvela holandska kompanija Novamedia BV:[16] igrači plaćaju najmanje £10 mesečno za igru, a pobednički poštanski brojevi se objavljuju svakodnevno.[17] U skladu sa ograničenjima prema Zakonu o kockanju iz 2005. godine, maksimalni iznos koji se može osvojiti jednim tiketom je 500.000 funti, ili 10% ukupnog prihoda od izvlačenja. Najmanje 33%[18] prihoda od pretplata odlazi u različite fondove, koji zauzvrat finansiraju lokalne i međunarodne dobrotvorne organizacije i projekte zajednice.[19][20]

Sjedinjene Države uredi

U Sjedinjenim Američkim Državama lutrije se organizuju na državnom nivou u 45 država i 3 teritorije. U novembru 2022. godine u jednoj od američkih lutrijskih igara — Powerball postavljen je rekord za najveći džekpot na lutriji u istoriji SAD od 2 milijarde američkih dolara.[21][22]

Rusija uredi

Danas u Rusiji lutrijske igre organizuju dva lutrijska brenda — Stoloto i Nacionalna Lotereja.[23][24][25]

Lutrija u Srbiji uredi

Knjaževsko-serbska lutrija (1833) uredi

Igre na sreću u Srbiji su postale popularne dvadesetih godina 19. veka. Donosili su ih iz Austrije i Ugarske ljudi koji su tamo odlazili najčešće poslom. Naravno, oni su prvo počeli da igraju strane lutrije, pa samim tim i da kupuju strane srećke. Uvidevši da zbog strane lutrije mnogo novca odlazi iz zemlje, knez Miloš Obrenović dozvolio je da se „u Srbiji mogu pojedini predmeti davati na lutriju i srećke u našoj zemlji” i 1833. godine dao pismenu dozvolu izvesnom doktoru Mesareviću „da može svoju kuću i majur u Beogradu, u Paliluli, dati na lutriju”. Iste godine, 5. decembra, izdao je dopis kojim je ustanovljena Knjaževsko-serbska lutrija. Za upravnika prve srpske lutrije imenovan je Stevan Radičević, kome je knez Miloš poverio da upravlja celokupnim prihodom. Sedište prve srpske lutrije bilo je u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici zemlje. Knjaževsko-serbska lutrija je bila uređena u više igara:

  • redovno kolo lutrije na manje sume,
  • povremeno igranje lutrije na određene stvari i
  • periodično igranje velike lutrije na velike sume.

Prvo izvlačenje srećaka redovnog kola održano je 30. decembra 1833. godine u Kragujevcu. Zna se da su bili izvučeni brojevi: 55, 38, 87, 25, 15. Redovno kolo lutrije igrano je dva puta mesečno. U svakom kolu izvlačeno je pet brojeva. Svako izvlačenje obznanjivano je u Novinama serbskim. Nagrade su bile robne i za to vreme vredne. Poznato je da su u februaru 1834. godine dobici na lutriji bili konj i kola, srebrna sablja i zlatni sat.

Iako je bila pod nadzorom države, a političari su morali da traže dozvolu od Državnog saveta „kako bi lutriju igrali“,[26] prva srpska lutrija nije bila dugog veka. Usled raznih špekulacija i zloupotreba tokom 1835. i 1836. godine knez Miloš ju je Ukazom morao ukinuti 1837. godine.[5]

Klasna lutrija Srbije uredi

Lutrija se u Srbiji ponovo organizuje krajem 19. veka, kada se uspostavlja Klasna lutrija Srbije, sa upravom u Beogradu. Uprava Klasne lutrije Srbije prodavala je srećke u tadašnjim poslanstvima, a prihode je kontrolisalo Ministarstvo narodne privrede. Deo prihoda je pretvaran u akcije državnih preduzeća, dok je ostatak izdvajan u humanitarne svrhe. Klasna lutrija je u to vreme jedina imala pravo priređivanja igara na sreću, pa je postala jedno od imućnijih državnih preduzeća. Posle samo sedam godina poslovanja, 1896. godine, njeno bogatstvo procenjeno je na 3,45 milijardi dinara ili trećinu državnog duga u zlatu.[26]

