Википедија

Maki MC.200

Maki MC.200/ Macchi MC.200 je italijanski niskokrilni jednokrilac, jednomotorni lovački avion, koristio se u periodu uoči u toku i neposredno posle Drugog svetskog rata.

Maki MC.200/Macchi MC.200
Avion Maki MC.200
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1938.
Dužina8,25
Razmah krila10,58
Visina3,05
Površina krila16,82
Prazan1.964
Normalna poletna2.200
Klipno-elisni motor1 h Fiat A74 RC.38 14-cyl
Snaga1 x 650 kW
Maks. brzina na Hopt504 km/h
Taktički radijus kretanja570 km
Dolet1.795 km
Plafon leta8.900 m
Brzina penjanja918 m/min

Projektovanje i razvoj uredi

 
Inženje Mario Kastoldi konstruktor aviona Maki MC.200
 
Motor Fiat A.74 RC.38 14-cyl, aviona Maki MC.200
 
Crtež aviona Maki MC.202 u tri projekcije

Godine 1937. Generalna direkcija vazduhoplovnih konstrukcija raspisala je konkurs za novi lovac kojim će se opremiti Regia Aeronautica RA (Italijansko ratno vazduhoplovstvo). Specifikacija je zahtevala da novi avion ima konfiguraciju monoplanskog niskog krila, stajni trap koji se uvlači i da se za pogon koristi FIAT A.74 RC.38, vazdušno hlađeni, 14-cilindarski, radijalni motor sa dve (udvojene) zvezde.

Na osnovu tog zahteva firma Macchi (Maki) i njen glavni projektant Mario Kastoldi, projektovao je nisko krilni monoplan, potpuno metalne konstrukcije, rad na prototipu se odvijao paralelno sa izradom projekta, tako da je ovaj avion prvi put poleteo 24. decembra 1937. godine. Za vreme testiranja prototipa vršena su poboljšanja i otklanjani uočeni nedostaci tako da je 1939. godine dobijena dozvola za počinjanje serijske proizvodnje novog aviona.

Tehnički opis uredi

Trup: Noseća konstrukcija aviona je bila polumonokok, set ramova napravljenih od duraluminijuma međusobno su povezani uzdužnim ukrućenjima a aluminijumska obloga je bila zakivcima pričvršćena za uzdužna ukrućenja i poprečne ramove. Nosač motora je bio napravljen od zavarenih legiranih čeličnih cevi. Trup je izveden kao centroplan (trup izjedna sa srednjim delom krila)[1]. Pilot je sedeo u zatvorenoj ili poluotvorenom kokpitu (italijanski piloti su nerado leteli u zatvorenim kabinama) ispod kliznog prozirnog poklopca; sedište je bilo podesivo i po visini i po uglu nagiba u skladu sa željama pilota. Komande za upravljanje avionom su bile kombinacija polužnih sistema i čeličnih užadi sa užetnjačama. Avion je bio opremljen kiseoničkom opremom, stacionarnim protivpožarnim sistemom sa CO2, optičkim nišanom, radiostanicom a lovci bombarderi i sa spoljnim sistemom za podvešavanje bombi.

Pogonska grupa: Najčešće ugrađivan motor u avion Maki MC.200 je bio Fiat A.74 RC.38 14-cilindrični vazduhom hlađenim, radijalni motor sa turbopunjačem, snage 870 KS (650 kW), pri uzletanju 960 KS (720 kW). Motor je bio obložen NACA prstenom za poboljšano hlađenje motora. Motor je imao ugrađen reduktor i trokraku Hamiliton elisu sa promenljivim korakom. U poboljšanu verziju, Maki MC.200bis je ugrađivan motor Piaggio P.XIX snage 1.150KS(845kW).

Krila su imala oblik jednakokrakog trapeza sa zaobljenim krajem a osa im je bila upravna na osu trupa aviona. Tehnički su izvedena iz tri dela. Prvi deo je bio sastavni deo centroplana tj trupa, imao je konstrukciju od čeličnih cevi. Za taj deo su bile pričvršćene prednje noge stajnog trapa i u njemu su bili prostori za uvlačeće prednje noge stajnog trapa i neophodni uređaji za njihovo pokretanje. Pored toga u ovaj deo krila su bila smeštena i dva rezervoara za gorivo i haldnjaci za ulje. Za centroplan su se kačila spoljna krila koja su bila napravljena od legura lakih metala. Ona su bila opremljena krilcima za upravljane (eleroni), čija je konstrukcija bila metalna a obloga od impregniranog platna. Zakrilca su bila potpuno metalna sa hidrauličnim sistemom upravljanja[1].

