Madagaskar

Madagaskar, ili zvanično Republika Madagaskar (mal. Repoblikan’i Madagasikara, franc. République de Madagascar, engl. Republic of Madagascar), ranije ime: Malgaška Republika), je ostrvska zemlja bez kopnenih granica u Indijskom okeanu, blizu obale istočne Afrike. Madagaskar je 4. najveće ostrvo na svetu. Dom je za pet procenata svetskih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 80% živi samo na Madagaskaru. Među značajnim primerima raznolikosti živog sveta Madagaskara su primati lemuri i drveće baobab.

Republika Madagaskar Repoblikan'i Madagasikara  (malgaški) Republique de Madagascar  (francuski) Republic of Madagascar  (engleski)
Zastava Grb
Krilatica: Љубав, отаџбина, напредак (mal. Fitiavana, Tanindrazana, Fandrosoana) (franc. Amour, Patrie, Progrès) (engl. Love, Land of Our Ancestors, Progress)
Himna: О, вољена земљо наших предака! (mal. Ry Tanindrazanay malala ô!) (franc. Ô Terre de nos ancêtres bien-aimée!) (engl. Oh, Beloved Land of our Ancestors!)
Glavni grad	Antananarivo
Službeni jezik	malgaški, francuski, engleski
Vladavina
— Predsednik	Andri Radžoelina
— Predsednik Vlade	Kristijan Ntsaj
— Predsednik Senata	Rivo Rakotovao
— Predsednik Narodne skupštine	Rakotomamonj Žan Maks
Istorija
Nezavisnost	Od Francuske 26. jun 1960.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	587.040 km2 (45)
— voda (%)	0,9
Stanovništvo	‍
— 2012.	21.263.403 (55)
— gustina	36,22 st./km2
Ekonomija
Valuta	Arijari
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +3
Internet domen	‍.mg‍
Pozivni broj	+261

Istorija

Glavni članak: Istorija Madagaskara

Pisana istorija Madagaskara je počela u 7. veku, kada su Arapi uspostavili trgovačke ispostave duž severozapadne obale. Kontakt sa Evropljanima je počeo 1500-ih, kada je portugalski pomorac Dijego Dijaz ugledao ostrvo nakon što se njegov brod odvojio od flote na putu za Indiju. U kasnom 17. veku, Francuzi su uspostavili trgovačke ispostave duž istočne obale. Otprilike od 1774. do 1824, bio je omiljeno svratište za gusare, uključujući američke, od kojih je jedan doneo malgaški pirinač u Južnu Karolinu.

Početkom 1790-ih, vladari Merina su uspeli da uspostave premoć na većem delu ostrva, uključujući obalu. 1817, vladar Merina i britanski guverner Mauricijusa su potpisali sporazum o ukidanju trgovine robljem, koja je bila značajna za ekonomiju Madagaskara. Zauzvrat, ostrvo je dobilo vojnu i finansijsku pomoć od Britanaca. Britanski uticaj je ostao snažan u narednim decenijama.

Karta Madagaskara 1888.

Britanci su prihvatili nametanje francuskog protektorata nad Madagaskarom 1885, u zamenu za eventualnu kontrolu nad Zanzibarom (danas deo Tanzanija), i kao deo sveukupne definicije uticajnih sfera u regionu. Apsolutna francuska kontrola nad Madagaskarom je uspostavljena vojnom silom 1895—1896, i monarhija Merina je ukinuta. Decembra 1904, ruska Baltička flota se zaustavila kod Dijega Suareza zbog dopune ugljem i namirnicama pre nego što je nastavila put u okršaj sa Japanskom flotom u bici za Cušimu. Pre nego što su napustili luku, ruski mornari su morali da ostave životinje koje su poneli, uključujući majmune, zmije i jednog krokodila.

Malgaške trupe su se borile u Francuskoj, Maroku, i Siriji tokom Drugog svetskog rata. Nakon što su Francuzi poraženi od strane Nemaca, Višijevska vlada je upravljala Madagaskarom. Britanske trupe su okupirale ovo strateško ostrvu 1942, kako bi predupredili da ga osvoje Japanci. Slobodna Francuska je dobila kontrolu nad ostrvom od Ujedinjenog Kraljevstva 1943.

