Makarije II Jerusalimski
Patrijarh Makarije II (stgrč. Πατριάρχης Μακάριος Β 574/575.) patrijarh Jerusalima i cele Palestine u dva mandata, od oktobra 552, a drugi put između 563/564 i 574/575[1]. Bio je patrijarh u drugoj polovini vladavine cara Justinijana I, tokom žestoke borbe između suprotstavljenih hristologija.
Biografija
urediNišta se ne zna o ranom životu Makarija II. Posle upokojenja svetitelja i patrijarha jerusalimskog Petra I (544), više godina je ostao uprašnjen patrijaršijski tron. U oktobru 552. godine, uz pomoć Teodora Askide, episkopa Kesarije Kapadokijske, Makarije II je uzdignut na jerusalimski patrijaršijski tron od strane grupe ekstremnih pristalica origenizma - palestinskih monaha iz manastira Nove lavre u Fekoe (Tekua) u blizini Vitlejema, nazivani „izohristima“, jer su „verovali da će u budućem životu ljudske duše biti jednake duši Hristovoj“.
Međutim, car Justinijan, nepokolebljivi pravoslavni hrišćanin, nije odobravao Makarija, te ga je iste 552. svrgnuo zbog origenizma[2]. Iskoristivši svrgavanje Makarija, igumana manastira Mar Saba, Konona, i bivšeg poglavara umerene origenističke grupe, „protoktista“, Isidor, koji se vratio u pravoslavlje, podneo je zahtev caru Justinijanu.
Ubrzo je Konon dobio audijenciju kod cara, na kojoj je Justinijanu skrenuo pažnju na podatke o nasilju i protivljenju origenista, a takođe je podneo molbu za postavljanje za patrijarha Jerusalima namesnika Aleksandrijske crkve, monaha Jevstohija, koji je u to vreme (decembra 552) bio u Carigradu, gde je bio prognan.
Godine 552-553 u provinciji Palestina Prima došlo je do nasilnih verskih nemira, tokom kojih je centar origenizma, manastir Nova lavra, čiji su stanovnici odbili da priznaju akte Petog vaseljenskog sabora, upali carske trupe i rasturili. Međutim, to nije slomilo otpor origenista i monofizita pravoslavnim verskim i svetovnim vlastima.
563. ili 564. (prema drugim izvorima, 567. godine), Justinijan, koji je sumnjao da Jevstahije simpatiše origenizam, ga je svrgnuo. Nakon toga, Makarije je ponovo stupio na patrijaršijski presto, koji je zauzimao do svoje smrti 574. ili 575. godine.
Iako su mnogi sumnjali u Makarija za origenizam, on je smatrao potrebnim da ga osudi, a ujedno i učenje Evagrija Pontijskog i Didima Slepog još pre njegovog drugog izbora[3].
Izvori
uredi- ^ „La chronologie / par V. Grumel - Catalogue | National Library of Australia”. catalogue.nla.gov.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-05.
- ^ „Who is Who in the Churches of Jerusalem”. morewhoiswho.tripod.com. Pristupljeno 2023-12-05.
- ^ „A Dictionary of Greek and Roman biography and mythology, Ma, Ma, Maca'rius HIEROSOLYMITANUS”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2023-12-05.