Maksimilijan fon Špe
Viceadmiral Maksimilijan fon Špe (nem. Maximilian Reichsgraf von Spee; 22. jun 1861 — 8. decembar 1914) bio je pomorski oficir Nemačke carske mornarice (nem. Kaiserliche Marine) zapamćen po svojim aktivnostima tokom Prvog svetskog rata kada je bio zapovednik Nemačke istočnoazisjke Eskadre i bitke kod Folklandskih ostrva, u kojoj je i poginuo.
| Maksimilijan fon Špe | |
|---|---|
 Maksimilijan fon Špe | |
| Vojna karijera | |
| Služba |  Nemačko carstvo1878 – 1914. |
| Rod | .svg){kind=small} Nemačka carska mornarica |
| Čin | Viceadmiral |
| Učešće u ratovima | Bokserski ustanak Prvi svetski rat |
Život pre Svetskog rata uredi
Iako je rođen u Kopenhagenu, u Danskoj, kao Maksimilijan Johanes Maria Hubert fon Špe 22. juna 1861. godine grofovi od Špea su pripadali plemićkim porodicama Rajnlanda gde je njegova porodica imala imanje. Pristupio je Nemačkoj carskoj mornarici 1878. godine. Od 1887. do 1888. godine komandovao je lukama u Kamerunu, u Nemačkoj Zapadnoj Africi. Bio je prvi oficir borbenog broda SMS Brandenburg, kada je poslat u Istočnu Aziju 1899. godine, tokom Bokserskog ustanka. Pre Prvog svetskog rata držao je nekoliko viših pozicija vezanih za razvoj oružja, pre nego što je postavljen za načelnika štaba Severnomorske komande 1908. godine, a onda i kontraadmirala 27. januara 1910. godine.
Data mu je komanda nad Nemačkom istočnoazijskom Eskadrom 1912. godine, gde je imao čin viceadmirala. Skvadron je bio stacioniran u kineskom gradu Ćingdao. Oklopni krstaši njegovog skvadrona su bili među najnovijima u floti. Međutim, njegovi brodovi su nedugo potom postali zastareli zbog upotrebe bojnih krstaša.
Prvi svetski rat uredi
Od početka Prvog svetskog rata njegova komanda se fokusirala na uništenje savezničkih komercijalnih i vojnih brodova, sa značajnim uspehom. Međutim, Špe je bio na oprezu zbog saveznika, pogotovo zbog Japanske carske mornarice i Kraljevske australijske mornarice. Zapravo, za australijski bojni krstaš HMAS Australija je izjavio da je sam nadmoćniji od celog njegovog skvadrona. Postalo je sve jasnije Špeu i Nemačkoj vrhovnoj komandi da Špeov mali skvadron zastarelih krstaša nije mogao da odbrani nemačke dalekoistočne posede i da će ga Kraljevska mornarica u određenom trenutku razoriti. Zbog toga je Špe, da bi izbegao opkoljavanje u Ćingdau, planirao da vrati svoj skvadron u Nemačku, ploveći Pacifikom, oko rta Horn, a onda ka severu Atlantikom.[1] Međutim, Špe nije verovao da su šanse za uspeh velike, pa je stoga bio odlučan da što više razori saveznike.
Nadređeni u admiralitetu Admirala fon Špea su mu ostavili potpunu slobodu za dejstvo; "sa izvanrednom mudrošću i strpljenjem u Berlinu su shvatili da bi mu bilo kakve naredbe vezale ruke u neprilici koju je samo on u potpunosti razumeo."[2] Međutim, takođe su ga izbacili iz svojih dugoročnih planova i nadali su se da će napraviti veliki udar pre okončanja njega i njegovih brodova. Vinston Čerčil, Prvi lord admiraliteta u Londonu je napisao: "Bio je odsečeni cvet u vazi, lep, ali osuđen na smrt."[3]
Na početku ratnih delovanja u Istočnoj Aziji, skvadron je bio poslat na rutinske inspekcije pacifičkih kolonija, gde su oklopni krstaši SMS Šarnhorst i SMS Gnajsenau otišli u Ponpej, na Karolinskim ostrvima. Flota se susrela kod Paganskog ostrva, u severnim Marijanskim ostrvima, zbog sastanka štaba. Pošto je bio odsečen od bitnih informacija,[4] Admiral fon Špe je poslao lagani krstaš SMS Nirnberg u Honolulu, u okviru američke teritorije Havaja, kako bi preuzeo najnovije novine i depeše od nemačkog konzula. Nirnberg se pridružio floti kod Božićnih ostrva.[5] Pošto je tako saznao za okupaciju Nemačke Samoe od strane novozelandskih ekspedicionih snaga, koje su na zahtev Velike Britanije izvršile „veliku i hitnu carsku uslugu“,[6] fon Špe je požurio prema Samoi sa Šarnhorstom i Gnajsenauom sa ciljem da ošteti usidrene britanske i dominionske brodove. Stigao je u Apiju 14. septembra 1914. godine, tri dana nakon odlaska savezničkih krstaša i transportera. Admiral je bio informisan da se u Upoluu nalazilo oko 1.600 novozelandskih volontera, loše obučenih i iscrpljenih u svojim zimskim uniformama, i da bi lako mogao da ponovo osvoji tu koloniju. Odlučio je da bi odlazak tamo bila samo privremena prednost u moru kojim dominiraju saveznici, pa se uputio ka Papeteu, na Tahitiju, kako bi bombardovao francuske brodove, a onda se pridružio ostalim brodovima svoje flote i krenuo ka Južnoj Americi.[5]