Godine 1947, francuski prestiž je opadao, a Madagaskarski ustanak je ugušen nakon nekoliko meseci žestokih borbi. Francuzi su zatim uspostavili reformisane institucije, i Madagaskar je krenuo mirnim putem ka nezavisnosti. Malgaška Republika je proglašena 14. oktobra, 1958, kao autonomna država unutar francuske zajednice. Period privremene vlasti je okončan usvajanjem ustava 1959, i punom nezavisnošću 26. juna, 1960.

Politika

Glavni članak: Politika Madagaskara

Prvi predsednik Madagaskara, Filibert Tsiranana (Philibert Tsiranana) je izabran kada je njegova Socijal-demokratska partija stekla moć nakon sticanja nezavisnosti 1960, a reizabran je bez opozicije marta 1972. Međutim, dao je ostavku samo 2 meseca kasnije kao odgovor na masovne antivladine demonstracije. Nemiri su se nastavili, i Tsirananin naslednik, general Gabrijel Ramanantsoa (Gabriel Ramanantsoa), je dao ostavku 5. februara, 1975, predavši izvršnu vlast Ričardu Ratsimandravi (Richard Ratsimandrava), koji je ubijen samo 6 dana kasnije. Privremeni vojni direktorat je zatim vladao dok nije formirana nova vlada u junu 1975, pod Didijeom Ratsirakom (Didier Ratsiraka).

Tokom narednih 16 godina vladavine predsednika Ratsirake, Madagaskar je imao vladu posvećenu revolucionarnom socijalizmu, baziranom na ustavu iz 1975, koji je uspostavio visoko centralizovanu državu. U ovom periodu, strategija nacionalizacije privatnih preduzeća, centralizacija ekonomije i „malgazacija“ obrazovnog sistema je uništivši ekonomiju, i ostavivši čak i do danas vidljive tragove visoko centralizovanog ekonomskog sistema i visok nivo nepismenosti. Izbori 1982. i 1989. su doneli Ratsiraki drugi i treći sedmogodišnji predsednički mandat. Tokom većeg dela ovog perioda, samo ograničena i obuzdana politička opozicija je bila tolerisana, bez direktnog kriticizma predsednika u štampi.

Sa oslabljivanjem političkih stega koje je počelo krajem 1980-ih, Ratsirakin režim je došao pod rastući pritisak da načini fundamentalne promene. Kao odgovor na opadajuću ekonomiju, Ratsiraka je ublažio socijalističku ekonomsku politiku, i sproveo određene liberalne reforme privatnog sektora. Ovo je, zajedno sa političkim reformama poput ukidanja cenzure štampe 1989, i formiranja više političkih stranaka 1990, dovelo do jačanja opozicionog pokreta poznatog kao Heri Velona (Hery Velona - „Aktivne snage"). Određeni broj već postojećih političkih partija i njihovih lidera, među kojima su bili Albert Zafi (Albert Zafy) i Rakotonijaina Manandafi (Rakotoniaina Manandafy), je prišao ovom pokretu, koji je bio posebno jak u glavnom gradu Antananarivu i okolnim visoravnima.

Kao odgovor na rastuće mirne demonstracije i generalne štrajkove, Ratsiraka je zamenio svog premijera u avgustu 1991, ali je pretrpeo nepopravljivu štetu ubrzo zatim, kada su njegove trupe pucale na mirne demonstrante koji su marširali na Ijavolohu, predsedničku palatu u predgrađu, ubivši više od trideset ljudi.

U sve oslabljenijoj poziciji, Ratsiraka je prihvatio pregovore o formiranju prelazne vlade. "Panorama konvencija", koja je usledila 31. oktobra, 1991, je oduzela skoro svu vlast Ratsiraki, kreirala privremene institucije, i postavila 18-mesečni rok za kompletiranje prelaza na novu formu ustavne vladavine. Visoki ustavni sud je ostavljen kao konačni pravni arbitar procesa.