Repne površine: Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima. Upravljačke površine kormilo pravca i kormilo dubine su metalne konstrukcije obložene impregniranim platnom[1].

Stajni trap: Avion je imao klasičan stajni trap dve glavne noge sa točkovima napred i jedan treći točak pod repom aviona. Glavne noge stajnog trapa su bile pričvršćene za krila a uvlačile su se prema trupu. Uvlačenje stajnog trapa je bilo hidrauličnim putem[1].

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza Breda-SAFAT kalibra 12,7 mm sa 300 metaka po mitraljezu. Mitraljezi su gađali kroz obrtno polje elise. Lovci bombarderi su pored streljačkog naoružanja mogli da ponesu 200 do 300 kg podvešanih bombi ispod krila.

Verzije uredi

  • MC.200 - serijski model sa motorom Fiat A74 RC.38
  • MC.200bis - poboljšana verzija sa motorom Piaggio P.XIX snage 1150KS(845kW)
  • MC.200AS - model napravljen za tropske predele (Severna Afrika)
  • MC.200CB - lovac-bombarder
  • MC.201 - poboljšana verzija MC.200 sa motorom Fiat A76 RC.40 snage 1000KS

Zemlje koje su koristile avion Maki MC.200 uredi

Operativno korišćenje uredi

 
Avioni Maki MC.200 u letu

Avion Maki MC.200 je proizveden u 1.153 primerka a korišćen je u periodu od 1939. do 1947. godine. U periodu između ulaska Italije u rat i kapitulacije septembra 1943, Maki MC.200 je bio najprisutniji italijanski lovac na svim operativnim frontovima: od Mediterana do Afrike i od Balkanskog poluostrva do Sovjetskog Saveza.

Korišćenje aviona Maki MC.200 na jugoslovanskom području uredi

U toku operacija u Aprilskom ratu protiv Kraljevine Jugoslavije, učestvovali su i ovi avioni. Njegovi piloti su uništili ukupno 20 hidroaviona i letećih čamaca, dok su oštetili još 10. Pored toga, zapalili su tanker za naftu, kamion za gorivo, nekoliko drugih vozila i uništili lučke instalacije[2]. Pri tome nije izgubljen nijedan MC.200. Nema podataka da je ovaj avion korišćen u Hrvatskom ratnom zrakoplovstvu NDH[3].

Sačuvani primerci aviona uredi

 
Avion Maki MC.200 u muzeju Vigna di Valle

Sačuvana su dva primerka ovog aviona jedan se nalazi u muzeju ratnog vazduhoplovstva SAD (Dejton Ohajo) a drugi u muzeju ratnog vazduhoplovstva Italije (Vigna di Valle)[4]. Pored ova dva kompletna aviona jedan nekompletan primerak se čuva u muzeju Museo dell'aeronautica Gianni Caproni iz Trento[5].

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Macchi%20MC%20200/man.macchi%20mc.200.htm
  2. ^ V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.
  3. ^ V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945., VIIVJ, Beograd, 2000.
  4. ^ http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_aermacchi_c200_en.php
  5. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 29. 06. 2022. g. Pristupljeno 12. 08. 2022. 

Literatura uredi

  • V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945., VIIVJ, Beograd, 2000.
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • William Green; Swanborough, Gordon (2001). The Great Book of Fighters. St. Paul, Minnesota: MBI Publishing. ISBN 978-0760311943. 
  • Václav Němeček, Vojenská letadla 3., Naše vojsko, Praha, rok 1992, 3. doplněné vydání. ISBN 80-206-0117-1.
  • Gianni Cattaneo, The Macchi M.C.200 Saetta, Aircraft Profile No.64, L+K 15/1985, Letadla 39 - 45

Spoljašnje veze uredi

 
Maki MC.200 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маки_MC.200&oldid=27536175”