U bici kod Koronela u blizini obale Čilea 1. novembra 1914. godine, fon Špeova eskadera je potopio dva britanska oklopna krstaša, pod komandom ser Kristofera Kradoka, HMS Dobra nada i HMS Monmut. Oba britanska broda su bila niže klase u pogledu i artiljerije i moreplovstva.[7]
Nakon bitke kod Koronela, na prijemu kod nemačke zajednice u Valparaisu, Admiralu fon Špeu je dat buket cveća za ovu pomorsku pobedu. U svom odgovoru zahvalnosti, naveo je da bi to cveće dobrodošlo na njegovom grobu. Dobro je shvatio da je neizbežan konačni poraz njegove komande pred neprijateljem.[5]
Bitka kod Folklandskih ostrva uredi
Dana 8. decembra 1914. godine, Špeov svadron je pokušao da izvrši raciju stanice za utovar uglja u Stenliju na Foklandskim ostrvima, nesvestan da su prethodnog meseca Britanci poslali dva moderna brza bojna krstaša, HMS Infleksibl i HMS Invinsibl, kako bi zaštitili ostrva i osvetili se za poraz kod Koronela, a takođe je u pomorskoj bazi u Stenliju bilo stacionirano pet krstaša: HMS Karnarvon, HMS Kornvol, HMS Kent, HMS Bristol, HMS Glazgov. U bici kod Folklandskih ostrva koja je usledila, Špeov admiralski brod, Šarnhorst, kao i Gnajsenau, Nirnberg i SMS Lajpcig, potopljeni su, zajedno sa oko 2.200 nemačkih mornara, uključujući samog Špea i njegova dva sina; njegovog starijeg sina, poručnika Otoa fon Špea, koji je služio na Nirnbergu, i poručnika Hajnriha fon Špea, koji je služio na Gnajsenau. Admiral je potonuo sa svojim brodom, Šarnhorst, zajedno sa celom posadom. Samo su SMS Drezden i pomoćni Zejdlic uspeli da izbegnu potop, ali je Zejdlic zarobljen, dok je Drezden kasnije otkriven kod Ostrva Huana Fernandesa i potopljen od strane svoje posade tokom bitke kod Mas a Tijere.
Posle Prvog svetskog rata, nemački mornarički oficir i špijun, Franc fon Rintelen, intervjuisao je admirala Vilijama Redžinalda Hola, direktora britanske pomorske inteligencije, i dobio je informacije da je Špeov skvadron namamljen do britanskog skvadrona bojnih krstaša putem lažnog telegrama koji je poslat u nemačkom pomorskom kodu, kog su britanski kriptografi dešifrovali, i koji je „naređivao“ nemačkim brodovima da odu do Foklandskih ostrva i unište tamošnju bežičnu stanicu.[8]
Brodovi uredi
Godine 1917. bojni krstaš klase Makenzen je nazvan SMS Graf Špe u njegovu čast, ali konstrukcija broda nije završena do potpisivanja mira u Kompijenju novembra 1918. godine, pa je potom rastavljen.
Godine 1934. Nemačka je nazvala novi "džepni bojni brod" SMS Admiral Graf Špe po njemu. Koincidentalno, 1939. godine posada broda je potopila Admiral Graf Špe nakon bitke kod La Plate, u blizini obale Urugvaja, samo nekoliko stotina kilometara od mesta gde su Admiral fon Špe i njegov skvadron umrli u istom mesecu, ali četvrt veka ranije.
Između 1959. i 1967. godine, federalna nemačka mornarica je upravljala frigatom za obuku nazvanom po njemu.
Lično uredi
Žena mu je bila Margareta fon der Osten-Zaken (1867–1929), a imao je troje dece:
- Oto fon Špe (10. jul 1890, Kil – 8. decembar 1914, Južni Atlantik, blizu Foklandskih ostrva, na brodu SMS Nirnberg)
- Hajnrih fon Špe (24. april 1893, Kil – 8. decembar 1914, Južni Atlantik, blizu Foklandskih ostrva, na brodu SMS Gnajsenau)
- Huberta fon Špe (11. jul 1894, Kil – 18. septembar 1954, Bon)
Reference uredi
- ^ Gray 1960, str. 184.
- ^ Van der Vat 1984, str. 34.
- ^ Van der Vat 1984, str. 35.
- ^ odmah nakon početka ratnih delovanja, Velika Britanija je oštetila sve nemačke podvodne kablove koji su išli kroz delove pod britanskom upravom
- ^ a b v Gray 1960, str. 185
- ^ „New Zealand goes to war: The Capture of German Samoa”. nzhistory.net.nz. Pristupljeno 20. 10. 2008.
- ^ Akcioni izveštaj od 2. novembra 1914. admirala fon Špea u vezi sa Koronelom se može naći u arhivi Prvog svetskog rata na Univerzitetu Brigama Jonga kao: Spee, Maximilian von (1914). „Report on the action off Coronel, Chile”. Pristupljeno 18. 4. 2006.
- ^ Rintelen 1998, str. 326.
Literatura uredi
- Rintelen, Franz von (1998). The Dark Invader: Wartime Reminiscences of a German Naval Intelligence Officer. str. 326. ISBN 978-0-7146-4792-0.
- Gray, J.A.C. (1960). Amerika Samoa, A History of American Samoa and its United States Naval Administration. Annapolis: U.S. Naval Institute.
- Van der Vat, Dan (1984). Gentlemen of War, The Amazing Story of Captain Karl von Müller and the SMS Emden. New York: William Morrow and Company. ISBN 978-0-688-03115-2.