U martu 1992, široko reprezentativni Nacionalni forum, koji je organizovao FFKM (Malgaški hrišćanski crkveni savet) je napravio nacrt novog ustava. Trupe koje su obezbeđivale ovaj postupak su se sukobile sa proratsirakinim federalistima, koji su pokušali da prekinu forum u znak protesta što je nacrt ustavnih odredaba sprečavao predsednika Ratsiraku da se ponovo kandiduje. Tekst novog ustava je stavljen pred nacionalni referendum u avgustu 1992, i dobio je široku podršku, uprkos naporima federalista da zaustave glasanje u nekoliko obalskih oblasti.

Predsednički izbori su održani 25. novembra, 1992, nakon što je Visoki ustavni sud presudio, po žalbi Heri Velone, da Ratsiraka može da se kandiduje. Izbori su održani februara 1993, i vođa pokreta Heri Velona, Albert Zafi je pobedio Ratsiraku. Zafi je položio predsedničku zakletvu 27. marta, 1993. Nakon što je predsednik Zafi doživeo impičment (opoziv) od strane parlamenta 1996, i kratkog kvazi-predsednikovanja Norberta Ratsirahonane (Norbert Ratsirahonana), izbori 1997. su opet predstavljali dvoboj Zafija i Ratsirake, s tim što je Ratsiraka ovaj put pobedio. Parlament, u kome su dominirali članovi partije predsednika Ratsirake, AREMA, je zatim 1998. usvojio ustav, koji je značajno ojačao predsednikova ovlašćenja.

Decembra 2001. su održani predsednički izbori posle kojih su oba glavna kandidata proglasila pobedu. Ministarstvo unutrašnjih poslova je proglasilo da je Ratsiraka iz AREMA partije pobedio. Mark Ravalomanana (Marc Ravalomanana) nije ovo prihvatio, i tvrdio je da je on pobedio. Politička kriza je usledila, tokom koje su pristalice Ratsirake odsekle glavne transportne rute od glavne luke do prestonice, koja je bila središte podrške Ravalomanani. Sporadično nasilje i značajan ekonomski zastoj je nastavljen do jula 2002, kada su Ratsiraka i nekoliko njegovih viđenijih pristalica pobegli u egzil u Francusku. Kao dodatak političkim razlikama, i etničke razlike su igrale ulogu u krizi, a nastavljaju da igraju ulogu u politici. Ratsiraka je iz obalskog plemena Betsimisaraka (Betsimisaraka), a Ravalomanana je iz brdskog plemena Merina.

Nakon završetka političke krize iz 2002, predsednik Ravalomanana je započeo mnoge reformske projekte, silovito se zalažući za „brz i održivi razvoj“ i počevši borbu protiv korupcije. Decembra 2002, legislativni izbori su doneli većinu u parlamentu novoformiranoj partiji TIM (Tiako-I-Madagasikara) (Volim Madagaskar). Novembra 2003. su održani opštinski izbori, vrativši većinu glasova predsedniku, ali značajan broj i nezavisnim i regionalnim opozicionim ličnostima.

Nakon krize 2002, predsednik je zamenio pokrajinske guvernere postavljenim PDS (Presidents des Delegations Speciales). Potonja legislacija je uspostavila strukturu od 22 regiona da bi decentralizovala administraciju. Septembra 2004, vlada je imenovala 22 regionalna šefa. Finansiranje i specifična ovlašćenja regionalnih administracija tek treba da budu razjašnjena.

Vlast

Marta 1998, malgaški glasači su prihvatili izmenjeni ustav. Glavne institucije republike Madagaskar su predsednik, parlament (Narodna skupština i Senat), premijer i kabinet, i nezavisno sudstvo. Predsednik se bira na direktnim opštim izborima, za 5-godišnji termin koji se dva puta može obnoviti.

Narodna skupština se sastoji od 160 predstavnika izabranih direktnim glasanjem svakih pet godina. Poslednji izbori su održani decembra 2002. Senat se sastoji od 90 senatora, od kojih su dve trećine izabrali lokalni legislatori, a ostale veliki elektori koje je postavio predsednik, a svi imaju mandat u trajanju od 6 godina. Premijer i savet ministara vrši tekuće poslove vlasti. Predsednik postavlja premijera.