Državna klasna lutrija (Kraljevina Jugoslavija) uredi

Tokom Prvog svetskog rata lutrija u Srbiji nije radila, a obnovljena je 1919. godine kao Državna klasna lutrija Kraljevine Jugoslavije. Prema dokumentima Instituta za savremenu istoriju, uredba koju je 1919. godine doneo tada prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i dalje je predviđala autonomnost te institucije, ali je ona pored centrale u Beogradu otvorila i svoje ekspoziture u Zagrebu, Ljubljani, Dubrovniku, Skoplju, Sarajevu, Cetinju i Novom Sadu. Drugi svetski rat uništio je sav kapital Državne klasne lutrije.[26]

Državna klasna lutrija našla se kao okosnica i u pričama, pa se oko nje odvija radnja u TV seriji Švindleri[27] i romanu Petra Grujičića Gospodari vremena.[28]

Jugoslovenska lutrija (SFRJ) uredi

Institucija lutrije ipak je opstala i u posleratnoj Jugoslaviji i posle rata nastavila da se razvija. Pripreme za rad Jugoslovenske lutrije započele su odmah završetku rata, a prvo izvlačenje srećki, popularnih lozova[29] bilo je već u junu 1945. Ova igra imala je dugogodišnju tradiciju na području Kraljevine Jugoslavije. Lozovi su bili numerisani, a brojevi su se izvlačili iz dva bubnja. Bubnjevi su se vrteli ručno, i kad bi zastali, izvlačene su naizmenično po jedna cedulja iz oba bubnja. Kada je kupljen prvi električni bubanj sa šest komora, više se nisu izvlačile cedulje već srećke po poslednjim brojevima odštampanim na njima.

U julu 1951. godine u glavnim gradovima tadašnjih republika i autonomne pokrajine Vojvodine osnovane su filijale sa zadatkom razvoja, unapređenja i kontrole rada prodajne mreže preko koje je Jugoslovenska lutrija prodavala srećke. Te godine izvršena je prva faza decentralizacije lutrijskog poslovanja pa se može reći da su tada postavljeni temelji na kojima su kasnije stvorene lutrijske organizacije u regionu. Iz podataka o kretanju emisije srećki, prodaje i ostvarenog prihoda u periodu od 1945. do 1951. vidi se da je osnivanje filijala dalo snažan impuls proširenju te delatnosti na području čitave Jugoslavije. Za tu lutriju je značajan pokušaj uključivanja osoba s posebnim potrebama, pa je 1946. isključivo pravo prodaje srećki povereno Udruženju ratnih vojnih invalida Jugoslavije. To je pravo navedeno Udruženje koristilo sve do avgusta 1951. godine, kada Državna lutrija, odnosno njene filijale, formiraju svoju prodajnu mrežu.

Do 1951. kola su se održavala na svaka dva meseca, a te godine su se ustalila na jedanput mesečno. Od 1955. godine održavana su dva kola mesečno, od 1963. svakog drugog četvrtka, a od 1966. lutriju igra toliko ljudi u Jugoslaviji da postoji potreba da se svake nedelje organizuje po jedno kolo.

Godine 1956. prvi put se organizuje vanredno kolo srećki (lozova) pod nazivom „Prvomajska lutrija”. U narednim godinama vanredna kola organizuju se sve češće. Snažan razvoj privrede, stalni porast standarda i ubrzano povećanje gradskog stanovništva povoljno su uticali na značajan porast prometa lozova u tom razdoblju. Međutim, srećka, odnosno loz, kao najstarija igra na sreću na ovim prostorima, postaje sve manje atraktivan, a njegovo mesto preuzimaju Sportska prognoza i sve popularniji Loto.

Prvo izvlačenje loto brojeva održano je 3. januara 1962. godine. Pogađalo se 6 od 49 brojeva sa četiri vrste dobitka. U početku se izvlačenje održavalo svakih četrnaest dana, i to sredom, ali se već u maju iste godine prešlo na izvlačenje jednom nedeljno. Od prvoga kola Lotoa 1964. godine prešlo se na izvlačenje 6 od 39 brojeva, a od 1965. uveden je princip 5 od 36 brojeva sa tri vrste dobitka. Tokom 1962. televizija je prenosila izvlačenje brojeva Lotoa uz prigodan zabavni program. Osamdesetih godina Loto je preuzeo primat u igrama na sreću u SFRJ.