Predsednik može da raspusti Narodnu skupštinu. Narodna skupština može da izglasa nepoverenje, i da zahteva od premijera i saveta ministara da daju ostavke. Ustavni sud ocenjuje ustavnost novih zakona.

Administrativna podela

Tokom druge republike, zemlja je bila podeljena u pet nivoa:

1. Faritani (Faritany) (pokrajina)
2. Fivondronana (Fivondronana) ili Fivondronampokontani (Fivondronampokontany)
3. Firaisana (Firaisana) ili Firaisampokontani (Firaisampokontany)
4. Fokontani (Fokontany)
5. Fokonolona (Fokonolona)

Ustav iz 1992. je odredio da zemlja treba da bude podeljena u decentralizovane teritorijalne entitete. Ime, broj, i ograničenja teritorijalnih entiteta treba da odredi zakon.

U zakonu usvojenom u narodnoj skupštini 1994, su definisana tri nivoa ovih entiteta: oblast (faritra), područje (departmenata) i komuna (kaominina). Komune su formirane 1996.

Kad se Didije Ratsiraka vratio na vlast, ustav je promenjen 1998, kako bi uključio i posebno napomenuo šest autonomnih pokrajina, podeljenih u nedefinisane regione i komune. Autonomne pokrajine, sa istim imenima i teritorijama kao već postojeće pokrajine su formirane 2000.

Tokom borbe za vlast nakon predsedničkih izbora 2001, pet ovih pokrajina, čiji su guverneri podržavali Ratsiraku, su se proglasili nezavisnim od republike. Novi predsednik, Ravalomanana, je zamenio pokrajinske vlade posebnim delegacijama, koje je sam postavio. Ovo faktički znači da su autonomne pokrajine prestale da postoje kao takve, mada ostaje nejasno šta će sa njima biti.

Godine 2004, oblasti (regioni) su konačno formirani zakonom broj 2004-001 narodne skupštine. U međuvremenu su od 28 predloženih oblasti nastale 22. Mada su one delovi pokrajina, one predstavljaju republiku, a ne pokrajinu. Regioni će takođe preuzeti imovinu "ex-Fivondronampokontany". Takođe je napomenuto da su komune jedini entiteti koji su operativni, i da predstoji neodređeni period tranzicije ka novom sistemu. Područja (departmani) se ne pominju u zakonu, umesto toga se koristi imenovanje „komponente“ oblasti. Izgleda da će područja biti bazirana kao Fivondronampokontani, mada je u vezi njih ostalo još nejasnosti.

Pokrajine

Glavni članak: Pokrajine Madagaskara

Administrativna mapa Madagaskara

Madagaskar je podeljen u šest autonomnih pokrajina (faritany mizakatena). Svaka je dobila ime po svojoj prestonici. Njihova imena su:

1. Antananarivo (Antananarivo)
2. Antsiranana (Antsiranana)
3. Fijanarantsoa (Fianarantsoa)
4. Mahajanga (Mahajanga)
5. Toamasina (Toamasina)
6. Tolijara (Toliara)

Oblasti

22 oblasti poređane po pokrajinama su:

• Antananarivo
  • Analamanga (Analamanga)
  • Bongolava (Bongolava)
  • Itasi (Itasy)
  • Vakinankaratra (Vakinankaratra)
• Antsiranana
  • Dijana (Diana)
  • Sava (Sava)
• Fijanarantsoa
  • Amroni Manija (Amoron'i Mania)
  • Atsimo Atsinanana (Atsimo Atsinanana)
  • Haute-Matsijatra (Haute-Matsiatra)
  • Ihorombe (Ihorombe)
  • Vatovavi-Fitovinani (Vatovavy-Fitovinany)
• Mahajanga
  • Betsiboka (Betsiboka)
  • Boeni (Boeny)
  • Melaki (Melaky)
  • Sofija (Sofia)
• Toamasina
  • Alaotra Mangoro (Alaotra Mangoro)
  • Analanjirofo (Analanjirofo)
  • Atsinanana (Atsinanana)
• Tolijara
  • Androj (Androy)
  • Anosi (Anosy)
  • Tasimo Andrefana (Tasimo Andrefana)
  • Menabe (Menabe)

Geografija

Glavni članak: Geografija Madagaskara

Položaj

Površina države iznosi 587.041 km².

Geologija i reljef

Mapa Madagaskara. Nosy znači ostrvo na malgaškom.

Istočna obala Madagaskara je u nizijama koje vode ka strmim liticama i centralnim visijama. Masiv Tsaratanana na severu sadrži vulkanske planine. Zapadna obala ima mnoge zaštićene luke i široke ravnice, dok jugozapad čini region visoravni i pustinje.

Vode

Vlada Madagaskara i Svetska banka potpisali su nedavno odobren Nacionalni projekat za vodu vredan 220 miliona dolara. Projekat ima za cilj da poveća pristup uslugama vode u oblasti Velikog Antananariva i odabranim sekundarnim gradovima, kao i da poboljša učinak preduzeća za vodu i energiju (JIRAM).

Pošto su Madagaskar ranije ove godine bili pogođeni uzastopnim ciklonima i tropskim olujama, finansiranje ovog projekta je u potpunosti obezbeđeno kroz IDA prozor za odgovor na krize (CRV). Finansiranje će takođe podržati rekonstrukciju nakon ciklona i poboljšaće otpornost infrastrukture i spremnost institucija za vodu. Ceremoniju potpisivanja predsedavao je predsednik Madagaskara Andri Rajoelina.

„Vlada Madagaskasa je poboljšala pristup vodi za piće u zemlji visokom prioritetu. Ovaj projekat je usklađen sa našom razvojnom vizijom i omogućiće nam da obezbedimo proizvodnju i snabdevanje vodom u Antananarivu i drugim gradovima“, izjavio je Andri Rajoelina, predsednik Republika Madagaskar. „Zahvalni smo Svetskoj banci koja je još jednom pokazala spremnost da nas podrži u suočavanju sa brojnim izazovima sa kojima se suočavamo u pravcu razvoja Madagaskara.

Pristup osnovnim vodama i sanitarnim uslugama na Madagaskaru pati od velikih nejednakosti i usluga niskog kvaliteta. Samo 54,4% stanovništva ima pristup osnovnim uslugama vode, a samo 12,3% stanovništva ima pristup osnovnim sanitarnim uslugama. Madagaskar je na dnu liste od 76 zemalja u razvoju sa najnižim pristupom osnovnim sanitarnim uslovima.

"Madagaskar se suočava sa krizom vode s obzirom na njegovu ekstremnu ranjivost na uticaje klimatske varijabilnosti i vremenske šokove o čemu svedoče nedavni cikloni. Ovaj projekat će biti ključan za smanjenje izloženosti nebezbednoj vodi za piće i poboljšanje sanitarnih objekata i higijene u zemlji", rekla je Mari -Chantal Uvaniiligira, državna menadžerka Svetske banke za Madagaskar. „Ovaj projekat će takođe podržati JIRAMA-in plan za poboljšanje upravljanja jer ove teške urbane investicije mogu biti efikasne samo ako se implementira program reformi za poboljšanje finansijske održivosti JIRAMA-e.

Ovaj projekat će kombinovati investicije u infrastrukturu i institucionalni razvoj kako bi se suočio sa sektorskim izazovima u vezi sa vodnim resursima i vodnim uslugama, dok će se istovremeno baviti potrebama otpornog oporavka koje proizlaze iz uticaja ciklona. Projekat će stoga nastojati da poboljša i obezbedi proizvodnju vode u Velikom Antananarivu kroz podršku JIRAMA-i u ispunjavanju rastućeg jaza u proizvodnji vode suočenom sa sve većom potražnjom. Proizvodnja sirove vode za Veliki Antananarivo biće povećana za 40.800 m3/dan (povećanje od 20%), a gubici vode će biti smanjeni kroz program obnove distributivne mreže.