Početkom 70-ih, prestala je da postoji Lutrija Jugoslavije i svaka od šest republika i dve pokrajine dobila je svoju, ali su i dalje zajednički za sve Jugoslovene organizovali loto, sportsku prognozu i lutriju.[26]

Zakon o igrama na sreću i zabavnim igrama iz 1983. godine liberalizovao je polje igara na sreću i napustio raniju podelu na „obične”, koje se mogu priređivati za sve građane, i „posebne”, koje se mogu priređivati samo u kockarnicama zatvorenog tipa i samo za strane državljane.[30]

Državna lutrija Srbije (2004) uredi

Državna lutrija Srbije je osnovana 2004. godine u skladu sa Zakonom o igrama na sreću, kao jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću i od tada započinje novu epohu u organizovanju lutrijskih igara u Srbiji.[26] Po veličini tržišta, visini nagrada i broju igrača, Državna lutrija Srbije je vodeći priređivač igara na sreću na Zapadnom Balkanu, a od 2006. godine punopravna je članica zajednice evropskih lutrija.[31]

U Srbiji je danas jedna od najpopularnijih lutrijskih igara ostao Loto. Izvlačenje brojeva je javno, a izvlačenje dobitnih brojeva se obavlja javno, u emisiji „Loto”, koja se emituje na TV Prvoj.[32]

Jugo-loto projekat uredi

Godine 2007. postojao je pokušaj osnivanja jedinstvene lutrije zemalja bivše Jugoslavije pod nazivom Jugo-loto. Ideja je osmišljena po uzoru na evropski EuroMilion, a njena realizacija započeta je osnivanjem Asocijacije lutrijskih organizacija Jugoistočne Evrope sa sedištem u Ljubljani. Dogovor o zajedničkoj igri na sreću potpisale su tada lutrije Slovenije, Srbije, Kosova i Metohije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Republike Srpske i Makedonije, a u planu je bilo da, osim građanima bivših jugoslovenskih država učešće u igri bude omogućeno i stanovnicima Mađarske, Bugarske, Rumunije, Italije i Austrije.[33] Postojao je i predlog da se uloga voditeljke ponudi nekadašnjoj popularnoj „loto devojci” Suzani Mančić.[34] Ovaj projekat, međutim, nije realizovan.

Lutrijske prevare i obmane uredi

Lutrije, kao i svaki oblik kockanja, podložne su prevari. Uprkos visokom stepenu kontrole koji tvrde organizatori postoje brojne prevare na lutriji.

U nekim prilikama samo izvlačenje lutrije je kompromitovano od strane prevaranta. Poznat je skandal lutrije The Daily Number u Pensilvaniji iz 1980. gde su kuglice bile različite težine. U skandalu Hot Lotto, u generator slučajnih brojeva dodat je softverski kod koji omogućava prevarantu da predvidi dobitničke brojeve u određenim danima u godini.[35]

Godine 2003. jedan kanadski geološki statističar pronašao je neslučajne obrasce u „Tik-Tak-To“ tiketima koje prodaje Ontario Lottery and Gaming Corporation. „Tik-Tak-To“ je povučen iz prodaje i postala je prva igra koju je ova korporacija ikada povukla.[36]

Takođe je bilo nekoliko slučajeva da su blagajnici u prodavcima lutrije pokušali da prevare kupce za njihov dobitak. Na nekim prodajnim mestima neophodno je da dobitnik preda srećku prodavcu kako bi ovaj utvrdio osvojeni iznos i da li ga uopšte ima. Blagajnik zatim skenira tiket da bi odredio jedno ili oboje. U slučajevima kada nema vidljivog ili čujnog znaka skeniranja, dešava se da neki blagajnici iskoristili priliku da tvrde da nije u pitanju dobitna srećka, ili da vredi mnogo manje i nude da je „bace“ ili je krišom zamene nedobitnom. Blagajnik tada prisvaja srećku i na kraju je koristi kao svoju.[37]

U prvim decenijama 21. veka i Državnu lutriju Srbije pratile su brojne afere i sumnje o „nameštanju” dobitaka, pa se tako 2015. godine desilo u 59. kolu televizijskog Loto izvlačenja da se peti broj kombinacije „7 od 39” najpre pojavio na TV ekranu, a tek posle tridesetak sekundi kuglica sa tim brojem izvučena je iz bubnja.[38] Godine 2009.[39] u susednoj Bugarskoj desila se izuzetno retka situacija da je u dva uzastopna loto kola u organizaciji nacionalne lutrije izvučena ista kombinacija brojeva, a u trećem uzastopnom kolu, 13. septembra, izvučena su tri od tih šest brojeva iz prethodna dva kola. Interesantno je da u prvom izvlačenju te kombinacije brojeva nije bilo dobitnika, dok je u sledećem kolu 18 igrača ponovilo istu kombinaciju i svako je dobio po 5.197 evra. Tadašnji bugarski ministar sporta Svilen Nejkov je odredio da se pokrene istraga povodom ovog nesvakidašnjeg događaja. Bugarski matematičar Mihail Konstantinov izjavio je povodom ovog događaja da je verovatnoća da se tako nešto dogodi 1:4,2 miliona, ali da to ipak nije nemoguće.[40]