Projekat će takođe imati za cilj poboljšanje usluga vodosnabdevanja u Velikom Antananarivu i sekundarnim gradovima (Antsiranana, Mahajanga, Antsirabe, Fianarantsoa i Manakara) podržavanjem JIRAMA-e i Ministarstva za vodu i sanitaciju (MEAH) da poboljšaju i prošire usluge vodosnabdevanja. Ova komponenta će biti transformativna za žene i devojčice kroz obezbeđivanje vode kod kuće i bezbedno sanitarno rešenje za žene u školama. Ambiciozan program socijalnog povezivanja usmeren na najsiromašnije i najugroženije korisnike biće sproveden u odabranim oblastima sa nedovoljno opsluživanjem kako bi se podržala domaćinstva da se povežu na mrežu. Nacionalni projekat za vodu će takođe podržati rekonstrukciju nakon ciklona i poboljšati otpornost vodne infrastrukture, kao i spremnost institucija za vodu u regionima Vatovavi, Fitovinani, Haute-Matsiatra, Amoron'i Mania i Vakinankaratra.

Flora i fauna

Flora

Flora Madagaskara čini veliki deo unikatne divlje prirode tog ostrva. Madagaskar ima više od 10.000 različitih vrsta biljaka, od kojih više od 90% raste samo na ovom ostrvu. Endemske vrste uključuju pet jedinstvenih porodica biljaka kao i vrste poput baobab drveća i ravenala biljaka.

Na ovom ostrvu postoje veoma kontrastne vrste vegetacije koje se razlikuju u centralnom, istočnom i zapadnom delu ostrva. Dok u centralnom delu ostrva dominiraju suve šume i pašnjaci, u istočnom delu, koji dobija mnogo više vlažnosti i padavina zahvaljujući Indijskom okeanu, prisutne su tropske prašume, a najsuvlji deo ostrva čine jugozapadne trnovite šume.

Ljudska ruka i razvoj poljoprivrede dramatično su izmenili floru Madagaskara. Pirinčana polja su veoma česta, a gaje se i drugi tropski usevi poput banana, slatkog krompira, vanile i tapioke. Pored toga, krčenje šuma predstavlja ozbiljan problem i dovelo je do propadanja mnogih domaćih vegetativnih vrsta.

Visoka raznolikost uparena sa dramatičnim smanjenjem prirodne vegetacije čini Madagaskar jednim od svetskih biodivergentnih žarišta. Veliki broj područja na ovom ostrvu zaštićen je kao prirodni rezervat.

Raznolikost i endemizam

Vaskularne biljke

Madagaskar je opisan kao „jedno od najjedinstvenijih mesta na svetu kada je flora u pitanju“. Prema Katalogu vaskularnih biljaka Madagaskara 243 familija vaskularnih biljaka sa skoro 11.000 vrsta raste na ovom ostrvu, od čega se 83% može naći samo na njemu. Ovo uključuje pet endemskih familija : Asteropeiaceae, Barbeuiaceae, Physenaceae, Sarcolaenaceae i Sphaerosepalaceae. Procenjuje se da je oko 96% madagaskarskog drveća i žbunova endemsko. Postoji 272 opisane vrste paprati i mahovine na Madagaskaru. Više od polovine su endemske; u porodici perutavih paprati Cyatheaceae, koje rastu u istočnim vlažnim šumama, 44 od 47 vrsta su endemske.

Skrivenosemenica, koje čine bazalne grupe i magnolidisi, ima preko 320 vrsta, od čega je 94% endemsko za Madagaskar. Najbogatije familije su Annonaceae, Lauraceae, Monimiaceae i Myristiceceae, koje se sastoje prevashodno od drveća, žbunova i lijana, i dominantna familija zemljastog bibera Piperaceae.

Monokotiledone biljke su veoma raznovrsne na Madagaskaru. Najbogatija familija su orhideje (Orchideceae) kojih ima preko 900 vrsta, od čega je 85% endemsko. Palmi (Arecaceae) ima preko 200 vrsta na Madagaskaru, više od tri puta više nego u kontinentalnoj Africi i sve osim pet vrsta su endemske. Druge velike monokotiledone biljke su Pandanaceae sa 78 endemskih vrsta, koje rastu u vlažnim podnebljima, i Asphodelaceae sa preko 130 endemskih vrsta. Trave i šaši su takođe raznolike ali imaju niže nivoe endemičnosti. Nacionalni simbol Madagaskara, biljka koja se sadi širom ovog ostrva, je endemska vrsta Revenala biljka ili Putnikovo drvo, koja je jedina madagaskarska vrsta iz familije Strelitziaceae.

Eudikotiledone biljke čine veći deo raznovrsnosti madagaskarske flore. Familije najbogatije vrstama na ostrvu su:

• Fabaceae (legumi, 661 vrste, 77% su endemske), čine veliki deo drveća u vlažnim i suvim šumama, uključuje i Palisandrovo drvo.
• Rubiaceae (familija kafe, 632 vrste, 92% su endemske), sa preko 100 endemskih Psychotria i 60 endemskih Coffea vrsta.
• Asteraceae (mešana familija, 533 vrste, 81% su endemske)
• Acanthaceae (akantus familija, 500 vrsta, 94% su endemske)
• Euphorbiaceae (mečika familija, 460 vrsta, 94% su endemske), najveće vrste su kroton i mlečika.
• Malvaceae (slez, 485 vrsta, 87% su endemske), uključuju sedam od devet vrsta baobab drveća, od čega su šest endemske za Madagaskar.
• Apocynaceae (363 vrste, 93% su endemske), uključujući i Madagaskarsku zimzelen.
• Melastomataceae (338 vrsta, 98% su endemske), koje uglavnom čine drveće i žbunje.

Mahovine, jetrenjače i rogovnjaci

Na Madagaskaru postoji 751 vrsta mahovina, 390 vrsta jetrenjača i tri vrste rogovnjaka. Oko 34% mahovina i 19% jetrenjača su endemske. Nepoznat je podatak koliko ovih vrsta je izumrlo od njihovog otkrivanja.

Gljive

Ukoliko su gljive uključene u floru, pretpostavlja se da na Madagaskaru postoje mnoge vrste koje tek treba da se otkriju. Pregled jestivih pečurki naveo je brojne vrste pečuraka koje se konzumiraju na Madagaskaru, naročito iz rodova Auricularia, lisičarki -(Cantharellus) i krasnica (Russula). Većina simbiotskih vrsta pečuraka mogu da se pronađu na plantažama eukaliptusa i borova kao i u šumama tapia drveća.

Dugo se mislilo da se na Madagaskaru ne javlja patogen Batrachochytrium dendrobatidis, koji je osgovoran za čitridiomikozu (chytridiomycosis) koja napada amfibijsku populaciju širom sveta. Međutim, 2010. godine je zabeležen prvi slučaj a kasnije je potvrđeno da u nekoliko oblasti na Madagaskaru ovaj patogen ugrožava nekoliko različitih familija žaba.

Klima

Postoje dva godišnja doba: od novembra do aprila je toplo i kišovito, a od maja do oktobra je hladnije i suvo. Dominiraju jugoistočni vetrovi, sa povremenim ciklonima.

Ekologija

Glavni članak: Ekoregioni Madagaskara

Dugotrajna izolacija Madagaskara od okolnih kontinenata je rezultovala jedinstvenim miksom biljaka i životinja, od kojih se mnoge ne mogu naći nigde u svetu; neki ekolozi govore o Madagaskaru kao o „osmom kontinentu“.

Istočna strana ostrva, koja je uz vetar, je u tropskim kišnim šumama, dok su istočna i južna strana ostrva, zaštićene od kiša zbog centralnih visija, pošumljene tropskim suvim šumama, bodljikavim šumama i žbunjem.

Literatura

• Gautier, L.; Goodman, S.M. (2003). „Introduction to the Flora of Madagascar”. Ur.: Goodman, S.M.; Benstead, J.P. The Natural History of Madagascar. Chicago, London: The University of Chicago Press. str. 229—250. ISBN 978-0-226-30307-9.