U većini zemalja igre na sreću, a među njima i lutrija zakonski su regulisane. Primeri sudske prakse u ovoj oblasti mogu se videti u članku „Falsifikovanje srećaka Jugoslovenske lutrije” u časopisu Anali Pravnog fakulteta u Beogradu iz 1958. godine.[41]

Prevare zasnovane na lutrijskim igrama uredi

Neke prevare na Internetu, kakva je takozvana Nigerijska prevara, zasnovane su na lutriji. Prevara počinje neželjenom poštom (spamom) kojom se primaocu čestita na nedavnom dobitku na lutriji. U imejlu se objašnjava da da bi oslobodila sredstva, primalac poruke mora da uplati određen iznos na ime porez, naknade ili nečeg sličnog, u skladu sa pravilima ili rizikuje da ostane bez dobitka.[42]

Drugi oblik prevare uključuje prodaju „sistema” koji imaju za cilj da poboljšaju šanse igrača da odaberu dobitničke brojeve u igri Loto. Ove prevare su uglavnom zasnovane na kupčevom (a možda i prodavčevom) nerazumevanju verovatnoće i slučajnih brojeva. Prodaja ovih sistema ili softvera je, međutim, legalna, jer pominju da proizvod ne može garantovati dobitak, a kamoli džekpot.

Bi-Bi-Si je u TV seriji The Real Hustle pokazao jednu lutrijsku prevaru u kojoj se grupa prevaranta pretvara da je dobila na lutriji, ali je bila sprečena da preuzme nagradu jer je osoba koja je napisala ime na poleđini listića izašla zemlje. Uspeli su da ubede stranca da stavi novac kao zalog kako bi učestvovao u nagradnom fondu.[43]

Porez na lutrijski dobitak uredi

Lutrijski dobitak se različito oporezuje od države do države.

U Srbiji uredi

Na veće iznose lutrijskih dobitaka plaća se porez. Postoji granični iznos ispod koga se porez ne plaća. U Srbiji je taj iznos 2023. godine bio oko 100.000 dinara (što je tada iznosilo oko 850 evra).[44] Svi dobici veći od ovog iznosa oporezuju se prema stopi od 20%. Državna lutrija Srbije plaća naknadu za priređivanje igara na sreću koja se uplaćuje u budžet republike Srbije i raspoređuje se u skladu sa zakonom o igrama na sreću. O načinu i kriterijumu raspodele novca odlučuju nadležni ministri, a tim novcem se, između ostalog, finansira:

U regionu uredi

  • U Severnoj Makedoniji porez se plaća ukoliko dobitak nadmašuje 5.000 denara (oko 10.000 dinara) i iznosi 15%.
  • U Hrvatskoj se porez na dobitak u igrama na sreću menja u zavisnosti od visine nagrade. Ukoliko je nagrada od 750 do 10.000 kuna (11.000—155.719 dinara), plaća se porez od 10%, za dobitak od 10.000 kuna do 30.000 kuna porez je 15%, od 30.000 do 500.000 kuna 20%, a na dobitak veći od pola miliona kuna 30%.
  • U Bosni i Hercegovini oporezuju se svi dobici na igrama na sreću veći od 1.000 KM (oko 60.000 dinara) sa 30%.[a][46]

Lutrija EuroMilions uredi

Lutrija EuroMilions (EuroMillions) igra se u devet evropskih zemalja: Irskoj, Austriji, Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu, Portugaliji, Španiji, Švajcarskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Glavna premija može da dostigne i do 230 miliona evra. Sve nagrade, uključujući i ovu glavnu, oslobođene su poreza, osim u Švajcarskoj, Španiji i Portugaliji, gde se smatraju oporezivim prihodom i to znači da porez naplaćuje kao na platu ili nadnicu.[46] Međutim, dobitak na ovoj lutriji može se podići samo u zemlji u kojoj je kupljen tiket, pa važe poreska pravila te zemlje kako za državljane te, tako i za državljane drugih zemalja.[47]

Sudbina dobitnika velikih premija uredi

Studija američkog Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja pokazala je da ljudi u Švedskoj, koji su osvojili velike sume novca na lutriji, imaju tendenciju da sačuvaju svoje bogatstvo tokom perioda od 10 godina, često zadržavaju posao, ali uzimaju više odmora i održavaju ili povećavaju svoju sreću i mentalno zdravlje. Ista studija takođe navodi da nije istinita uobičajena tvrdnja da će „70% ljudi koji dobiju veliki priliv novca izgubiti taj novac u roku od nekoliko godina“.[48][49] Međutim, magazin Tajm pominje pojam „prokletstvo lutrije“, a finansijski konsultant Don Maknaj u svojoj knjizi Životne lekcije sa lutrije daje anegdote koje upravo podržavaju ovu tvrdnju.[50][51]

Napomene uredi

  1. ^ Dati podaci ažurirani su 31. januara 2023.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Šta znači Lutrija”. staznaci.com. Pristupljeno 2024-03-01. 
  2. ^ a b v g „lutrija”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 29. 2. 2024. 
  3. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 521. COBISS.SR 30905103
  4. ^ Vujaklija, Milan. „Lutrija”. vokabular.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-01. 
  5. ^ a b Radovanović, Boriša (17. 1. 2021). „STARI KRAGUJEVAC - Prva lutrija u Srbiji”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac. Pristupljeno 2024-03-01. 
  6. ^ „History”. The Government Lottery Office (GLO). Pristupljeno 10. 6. 2015. 
  7. ^ „Winning Number Sheet” (PDF). The Government Lottery Office (GLO). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 6. 2015. g. Pristupljeno 10. 6. 2015. 
  8. ^ „10 อันดับ สถานที่ขอหวย ที่ฮิตมากที่สุด ในประเทศไทย”. Arhivirano iz originala 2017-06-07. g. Pristupljeno 2015-04-23. 
  9. ^ „Camelot gets nod for UK lottery”. BBC News. 7. 8. 2007. Pristupljeno 2017-08-05. 
  10. ^ The National Lottery. „Where The Money Goes”. Pristupljeno 30. 5. 2012. 
  11. ^ Ramesh, Randeep (2011-09-27). „Richard Desmond's health lottery branded a 'disgrace'”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2017-08-05. 
  12. ^ Benjamin, Alison (2011-10-19). „Is the health lottery good news for charities?”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2017-08-05. 
  13. ^ Halliday, Josh (2011-10-27). „Richard Desmond's Health Lottery under scrutiny by watchdog”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2017-08-05. 
  14. ^ Margalit, Yotam (2019-05-11). „Political Responses to Economic Shocks”. Annual Review of Political Science. 22 (1): 277—295. ISSN 1094-2939. doi:10.1146/annurev-polisci-050517-110713  . 
  15. ^ „Sightsavers and People's Postcode Lottery”. 9. 1. 2019. Pristupljeno 24. 3. 2022. 
  16. ^ „Novamedia Website - About Novamedia webpage”. Arhivirano iz originala 13. 06. 2018. g. Pristupljeno 29. 8. 2018. 
  17. ^ „Support Action Aid through People's Postcode Lottery”. Pristupljeno 24. 3. 2022. 
  18. ^ „A Winning Partnership”. Pristupljeno 24. 3. 2022. 
  19. ^ „GIRLGUIDING ACTIVITY CENTRE SAVED BY PLAYERS OF THE PEOPLE'S POSTCODE LOTTERY”. Pristupljeno 24. 3. 2022. 
  20. ^ „Ambassadors | People's Postcode Lottery”. www.postcodelottery.co.uk. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  21. ^ „No winning Powerball tickets sold; jackpot hits $1.3 billion”. Los Angeles Times. Pristupljeno 11. 1. 2016. 
  22. ^ Jr, Tom Huddleston. „$2.04 billion Powerball jackpot is now the largest prize in history—here are the top 5 so far”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-20. 
  23. ^ „Armen Sarkisяn: foto, biografiя, novosti - Vokrug TV.”. Vokrug TV (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-13. 
  24. ^ „Biografiя i ličnaя žiznь Armena Meružanoviča Sarkisяna, vladeleca. Armen Meružanovič Sarkisяn biografiя. Biografiя Armena Meružanoviča Sarkisяna - Svobodnaя Pressa”. svpressa.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-06-13. 
  25. ^ „SARKISЯN Armen Meružanovič - biografiя, novosti, foto, data roždeniя, press-dosьe. Personalii GlobalMSK.ru.”. globalmsk.ru. Pristupljeno 2023-06-13. 
  26. ^ a b v g d „O Nama - Istorijat”. Državna Lutrija Srbije. Pristupljeno 2024-03-01. 
  27. ^ „Švindleri”. SUPERSTAR TV. 2023-03-03. Pristupljeno 2024-03-02. 
  28. ^ „Gospodari vremena - Petar Grujičić”. Laguna. Pristupljeno 2024-03-02. 
  29. ^ Mrđen, Ivan (2023-04-06). „Verujete li svojim sećanjima?”. NOVA portal. Pristupljeno 2024-03-02. 
  30. ^ „FELJTON Povijest igara na sreću u Hrvatskoj”. NACIONAL.HR (na jeziku: hrvatski). 2016-05-09. Pristupljeno 2024-03-02. 
  31. ^ „O Nama”. Državna Lutrija Srbije. Pristupljeno 2024-03-01. 
  32. ^ „Loto”. prva.rs. Pristupljeno 2024-02-29. 
  33. ^ Spalović, Dejan (20. 6. 2007). „Kreće jugoslovenski loto”. Politika Online. Pristupljeno 2024-03-04. 
  34. ^ Krcić, Esad; Cvetković, Ljudmila; Milojević, Milorad; Vežić, Goran (19. 6. 2007). „Loto sa Mančićkom, zašto ne?”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2024-03-04. 
  35. ^ Gibbs, Samuel (8. 4. 2016). „Man hacked random-number generator to rig lotteries, investigators say” — preko www.theguardian.com. 
  36. ^ Yang, Jennifer (2011-02-04). „Toronto man cracked the code to scratch-lottery tickets”. The Toronto Star. Pristupljeno 3. 1. 2012. 
  37. ^ „How Lucky can you get”. NBC News. Pristupljeno 2011-03-17. 
  38. ^ Cvetković, Ljudmila (2015-08-13). „Krajnje vreme da se Lutrija dovede u red”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2024-03-04. 
  39. ^ „Bugarska: Dva puta zaredom izvučeni isti loto brojevi”. RTRS. Pristupljeno 2024-03-04. 
  40. ^ „Bugarska – Dva kola uzastopno isti brojevi na lotu”. Loto statistika 7/39 (lotostatistika.rs). Pristupljeno 2024-03-04. 
  41. ^ Trajković, Dragoljub (april—jun 1958). „FALSIFIKOVANjE SREĆAKA JUGOSLOVENSKE LUTRIJE” (PDF). ANALI PRAVNOG FAKULTETA: 213—222. 
  42. ^ „Lottery Scams”. Euro-Millions.com. Pristupljeno 2019-08-23. 
  43. ^ „BBC Three - The Real Hustle, Series 1, Episode 2”. BBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-02. 
  44. ^ „Međubankarsko devizno tržište - Kursna lista - Za period (25-31. januar 2023)”. Narodna banka Srbije. Pristupljeno 2024-03-04. 
  45. ^ Dušej Ristev, Tijana (2022-01-25). „Koliko novca ide loto dobitnicima u Srbiji, a koliko državi”. BBC News na srpskom. Pristupljeno 2024-03-04. 
  46. ^ a b Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom BBC.
  47. ^ „Tax on EuroMillions Winnings - Tax Calculator”. EuroMillions (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-04. 
  48. ^ „Everything You Know About the Fate of Lottery Winners Is Probably Wrong, According to Science”. Time. Pristupljeno 2020-12-31. 
  49. ^ Lindqvist, Erik; Östling, Robert; Cesarini, David (novembar 2020). „Long-run Effects of Lottery Wealth on Psychological Well-being”. The Review of Economic Studies (na jeziku: engleski). 87 (6): 2703—2726. S2CID 149483108. doi:10.3386/w24667  . 
  50. ^ „Here's How Winning the Lottery Makes You Miserable”. Time. Pristupljeno 2020-12-31. 
  51. ^ McNay, Don (2012). Life lessons from the lottery : protecting your money in a scary world. Richmond, Ky.: RRP International. ISBN 978-0-9793644-2-6. OCLC 824623185. 

Spoljašnje veze uredi

 
Lutrija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лутрија&oldid=27739596”